Slavoljub Milošević tvrdi da je njegova supruga Ljiljana zlostavljala decu

Sekla sinove nožem i gazila ih nogama

Njeni sinovi tvrde da ih je majka gurala pod automobil i zapušavala im nos da ne mogu da dišu, a da je mlađeg povredila nožem. Opštinski sud joj u brakorazvodnoj parnici dodelio decu na čuvanje i staranje jer njen suprug, prema mišljenju stručnjaka, "autoritetom roditelja manipuliše emocijama sinova"

KRALJEVO - Kad se roditelji dokače, deci je najteže. Takav je slučaj i sa kraljevačkom braćom Milošević - Sašom (14) i Vladimirom (12). Njihovi roditelji Slavoljub (48) i majka Ljiljana (34) iz Kosovske Mitrovice, odnedavno nastanjeni u Kraljevu, razveli su se pre mesec dana, ali nevolje njihove dece, izgleda, tek započinju. I otac i majka bi, naime, da im pripadnu sinovi. Opštinski sud u Kraljevu prvostepenom presudom stao je na majčinu stranu, ali otac, inače vojno lice u činu zastavnika, tvrdi da je ovakva odluka donešena pod pritiskom nevladinih organizacija i Ministarstva za rad i socijalna pitanja. Osim toga, on ne prihvata presudu u kojoj se prednost daje roditelju koji je na svoju decu "nasrtao nožem, gušio ih, davio i gurao pod automobil".

Slavoljub i Ljiljana venčali su se u Kosovskoj Mitrovici 1992. Na Kosmetu su živeli do zloslutne 1999. godine, kada su izbegli u Aleksandrovac. Slavoljub je kao vojno lice našao posao u Kruševcu. Često je odlazio na teren. Neko vreme proveo je u BiH. Nadao se da ga žena verno čeka i čuva sinove Sašu i Vladimira, kojeg su od milja nazvali Dado. Doznao je, tvrdi on, da ga je žena varala i da je ljubavnika dovodila u stan i sa njim se "ljubavisala" pred sinovima. Njih je, tvrdi Slavoljub, često tukla, ne birajući čime će ih gađati, pa su često prolazili sa ozledama i ogrebotinama. Očeve navode potvrđuju sinovi.

- Jednom me je izvela na terasu i rekla mi da me čeka drug Darko. Izašao sam i video da ga tamo nema. Pitao sam majku zašto me laže. Ona je u ruci imala mali, reckasti kuhinjski nož. Napravila mi je rez ispod srca i na vratu. Pobegao sam sa terase - ispričao nam je Saša. Otac i sinovi tvrde da je Ljiljana često imala histerične napade i da je tada lomila sve po kući, šetala po stanu gola, gazila decu nogama po stomaku, zapušavala im nos da ne mogu da dišu... Sve se to dešavalo u Aleksandrovcu. Najteži eksces desio se, svedoče Miloševići, u oktobru mesecu 2004. u Kraljevu. Tada su supružnici već bili razdvojeni. Ljiljana je tražila pomoć od nevladinih organizacija i često odlazila u sedište UNHCR. Tamo je razgovarala sa Vesnom Janković, zaduženom za socijalna pitanja. Jednog dana krenula je u posetu Jankovićevoj i povela decu.

-Pitao sam majku zašto idemo tamo. Nije htela da mi odgovori. Pobunio sam se i rekao joj da ne želim da idem. Ona se iznervirala, prišla mi i gurnula me pod jedna kola koja su nam dolazila u susret. Srećom, vozač je uspeo da na vreme ukoči - ispričao je Saša Milošević. Ko je koga napustio ili oterao, teško je ustanoviti. Tek, 2004. Ljiljana je otišla kod svojih roditelja, nastanjenih u kraljevačkom prigradskom naselju Jarčujak, a Slavoljub se sa sinovima nastanio u Dositejevu ulicu. Stan je kupila njegova majka i prepisala ga unucima. Nedavno je Opštinski sud, po Ljiljaninoj tužbi, brak razveo, a sinove Sašu i Vladimira dodelio njoj na staranje i čuvanje.

-Ne želimo da živimo sa njom. Mi se nje plašimo. Sa tatom nam je dobro i nije istina da nas on nagovara da pričamo ružne stvari o majci - tvrde uglas Saša i Vladimir. Baš ovakvi iskazi Saše i Vladimira bili su sumnjivi nadležnima. Sudija Dušica Tmušić očigledno je "poklonila veru" stručnjacima kraljevačkog Centra za socijalni rad.

-Deca su upućena na oca, on je očuvao ulogu autoriteta, ali i zaštitnika, što s druge strane, upravo zbog poverenja kojeg deca imaju u njega, otvara mogućnost većih uticaja, manipulacija na njih... Osim u razgovoru sa decom, raspolažemo i njihovim pisanim porukama koje govore da su podvrgnuta stalnim uticajem, tj. da se manipuliše njihovim emocijama i relacijom s majkom. Naime, pojačava se doživljaj napuštenosti od strane majke kojoj se upućuju optužujuće poruke. Pri tom, jasno je da verbalni sadržaj poruka ne odgovara tipu verbalizacije, niti iskustvu dece - tumači Svetlana Stanić, direktor Centra za socijalni rad u Kraljevu.

Slavoljub, pak, tvrdi da su Opštinski sud i Centar za socijalni rad pod uticajem nevladinih organizacija i nadležnog ministarstva. Sumnja da se u ovaj slučaj umešala i Nataša Kandić, "zato što je on vojno lice", ali veruje da će "pravdu" doneti Okružni sud, kojem se žalio. On se pita zašto Opštinski sud nije zatražio veštačenje lekara. Nedavno je sa njegovim sinovima razgovor obavila Danijela Miletić-Miladinović, klinički psiholog kraljevačkog Zdravstvenog centra "Studenica". Prema njenom nalazu, oba dečaka su "prosečnih mentalnih sposobnosti, lako uspostavljaju kontakte, adekvatnog su ponašanja...". Saša "ima jako negativan stav obojen mentalnom agresijom prema majci, verbalizuje strah od susreta sa njom". I Vladimir "ima izrazito negativan stav prema majci, odbija da se susreće sa njom...".


Izvor: Glas Javnosti \ M. Milišić
   

oh boze ne mogu da verujem..bolesnih umova ima ali ovo postaje neverovatno

bolesni su zato sto koriste decu u borbi protiv onoga drugog...ko zna sta je tu istina...