Beograd donosi 40% prihoda drzavi, u ostatku beda :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Beograd pravi 40 ODSTO srpskog BDP, a izjave ljudi iz drugih gradova u Srbiji pokazuju koliko je to PORAŽAVAJUĆE

Priča četvoročlane porodice Savić, priča je mnogih u Srbiji. Seoba trbuhom za hlebom je sve izraženija, a naročito ka prestonici. Ono što se dešava u stvarnosti ilustruje i statistika. Beograd ima odlučujući uticaj na stvaranje bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega onog što se tokom godine proizvede u vidu roba i usluga u zemlji. Poslednji podaci za 2015. godinu, a očekuje se do kraja meseca budu objavljeni i za prošlu godinu ukazuju da prestonica učestvuje sa 39,3 odsto u stvaranju BDP. Godinu pre, taj procenat je bio 38,7 odsto. Upravo to pokazuje snagu Beograda, ali i slabost države da ravnomernije razvije ostale delove zemlje.

Prestonice su ekonomski motori zemlje

I u Evropi, glavni gradovi su ekonomski motori zemlje, (ali ni izbliza toliki kao Beograd) a izuzetak je jedino Berlin, jer su finansijski, industrijski odnosno automobilski centri raspoređeni na druge gradove Nemačke.

Prema analizi Instituta privrede Nemačke, bez Atine BDP po glavi stanovnika u Grčkoj bi bio niži za jednu petinu. Ekonomski rezultat u Slovačkoj bi se smanjio za 18,9 procenata bez Bratislave, a u Francuskoj bez Pariza za 14,8 odsto. Slične vrednosti su za Češku, Dansku, Finsku, Portugal i Švedsku. Velika Britanija takođe bi izgubila značajnu ekonomsku moć bez Londona i to prihod po glavi stanovnika za preko jedanaest posto.

Primat Beograda od petooktobarskih promena

A šta govori to kada se bruto domaći proizvod najviše i uglavnom stvara u prestonici? Profesor Ekonomskog fakulteta dr Ljubodrag Savić podseća na period postojanja SFRJ kada je razvoj industrije bio ravnomerno raspoređen i kada nije postojao grad koji nije imao industrijski centar i zapošljavao više hiljada ljudi.

- Usledio je raspad zemlje, pa sankcije devedesetih, da bi sa NATO bombardovanjem počeo propast industrijskih preduzeća koji je završen nakaradnim postupkom privatizacije i tranzicije. Od 5. oktobra 2000. imamo drugi model razvoja u Srbiji koji se bazirao na sektoru usluga. Ranije je razvoj bio ravnomerniji, a od tad Beograd preuzima primat. Do ekonomske krize 2008. imali smo oporavak ekonomije uz visoke stope rasta, koje su pratile i nerealni rast plata i penizija, jak dinar, veliki uvoz, a sve to je bilo naslonjeno na dolazak stranog kapitala - kaže prof dr Ljubodrag Savić.

Nije ni čudo, onda zašto je Beograd postao nosilac razvoja, ali na krilima usluga. Sela su počela da se gase, jer je tu sudbinu propasti industrije imala i poljoprivreda, i ljudi su se selili iz ruralnih područja u potrazi za poslom, boljim životom i standardom. Sudeći po anketi "Blica" to će se i dalje nastaviti.

ANKETA:

Pitali smo sugrađane da li za njih ima perspektive za posao u gradovima odakle su.

Katarina Bakić, studentkinja PMF, Užice: Samo u Beogradu bih mogla da unovčim znanje

- Znam puno kolega sa fakulteta, koji su iz unutrašnjosti Srbije, da se neće vraćati u svoje gradove jer tamo nemaju šta da traže, naročito ne sa ovom diplomom – priča Katarina Bakić, Užičanka, studentkinja zaršene godine PMF-a u Beogradu.

Odavno je uvidela da u njenom gradu nema perspektive i presekla da život nastavi u prestonici.

- U Užicu ne postoji programerska firma u kojoj bi mogla da unovčim znanje. Beograd pruža mnogo veću mogućnost za zaposlenje, toliko veću da bih našla posao za nekoliko dana od sticanja diplome, i to u firmama koje dobro plaćaju – kaže Katarina.

Magdalena Savić, turistički tehničar, Ivanjica: Sutra bih otišla da mogu

- Sa suprugom i dvoje male dece pokušavam da ’’sastavim kraj sa krajem’’ kako bi obezbedili sve što je potrebno za pristojan život četvoročlane porodice. Vezana sam za Ivanjicu ali je činjenica da veći gradovi pružaju više mogućnosti kada je reč o zaposlenju, obrazovanju i napretku u svakom smislu , posebno ako je reč o mladim bračnim parovima koji tek treba da grade život. Otišla bih sutra sa porodicom u Beograd ili Novi Sad, negde gde ćemo moći suprug i ja da nađemo stalni posao i obezbedimo egzistenciju, gde deca mogu da nam posle srednje škole upišu fakultet, bez da ih šaljemo od kuće, plaćamo stanove i slično... U ovim našim krajevima je teško, sve se svodi na maline. Ako cena malina podbaci, većina je u problemu jer se osnovne finansije svode na to. Međutim, da biste se odselili u neki veći grad, opet vam je potreban novac, bar dok se ne snađete, a nažalost uštedeti u ovo vreme, bez posla, nemoguća je misija - kaže Savić.

Zoran Glintić, košarkaški trener, Ivanjica: Ne bih menjao samo grad, već i zemlju

- Intezivno radim na tome da odem u neku novu sredinu gde ću prosto biti plaćen za sopstveni trud i rad. To ovde nije moguće, jer radite, trudite se, a ne znate gde ćete kada vam 20-tog stignu računi, novca nema. Sa druge strane u malim sredinama nema ni profesionalno napretka, mogućnosti su ograničene a količina stresa pod kojim pokušavate da zaradite za život je ogromna. Samo bih voleo da se odselim tamo gde sistem dozvoljava da normalno živiš od svog rada i napreduješ u skladu sa sopstvenim kapacitetom - kaže Glintić.

Vesna Dobrosavljević, ekonomista, Aleksandrovac: Nestručni partijski kadrovi preplavili opštinska preduzeća

– Da imam uslove, odmah bih sa decom otišla iz Aleksandrovca u Beograd. Ovde nema perspektive za stručne i sposobne ljude. Nestručni partijski kadrovi su preplavili opštinska javna preduzeća, a privreda skoro i da ne postoji. Sela su opustela, a sada je na redu i Aleksandrovac – kaže Vesna.

Nenad Dobrodolac, turistički radnik, Brzeće: Pola Srbije u Beogradu, i ja bih otišao ali brinem o starim roditeljima

Sela su prazna, pola Srbije je u Beogradu. Ja bih sa ženom i troje dece otušao u Beograd, ali ovde imam stare roditelje o kojima moram da vodim brigu. Ako država što pre ne preduzme nešto konkretno, za desetak godina nestaće sa mape i mnogi srpski gradovi – kaže Dobrodolac.

Izvor: Blic