Ra­di­vo­je GU­TIĆ, 22. avgust 2006

NE­VE­SI­NjE - Po­sto­ja­nje Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne je je­di­no mo­gu­će kao su­ve­re­ne dr­ža­ve - ako je ona de­cen­tra­li­zo­va­na na dej­ton­skim te­me­lji­ma i en­ti­tet­skom ustav­nom po­ret­ku. Od uki­da­nja Re­pu­bli­ke Srp­ske ne­ma ni­šta - ka­te­go­ri­čan je Dra­gan Ča­vić, pred­sed­nik RS u iz­ja­vi za naš list, is­ta­kav­ši ka­ko je Dej­ton­ski mi­rov­ni spo­ra­zum kroz je­da­na­est go­di­na nje­go­vog po­sto­ja­nja po­ka­zao - da je to "ja­ko uspe­šan mi­rov­ni spo­ra­zum i da ne tre­ba čač­ka­ti meč­ku".
- Sva ga­la­ma u Sa­ra­je­vu i Za­gre­bu se do­ži­vlja­va na sle­de­ći na­čin: odo­še stran­ci, ne mo­že­mo vi­še - mi da na­ru­či­mo, a oni da iz­vr­še. Ko će tu­ći po Sr­bi­ma, ko će ih sme­nji­va­ti, ko će ih na­pa­da­ti, ko će im na­me­ta­ti za­ko­ne i za­vr­ta­ti ru­ke, vu­ći za uši... Ovi ko­ji su to mo­gli sa­da odo­še. Šta će sa­da? Za­to i to­li­ka ga­la­ma u Sa­ra­je­vu i Za­gre­bu i za­to se stvo­ri­la ovo­li­ka pol­ti­ič­ka bu­ra. Sve će oni či­ni­ti da me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca osta­ne u BiH, ali i ako osta­ne ne­će us­pe­ti ono što ni­su us­pe­li sve ove go­di­ne. Ne­ma te si­le ko­ja mo­že pro­me­ni­ti od­no­se i te­me­lje ko­ji su na­pra­vlje­ni i ne­pro­me­nji­vi. Kao što se Ne­mač­ka ne mo­že za­mi­sli­ti bez Ba­var­ske, Uje­di­nje­no Bri­tan­sko Kra­ljev­stvo bez Škot­ske ili Austri­ja bez Ti­ro­la, ne mo­že se ni Bo­sna i Her­ce­go­vi­na za­mi­sli­ti bez Re­pu­bli­ke Srp­ske. To mo­ra­ju da zna­ju - do­dao je pred­sed­nik Ča­vić.
Ko­men­ta­ri­šu­ći ovih da­na nje­go­ve po­no­vo iz­go­vo­re­ne re­či da Re­pu­bli­ka Srp­ska ima le­gi­tim­no pra­vo na re­fe­ren­dum uko­li­ko bi se jed­no­stra­no ili mi­mo vo­lje srp­skog na­ro­da i RS, uki­nuo dej­ton­ski mi­rov­ni spo­ra­zum i nje­go­ve en­ti­tet­ske ustav­ne struk­tu­re, Mla­den Iva­nić, mi­ni­star ino­stra­nih po­slo­va BiH je za "No­vo­sti" re­kao:
- Za sve je ov­de naj­va­žni­je da se po­sto­je­ći Ustav is­po­štu­je do kra­ja. Me­đu­tim, evi­dent­no je da je Re­pu­bli­ka Srp­ska u svim ovim go­di­na­ma po­sle ra­ta stal­no bi­la iz­lo­že­na zah­te­vi­ma za sma­nje­njem nje­ne sa­mo­stal­no­sti, pa čak i zah­te­vi­ma za nje­no uki­da­nje. Evi­dent­no je i da je u ta­kvoj si­tu­a­ci­ji bio stvo­ren am­bi­jent u ko­me je sva­ko mo­gao tra­ži­ti uki­da­nje, a da ni­ko živ ne re­a­gu­je. Kao kraj­nji re­zul­tat sve­ga to­ga do­šao je kao od­go­vor na sve te zah­te­ve - zah­tev za re­fe­ren­du­mom. Mi­slim da su te dve stvri uslo­vlje­ne jed­na sa dru­gom: ko­li­ko vi­še zah­te­va za uki­da­njem to­li­ko vi­še zah­te­va za re­fe­ren­du­mom, a uko­li­ko se bu­de po­što­vao Ustav on­da mo­že­mo na­ći ne­ko re­še­nje. Uko­li­ko u Sa­ra­je­vu ko­nač­no shva­te da je RS traj­na ka­te­go­ri­ja, da zah­te­vi za nje­nim uki­da­njem pro­iz­vo­de ten­zi­je i ot­por, da se ce­li je­dan na­rod to­me su­prot­sta­vlja on­da ni­sam pe­si­mi­sta. U su­prot­nom, mi­slim da re­fe­ren­dum ni­ko ne­će mo­ći za­u­sta­vi­ti jer će to bi­ti pri­rod­na vo­lja lju­di. Na bo­šnjač­kom na­ro­du i nji­ho­vim pred­stav­ni­ci­ma je ve­li­ka od­go­vor­nost i to mo­ra­ju da shva­te.
Iva­nić je, ta­ko­đe bio ka­te­go­ri­čan da Sr­bi ne­će do­zvo­li­ti da mi­mo nji­ho­ve vo­lje do­đe do dru­ga­či­jeg ure­đe­nja Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. To jed­no­stav­no ni­je mo­gu­će, ni­je re­al­no i što se to pre shva­ti - tim bo­lje.


Izvor: Novosti

slažem se sa gospodinom Draganom Čavićem,ako je potpisano poštuj ako ćeš rušit ima i za to kombinacija.
Potpuno je u pravu.
Ne čačkat mečku ja odavno govorim.