БЕОГРАД, 12. августа (Тањуг) - У Гораждевцу код Пећи сутра ће бити обележена шеста годишњица терористичког напада албанских екстремиста у коме су на обали реке Бистрице, на купању убијена два српска дечака, а рањено још четворо младих.

Овај монструозни злочин шокирао је целу Србију и наишао на оштре осуде међународних представника, али је истрага и данас на почетку.

Тог врелог летњег дана, 13. августа 2003, око 100 дечака и девојчица из српске енклаве Гораждевац у Метохији стигло је на обале оближње реке Бистрице у потрази за освежењем и дружењем у време школског распуста.

Хтели су да на тренутак забораве сурову стварност коју живе од доласка међународних трупа 1999. године - изоловани, у окружењу Албанаца, без слободе кретања и сталном страху од напада.

Игру и смех деце ускраћене за безбрижна и узбудљива летовања у којима уживају њихови вршњаци на крају школске године, пресекли су рафали из правца албанског села Захач.

Терористи су испалили 90 метака и на лицу места ликвидирали ИВАНА Јововића (19) , док је Пантелија Дакић (13) преминуо у пећкој болници.

Тада су тешко рањен 15.годишњи Богдан Букумирић и 11.годишњи Марко Богићевић, а лакше Драгана Србљак стара 14 година и 20.годишњи младић Ђорђе Угреновић.

Богићевић је тада пребачен у болницу на северу Косовске Митровице где је хитно оперисан. Метак му је покидао ткиво изнад кука и потпуно одузео десну ногу, тако да се и данас отежано креће.

Најтеже је рањен Букумирић који је задобио седам прострелних рана, док му је један метак окрзнуо чланак леве ноге.

Кола хитне помоћи у коме је једва давао знаке живота напали су Албанци на путу до француске болнице у јужној Косовској Митровици, где му је извађена слезина.

Само захваљујући упорности српских лекара и власти, Букумирић је пребачен на ВМА у Београд, али са великим закашњењем и због тога се његово стање искомпликовало, а живот "висио о концу" - у коми је био шест дана и преживео четири тешке операције.

Богићевић и Букунирић су протекле године провели на лечењима, контролама и терапијама, а како су породице сиромашне, у помоћ је притекла држава.

Букумирић је од Координационог центра за Косово и Метохију добио на привремено коришћење стан у Београду, а "одужио" се тако што је, уз лечење, успео да заврши средњу електротехничку школу.

Како је истакао у разговору за Тањуг, сада машта о повратку на породично имање у родни Гораждевац, а животна му је жеља да постане кувар, мада још тешко покреће леву руку.

Родитељима друге деце држава је обезбедила запослење, а породица Богићевић, која није имала сталне приходе, помоћ је примала само првих неколико месеци.

Преживљавају обрађујући земљу, а трошкове медицинских снимања и контрола плаћали су сами. Марко се тешко кретао на штакама, па га је брат возио на часове у школу удаљену километар од куће.

Осим Букумирића, све жртве напада албанских екстремиста и даље живе у Гораждевцу, где је пре рата било 2.000 Срба, а сада 850.

Злочин у Гораждевцу осудили су шефови УНМИК-а и Кфора, представници ЕУ, САД, Француска, Русија, као и косовски званичници.

Портпарол Стејт департмента у то време Том Кејси назвао је убиство и рањавање српске деце свирепошћу и оценио да су "они који су починили злочин против невине деце непријатељи мира" и да су "напали будућност Косова".

Представници Србије и Црне Горе затражили су одмах ванредну седницу Савета безбедности УН, а сахрани убијених дечака у Гораждевцу присуствовали су тада премијер Србије Зоран Живковић и потпредседник владе Небојша Човић.

Упркос томе, албански терористи су 17. августа поново пуцали на петоро српске деце у центру Гораждевца, али, срећом, нико није страдао.

Комесар УНМИК полиције Штефан Фелер изјавио је после злочина да ће "преврнути сваки комад земље како би пронашао убице деце".

Током прве истраге претресено је 100 кућа на подручју Гораждевца, а 75 особа испитано је у вези са нападом на српску децу.

Уркос томе, као и награди од милион евра, коју је расписао УНМИК за проналазак убица, оптужница још није подигнута.

У међувремену је формирана радна група истражитеља са задатком да преиспита све старе и прикупи нове доказе, али напретка у истрази нема.

Представници српских власти сматрају да су, као и у другим случајевима када се ради о злочинима почињеним над Србима, на Косову и Метохији заказали представници међународне заједнице, док се у локалној српској заједници питају да ли се ради о неефикасности или прикривању злочина.

Срамота за Запад,што ови нису ухваћени и процесуирани.Што се Шиптара тиче,ништа друго се и не очекује,то може само гамад из ЛДПа да воли.

Pamtiti i ne zaboraviti.

Šest godina od ubistva dece u Goraždevcu, ubice na slobodi
Autor: Tanjug | Foto:FoNet | 13.08.2009. - 09:41 izmena 10:12

U Goraždevcu kod Peći danas će biti obeležena šesta godišnjica terorističkog napada albanskih ekstremista u kome su na obali reke Bistrice, na kupanju ubijena dva srpska dečaka, a ranjeno još četvoro mladih.

Ovaj monstruozni zločin šokirao je celu Srbiju i naišao na oštre osude međunarodnih predstavnika, ali je istraga i danas na početku.
Tog vrelog letnjeg dana, 13. avgusta 2003, oko 100 dečaka i devojčica iz srpske enklave Goraždevac u Metohiji stiglo je na obale obližnje reke Bistrice u potrazi za osveženjem i druženjem u vreme školskog raspusta.
Hteli su da na trenutak zaborave surovu stvarnost koju žive od dolaska međunarodnih trupa 1999. godine - izolovani, u okruženju Albanaca, bez slobode kretanja i stalnom strahu od napada.
Igru i smeh dece uskraćene za bezbrižna i uzbudljiva letovanja u kojima uživaju njihovi vršnjaci na kraju školske godine, presekli su rafali iz pravca albanskog sela Zahač.
Teroristi su ispalili 90 metaka i na licu mesta likvidirali Ivana Jovovića (19), dok je Pantelija Dakić (13) preminuo u pećkoj bolnici.
Tada su teško ranjen 15.godišnji Bogdan Bukumirić i 11.godišnji Marko Bogićević, a lakše Dragana Srbljak stara 14 godina i 20.godišnji mladić Đorđe Ugrenović.
Bogićević je tada prebačen u bolnicu na severu Kosovske Mitrovice gde je hitno operisan. Metak mu je pokidao tkivo iznad kuka i potpuno oduzeo desnu nogu, tako da se i danas otežano kreće.
Najteže je ranjen Bukumirić koji je zadobio sedam prostrelnih rana, dok mu je jedan metak okrznuo članak leve noge.
Kola hitne pomoći u kome je jedva davao znake života napali su Albanci na putu do francuske bolnice u južnoj Kosovskoj Mitrovici, gde mu je izvađena slezina.
Samo zahvaljujući upornosti srpskih lekara i vlasti, Bukumirić je prebačen na VMA u Beograd, ali sa velikim zakašnjenjem i zbog toga se njegovo stanje iskomplikovalo, a život "visio o koncu" - u komi je bio šest dana i preživeo četiri teške operacije.
Bogićević i Bukumirić su protekle godine proveli na lečenjima, kontrolama i terapijama, a kako su porodice siromašne, u pomoć je pritekla država.
Bukumirić je od Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju dobio na privremeno korišćenje stan u Beogradu, a "odužio" se tako što je, uz lečenje, uspeo da završi srednju elektrotehničku školu.
Kako je istakao u razgovoru za Tanjug, sada mašta o povratku na porodično imanje u rodni Goraždevac, a životna mu je želja da postane kuvar, mada još teško pokreće levu ruku. Roditeljima druge dece država je obezbedila zaposlenje, a porodica Bogićević, koja nije imala stalne prihode, pomoć je primala samo prvih nekoliko meseci.
Preživljavaju obrađujući zemlju, a troškove medicinskih snimanja i kontrola plaćali su sami. Marko se teško kretao na štakama, pa ga je brat vozio na časove u školu udaljenu kilometar od kuće. Osim Bukumirića, sve žrtve napada albanskih ekstremista i dalje žive u Goraždevcu, gde je pre rata bilo 2.000 Srba, a sada 850.
Zločin u Goraždevcu osudili su šefovi UNMIK-a i Kfora, predstavnici EU, SAD, Francuska, Rusija, kao i kosovski zvaničnici.
Portparol Stejt departmenta u to vreme Tom Kejsi nazvao je ubistvo i ranjavanje srpske dece svirepošću i ocenio da su "oni koji su počinili zločin protiv nevine dece neprijatelji mira" i da su "napali budućnost Kosova".

"Pokušavamo da se izborimo sa gubitkom"
Porodica Ivana Jovovića ne može da se pomiri sa njegovim stradanjem, a još manje uz činjenicu da ubica još nije pronađen i kažnjen.
"Teško je što njega nemamo, pokušavamo da se izborimo sa tim gubitkom, pokušavajući da pomognemo ostaloj dvojici sinova", rekla je Tanjugu Senka Jovović, majka ubijenog Ivana.
Senka Jovović kaže da ona i njen suprug Miloš "ne mogu da prihvate da je Ivana neko iz nekog hira jednostavno uzeo i da više neće da ga imaju".
"Bio nam je prva radost. Čuvali smo ga svih godina i kada je trebalo da se osamostali i postane svoj čovek …. Bio je život ispred njega, planovi za budućnost", priča sa suzama Ivanova majka.
Za šest godina od ubistva Ivana i Pantelije porodicu Jovović malo je ko obilazio kako bi im pružio informaciju šta je sa istragom o izvršiocu zločina.
"Svih šest godina niko nam nijednom nije otvorio vrata. Niti nas je pozvao da nam kaže da li se istražuje uopšte, dokle se stiglo…Sete nas se na ovaj dan. Obilaze nas mediji, televizije, jedna, pa druga, i to samo na ovaj dan. Da nam produbljuju rane još više", kazala je Senka.
Porodica Jovović sumnja da su izvršioci zločina Albanci.
"Znamo da je garant albanska ruka to uradila. Nemamo nikakav trag, u početku su prve godine zvali neki stranci, da izađemo na teren, ali nismo izlazili. Ništa posle toga ne znamo. Albanaca ima mali million da bi znali ko je. Strah me je da nikada nećemo saznati ko je to uradio", rekla je Jovovićeva.

Izvor: Blic

Е.У. је бабица која је породила ''косово репубљик'', глупо је очекивати од Европљана да пљују у бунар из кога пију воду, другим речима они неће учинити ништа што би довело до дестабилизације те лажне државе и њиховог угледа, па макар и то била истина о погибији српске деце.
Они те злочинце не гледају истим очима као ми, јер за њих су то борци за људска права.

fuj sramota sta svet radi i dozvoljava a nista ne kaznjava sve to treba u logor poslati

mani svet...evo ti samo ovaj forum npr.....klico i system opravdavaju ovaj zlocin ali zato oplakuju adema jasarija...da li vidis njihove postove na ovoj ili nekoj drugoj temi koja se bavi zlocinima prema srpskom narodu?
nema ih...jer tu ne mogu popljuvati srbe....ali kad se krene o srebrenici...eto njih da puste vise suza i psovki nego one zamotane babetine u srebrenici

dokle vise 

јер кад тад ће доћи време за освету.

a onda vratiti sa kamatom