Sibirski tigar

Sibirski tigar (Panthera tigris altaica) ili mandžurski tigar stanovnik je Azije. To je divna, prekrasno ukrašena i obojena mačka. Vitka je, viša i lakše građena mačka od lava. Sibirski tigar može biti dug od vrha njuške do kraja repa čak do 4 metra. Visina do ramena može biti do 1,10 metara, što ga čini najvećim i nasnažnijim među tigrovima. Težina koju može doseći prelazi neverovatnih 300 kilograma. Crne pruge na tigrovu rđavo-žutom krznu predivno su raspoređene po celom telu; ne postoje dve identične životinje, a pruge se mogu uporediti sa otiskom prstiju kod čoveka. Osnovna boja na leđima je tamnija, sa strane malo svetlija. Sa donje strane tela i unutrašnjost nogu krzno je bele boje. Dlaka sibirskog tigra je duža i gušca od dlake ostalih tigrova, a što je posledica okoline u kojoj on živi (Sibir). Glava mu je okrugla, urešena manjim ušima, na kojima sa zadnje strane dolazi po jedna veća bela mrlja. Oči su mu žutosmeđe, a njuška nešto kraća od njuške lava. Brkovi dužine i do 20 cm ukras su glave, dok s bočnih strana obraza ima dužu dlaku. Jezik mu je dug i hrapav, a u čeljustima ima snažne očnjake s vrlo oštrim rubom s unutrašnje strane, poput noža, a njihova dužina seže i do 6 cm. Na dugim i snažnim nogama ima ogromne šape s pet prstiju s oštrim i dugim kandžama, koje prema potrebi uvlači ili izvlači. Rep sibirskog tigra je dugačak čak 100 cm, svjetliji i ukrašen tamnim kolutovima.

Osobine

Samački život prekida se jedino u doba parenja kada se druže dve životinje suprotnih polova. Svoju teritoriju, koji ljubomorno čuva, obeležava ogrebotinama po stablu i uriniranjem. Tigar nije isključivo noćna životinja, sreće se u bilo koje doba dana, gde vreba plen na rubovima šuma, u gustoj travi ili pored staze kojom prolaze životinje. Omiljena su mu mesta uz reke i pojilišta. Najčešće kreće u lov početkom sumraka ili u rano jutro pre izlaska sunca. Vrlo je brz i nečujno se kreće, može odskočiti vrlo daleko, i vrlo visoko. Loš je penjač. Voli vodu, dobar je plivač. Te njegove osobine stavljaju u opasnost ostale životinje za koje nisu siguran zaklon ni potok ni reka, koje u lovu bez poteškoća prepliva. U prirodi lovi i male i velike životinje, a poslastica su mu divlje svinje. Kad su velike zime i u nedostatku hrane lovi će i miševe. Kada lovi, tigar vreba, iznenada se munjevito baca na žrtvu i zabada kandže duboko u leđa žrtvi. Ubijenu životinju odvlači duboko u gustiš, gde jede do sitosti. Zna se i prežderavati, može da pojede i preko 20 kg mesa, nakon čega ceo dan spava, prekidajući san jedino odlaskom na pojilo. On nije izbirljiva životinja, jede sve, od kože sa krznom pa sve do kostiju. Tigrovi su plašljive životinje, kada prvi put sretne čoveka najverojatnije će se uplašiti i pobeći, ali tigrovi koji često u prirodi dolaze u kontakt sa čovekom uvide da je čovek lagan plen.

Ženka sibirskog tigra manja je od mužjaka, ali ima sva obeležja kao i mužjak. Sibirska tigrica postaje polno zrela sa 3 - 4 godine, kao i mužjak. Pari se desetak dana, a nekad i duže. Nakon parenja ženka je gravidna od 105 do 108 dana. Nekoliko dana pre okota priprema gnezdo. Tri dana pre okota sise se napune mlekom i vidno obese. Vreme okota traje i do 9 sati zavisi koliki je broj mladunaca. Tigrica u leglu ima 3 - 4 mladunca, koji se legu u razmacima od 1 do 2 sata. Kako se mladunci kote, majka ih brižno suši lizanjem i odgriza pupčanu vrpcu, i za kratko vreme mali tigrić nalazi sisu i počinje povlačiti prvo mleko. Mladunci već sa 2 - 3 nedelje otvore oči, ali još ne vide, tek sa 4 nedelje potpuno progledaju. Sa 2 meseca starosti počinju jesti meso, a mleko sisaju sve do 7 meseci starosti, nekad i duže. Mladunci je veoma razigrani, u toj svojoj igri uče veštinu lova, koja će im trebati kad odrastu. Uz majku mladunci ostaju oko 2 godine. Nakon tog vremena odvajaju se od majke i počinju samostalan život.

Ugrožena vrsta

Sibirski tigrovi su vrlo ugrožena vrsta životinja i vrlo ih je malo u prirodi oko 400 jedinki, a više ih ima u zatočeništvu oko 600 jedinki. Preti im izumiranje, kao što je već do sada izumrlo nekoliko podvrsta tigrova. Izumrle su tri podvrste tigrova, kaspijski, javanski i balineski tigar. Broj ostalih podvrsta tigrova kojih još ima u prirodi drastično se smanjuje iz godine u godinu. Nestaje prvenstveno smanjenjem prirodnog životnog prostora i krivolova. Ukupan broj svih podvrsta tigrova u prirodi procenjuje se na oko 6000 do 7000 jedinki. Tigar je zaštićena vrsta u svim zemljama u kojima živi u prirodi, ali to ne sprečava krivolovce da ih love i ubijaju i tako još više ugrožavaju opstanak već oslabljene zajednice. Procene ukazuju da će tigar nestati iz prirodnog staništa pre 2015. godine. Čovek može puno učiniti na zaštiti te predivne životinje. Uspešan uzgoj sibirskih tigrova u zarobljeništvu i vraćanjem u prirodu pomoći će očuvanju vrste za buduće generacije.

sunce im..

Ljudska glupost cesto dolazi do izrazaja kada se radi upravo o ovoj temi, a to dokazuje i cinjenica da je sumatranski tigric, 120 kilograma tezak, uginuo u zooloskom vrtu u Wellingtonu na Novom Zelandu jer je nahranjen govedinom u kojoj se nalazila supstanca pentabarbiton, sredstva za umirenje. Tigric je za sobom ostavio sestoro svojih malenih potomaka i bio je neprocenjiv u programu uzgoja kojim se zeli spreciti izumiranje ove vrste tigrova. Inace, vrsta se odlikuje tamnijim krznom od obicnih tigrova. Na veliku zalost ljubitelja ovih gracioznih zivotinja izumiranje bi se ipak moglo dogoditi za pet godina. Ugrozava ih seca drveca koja unistava njihovu prirodnu okolinu gustih suma jer zbog svoje mase, tigrovi ne mogu brzo trcati za plenom, tako da se u lovu uglavnom oslanjaju na vrebanje iz "zelenila".

Medjutim, postoji i ona simpaticnija strana...

Malezijski tigar Carli postao je prava medijska zvezda nakon sto je osvanuo na naslovnim stranama nekih dnevnih listova. Skoro dve godine star tigric, fotografisan je zajedno sa svojim vlasnikom kako se vozi u dzipu. Vlasnik pomenutog tigrica je odlucio da ga pusti natrag u divljinu, dok ne dobije dozvolu za cuvanje svog "Ne Diraj Tigra Dok Se Igra" kucnog ljubimca  , obzirom da je u Maleziji kaznjivo ubijati, hvatati i drzati tigrove bez dozvole (pored visokih novcanih kazni, tu je i kazna zatvora do 5 godina), jer su tigrovi u Maleziji jedan od nacionalnih simbola i strogo su zasticeni. Tigricu se zivot u divljini izgleda nije posebno dopao. Pritajio se medju drvecem, ali kada ga je njegov vlasnik dozvao, veselo je doskakutao iz sume.