kakva baba 

Neverovatna je
A i negde sam procitao da zena ima ogroman IQ     

 jeste ima  preko 140.

Sharon Stone IQ 154
no sudeci po slikama od pre par dana (paparaco)pocinjem da shvatam sta je kilo sminke i puder  itd...prosto mi je neshvatljivo da je pre samo godinu dana onako izgledala u Basic Instinct 2.......a sada... procenite sami ja ne bih vise

INTERVJU ZA NEDELJNIK "EVROPA"


Šeron Stoun: Odrasla sam s Milicom i Dušanom
De­ša­va se da se ne ču­je­mo me­se­ci­ma, ali oni su uvek tu za me­ne. Njih shva­tam kao naj­dra­že pri­ja­te­lje, kao bra­ta i se­stru, po­ru­ču­je ho­li­vud­ska zve­zda u eks­klu­ziv­nom in­ter­vjuu za Evro­pu

Piše: Ljup­ka La­zić

Pretplatite se na Evropu
Verzija za štampu

“Te­ta Mi­lun­ka je če­sto pra­vi­la hleb od ku­ku­ru­znog bra­šna, ko­ji nam se ve­o­ma do­pao”
U Ri­mu, na svet­skom da­nu po­sve­će­nom bor­bi pro­tiv si­de, glav­ni gost bi­la je Še­ron Stoun. Tom pri­li­kom su PR ti­mu ove ho­li­vud­ske zve­zde pro­sle­đe­ne 63 mol­be za in­ter­vju, a me­đu tri ko­je je Še­ron iza­bra­la na­šla se mol­ba ne­delj­ni­ka Evro­pa. Iz­ne­na­dio nas je raz­log nje­nog pri­stan­ka na raz­go­vor s na­ma. “Vi ste do­pi­sni­ca ze­mlje oda­kle su mo­ji naj­dra­ži pri­ja­te­lji”, re­kla je.

Ko su oni?

Mi­li­ca i njen brat Du­šan, mo­ji dru­ga­ri iz de­tinj­stva. To su pra­va dru­gar­stva jer se u de­tinj­stvu gra­de te­me­lji za pri­ja­telj­stvo za ceo ži­vot. De­ša­va se da se ne ču­je­mo me­se­ci­ma, pa i ne vi­di­mo i go­di­nu da­na, ali oni su uvek tu za me­ne. Njih shva­tam kao naj­dra­že pri­ja­te­lje, kao bra­ta i se­stru.

Gde ste ih upo­zna­li?

Ro­đe­na sam u Mi­dvi­lu, ma­lom me­stu u bli­zi­ni Pit­sbur­ga. U bli­zi­ni su sta­no­va­li i Mi­li­ca i Du­šan. Mo­ji ro­di­te­lji Džo i Do­ro­ti su po­re­klom iz Gal­ve­ja iz Ir­ske, a nji­ho­vi Mi­lo­rad i Mi­lun­ka iz Sr­bi­je. Dru­ži­li su se i za­jed­no ra­di­li u obli­žnjoj fa­bri­ci smo­le i lep­ka. Te­ta Mi­lun­ka je če­sto pra­vi­la hleb od ku­ku­ru­znog bra­šna, ko­ji nam se ve­o­ma do­pao. Ka­da bi se vra­ti­la s po­sla, se­ćam se da nas je če­sto po­zi­va­la da ve­če­ra­mo ku­ku­ru­zni hleb udro­bljen u mle­ko. Iako je to jed­no­sta­van i si­ro­ma­šan obrok, na­ma je bio ve­o­ma uku­san. Igra­li smo raz­ne igre, na pri­mer, po­sle ško­le smo sko­ro sva­ki dan no­si­li jed­no dru­go na le­đi­ma tak­mi­če­ći se ko će pre sti­ći do ci­lja. Po­što sam bi­la sla­ba i ta­nu­šna, a Mi­li­ca je bi­la buc­ka, Du­šan je uvek tra­žio da bu­de u ti­mu sa mnom jer me je lak­še no­sio. Pam­tim i da smo se s dru­gim ti­mom tak­mi­či­li ko će na­pra­vi­ti ve­ći ba­lon od žva­ke ili ko će de­set ižva­ka­nih žva­ka da raz­vu­če što du­že, od jed­nog do dru­gog dr­ve­ta. Za­mi­sli­te nas če­tvo­ro ka­ko na­iz­me­nič­no žva­če­mo de­set žva­ka i ne ga­di­mo se to­ga.

Če­ga se još se­ća­te iz tog pe­ri­o­da?

Ka­da se moj otac otro­vao na po­slu, pr­vi je do­tr­čao či­ka Mi­lo­rad, ko­ji ni­je če­kao dru­ge rad­ni­ke ili le­ka­re, već ga je od­mah iz­neo na­po­lje. Po­dr­ška te po­ro­di­ce mi je mno­go zna­či­la i ka­da sam ima­la pro­ble­me u ško­li, ali ne za­to što sam bi­la loš đak. Na­pro­tiv, bi­la sam naj­bo­lji đak i is­pred svo­je ge­ne­ra­ci­je. Bi­lo je mno­go onih ko­ji su me mr­ze­li zbog to­ga, na­zi­va­li me bu­ba­li­com i bu­da­lom. Sre­ćom, ta­da sam uz se­be ima­la Mi­li­cu, Du­ša­na i bra­ta, ko­ji su me šti­ti­li. Uči­li smo za­jed­no, pra­vi­li pla­no­ve za bu­duć­nost; oni su me po­dr­ža­va­li u sve­mu, pa i on­da ka­da su me u 15. go­di­ni pre­ba­ci­li na Uni­ver­zi­tet Edin­bo­ro.

Da li ste ikad pre­ki­da­li pri­ja­telj­stvo i ka­ko je te­klo va­še de­vo­ja­štvo?

Hva­la Bo­gu, me­đu na­ma ni­kad ni­je bi­lo pro­ble­ma. Ima­la sam pro­ble­ma ka­da sam se za­de­voj­či­la, ka­da su ne­ki po­če­li da pri­me­ću­ju da sam le­pa i po­ku­ša­va­li da mi se pri­bli­že. Po­što sam ih ta­da nad­me­no od­bi­ja­la, mno­gi su že­le­li da mi se osve­te, i to ta­ko što su se do­go­va­ra­li da me ne­gde pre­sret­nu i da “si­lu­ju ma­lu, pa­met­nu, le­pu ali pre­po­tent­nu ba­la­vi­cu, ko­ja se po­na­ša kao snob”. Ka­sni­je me je Mi­li­ca u do­go­vo­ru s mo­jim stri­cem pri­ja­vi­la i ube­di­la me da idem na tak­mi­če­nje za mis. Ta­ko je mo­ja ka­ri­je­ra kre­nu­la. Zbog to­ga sam se pre­se­li­la u Nju­jork. Ka­sni­je, ka­da smo se ge­o­graf­ski raz­dvo­ji­li, ni­smo se emo­tiv­no uda­lji­li. Mi­li­ca i Du­šan su mno­go po­mo­gli da se moj brat iz­vu­če iz kru­go­va dro­ge, u ko­je je za­pao. Na to­me im po­seb­no za­hva­lju­jem. Že­lim da zna­te da je naš od­nos bio vi­še od igre, da je pre­ra­stao u traj­no, istin­sko pri­ja­telj­stvo, u od­nos ko­me pri­da­jem po­se­ban zna­čaj, ko­ji pred­sta­vlja te­melj za ceo moj ži­vot: za sna­žnu, sa­mo­stal­nu lič­nost ka­kva sam u po­slu i pri­vat­nom ži­vo­tu.

Za­što ste od­mah po­sle pr­vog fil­ma s Vu­di­jem Ale­nom Star­dust me­mo­ri­es oti­šli iz Ame­ri­ke i od­lu­či­li da sre­ću oku­ša­te u Evro­pi?

Mo­joj ra­do­zna­lo­sti ni­kad kra­ja. Čim sam do­šla do nov­ca, hte­la sam da da­lje ot­kri­vam i obra­zu­jem se. Evro­pa je bi­la ne­iz­be­žna. Že­le­la sam da na­sta­vim da ra­dim po svo­joj že­lji, a ne da ro­bu­jem ka­ri­je­ri. Ina­če, če­sto vo­lim da ra­dim ono što se ne mo­že pred­vi­de­ti, što iz­ne­na­đu­je, zbu­nju­je, pa čak i šo­ki­ra.

Ta­ko ste, na pri­mer, 1990. go­di­ne iza­zva­li skan­dal fo­to­gra­fi­ja­ma u Playboyu, na ko­ji­ma na­gi po­ka­zu­je­te po­kre­te iz te­kvon­da.

To je bi­lo u ve­zi s pre­mi­je­rom fil­ma u ko­me se ba­vim tim spor­tom. Ali, pri­zna­jem da me je baš za­ba­vlja­lo što sam ti­me iza­zi­va­la ču­đe­nje. Po­ka­za­la sam na­go te­lo u po­kre­tu i ta­ko raz­bi­la ne­ke pred­ra­su­de.

Po­sle to­ga pro­gla­si­li su vas fa­tal­nom že­nom.

Mo­žda mi je za­to po­nu­đe­no da igram u kon­tro­verz­nom fil­mu Ni­ske stra­sti, ko­ji je iza­zvao mno­ge po­le­mi­ke, bio naj­gle­da­ni­ji film u go­di­ni ka­da se pro­ka­zi­vao i do­neo mi naj­ve­ću po­pu­lar­nost i naj­vi­še na­slov­nih stra­ni­ca.

Ma­ga­zin Pe­o­ple vas je uvr­stio me­đu 50 naj­lep­ših že­na na sve­tu, a Em­pi­re Ma­ga­zin me­đu 100 naj­sek­se­pil­ni­jih glu­mi­ca u isto­ri­ji ki­ne­ma­to­gra­fi­je.

Ali, po­sle to­ga se po­no­vo hra­bro igram i ru­gam sa­moj se­bi i že­lim da do­ka­žem ka­ko umem da glu­mim.

To ste i do­ka­za­li: bi­li ste ozbilj­na kan­di­dat­ki­nja za Oska­ra za ulo­gu u fil­mu Ka­zi­no, za ko­ju do­bi­ja­te Zlat­ni glo­bus, a Em­pi­re Ma­ga­zin vas pro­gla­ša­va jed­nom od 100 naj­ta­len­to­va­ni­jih glu­mi­ca svih vre­me­na.

Po­sle to­ga i da­lje sam se po­na­ša­la ta­ko da ne ro­bu­jem ni glu­mi ni ne­kim pra­vi­li­ma,

ni da se po­na­šam kao zve­zda. Ni­sam že­le­la da igram ulo­ge ko­je kri­ti­ča­ri od me­ne oče­ku­ju, pa sam za ulo­gu u fil­mu Že­na mač­ka do­bi­la na­gra­du za naj­go­ru glu­mi­cu.

U ze­ni­tu sla­ve uda­li ste se za Fi­la Bron­štaj­na, zbog ko­jeg iz Ho­li­vu­da od­la­zi­te u San Fran­ci­sko i po­sve­ću­je­te se po­ro­di­ci.

I to je jed­na od mno­gih neo­če­ki­va­nih i hra­brih od­lu­ka. Po­že­le­la sam da bu­dem do­bra su­pru­ga, da po­ku­sam da ro­dim de­te, da bu­dem maj­ka. Bi­la sam sreć­na i vo­lje­na. I vo­le­la sam. I da­lje sam bi­la slav­na, ali i obič­na že­na ko­ja je išla u ku­po­vi­nu, uči­la da ku­va i bi­la maj­ka. Ali, po­što ni­sam osta­ja­la u dru­gom sta­nju, od­lu­či­li smo da usvo­ji­mo de­te i ta­ko smo do­bi­li si­na Ro­ha­na.

Po­sle ne­ko­li­ko go­di­na po­ro­dič­nog ži­vo­ta raz­ve­li ste se i vra­ti­li u Ho­li­vud.

Zna­te, iako je taj brak za­vr­šen raz­vo­dom, ne ka­jem se i sreć­na sam što sam te go­di­ne pro­ve­la kao su­pru­ga i maj­ka. To su naj­lep­še go­di­ne mog ži­vo­ta. Do­volj­no mi je to što sam ima­la i ose­ti­la.

Ima­li ste pro­ble­ma sa zdra­vljem, pre­ži­ve­li ste sr­ča­ni udar.

Hra­bro sam išla kroz ži­vot, ali sr­ce me je iz­da­lo. Mo­ju sen­ti­men­tal­nost, ko­ju do­bro po­zna­ju sa­mo mo­ji naj­bli­ži, uvek sam po­ku­ša­va­la da sa­kri­jem. Ali, to se od­ra­zi­lo na mo­je zdra­vlje.

Ipak, vra­ti­li ste se na ve­li­ka me­dij­ska vra­ta: ob­ja­vlje­ne su no­ve fo­to­gra­fi­je na ko­ji­ma ste po­lu­na­gi; ostva­ri­li ste ve­ze s mla­đim mu­škar­ci­ma; šo­ki­ra­li ste jav­nost ulo­gom u fil­mu Ni­ske stra­sti 2...

To je sve opet mo­ja no­va igra. Po­sle ne­u­spe­ha tog fil­ma, po­če­la sam da vi­še ce­nim one ma­le sva­ri ko­je či­ne ži­vot, da ne­gu­jem pra­ve vred­no­sti i pra­va pri­ja­telj­stva, da se po­sve­tim si­nu. Tad sam do­ne­la od­lu­ku da se pod­vrg­nem ve­štač­koj oplod­nji, pa sam 7. ma­ja 2005. go­di­ne, u svo­joj 47. go­di­ni, ro­di­la si­na Ler­da Vo­na. Ži­vim na Be­ver­li Hil­su, imam svo­ju ma­lu pro­du­cent­sku ku­ću, ima­la sam ma­nje ulo­ge u dva fil­ma pro­šle go­di­ne, ali ne ži­vim ži­vot zve­zde, već po­ku­ša­vam da ži­vim zdra­vo i što jed­no­stav­ni­je. Pi­šem sce­na­rio u ko­me ću ima­ti ulo­gu za se­be ta­ko da ću naj­zad od­i­gra­ti ono što že­lim. Uklju­če­na sam u mno­ge hu­ma­ni­tar­ne ak­ci­je i za­to sam i da­nas u Ri­mu, gde sam po­zva­na da uče­stvu­jem na auk­ci­ji u ko­joj se sku­plja­ju sred­stva za na­uč­ni­ke ko­ji se ba­ve pro­na­la­že­njem le­ka pro­tiv si­de.

Na hu­ma­ni­tar­noj ak­ci­ji pro­da­li ste po­lju­bac za 50.000 do­la­ra.

Ugle­da­la sam se na ko­le­gu i pri­ja­te­lja Džor­dža Klu­ni­ja, ko­ji je pro­le­tos na Fe­sti­va­lu u Ka­nu pro­dao svoj po­lju­bac. Ta­ko sam pri­hva­ti­la pred­log jed­nog sta­ri­jeg go­spo­di­na, ina­če za­lju­blje­nog u svo­ju su­pru­gu, ko­ji je na auk­ci­ji ku­pio ogr­li­cu i pla­tio moj po­lju­bac 50.000 do­la­ra. Po­mi­lo­va­la sam ga i po­lju­bi­la jer je i to gest hu­ma­no­sti. Pra­tim šta se de­ša­va u sve­tu, znaj­te da znam i za ono što se de­ša­va u va­šoj ze­mlji.

Pra­ti­te de­ša­va­nja u Sr­bi­ji?

Znam šta se ovih da­na ozbilj­no re­ša­va u ve­zi sa Sr­bi­jom i Ko­so­vom. Te­ta Mi­lun­ka, ko­ja je iz Čač­ka, mno­go nam je pri­ča­la o Sr­bi­ji, a či­ka Mi­lo­rad, ko­ji je po­re­klom s Ko­so­va, uvek je pri­čao o Ko­so­vu. Za vre­me bom­bar­do­va­nja nam je po­ka­zi­vao i fo­to­gra­fi­ju cr­kve u ko­joj je kr­šten i ko­ja je sru­še­na. Mi­li­ca i Du­šan su pre ne­ko­li­ko go­di­na bi­li ta­mo pa su mi pri­ča­li o sve­mu. Sa­da mno­go bri­nu. Znam za ovu ne­pra­ved­nu si­tu­a­ci­ju u ve­zi s Ko­so­vom, ko­je tra­ži da bu­de ne­za­vi­sna dr­ža­va, pa mi je go­to­vo ne­mo­gu­će za­mi­sli­ti da će se to de­si­ti. Baš smo se ču­li kra­jem no­vem­bra i re­kli su mi da su stra­šno za­bri­nu­ti po­sle pre­go­vo­ra. Za­to smo raz­mi­šlja­li da or­ga­ni­zu­je­mo ne­ki jav­ni pro­test. Žao nam je što u Sje­di­nje­nim Dr­ža­va­ma ne­ma do­brog ob­ja­šnje­nja o to­me šta je isti­na. Ko­sov­ski lo­bi je ve­o­ma jak a, na­ža­lost, i in­te­re­si Ame­ri­ke su na nji­ho­voj stra­ni. Če­ka­mo is­hod pre­go­vo­ra i on­da će­mo vi­de­ti šta se mo­že or­ga­ni­zo­va­ti.



--------------------------------------------------------------------------------
Bi­o­gra­fi­ja

Ro­đe­na je 10. mar­ta 1958. go­di­ne u Pen­sil­va­ni­ji. U Ho­li­vud se pre­se­li­la po­sle sni­ma­nja ne­ko­li­ko uspe­šnih re­kla­ma u Nju­jor­ku

Sni­mi­la je vi­še od 40 fil­mo­va, ali je na­gli uspeh po­sti­gla blok­ba­ste­rom Ni­ske stra­sti. Jed­na sce­na iz tog fil­ma uči­ni­la ju je jed­nom od naj­ve­ćih seks sim­bo­la u isto­ri­ji Ho­li­vu­da

Fil­mo­vi: To­tal­ni opo­ziv, Spe­ci­ja­li­sta, Di­ja­bo­lik, Ka­zi­no, Po­sled­nji ples, Po­sled­nji ak­ci­o­ni he­roj, Ni­ske stra­sti 2, Že­na mač­ka...

Raz­ve­de­na je, ima dvo­je de­ce

  prozirno

kako je dobra iz jednog filma..

Sharon Stone Cameltoe and Tight Ass

Sharon Stone very hot sex scene

http://celebrity.yourxplace.com/2007/02/10/sharon-stone-very-hot-sex-scene/

Lele al je ruzna