E jebi ga Klico ti odma Milan Stojadinovic.Daj nesto lakse.

Neda je pravi srpski patriota, kao što bi i Đinđić bio da je umesto filozofije odabrao vojni poziv. Uostalom, ionako ga hvale da je bio energičan i čovek od akcije ... taman za vojnika. Možda bi i đeneral na kraju postao, al nema veze, tu su akcije od Koka Kole za utehu.

    

Oštre osude ubistva premijera Đinđića

Beograd, 12. mart 2003. godine - Svetska i domaća javnost oštro je osudila ubistvo predsednika Vlade Republike Srbije dr Zorana Đinđića, uz apel da počinioci ovog zločina budu što pre privedeni pravdi

    * EVROPSKA UNIJA: " Evropa je izgubila prijatelja... koji se odlučno borio za demokratiju". Ubistvo premijera Srbije predstavlja podsetnik na to koliko je krhka demokratija u regionu koji su proteklih godina pogodili ratovi i veliki politički i etnički potresi, ali necemo dozvoliti da to unazadi put Srbije ka demokratiji…"

    * DŽORDŽ BUŠ, predsednik SAD: " Upućujem saučešće narodu Srbije zbog ubistva premijera Đinđića, koji će ostati upamćen po svojoj ulozi u uspostavljanju demokratije u Srbiji …"

    * KOLIN PAUEL, državni sekretar SAD: " Šokiran sam i ožalošćen zbog atentata na predsednika Vlade Republike Srbije Zorana Đinđića. Želim da izrazim najdublje saučešće Sjedinjenih Američkih Država njegovoj porodici, prijateljima, Vladi i narodu Srbije. Uvereni smo da će politički lideri Srbije nastaviti važan posao koji je započeo premijer Đinđić, a Sjedinjene Države ostaju privržene podršci ekonomskim i demokratskim reformama u Srbiji …"

    * TONI BLER, premijer Velike Britanije :"Oštro osuđujem ubistvo predsednika Vlade Republike Srbije Zorana Đinđića koji je bio "glavni nosilac demokratije i reformi u Srbiji. To je gubitak za sve one koji su uporno radili na izgradnji bolje budućnosti za Srbiju. Ne sme se dozvoliti da oni koji su odgovorni za ovaj kukavički čin zaustave napredak Srbije ka evropskim integracijama. Velika Britanija stoji čvrsto uz svoje prijatelje u Beogradu u njihovoj odlučnosti da očuvaju demokratiju i vladavinu prava

    * ŽAK ŠIRAK, predsednik Francuske :" Želim da odam poštu premijeru Đinđiću, koga će istorija pamtiti po tome što je znao da izabere demokratiju i reforme kako bi doveo Srbiju na put Evrope. To nasleđe treba sačuvati. Francuska neće posustati u podršci Srbiji na tom putu…"

    * KOFI ANAN, generalni sekretar Ujedinjenih nacija: "Šokiran sam i rastužen ubistvom srpskog premijera Zorana Đinđića i očekujem da odgovorni za atentat budu privedeni pravdi…"

    * SAVET EVROPE: "Kukavičko ubistvo predsednika Vlade Republike Srbije dr Zorana Đindića predstavlja tragediju za čitav region i izvedeno je u cilju zaustavljanja procesa ekonomskih i političkih reformi i borbe protiv organizovanog kriminala kojima je srpski premijer odlučno težio…"

    * NATO : "Atentat na Đinđića predstavlja napad na sve one koji žele raskid s prošlošću i predstavnici 46 zemalja članica Evro-atlantskog partnerstva šalju "jednodušnu poruku žaljenja i saučešća narodu Srbije i Crne Gore. Srpski narod mora biti na visini ovog izazova i pred lice pravde izvesti zločince koji ugrožavaju demokratiju u zemlji…".

    * OEBS: "Oštro osuđujemo atentat na premijera Đinđića i ostajemo privrženi Vladi Republike Srbije i njenim naporima u ostvarivanju reformi, borbi protiv organizovanog kriminala i približavanju Evropi. Srbija će najbolje sačuvati uspomenu na Đinđića ako nastavi proces reformi koje je on započeo pre dve godine…"

    * PAKT STABILNOSTI ZA JUGOISTOČNU EVROPU: " Srpski premijer Zoran Đinđić bio je dovoljno hrabar da se suoči i raščisti sa prošloću zbog koje je jednu deceniju njegova zemlja bila u izolaciji. On je bio taj koji je radio na tome da se Srbija i Crna Gora vrate u krug evropske porodice" i najzaslužniji za dobru saradnju Srbije sa Paktom stabilnosti…"

    * NEMAČKA VLADA: " Pružićemo podršku Srbiji i Crnoj Gori u nastojanju da nastave reforme koje je započeo premijer Srbije Zoran Đinđić, jer je on dao odlučujući doprinos povratku Srbije u zajednicu evropskih demokratija. Nakon godina diktature i rata on je doneo nadu ljudima u Srbiji. Za Evropu on je bio značajan garant za mirnu i stabilnu budućnost Balkana..."

    * AUSTRIJSKA VLADA: "Atentatom na predsednika Vlade Republike Srbije Zorana Đinđića izbrisana je jedna pozitivna nada za napredak na Balkanu, jer je Dinđić predstavljao lice Srbije okrenuto ka Evropi…"

    * VLADA RUSIJE: "Rusija je sa ogorčenjem primila vest o ubistvu srpskog premijera Zorana Đinđića i ocenila da taj "zločinački akt" zaslužuje najoštriju osudu. Moskva visoko ceni zasluge Zorana Đinđića u demokratskim reformama Srbije i napore usmerene na očuvanje jedinstvene srpsko-crnogorske države..."

    * FRENSIS O'DONEL, stalni koordinator Ujedinjenih nacija u Srbiji i Crnoj Gori : "Đinđić je naporno radio kako bi Srbiju izveo na put ekonomskih reformi u cilju integracije u međunarodne institucije. Biće zapamćen po hrabrosti koju je pokazao u rešavanju zadataka, uključujući i borbu protiv organizovanog kriminala... Oni koji su mu danas oduzeli život, naneli su veliku štetu Srbiji i srpskom narodu i nadamo se da će počinioci biti izvedeni pred lice pravde…"

    * ERHARD BUSEK, koordinator Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu: "Ubistvo srpskog premijera je težak udarac koji vuče unazad. Đinđić bio čovek takve hrabrosti da je uspešno odolevao nazadnim snagama među srpskim političarima i da je "raskinuo s prošlošću, koja je teško izolovala Jugoslaviju tokom devedesetih godina…"

    * BODO HOMBAH - Jedan od vodećih nemačkih privrednika i bivši šef Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu Bodo Hombah izjavio je da je premijer Srbije Zoran Đinđić bio moderan heroj demokratije koji se pod najtežim mogućim uslovima borio za reforme u Srbiji i uključivanje u evropske i svetske tokove.

    * MILO ĐUKANOVIĆ, premijer Crne Gore : " Sa premijerom Srbije Zoranom Đinđićem bio sam lični prijatelj i utoliko sam više pogođen vešću o današnjem atentatu. Onaj ko se odlučio na ovakav vandalski, teroristički čin, znao je da puca u ličnost koja je bila personifikacija novog, reformskog, demokratskog lika Srbije, u čoveka koji je otvorio evropsku nadu Srbiji… "

    * DRAGAN ČAVIĆ, predsednik Republike Srpske: " Javnost u Republici Srpskoj je zaprepašćena i zabrinuta. Atentat na Zorana Đinđića je strahovit udarac demokratskim procesima, ne samo u Srbiji, nego u celom regionu. U Republici Srpskoj s posebnim emocijama doživljavamo ovu tragediju, jer je Zoran Đinđić bio sinonim demokratizacije i pozitivnih društvenih promena nove, demokratske Srbije…"

    * JANEZ DRNOVŠEK, predsednik Slovenije: "Izražavam žaljenje zbog nasilne smrti premijera Đinđića. Ovaj tragičan događaj u politički prostor Srbije unosi nesigurnost, ali uveren sam da će se razvoj srpskog naroda u pravcu demokratije i evropskih integracija nastaviti, jer je upravo to ostavština premijera Đinđića, koju ceni i poštuje ceo demokratski svet…"

    * STJEPAN MESIĆ, predsednik Hrvatske: " Ubistvom Đinđića dovodi se u opasnost demokratizacija Srbije, jer je Đinđić bio zagovornik saradnje sa susedima i čovek svestan otvorenih pitanja koja su zahtevala odgovor…"

    * PEDI EŠDAUN, visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH : " Šokiran sam vešću o ubistvu premijera Đinđića, kojeg sam lično poznavao i izražavam najiskrenije saučešće njegovoj porodici kao i građanima Srbije. Đinđić će ući u istoriju kao jedan od lidera koji su doneli demokratiju u Srbiju. On je svoju zemlju izveo na put reformi…"



http://www.arhiva.srbija.sr.gov.yu/vesti/2003-03/12/334072.html

Mrgi, to sto si ti naveo je primer za svaki rat koji je ikad vodjen, za svaki gubitak i svaku ljudsku zrtvu koja je ikad pala zbog politike i odmeravanja snaga. To je prosto druga perspektiva, i ne kazem da je ona pogresna ili nekorektna, ali je to univerzalni argument, za sve moguce politicke rasprave o odredjenom rezimu.

Djindjic je bio spijun to je realnost, odakle njemu pare da finansira ljude, stranku, da mediji strani govore o njemu i da mu posvecuju toliko paznje.
On je izvrsio svoj zadatak a to je da napravi nemire da Dinkic upadne u banku sa automatima i da na americki nacin kao u vestern filmovima opljacka narod, i onda ubija ga "mafija" i naranvo stvaraju mit o njemu i kako je srbija prokockala sansu kao on bi nesto promenuo.

Šest godina bez Zorana Đinđića



Đinđić je ubijen ispred sedišta Vlade Srbije, 12. marta 2003. godine.
Bio je prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast DOS-a. Vlada na čijem je čelu bio izabrana je 25. januara 2001. godine.

Za vreme njegovog mandata otpočeo je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.

Prema oceni zapadnih diplomata, Đinđić je doprineo izgradnji dobrih odnosa sa svim zapadnim zemljama, posebno sa SAD, nakon perioda višegodišnje nestabilnosti.

Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju sa Haškim tribunalom, i za vreme te vlade uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima je i bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević.

Šta je patriotizam

U obraćanju poslanicima u Skupštini Srbije 25. januara 2001. godine, po izboru članova njegovog kabineta, Đinđić je poručio da nova vlada želi da od Srbije napravi "demokratsku civilizaciju, odnosno da uspostavi osnovne demokratske temelje" države.

Đinđić je probleme Kosova i juga Srbije video i prihvatao kao "nasleđene", one koje je napravila prethodna vlast koja kako je ocenio, "nije umela da probleme rešava političkim sredstvima".

"Prepustite nama našu šansu da probamo na naš način. Mi hoćemo novu politiku, da drugim sredstvima rešimo probleme koje vi niste rešili. Od ekonomije do Kosova problemi su katastrofalni, ali ste ih vi napravili. Od ekonomije do Kosova, sve sami porazi", rekao je Đinđić, obraćajući se poslanicima Socijalističke partije Srbije i Srpske radikalne stranke koji su kritikovali program nove vlade.

"Želimo da pokušamo da uspostavimo vezu između Srbije i Kosova, odnosno Albanaca i Srbije, i da Srbija ima neki uticaj na Kosovu i da pokušamo da pojačamo taj uticaj", poručio je Đinđić.

Na primedbe da nije patriota, Đinđić je odgovarao oštro:
"Za mene je patriotizam da moja deca ostanu da žive u mojoj zemlji, da govore maternji jezik, a da ne moraju da idu po belom svetu trbuhom za kruhom. Patriotizam je to da cene moju zemlju, da ja sa svojim pasošem mogu da idem ponosno preko bilo koje granice. Za taj patriotizam će se ova vlada zalagati i mi smo u ovom smislu velike patriote".

Filozof, osnivač DS, gradonačelnik...

Rođen je 1. avgusta 1951. godine u Bosanskom Šamcu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974, a pet godina kasnije doktorirao na Univerzitetu u Konstancu gde je radio kao asistent.

Jedan je od osnivača Demokratske stranke (DS) u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva predsednik DS.

Bio je prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda izabran u februaru 1997. ispred koalicije "Zajedno" i na toj dužnosti je bio sedam meseci kada je smenjen na zahtev koalicionog partnera SPO.

Đinđić je bio jedan od veterana srpske opozicije i jedan od najistaknutijih lidera Demokratske opozicije Srbije (DOS), koja je porazila režim Slobodana Miloševića na izborima 2000. godine.

JSO ubice

U prvom saopštenju posle ubistva premijera, Vlada Srbije je kao organizatore i počinioce atentata označila kriminalce iz takozvanog zemunskog klana, a kao kolovođe grupe identifikovala nekadašnjeg komandanta raspuštene Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorada Ulemeka Legiju, kao i vođe krinimalnog "zemunskog klana" Dusana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.

Vlada Srbije je, takođe, saopštila da je tog dana trebalo da bude potpisan nalog za hapšenje članova "najveće organizovane grupe na prostoru bivše Jugoslavije", kako je označen zemunski klan.

Đinđić je u jednom od poslednjih intervjua pred ubistvo, a nakon neuspelog atentata 24. februara 2003. godine na autoputu ispred beogradske Arene, demantovao tvrdnje da je sa takozvanim "crvenim beretkama", pripadnicima JSO, sklopljen dogovor da 5. oktobra 2000. pomognu u zbacivanju Slobodana Miloševića u zamenu za "neko pravo iznad zakona".

"Nisu zaštićeni. Stvari su se posle izjave Ljubiše Buhe drastično promenile i celo odeljenje za suzbijanje organizovanog kriminala radi intenzivno na tome. Stvar ima apsolutni prioritet i brzo ćemo saopštiti javnosti šta se događa. Pojavljuju se već neki obrisi razrešenja i to je ogromna šansa da se konačno i poslednje tvrdo jezgro kriminala razbije", naglasio je Đinđić.

Nekoliko sati nakon ubistva Đinđića, na predlog republičke vlade, vršilac dužnosti predsednika Srbije i predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić proglasila je vanredno stanje u Republici i donela naredbu o posebnim merama koje se primenjuju za vreme vanrednog stanja. Vanredno stanje je trajalo do 22. aprila kada je ukinuto na predlog Vlade.

Đinđić je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija. U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana.


Osuđeni izvršioci, ne i nalogodavci

U policijskoj akciji "Sablja" uhapšen je (25. marta) atentator na premijera, bivši pomoćnik komandanta JSO Zvezdan Jovanović (zvan Zveki i Zmija), njegovi pomagači i još nekoliko pripadnika JSO, kao i većina pripadnika zemunskog i drugih kriminalnih grupa u zemlji i rasvetljena neka nerazjašnjena ubistva iz proteklih godina.

Optužnica protiv 44 osobe koje se terete za učešće u ubistvu premijera Đinđića podignuta je 21. avgusta 2003, a prvi na listi okrivljenih Milorad Ulemek-Legija predao se srpskim vlastima 2. maja 2004. godine, nedugo posle izbora Vojislava Koštunice za premijera, posle 14 meseci skrivanja.

Suđenje optuženima za ubistvo premijera Đinđića počelo je 22. decembra 2003. godine u Okružnom sudu u Beogradu - Odeljenje za borbu protiv organizovanog kriminala.

Optuženi za ubistvo premijera Đinđića su 23. maja 2007. oglašeni krivim i prvostepenom presudom osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.

Bivši komandant "crvenih beretki" Milorad Ulemek (Legija) osuđen je na 40 godina zatvora za organizovanje ubistva premijera, a na istu kaznu zatvora osuđen je i neposredni izvršilac ubistva Zvezdan Jovanović, bivši Legijin zamenik. Presude toj dvojici potvrdio je i Vrhovni sud srbije 29. decembra 2008. godine.

Potvrđene su presude na 35 godina zatvora i ostalim pripadnicima zemunskog klana i bivše JSO (Aleksandar Simović, Vladimir Milisavljević Budala, Ninoslav Konstantinović) izuzev Sretku Kaliniću kome je presuda preinačena sa 35 na 30 godina.

Na 30 godina osuđeni su Miloš Simović, Milan Jurišić Jure i bivši radnik BIA Branislav Bezarević, dok je bivši pripadnik JSO Saša Pejaković osuđen na osam godina zatvora. Željku Tojagi Žmigiju kazna je smanjena sa 30 na 15 i Dušanu Krsmanoviću sa 30 na 20 godina zatvora.

Vladimir Milisavljević Budala, Srećko Kalinić, Milan Jurišić, Ninoslav Konstatrinović i Miloš Simović osuđeni su u odsustvu, jer su u bekstvu.

Pripadnik zemunskog klana Dejan Milenković Bagzi, optužen za učešće u ubistvu Đinđića, posle višemesečnog skrivanja uhapšen je u Grčkoj, sredinom jula 2004, a sedam meseci kasnije izručen je vlastima Srbije i Crne Gore. U procesu optuženima za ubistvo srpskog premijera Milenković je bio svedok saradnik.

Predsedavajuća veća sudija Nata Mesarović rekla je u obrazloženju da je najteže saznanje da je predsednika vlade mogla da ubije organizovana, kriminalna, neprijateljska organizacija.

Ubistvo Đinđića je političko ubistvo upereno protiv države u kome je učestvovao kriminalizovani deo JSO i banda Dušana Spasojevića, navela je sudija Mesarović.

Četiri godine posle atentata na Đinđića i tri godine posle smrti Slobodana Miloševića njegova Socijalistička partija Srbije ušla je u Vladu Srbije koju predvodi Demokratska stranka. Nedugo potom lideri te dve stranke Ivica Dačić i Boris Tadić potpisali su Deklaraciju o pomirenju.

Izvor: MTS-Mondo

Kakva gomila notornih gluposti može da se pročita ovde da ti pozli. Zoran je bio pragmatičan, promišljen i energičan čovek koji se suočio sa potpuno bankrotiranom državom. Ko ne veruje može da proveri kod bilo kojeg kvalifikovanog ekonomiste i svi će potvrditi da policija i vojska mesecima nisu primale plate. Novca za penzije nije bilo, kasnile su godinama. Nije bilo mazuta za grejanje, delova za remont električnih trafoa, lekova, insulina, sanitetskog materijala. Bilo je samo švercovanih cigareta na svakom ćošku.

Ko može da pželi da uzme na sebe vlast i odgovornost u takvoj državi. Šta je to bilo da se opljačka što je moglo da se opljačka tih dve godine.

Glavu dole i kad pričate o Zoranu to radite sa onim poštovanjem koje je zaslužio čovek koji je sebe srozao do zemlje proseći po svetu pomoć da njegova zemlja ne bude gladna i hladna. Ubijen je jer nikom na svetu nije odgovarala ta poletna i ekonomski oporavljena Srbija koja je počela da se interesuje za svoje Kosovo i svoju RS i da se bori protiv narko kartela.

Шећеране, цементаре... Гомила фабрика није ни радила ал су и на њима зарадили његови партијски другови.


У ово ми је тешко да поверујем. Није он себе срозао нигде. Њега су странци довели на власт није он њих ништа молио. А колико је био труба говори реченица да ће они питање Косова решити са својим пријатељима из ЕУ. Мало морген, зајебали и њега а и нас! Другари су му били Живковић, Ђелић, Динкић, Чеда прашак, Чанак, Влаховић и друштво. С ким се дружиш такав си. Јесте он имао неку визију, ал није ни почео да је реализује тако да ничим није заслужио (бар моје) поштовање. Ако је планирао да ради ово што раде сви његови следбеници онда је добро што више не учествује у вођењу ове државе!

„Blic” prenosi delove iz pisane zaostavštine
Lične beleške Zorana Đinđića
Autor: Tanja Nikolić-Đaković | Foto:Reuters | 12.03.2009. - 07:49


„Zamisli Srbiju na kraju 2005. godine. Pet godina nakon promene politike. Dobri, asfaltirani putevi, desetine hiljada malih i srednjih pogona i preduzeća, uspešni koncerni… Zemlja je transportna kičma Evrope, veliki tranzitni aerodrom u Beogradu i desetak manjih. Svetski kvalitet hrane kao jednog od glavnih izvoznih proizvoda. Poslovni centri u gradovima, porodična gradnja na periferiji, industrijske zone u blizini saobraćajnica. Puno posla za svakoga ko želi da radi, mogućnost povoljnih kredita za izgradnju kuće, kupovinu stana, pokretanje posla. Da li ova vizija deluje kao utopija?“

Ovo je premijer dr Zoran Đinđić zabeležio u svom ličnom rokovniku, krupnim, pisanim, okruglim slovima, mastilom svetloplave boje. Ova beleška samo je deo mnogobrojnih zapisanih misli, komentara, ideja, iz celokupne zaostavštine koju čine lični predmeti, impozantna biblioteka, prepiske sa stranim državnicima. Bogatu zaostavštinu supruga premijera Ružica Đinđić predala je Arhivu Srbije.
Svoje misli i ideje premijer je zapisivao u beležnicama i notesima. U mnogobrojnim beleškama raznih datuma premijer se bavio nacionalnim i strateškim pitanjima. „Blic“ vam prenosi samo deo pisane lične zaostavštine premijera dr Zorana Đinđića koja će biti izložena u Arhivu Srbije u narednih mesec dana.

O našem strateškom cilju
„Naš strateški cilj i vizija može se formulisati u samo jednoj rečenici: osposobiti Srbiju za 21 vek. U ovoj rečenici sadržani su svi zadaci, svi izazovi, šanse, teškoće. Naravno, u svakom periodu istorije i u svakoj zemlji lideri imaju zadatak da obezbede uspešno uklapanje njihove zemlje u međunarodno okruženje. Da predviđaju i rešavaju razvojne zadatke i probleme da bi zemlja bila uspešna… 21. vek nije običan istorijski period, već neka vrsta novog početka istorije koja se odlikuje brzinom promena. Zato za svakog ko želi da opstane imperativ mora da bude brzo prilagođavanje promenama i rešavanje zadataka, uz sve žešću globalnu konkurenciju“, napisao je premijer.

O strategiji nacionalnog razvoja
U jednoj od svojih beležaka bavi se pitanjem šta je potrebno učiniti, navodeći da „iskustvo drugih zemalja pokazuje da se ne možemo osloniti na spoljnu podršku“.
Zatim dodaje da je zbog toga neophodno sačiniti strategiju autonomnog razvoja, pretežno oslonjenog na plan aktiviranja sopstvenih razvojnih resursa.
„Taj plan podrazumeva potpuno individualizovani koncept koji se neće oslanjati na globalne trendove (evropska integracija i slično). Ti trendovi su realni i desiće se, ali mi u međuvremenu moramo mnogo da učinimo. Pre svega, treba nam individualna mapa izvoznih tržišta i izvoznih grana. Ne možemo sve da prepustimo tržištu. Potrebna je ciljana intervencija. Npr. arapska, južnoamerička tržišta, pojedine egzotične zemlje (Libija, Kuba) mogu da posluže kao spasonosni čamac koji će deo naše privrede da preveze na obalu konkurentnosti i modernizacije (pre svega prerađivačka industrija u hrani, drvetu…). Treba osigurati tržišta za vojnu industriju (Brazil)“.


Naša situacija, (pisano 9. februara 2003.)
„Naša situacija je prilično nepovoljna.
Njene loše strane su:
- Brojna otvorena državna pitanja (Kosovo, Ustav i regionalizacija, jug Srbije, Sandžak, provizorijum s Crnom Gorom)
- Nezrela i nekvalitetna politička elita i politička javnost
- Teško strukturno stanje privrede (većina tehnologije zastarela, niska produktivnost i konkurentnost, loš kvalitet proizvoda, nizak izvoz, veliki udeo društvene svojine…)
- Međunarodni pritisci (Hag, spor proces evropske integracije)
- Loša opšta međunarodna situacija (iračka kriza, ekonomska recesija)
- Mala potrošnja (potražnja) stanovništva
Povoljni elementi:
- Počeo proces ozdravljenja privrede
- Znatne finansijske rezerve u sivoj ekonomiji (četiri milijarde dolara)
- Uspostavlja se kontrola nad sistemom (javne finansije, zdravstvo)
- Nema kritične mase za velike socijalne proteste

Iskustvo drugih zemalja pokazuje da se ne možemo osloniti na spoljnu podršku. Nismo toliko problematični da bi se neko ozbiljno bavio nama, previše smo problematični da bi nas prihvatili, nismo strateški značajni da bismo imali bonus. Uz to, nalazimo se u bloku zemalja koje važe za trajno nestabilne (BiH, Makedonija).
Zbog toga je neophodno sačiniti strategiju autonomnog razvoja pretežno oslonjenog na plan razvojnih resursa. Taj plan podrazumeva potpuno individualizovani koncept koji se neće oslanjati na globalne trendove (evropska integracija…)
Ti trendovi su realni i desiće se, ali u međuvremenu moramo mnogo da učinimo“, zapisao je premijer.


Najlošiji scenario, (pisano 11. februara 2003.)
„Napraviti scenario s najlošijim razvojem događaja“, piše premijer i nabraja:
- Iračka kriza traje dugo
- Svetska ekonomska recesija
- MMF pravi probleme, što povlači sve ostalo
- Hag se zaoštrava (nove optužnice zbog Kosova)
- Evropska unija zamrzava pregovore
- Nacionalna bezbednost (jug Srbije) iziskuje nepredviđene troškove za budžet
- Kosovo se ne rešava, napetost traje
- Odnosi sa Crnom Gorom ulaze u blokadu

„Šta je naša politika u takvoj situaciji najlošijeg scenarija“, pita se premijer i navodi šta sve treba uraditi:
1. Utvrditi koliko prihoda zavisi od normalnog razvoja događaja i koja je razlika u odnosu na najlošiji scenario
2. Pronaći alternativne izvore prihoda (brze velike privatizacije, npr. deo NIS-a…)
3. Napraviti koncept autonomne ekonomske razvojne politike (ciljana tržišta, podrška pojedinim izvoznim proizvodima)
4. napraviti plan komunikacije sa javnošću

O nacionalnom konsenzusu
Premijer se bavi i pitanjem nacionalnog konsenzusa posmatrajući ga od početka 19. veka, i navodi da se on uspostavljao oko državne i nacionalne nezavisnosti i slobode.
- Ovaj konsenzus se raspao u ideološkom 20. veku u kome je ratovima oslabljena i dezorijentisana nacija postala plen ekstremnih ideologija. Ta epoha je prošla. Postavlja se pitanje novog konsenzusa – piše, a zatim dodaje da ono što su u ranijim epohama bile jake vojske, jaka savezništva, energetska i sirovinska nezavisnost, pristup toplim morima danas je vitalna i efikasna ekonomija.
- Vitalna i efikasna ekonomija ne postoji izolovana, nego samo kao logični element društvene organizacije. Da bi ekonomija bila uspešna, uspešni moraju da budu politički sistem, edukacija, putevi, javni moral i sve što čini infrastrukturu jednog društva.

Strategija za KiM
„Što se Kosova tiče, naš ulog je već jako visok. Mnogo smo i nepovratno izgubili ako govorimo o nacionalnoj tradiciji i istoriji. Ali visok je i rizik daljeg gubljenja. Zbog toga treba da podignemo ulog i za Evropu. Mi nismo večita moneta za potkusurivanje svih interesa. U Hrvatskoj i BiH nepovredivost granica, pravo samo unutar zajedničke države. U Srbiji obrnuto. Albanska država na Kosovu nastaje kao divlja gradnja. Jednog trenutka, vrlo brzo, reći će nam: skuplje je rušiti, lakše je legalizovati. A zašto je dopušteno da se nelegalno zida u prisustvu međunarodne zajednice? Kasno je za rasprave. U svim drugim stvarima vreme radi za nas. U pogledu KiM vreme ne radi za nas“, napisao je premijer u decembru 2002. godine.

Stvari i predmeti koje je dr Đinđić imao na dan atentata
U centralnom delu izložbenog prostora predstavljeni su predmeti koje je premijer Đinđić imao kod sebe kada je ubijen. O krvavom epilogu srpskog vizionara i još jednoj istorijskoj drami svedoče detalji sa tragovima krvi kao što su Đinđićeva kravata, mobilni telefon, novčanik, tašna... i sat koji je zaustavljen kao što je sa dva hica zaustavljen prvi srpski demokratski premijer kada je na njega izvršen atentat, 12. marta 2003. godine.
Na izložbi je predstavljena i impozantna biblioteka dr Đinđića kao i njegova lična dokumenta poput pasoša, lične karte, vojne knjižice...

Premijerove misli
- Ne mislimo šta želimo 2002. godine. Mislimo o tome šta želimo 2050, kada ćemo biti mrtvi. Da li želimo da iza nas ostanu rezultati na koje će naša deca biti ponosna, ili neuspesi kojih će se stideti. Mi danas, hteli to ili ne, radimo na vlastitom spomeniku. Na njemu će nešto pisati: „Ta generacija je izvukla zemlju iz krize“ ili „Bili su beznačajni i beskorisni“.
- Ja Srbiju vidim kao na rendgenu, sve njene probleme, šanse i opasnosti. Ovo je zemlja prokockanih šansi i proćerdanih potencijala.
- Uspevaju samo nacije koje imaju pozitivan odnos prema stvarnosti. Samo brze, aktivne, optimistične nacije ostvaruju svoje ciljeve.
- Kada me moj sin pita: „Tata, šta radiš po ceo dan“, ja mu kažem: „Radim da bi ti mogao mirno da živiš.“ Tako ja razumem suštinu svog posla. Siguran sam da ga većina roditelja u Srbiji na sličan način razume.
- Razumni ljudi veliki problem razlože na više malih, pa rešavaju jedan po jedan. Mi smo skloni da sve probleme skupimo u jedan, pa je on teško rešiv.
- Slušaj šta drugi hoće, to je važnije nego da pričaš šta ti hoćeš.
- Da ne kukamo zbog prošlosti, nego da tražimo šansu u budućnosti. Da ne posmatramo sebe kao žrtve, nego kao potencijal za uspehe i pobede. Da umanjimo uticaj naše prošlosti na našu budućnost.

Otvaranje izložbe za javnost u 14 sati
Izložba pisane zaostavštine dr Zorana Đinđića u Arhivu Srbije biće otvorena za javnost danas u 14. časova.
Predsednik Vlade Srbije i članovi Vlade položiće venac na spomen ploču u dvorištu Vlade u 11.30. LDP organizuje šetnju od stranke do Vlade (11 sati), polaganje cveća na grob premijera, tribina u Domu sindikata u 17 časova, a posle toga biće prikazan film „Završna reč“…
Koncert Beogradske filharmonije koji će 13. marta biti održan u Zadužbini Ilije M. Kolarca u Beogradu, biće posvećen uspomeni na ubijenog premijera Zorana Đinđića. Na koncertu će nastupiti bariton Željko Lučić, koji je stekao svetski ugled nastupima u Metropolitenu, Kovent Gardenu, Nacionalnoj operi Pariza, Bečkoj državnoj operi i drugim uglednim kućama, navodi se u saopštenju. Beogradskom filharmonijom dirigovaće Uroš Lajovic koji je pet godina bio šef-dirigent tog orkestra, a na programu će biti uvertire i arije iz opera Đoakina Rosinija, Vinčenca Belinija i Đuzepea Verdija.

Direktor Arhiva Srbije: Đinđićeva moć predviđanja
Kada je pre godinu dana Ružica Đinđić predala pisanu zaostavštinu njenog supruga, Arhiv Srbije se obavezao da će formirati lični Fond Zorana Đinđića.
- Dugo nam je trebalo da savladamo rukopis premijera koji je bio teško čitljiv. Ja ga nisam ranije dobro poznavao i iščitavanje njegovih beležaka otkrilo mi je ko je zapravo Đinđić. Pre svega imao je neverovatnu moć anticipacije, predviđanja kao i realan odnos prema stvarima i izuzetno razumevanje istorije. Sve naše muke počinju nerazumevanjem istorije, a sada je jasno da je Đinđić to očigledno dobro razumeo - kaže dr Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije, naglašavajući da, na primer, premijer još 2001. godine piše da moramo pod hitno da rešimo gasno pitanje, da moramo urgentno da se pripremimo za svetsku krizu.
Ali iz tih neformalnih zabeleški i pisama čita se njegova izuzetna posvećenost Kosovu i Metohiji. Novembra 2002. godine on dramatično počinje da se bavi tim pitanjem, insistirajući da nemamo više vremena za čekanje.
- On piše i Bušu i Putinu i Bleru i Savetu bezbednosti. Na jednom mestu beleži da je Kosovo kao divlja gradnja za koje će međunarodna zajednica reći da ga je lakše legalizovati no rušiti i da pod hitno moramo da reagujemo - kaže Perišić i dodaje da potez Ružice Đinđić predstavlja usamljen primer da porodica preda poverljive lične beleške jednoj državnoj instituciji.
- To ukazuje na Ružičin odnos prema institucijama ove države, samoj državi, kao i prema istoriji. Zahvalni smo joj i garantujemo da je Arhiv Srbije najbezbednije mesto da se tako nešto sačuva - insistira Perišić.

Izvor: Blic

gost komentator
Đinđić je bio čovek renesanse
Autor: Mario Liguori | 12.03.2009. - 05:00


Prvi put sam ga video 1996. godine, za vreme velikih demonstracija: na slici u dnevniku „La Repubblica” bio je u kožnoj jakni, između Vuka Draškovića i Vesne Pešić. I on je izgledao nekako siv, kao sve što bi nam stizalo iz Miloševićeve Srbije. Ali za nas koji smo na Zapadu odrasli u društvu zadojenom hrišćanstvom i hladnim ratom, u kome je po svaku cenu morala da postoji dihotomija između dobra i zla, Zoran Đinđić je bio deo onog dobra koje se suprotstavilo zlu. Ipak, o njemu su novine malo govorile: u ono vreme nas je impresionirao Vuk Drašković, obeležen Isusovim detaljem - profetskom bradom.

Jedne večeri 2002. godine, na satelitskom programu iz Srbije, pratio sam njegov intervju: prenormalno je pričao da bi zadovoljio večitu srpsku čežnju za mitom iz prošlosti; ali prenormalno i za iracionalnu javnost Zapada, žednu senzacija svaki put kad ljudi, proizvodi i vesti dolaze iz „nepoznatih” krajeva smeštenih istočno od Trsta.
Danas u inostranstvu preovladava mišljenje da je Zoran Đinđić bio sposobniji od onih koji su trenutno na vlasti. Neka u Srbiji ta izjava bude nepopularna i manjinska, ali nikada Ibzenova rečenica „manjina je uvek u pravu” nije bila na boljem mestu. Niko ne može sporiti činjenicu da je pokojni premijer nosio u sebi radoznalost koja je hranila čovekov napredak još u vreme renesanse. Spolja se ta radoznalost manifestovala izuzetnim tempom - kako je jednom izjavila njegova majka, „on je bio brz”.
Taj čovek iz renesanse, po profesiji filozof, shvatao je da je savremeni čovek - čovek samo ako je vredan. Svoju ulogu je doživljavao bez pompe, sa puno ironije. Vodio je veliku borbu protiv vremena: jedva je čekao da pretvori obećanja u događaje i bio je spreman da se žrtvuje za dobrobit građana tražeći i od njih da urade svoj deo posla. „Nema spavanja!”, poručio je narodu koji je od spavanja i dangubljenja napravio umetnost.
Ali nisu ga poslušali: kao da u Srbiji ili ne prepoznaju da si dobar ili te ubiju zato što si dobar.

Izvor: Blic