Znate one dosadne parove koji su uvek MI i kada su na trenutak razdvojeni zivkaju jedno drugo?
Znate i kako kukaju da nisu svoji, ali isto tako da ih samo osoba sa kojom su u vezi jedino razume?
Znate i kako prestaju da vam se javljau, kako se gube negde, kada i kad ih vidite pricaju samo o njegovim ili njenim problemima, nikako o sebi?
I kako tripuju da je citav svet protiv njih?
Samo njih dvoje, zauvek, na nekoj plazi, gledaju zalazak sunca?
Zivot je surov.

E, pa to ima i svoje objasnjenje...

I ako se zateknete u toj poziciji, nadajte se da cete imati dobrog prijatelja koji ce vam opaliti samar.
Ili bar dobrog psihologa.

---

Kako da otkrijete da ste u simbiotskoj emotivnoj vezi



U emotivnoj vezi ste već duže vreme i sve je naizgled u redu, partner vam je maksimalno posvećen i osećate se voljenim. Sa druge strane, to vas ne usrećuje. Imate utisak da ste nekako izgubili sebe, ne možete da razlučite šta je ono što vi želite od onoga što želi vaš partner, hornično ste nezadovoljni, čak i depresivni, imate osećaj da ste u kavezu, kao da vi više niste vi… Ovi signali mogu ukazivati da ste u simbiotskom emotivnom odnosu.

Šta je simbiotski emotivni odnos? Termin simbiotski odnos se uobičajeno koristi za opisivanje tipa odnosa koji se javlja kod životinjske vrste. To je odnos u kome su dve jedinke u međusobnom sadejstvu zarad zajedničke koristi ili koristi barem jedne od njih. Praktično ove jedinke su funkcionalno i fizički vezane i te često izgledaju kao jedan organizam. Slično, kod ljudi, simbiotski odnos predstavlja stapanje dve osobe u jednu celinu, gde jedna bez druge ne mogu efikasno da funksionišu. Praktično, JA+ TI postaje MI-novi obik postojanja u kome se individualnost obe osobe gubi. Ovakav odnos ne mora nužno postojati između partera u vezi ili braku, to može biti i prijateljski odnos ili odnos roditelj-dete.

Kakve osobe su sklone da grade simbiotske odnose? Iako emotivni odnos među partnerima podrazumeva podjednako učeće obe strane, obično jedna osoba biva “uvučena” u simbiotski odnos od strane druge. Obično se to dešava pod parolom “prave ljubavi” odnosno partner koji je uvučen je pre svega prvo veoma srećan jer je dobio bezuslovnu ljubav i posvećenost onog drugog. Važno je znati da je simbiotski odnos potpuno normalan na samom početku veze i može trajati nekoliko meseci-partneri se nalaze u stanju zaljubljenosti, osećaju se kao jedno biće, slepi su za sve oko sebe. Ipak ovo je samo faza i nikako ne bi trebalo da odslikava stanje u dugogodišnjoj vezi.

Osobe koje grade isključivo simbiotske emotivne odnose u osnovi imaju strah od ostavljanja/odbacivanja. Ovakve osobe su obično u svom životnom iskustvu (odnosi u primarnoj porodici ili raniji partnerski odnosi) ostavljanje doživele veoma bolno te po svaku cenu žele da se osiguraju da se takvo iskustvo ne ponovi i potpuno se posvećuju partneru zahtevajući da on uzvrati istom merom. Takođe, emotivni gubitak koji je postajao u nekom drugom odnosu/odnosima osoba pokušava da kompenzuje intenziviranjem trenutnog te kod nje postoji glad za neprestanom pažnjom i bliskošću. To su uglavnom zavisni tipovi ličnosti koji ne mogu da funkcionišu samostalno i traže jaku, podržavajuću figuru u drugoj osobi. Ovakve osobe imaju uvernja tipa “ako nisam sa nekim ja ne vredim”, “neophodna mi druga osoba da bih se osećao/-la potpunim”, “zivot bez ljubavi i pažnje druge osobe nije zivot”…

Koji su znaci da ste u simbiotskom emotivnom odnosu? Kao što je prethodno pomenuto osoba koja je uvučena u simbiotski odnos prvo moze da se oseća voljeno i posebno a onda se javlja neka vrsta prikrivene depresije: iako je na izgled sve u redu osoba je neraspoložena, izgubljena, oseća da gubi sebe. Dalje, socijalni aspekt života postaje potpuno zanemaren¬počeli ste da se udaljavate ili potpuno gubite kontakt sa prijateljima sa kojima ste se intenzivno druzili. I u zdravom odnosu sa partnerom normalno je da ćete deliti vaše vreme i da ćete se nešto ređe viđati s prijateljima ali ovde je u pitanju postepeno potpuno gasenje starih odnosa. Takođe, kada se viđate sa prijateljima uvek je sa vama vaš partner/-ka. Partner ne mora otvoreno da insistira da ga povedete ali će se staviti u ulogu žrtve i nećete “imati srca” da ga/je ostavite. Ne sklapate ni nova prijateljstva, pogotovo ne sa suprotnim polom (npr.kolega/koleginica na poslu) jer će to biti pogresno protumačeno, rezultat je da se vaš krug ljudi smanjuje a vi ostajete “osuđeni” samo na jednu osobu. Lična interesovanja i realizacija želja i ciljava su se smanjila ili ugasila. Zarad provođenja više vremena sa partnerom zanemarićete svoje hobije, interesovanja, aktivnsti, profesionalno usavrsavanje… Iako shvatate da nešto nije u redu, opet osećate krivicu jer ako je on/ona mogao/-la da odustane od svojih interesovanja, hobija, profesionalnih izazova, druženja sa ljudima i posvetio/-la se samo vama kako onda da vi učinite suprotno.

Uvereni da ste našli “pravu ljubav” odlučujete da se potpuno posvetite samo jednoj osobi jer jedino ona to zaslužuje. Simbiotski odnos nije zdrav odnos dvoje ljudi, kada procenite da ne napredujete uz partnera na ličnom planu, kada shvatite da vam se socijalni život potpuno ugasio, kada se osećate nezadovoljno, depresivno, razmislite o tome da li je vreme da promenite neke stvari u vašem emotivnom odnosu, postavite granice i izborite se za svoju individualnost.

Sanja Marjanović

dipl.psiholog-master

kontakt: +38164 64 93 417

vaspsihologsanjamarjanovic@gmail.com

Izvor: Vas psiholog

Откуд је ово проблем, па на овоме почива дуг и успјешан брак. 

Pa ne bas... to samo znaci da se oslanjas citav zivot za nekoga...

Doduse, ja samo od onih nezavisnih osoba koje u partneru vide nekoga ko ide pored mene, a ne nekoga ko mi predstavlja emotivnu ili bilo kakvu drugu staku... ili ko u meni vidi smisao svog postojanja...

Ослањаш се мало ти, мало брачни друг...  Ако се већ улази у брак, ваљда то значи неку потребу за другим?

Ovo je situacija koju sam navela gore ... poznajem par osoba koje izgovaraju to "niko me ne razume kao on\ona" i moram da priznam da to bas i nisu neke zdrave veze.

Gro njih tapka u mestu godinama. Znaci, ne ides napred, ne ostvarujes se kao pojedinac ili par... prosto tavoris...

I da se ne lazemo, ja sam zapala pre par godina u jednu takvu. Srecom, imala sam prijatelje koji su me na vreme izvukli.

Nevermore... Nevermore... 

Opet....

Можда и нису, али су ријетке, посебно ако се ради о узајамној зависности.


Морају некад и све те силне књиге о љубави, обећаној срећи и лакоћи постојања да се ставе на тест. Некад човјеку једноставно досади да иде стално истим путем и окрене се за 180 степени.

Tja, po mom iskustvu u pitanju su osobe koje su jednostavno takve. Osobe sklone tome prave i takve veze. I to ne samo sa jednom osobom, nego skoro uvek kada su u vezi. Jer su jednostavno takve da im skoro ne postoji nista drugo osim partnera u vezi.  Mada eto, sto kaze rejven to je retko i generalno je OK posto su obe strane makar generalno srecne jer ispunjavaju neke svoje interese i osacuje se ispunjeno makar sa neke strane. Mnogo je gore kada je sve to jednostrano pa dobijes jednog partnera koji strvi ka tome i drugog koji nije takav. Pa obe strane budu nezadovoljne. Ovako kada su obe strane u tome to je ono, OK dok su srecni ili dok im ne prodje taj period zaljubljivanja pa pozele i nesto drugo osim "ti i ja protiv sveta".

Baš sam hteo da prokomentarišem temu, i nakon poslednje tačke da se zaustavim. 

Za vasu informaciju, nekada je vecina veza i brakova bile ''simbiotske'' veze, to znaci da imas srodnu dusu.
Kako je nerod postajao '' moderniji i savremeniji'', gube se srodne duse i veze postaju narodski receno reda radi, a ne zbog prave ljubavi.
To je i rezultiralo raspadom porodice, nenormalnim brojem razvoda,  ali i sve vecim problemom nasilja u porodici, koji sve cesce dobija nezamislive razmere i brutalnost.