Ministar policije Dragan Jočić govori za „Blic“ o borbi protiv organizovanog kriminala
Prikriveni islednici obučavani u Nemačkoj i Sloveniji
Autor: Željka Jevtić | 13.10.2007 - 10:20

Oni su posebni i ne smeju da naprave ni najmanju grešku. Menjaju svoj identitet jer je njihov rad tajan. Oni su prikriveni policijski islednici i njihov zadatak je da se ubace u kriminalnu grupu da bi prikupili dokaze. Desetak najsposobnijih prošlo je specijalnu obuku u Nemačkoj i Sloveniji i danas rade kao instruktori u MUP-u Srbije, otkriva za „Blic“ ministar policije Dragan Jočić.

Od ministra nema boljeg sagovornika na ovu temu jer, osim njega, o angažovanju prikrivenih islednika znaju samo još dva službenika MUP-a - i sam islednik koji se uključuje u tajnu akciju.
Za one čitaoce koji su pomislili da bi se mogli baviti ovim poslom, ministar Jočić odmah na početku ima odgovor. „Prikriveni islednici mogu biti samo policajci“, navodi ministar i dodaje: „To je opasan posao. Policijski službenik menja potpuno svoj identitet, ubacuje se u kriminalnu grupu i praktično simulira da je i sam član kriminalne grupe, ili može biti logistika kriminalnoj grupi. Izabrani policajci su visokointeligentni, sa sposobnošću da nepogrešivo procenjuju ljude.“
Javnost je do sada bila upoznata s korišćenjem prikrivenog islednika u jednoj akciji - hapšenju pripadnika saobraćajne mafije. Policija je tada ubacila svog čoveka u grupu i njegov zadatak je bio da tajno snima razgovore osumnjičenih. Javnost, a i kriminalci, saznali su za postojanje tajnog agenta tek kada je kriminalna grupa uhapšena i kada su tužilaštvu podneti brojni dokazi.
Ministar policije ekskluzivno za „Blic“ otkriva da su prikriveni islednici učestvovali u još tri akcije. Ne želi da otkrije u kojima, ali dodaje: „Sve su bile veoma zapažene u javnosti“.
Kako radi prikriveni islednik? Prvo i najvažnije, zabranjeno mu je da podstiče članove grupe koju prati na izvršenje krivičnih dela, kao i da sam izvrši krivično delo. „Svrha njegovog delovanja je da u okviru kriminalne grupe prikupi podatke, odnosno snimke, dokumenta i druge materijalne dokaze. Osim prikupljanja dokaza, on bi trebalo da deluje i preventivno kako bi se sprečilo izvršenje krivičnih dela“, objašnjava srpski ministar policije.
Ulazak prikrivenog islednika u grupu i izlazak iz nje su od ključnog značaja i za to su potrebne detaljne pripreme. Prvo se analizira slučaj, pa se tek onda angažuje policajac.
„Do sada smo praktikovali da angažujemo ljude iz određene sredine koji su, uslovno rečeno, ili bliski ili su u kontaktu sa osumnjičenim i koji otuda mogu lako da zadobiju poverenje. Ukoliko procenimo da je određeno lice ‘blizu delovanja’ osumnjičene grupe, obučavamo ga za posao prikrivenog islednika. Mora da bude obučen da primenjuje sve istražne metode i tehnike, da procenjuje opasnost situacije, i da bude sposoban da i sam odluči o daljim potezima“, kaže Jočić.
Obuka je u ovom poslu od ključnog značaja i njena dužina zavisi od komplikovanosti slučaja. Islednici se regrutuju po potrebi iz redova policije. Do sada je obuka rađena u Nemačkoj i Sloveniji, a sada MUP Srbije ima svoj tim od desetak članova koji već rade kao instruktori.
„Predviđeno je da se formira posebno odeljenje, ali će se policijski službenik koristiti u svakoj situaciji gde je to moguće bez obzira na to da li je u odeljenju ili ne. Jednostavno, svaki policajac potencijalno može biti i prikriveni islednik. Pošto se radi o poslu opasnom po život, sastav grupe i njihov rad su najstrože čuvana tajna“, ističe ministar.
Što se izlaska iz krimi grupe tiče, kada vođe policijske akcije procene da je prikriveni islednik završio misiju, on dobija signal da može da se povuče, dok kriminalna grupa nastavlja da radi i ništa ne sumnja. U međuvremenu se donosi odluka sa tužiocem i istražnim sudijom kada će doći do hapšenja. Posle izvršenog zadatka se sklanja iz sredine u kojoj je delovao i radio.
„Dosadašnji rezultati su odlični i sigurno je da će korišćenje prikrivenih islednika u budućnosti biti jedno od najznačajnijih sredstava u borbi protiv svih segmenata kriminala“, zaključio je srpski ministar policije Dragan Jočić.

Rad po odobrenju suda
Odredba o prikrivenom isledniku kod nas je prvi put uvedena 2001. u Zakonik o krivičnom postupku (ZKP), koji je detaljnije dopunjen 2002. godine. Prikrivenog islednika predviđa i novi ZKP čija je primena odložena za 2009.
Sudija Vrhovnog suda Gligorije Spasojević kaže za „Blic“ da bi u novom ZKP-u, trebalo promeniti neke odredbe. On je uradio stručnu analizu zakona i referat. Prema njegovim rečima, prikrivene islednike trebalo bi da određuje direktor policije, kome bi šef odeljenja islednika jedino polagao račune o radu.
- Rad prikrivenog islednika trebalo bi da odobri sud na tri meseca, uz mogućnost da ovu dozvolu produžava dok se ne prikupe dokazi. U Nemačkoj je, na primer, izračunato da su prikrivenom isledniku u proseku potrebna 22 meseca. Osuđeno lice ne bi smelo da bude prikriveni islednik - kaže sudija Spasojević.
On napominje da konačni izveštaj prikrivenog islednika ne bi smeo da sadrži njegove lične podatke zbog bezbednosti. Sudija Spasojević je posebno naglasio da u zakon treba uneti promenu tako da identitet prikrivenog islednika, prilikom saslušanja u sudu, ne sme da bude poznat ni strankama, ali ni sudijama.
- Srbija je suviše mala i, ako bi se jednom otkrio identitet prikrivenog islednika, on više ne bi mogao to ponovo da radi - kaže sudija Spasojević.

Snimanje i beleženje
Srpskim prikrivenim islednicima na raspolaganju su savremena sredstva tehnike za audio i video snimanje, ali se za prikljupljanje dokaza koriste i druge metode.
- Imali smo slučajeve kada nije primenjivano ni audio ni video snimanje, već je prikriveni islednik dolazio do dokumenata ili samo beležio - objašnjava ministar policije.

Izvor: Blic