Prorok Ilija u telu Jovana Krstitelja?

Vizije i hipoteze

Piše Peđa Radosavljević

Većina teologa, kako pravoslavnih i katoličkih tako i protestantskih, smatra da Biblija jasno i nedvosmisleno odbacuje učenje o karmi (zakonitosti po kojoj se odvija naš život) i reinkarnaciji (ponovnom rođenju). Gotovo da nema udžbenika doktrine vere, a da se u njemu jasno ne odbacuju pomenuta učenja koja se pripisuju isključivo religijama koje su ponikle na indijskom tlu (hinduizmu i budizmu). Ovako krut stav da nas Biblija ne uči o karmi i reinkarnaciji plod je hrišćanskog perioda od Nikejskog sabora do danas. Međutim, u delima određenih crkvenih otaca, recimo kod Origena, može se prepoznati učenje o reinkarnaciji. Da ne spominjemo gnostike kod kojih nije bilo dileme da li su ova učenja istinita ili ne. Ipak, odgovor na pitanje da li Biblija sadraži ideju o karmi i reinkarnaciji, potražimo između njenih korica, oslobođeni dogmatskih predrasuda.
Uticaj istoka

Činjenica je da je hrišćanstvo znatno mlađa religija od hinduizma i budizma; razume se i od egipatske i vavilonske religije i da u Bibliji ima "pozajmljenih" učenja iz navedenih religija. Oko toga se čak i ne spore ozbiljni teolozi. Stoga, nije uopšte sporno da li je učenje o karmi i reinkarnaciji u hrišćanstvo prodrlo sa Istoka. Razume se da jeste!
Podsetimo se novozavetnog događaja kada Hristos pita svoje učenike: “ Šta ljudi govore da sam ja, Sin čovečji?” (Matej, 16:13) Prisutni su odgovorili: “ Jedni govore da si Jovan Krstitelj, drugi da si Ilija a treći da si Jeremija ili koji od proroka.”(Matej, 16:14) Kako je moguće da su Hristovi slušaoci mogli da smatraju da je on neka od navedenih starozavetnih ličnosti, osim ako ne znaju da je bio jedan od njih u prošlom životu. Naime, proroci Ilija i Jeremija živeli su nekoliko vekova pre Isusa Hrista.
Kada je u pitanju Jovan Krstitelj, Hristos je rekao: “Jer su svi proroci i zakon proricali do Jovana. On je, ako hoćete pravo, Ilija koji treba da dođe. Ko ima uši, neka čuje.” (Matej 11 : 13 – 14) Ne bismo napravili nikakvu hermeneutičku (hermeneutika - veština tumačenja) pa ni logičku grešku ako bismo zaključili da je Isus smatrao da se Ilija ponovo rodio kao Jovan Krstitelj: “Ali kažem vam da je Ilija već došao, samo ga ne poznaše nego postupiše s njime kako hteše. Tako će i Sin čovečji morati od njih da postrada. Tada razumeše učenici da im govori o Jovanu Krstitelju.”(Matej 17:12)

Ko seje vetar, žnjeće oluju...

Učenja o karmi i reinkarnaciji praktično su neodvojiva. Tako Biblija ne ćuti ni o karmi. Podsetimo se događaja iz Novog zaveta, iz Jevanđelja po Jovanu, koje se smatra veoma blisko gnostičkom pogledu na svet, kada Isus pita: “Ko sagreši, on ili njegovi roditelji, te se rodi slep?” Nameće se sud da je čovek, ako se već rodio kao grešan, zgrešio u prošlom životu. O ovom događaju vrlo podsticajno je pisao otac antropozofije Rudolf Štajner u delu “Jovanovo jevanđelje” u kome sagledava ezoterične horizonte ovog rukopisa.
Biblijsko učenje je da deca ispaštaju grehe očeva(predaka). To je sasvim jasno izraženo u Drugoj knjizi Mojsijevoj u dvadesetom poglavlju u kome je deset zapovesti od kojih jedna kaže da ne treba uzalud da uzimamo ime Božije jer će grehe otačke ispaštati generacije do trećeg i četvrtog kolena. Isto tako, jedan od starozavetnih proroka uči da “ko seje vetar, žnjeće oluju”, dok apostol Pavle u svojim rukopisima manje poetično kaže: “Šta sejemo, to ćemo i požnjeti..." Iz ovih stihova se može videti da se kroz Bibluju provlači kako učenje o karmi tako i o reinkarnaciji. Doduše, ne tako deteljno objašnjeno i logički razrađeno kao u vedskim spisima (Rig vedi) ili budističkim sutrama.
Da Isusu učenje o karmi nije bilo strano, može se videti iz još jednog primera. Naime, u Lukinom jevađelju u trinaestoj glavi drugi i treći stih glase: “Mislite li da su ti Galilejci, pošto tako nastradaše, bili najveći grešnici od svih Galilejaca? Ne, kažem vam! Ako se svi ne pokajete, izginućete.” Dakle, bez usiljenog tumačenja, jasno se prepoznaje da je Isusu učenje o karmi bilo blisko: za grehe se ispašta!
U Svetom pismu mogu da se pronađu još mnogi primeri koji više–manje potvrđuju na (in)direktan način da Biblija između svojih korica sadrži nauku o reinkarnaciji i karmi.

Vu vei
Reč karma (”delanje”,”čin”...) se prvi put spominje u spomenutoj Rig vedi i za Hinduse u budiste predstavlja zakonitost univerzalne, kosmičke pravde. Prema vedidizmu, čovek u budućem životu dobija karmu kakvu je sam stvorio u pređašnjem.
U budizmu takođe postoji uzročno–posledična veza između dva života(sadašnjeg i budućeg), međutim, u budući život se ne prenosi nikakvo sopstvo (kao u hinduizmu) te se može postaviti pitanje: Ko, u stvari, proživljava tu stvorenu karmu, sopstvo koje je karmu stvorilo ili je sa karmom stvoreno i biće, nezavisno od sopstva, koje proživljava karmu za koju nije odgovorno? Ovaj detalj iz budističke metafizike i religije, prdstavlja jedan od najvećih kamenova spoticanja i za budističke učenjake.
Đainizam u svom učenju istaknuto mesto takođe daje karmi. Što pojedinac za života čini lošija dela, stvara se teža karma koja se, takođe, komplikovanije i otklanja. Đainizam je poznat po strogom asketizmu(koji je nesumnjivo sa Istoka ušao u hrišćanstvo). Dakle, jedan od ciljeva askeze je i takozvani “Vu vei” (nedelanje) koji praktikuju monasi tako što se ne žene i žive povučeno, udaljeni od sveta, ne bi li se pročistili i izbegli mogućnost stvaranja (loše) karme.

Kao Kolumbovo jaje

Karma i reinkarnacija otvaraju pitanje spasenja ili takozvana soteriološka pitanja. Duša je, dakle, nezavisna od tela, treba da se oslobodi telesnosti i da se stopi sa atmanom, kosmičkom dušom.
Učenje o reinkarnaciji i karmi u bledim obrisima se zadražalo u nekim običajima čak i kod Srba. Nema sumnje da ono predstavlja baštinu naših predaka, starih Slovena, a manifestuje se tako što se potomku koji umnogome podseća na svog pretka, recimo dedu, daje njegovo ime. Ovaj običaj kod nas polako bledi, ali još uvek nije sasvim isčezao ali oni koji ga praktikuju najčešće nisu svesni šta se tim običajem želi reći.
Reinkarnacija i karma zaokupljali su i naučnike. Poznato je da se Njutn interesovao i proučavao veoma strasno važna dela svog vemena o alhemiji i spiritizmu. Njutnov Treći zakon glasi: “Svaka akcija, izaziva reakciju”! Mnogi zagovornici učenja o karmi, III Njutnov zakon smatraju najjednostavnijim i ujedno najlogičnijim objašnjenjem ove metafizičke zavrzlame. Baš kao što je Kolumbo na najjednostavniji način dokazao da jaje može da stoji nepomično na svom vrhu – tako što se razbije i sebi postane oslonac.

Izvor