Server Side Scripting

Server side scripting je web server tehnologija koja omogućava da se korisnikov zahtev ispunjava pomoću skripta koji se izvršava na serverskoj strani  kako bi se generisale dinamičke HTML stranice. Uobičajeno se koristi da bi se interaktivne web stranice povezale sa bazama podataka, radi identifikacije korisnika, ažuriranja sadržaja, stvaranja raznih diskusionih grupa  i još mnogo toga. Razlika između skriptovanja na serverskoj i korisničkoj strani je u tome što se kod korisničke strane skriptovi izvršavaju u web browseru korisnika, najčešće pomoću JavaScript-a.
Tokom prvih godina web-a, sve se obavljalo preko C programa, Perl ili Shell skripti (skripti pisanih za komandni interpreter operativnog sistema) pomoću Common Gateway Interface-a. Te skripte su bile izvršavane od strane operativnog sistema, a rezultati prosleđivani web serveru. Danas ovi, i drugi online scripting jezici, kao što su PHP i ASP se najčešće direktno izvršavaju od strane web servera ili preko modula (mod_perl i mod_php) koji se dodaju web serveru. I jedan i drugi oblik se može iskoristiti da se napravi kompleksan web sajt, ali se drugi način pokazao efikasnijim, zbog bržeg izvršavanja i manjeg korišćenja resursa.

Spisak server side scripting tehnologija:

ASP – Rešenje firme Microsoft, preko više jezika se može ostvariti, mada se najviše koristi VBScript (koji se može koristiti i kod client side scriptinga)

ASP.NET – Naslednik ASP-a, deo Microsoft-ove .NET platforme

ColdFusion - Nekada u vlasništvu Macromedije, danas deo Adobe-ove porodice, ColdFusion je programski jezik baziran na tagovima, sličan HTML-u

JSP – Java Server Pages, vlasništvo firme Sun

SSI (Server Side Includes) – deo Apache web servera

Perl  - nije specijalno dizajniran za server side scripting, ali se često koristi preko CGI ili specijalnog apache modula

Python i TCL  - još dva jezika koji se koriste preko CGI

PHP – često open source rešenje, veoma popularno zadnjih godina

ASP i ASP.NET

ASP 1.0 verzija se pojavila 1996-e godine kao dodatak Internet Information Services-u (IIS), i programiranje ASP web sajtova se zasniva na korišćenju već predefinisanih objekata, kojih ima šest, a svaki objekat odgovara grupi često korišćenih funkcija. To su objekti Application, ASPError, Request, Response, Server  i Session. Session objekat je zasnovan na cookie-ima koji služi za manipulisanje promenljivama medju stranicama. Većina ASP web stranica se pišu u VBSCript-u, ali se drugi Active Scripting jezici mogu izabrati pomoću naredbe @Language. Jscript je drugi jezik koji je podržan. Perl  i drugi mogu se dodati, ali tek uz pomoć third-party endžina.
ASP.NET predstavlja četvrtu verziju ASP-a, a u upotrebi je od 2002-e godine, i značajno se razlikuje u odnosu na prethodne verzije (koje još nazivaju “klasični ASP”. On se zasniva na Common Language Runtime-u (CLR) koji dele sve .NET aplikacije. Programeri mogu da pišu ASP.NET kod koristeći različite programske jezike koje podržava .NET Framework, a to su VBasic.NET, JScript.NET, ili standardizovani C#, ali takođe i open source jezike kao što su Perl i Python. ASP.NET je brži zato što se ceo web sajt prekompajlira u jedan ili više DLL-ova na web serveru i sam web sajt se mnogo brže izvršava u poređenju sa starom skripting tehnologijom.
ASP.NET pokušava da olakša prelaz programera Windows aplikacija na web aplikacije tako što im dozvoljava da prave stranice koje se sastoje od kontrola koje su slične Windows korisničkom interfejsu. Web kontrola, kao što je dugme ili labela funkcioniše na skoro isti način kao kad je deo Windows-a. ASP.NET teži da natera programere da razvijaju aplikacije koristeći event-driven paradigmu, a ne tradicionalni web skripting način. Koristi .NET Framework kao infrastrukturu, koja nudi Runtime Environment kao kod Jave, virtuelnu mašinu i biblioteku klasa. Prednosti u odnosu na klasični ASP su mnogobrojne:
·   Aplikacije se brže izvršavaju i lakše je uočiti greške
·   Moguće je korišćenje već predefisanih template-a, i time skratiti vreme izrade
·   Velika biblioteka klasa, korišćenje više programskih jezika
·   Mogućnost keširanja cele ili delova stranice, radi uštede vremena i resursa
·   Session state se može sačuvati u SQL Server bazi ili u odvojenom procesu na istoj mašini gde je web server, ili na različitoj mašini, tako da se vrednosti sesije ne izgube kad se resetuje IIS.
Pored prednosti, ni ASP.NET nije bez mana:
·   Server framework radi samo na IIS 5.0 ili na Cassini-ju, web serveru razvijenom u .NET okruženju koji se koristi uglavnom sa WebMatrix-om, open source ASP.NET 1.1 razvojnom okruženju. Može se i izvršavati pod Linux opretivnim sistemom na alternativnom framework-u, kao što je npr Mono Project.
·   Ranije verzije ASP.NET su kritikovane zbog nepoštovanja standarda. Generisani HTML i JavaScript koji je slat korisničkom browseru nije uvek bio validan prema W3C/ECMA standardima. Takođe deo koji se bavi detekcijom browsera je često slao korisnicima koji ne koriste Internet Explorer poruke da poseduju verziju čitača koja je ispod 4.0 verzije IE-a, te tako korisnici nisu mogli da pristupe sadržaju sajta (primer – sajt korisnika Delta Banke koji služi za proveru stanja na računu ili online prodavnica Top Shop)
Trenutna verzija ASP.NET je 2.0 koja je predstavljena 7-og novembra ove godine, zajedno sa novim Visual Studio-om i SQL Server-om 2005.

ColdFusion

Kao što smo već rekli, to je programski jezik baziran na tagovima, ali ga većina programera smatraju skript jezikom jer ima promenljive bez tipa, i sa njim se mogu programirati samo web aplikacije. Verziju 1.0 je predstavila 1995-e godine firma Allaire (poznata po HTML editoru HomeSite). Tag jezik koji je tad korišćen je bio DBML (DataBase Markup Language), a kasnije je ime promenjeno u CFML (ColdFusion Markup Language). Od verzije 1.5 dodata je podrška za C++,  te je tako omogućeno korisnicima da tako razvijaju ekstenzije za CFML. Godinama kasnije, ovo je postala osnova za CFX tagove, i tako se širio jezik, a od verzije 4.0 ekstenzije su mogle da se pišu i u Javi. Od vezije 5.0 korisnici su sami mogli da pišu funkcije kojima se širio jezik. Kada se Allaire spojio sa Macromedijom, kompletan CF je napisan iznova u Java programskom jeziku, dok je u poslednjoj MX (6.0) verziji dodata integracija sa Flash-om  i drugim Macromedijinim proizvodima,a takođe od tad se CF kompajlira u bajt kod, kao JSP ili ASP.
Evo i jednog koda, za upit u bazi


Java Server Pages

Zovu ga još i Java Scripting Preprocessor. To je Java tehnologija koja dozvoljava programerima da dinamički generišu HTML, XML i druge vrste web strana. JSP sintaksa dodaje razne XML tagove, koji se zovu JSP akcije, i moguće je kreirati biblioteke JSP tagova koje služe kao ekstenzije za standardni XML i HTML. JSP fajlovi se kompajliraju u Servlet-e pomoću JSP kompajlera. JSP kompajler može da generiše servlet u Java kodu koji je onda kompajliran pomoću Java kompajlera, ili može da generiše bajt kod za servlet direktno.
JavaServer stranica se može podeliti na sledeće delove:
·   Statički podaci kao što je HTML npr
·   JSP naredbe kao što je include naredba
·   JSP scripting elemente i promenljive
·   JSP akcije
·   Custom tagove
Ko želi više o ovome da sazna, neka pogleda datoteku JSP pieces.doc
Poslednja verzija nosi oznaku 2.0. Sun predlaže korišćenje MVC arhitekture sa JSP fajlovima, i to tako da se odvoji prezentaciju od procesiranja zahteva i skladištenja podataka. Regularni servleti ili odvojeni JSP fajlovi se koriste za procesiranje zahteva. Kad se procesiranje zahteva završi, kontrola se vraća JSP-u da bi se generisao output, koji se vraća korisniku.

Perl

Perl je proceduralni programski jezik koji je razvio Larry Wall. Perl ima neke karakteristike C jezika, neke od shell scriptinga (sh, awk, sed) i veoma mali deo od drugih programskih jezika (kao što je lisp).
Ranije se najviše koristio za manipulaciju tekstom, a danas se koristi u administraciji sistema, web razvoju, mrežnom programiranju, razvoju GUI-ja itd.
Perl ima mnogo aplikacija. Korišćen je još od prvih dana weba za CGI  skripte, i najvažnija je komponenta LAMP platforme za razvoj web aplikacija. LAMP akronim potiče od Linux/Apache/MySQL + Perl/PHP/Python, što znači da je u pitanju Apache web server sa MySQL bazom podataka na Linux operativnom sistemu, dok je server side jezik Perl, Python ili PHP, te je kompletna platforma besplatna za upotrebu. Najveći projekti koji su urađeni u perlu su SlashDot, sajt nastao davne 1997-e koji se smatra kolevkom open source-a, a pored njega tu je sigurno Wikipedia, koja je bila zasnovana na Perlu do 2002-e godine.
Perl se takođe dosta koristi u ekonomiji i bioinformatici, a zovu ga još i “jezik – lepak” zbog toga što analitičari smatraju da je on u početku držao web i zbog toga što predstavlja mešavinu različitih jezika.

PHP

PHP je open source jezik koji se koristi za razvoj server-side aplikacija, kao i dinamičkog web sadržaja. PHP dozvoljava interakciju sa velikim brojem relacionih baza podataka  kao što su MySQL, Oracle, IBM D2, Microsoft SQL Server, PostgreSQL i SQLite. PHP radi na većini  operativnih sistema današnjice, kao što su UNIX, Linux, Windows i Mac OS X i može da interaguje sa većinom web servera. LAMP arhitektura je postala naročito popularna u poslednje vreme, kako zbog cene, tako i zbog sigurnosti i brzine. Pored ove arhitekture imamo i WIMP,  gde se samo razlikuje operativni sistem (Windows) za one koji žete da svoj web sajt hostuju na mašini koju pokreće Windows operativni sistem.
Originalno je bio zamišljen kao mali skup perl skripti, uz koje su bile dodate ponovo napisane CGI skripte u C jeziku, koje je napisao Danac Rasmus Lerdorf kako bi prikupio određene informacije kao što je npr koliko protoka mesečno potroši njegov sajt. Personal Home Page Tools je predstavio 1995-e godine, a dve godine kasnije su razvoj nastavila dva izraelska programera. Od 1999-e godine se zasniva na Zend engine-u,a poslednja verzija je 5 koja je izašla u junu mesecu ove godine.
Kod PHP-a promenljive ne moraju da se inicijalizuju i mogu da sadrže bilo koji tip objekta. Nizovi su heterogeni, što znači da jedan niz može da ima više objekata različitog tipa. Postoji command-line interfejs ili GUI kao npr GTK+ (GIMP Toolkit +).
Evo i HelloWorld programa pisanog u PHP-u


Od verzije 3 su dodate karakteristike objektno-orijentisanog programiranja, ali je tek verzija pet donela apstraktne klase i metode, interfejse, kloniranje objekata, destruktore kao i upravljanje exceptionima, kao i mnoge druge stvari.

Autor: Petar Marinkovic