Meni je skroz ok serija koja ide na b92, zove se Prisluškivanje ili tako nešto. Svaki dan od 00:00, nezgodno mi je što je tako kasno, pa ne odgledam uvek do kraja.

Malo si promašio temu, misliš na "Wire" odlična serija.

Deset zanimljivih očeva iz TV serija

Delom zbog onog starog pravila o humoru, po kojem je smešno sve ono što je istinito i bolno (pa makar bilo i preterano), a odnosi s očevima u velikoj su većini, tipičnih zapadnjačkih porodica, uglavnom takvi – problematični, nesavršeni, ponekad bolni i zbog toga idealan materijal za komediju. Ovog puta smo vam spremili možda najzanimljivijih očeve sa svetskih malih ekrana. Uživajte!

Homer Simpson - ''Simpsonovi”



Porodica Simpsonovih uveseljava nas već više od 15 godina, pri čemu niko od njih, uključujući i bebu Megi, nije ostario ni dana. U slučaju Homera Simpsona, to konkretno znači da je i danas jednako blentav kao i prvoga dana prikazivanja ovoga crtanog serijala za odrasle, da i danas jednako voli krofne kao i u prvoj epizodi, da se i danas bori sa svojim zakletim neprijateljima u likovima magnata Montgomerija Brnsa, hršćanski orijentisanog komšije Flandersa, vlastitog oca i još sve sile slikovitih, crtanih čudaka među kojima je sam ipak najveća legenda.


Frank Barone - “Svi vole Rejmonda”



Rejmondov i Robertov otac u seriji “Svi vole Rejmonda” ponosno na čelu nosi titulu tvorca tipične disfunkcionalne američke porodice i jedna je od najplastičnijih karikatura očeva starije generacije. Kao pravi “simpatični mrgud”, prezire javno pokazivanje svih osećanja osim prezira, ljutnje, zgražavanja i podsmeha, pa je u stalnom otvorenom ratu sa suprugom Mari, bez koje, vrlo je jasno, ne bi mogao da živi ni dana.


Klif Hakstejbl - “Kozbi šoua”



Hitklif i Kler Hahakstejbl bili su verovatno najpopularniji televizijski roditelji osamdesetih i devedesetih, i to ne samo u Americi, nego i širom sveta. Pritom je Kler bila pametna, brižna i odlučna majka s uspešnom karijerom advokata, srećnim brakom i kolekcijom kostima za kojima su čeznule sve majke širom sveta, a Klif… eh, Klif je bio malo drugačiji. Jednako brižan, omiljen, drag i uspešan, bio je nešto (čitaj: mnogo) nezreliji od Kler, češće je s vlastitom decom ulazio u sukobe zato što se ponašao otprilike jednako kao i oni. Ukratko, bio je lik u kojem je jedan od najvećih živućih komičara – Bil Kozbi – mogao da pokaže sav svoj talent i dopadljivost.


Al Bandi iz “Bračnih voda”



Ako je Klif Hakstejbl bio glavna pozitivna očinska figura televizijski osamdesetih, onda je Al Bandi bio njegova suprotnost u devedesetim. Pravi roditeljski antiheroj, Al je svojim ponašanjem gotovo ispunjavao sve loše muške navike, ali je pritom bio neizmerno smešan. Njegovi dueli sa suprugom Pegi, priglupom, ali prelepom i omiljenom ćerkom Keli kao i sinom-luzerom Badom uveseljavali su nas i zgražavali punih deset godina, a Al je postao svetac zaštitnik svih nadrndanih očeva širom sveta.


Martin Krejn - “Frejžera”



Policajac u penziji koji voli pivo, svoj pohabanu fotelju, psa Edija, američki fudbal i pecanje. Na samom početku prve sezone humorističke serije “Frejžer” ulazi u živote svojih visokoobrazovanih sinova, snobova koji vole operu, foi gras, vrhunska vina i Armanijeva odela – pa u njih unosi komični element. Premda su svi likovi u ovoj seriji jednostavno nezaboravni, bez Martina i njegovog psa Edija, Frejžer i njegov brat Nils ostali bi uskraćeni za svu dramu i farsu koja im se u sledećih jedanaest godina dogodila uz njega. Bez njega im u život ne bi ušla negovateljica Dafne, bez njega Frejžer ne bi bio stalno na ivici nervnog sloma, bez njega Nils ne bi pronašao pravu ljubav… Pa kako onda da ne volite Martina?


Čarls Bing / Helena Hendbasket - “Prijatelja”

Verovatno najbizarniji očinski lik na ovome spisku. Čendlerov otac u seriji “Prijatelji” je transvestit koji u Las Vegasu nastupa u vlastitom šou pod naslovom “Viva Las Gejgas”, a u danima Čendlerovih plivačkih takmičenja dolazio je obučen kao Karmen Miranda. Izvor je brojnih Čendlerovih nervoza, ali ga ipak voli i na kraju mu dolazi na venčanje.

Inače, Čendlerovog oca je u seriji “Prijatelji” igrala poznata glumica Ketlin Tarner. Metju Peri, koji je igrao Čendlera, navodno je i dan-danas zbog toga zove “tata”.

Izvor: Vesti online

TV serije koje smo voleli

Kako su snimane serije i koje ne gube popularnost ni posle nekoliko decenija od kada su prvi put emitovane na ovim prostorima. Čkalja i Pavle Vujisić - dva velika glumca koja se nisu volela.


Serije "Otpisani" i "Pozorište u kući"

Zgode i nezgode Šurde i Burduša, Bubuleje, Paje i Jareta... mnogi su prvi put gledali na niškim „EI“ crno-belim televizorima. Ali nikome ni sada, 40 godina kasnije, ne smeta da na svojim LCD ili najmodernijim plazma televizorima po ko zna koji put gleda reprizu omiljene serije „bez boje“.

Replike koje su izgovarali Pavle Vuisić, Miodrag Petrović Čkalja, Bata Stojković ili Ljubiša Samardžić postale su deo svakodnevog govora, čak i među generacijama koje se nisu ni rodile kada su te serije snimane.

Vrata megapopularnim televizijskim serijama otvorio je Radivoje Lola Đukić, jedan od osnivača Televizije Beograd. Jedna od njegovih najgledanijih serija bila je „Ogledalo građanina pokornog“ (1966), koja se emitovala uživo.

Paralelno, naučio je i mlade kako da rade. U zlatno doba serijski program imao je najskuplju produkciju, najbolje scenariste, reditelje i glumce.

- Televizija je pre svega imala zlatne ljude, koji su znali svoj posao - priseća se scenarista Siniša Pavić. - U vreme kada nije bilo konkurencije, kada je postojao samo jedan kanal, imali smo kontrolu publike. Bilo je serija koje su radili eminentni pisci, a koje su skinute sa repertoara posle treće epizode jer su gledaoci zvali televiziju i govorili da ne žele to da gledaju.

Svaki list imao je TV kritičara, koji je pomno pratio i komentarisao svaku epizodu neke serije. I Pavić je, kada je počinjao, bio na pravoj vetrometini.

- Danas možete da prikazujete šta hoćete, i imate kanala koliko hoćete, a kada pogledate šta se na njima vrti biće vam jasno da nema nikakve kontrole i da svi samo razmišljaju o zaradi - kaže Pavić.

Jedan od TV kritičara bio je Gordan Mihić, koji je napisao scenario za neke od kultnih serija.

- U vreme velikog poleta televizije, ja sam o njoj pisao i bio sam veoma oštar kritičar - kaže Mihić. - Onda su me pozvali sa televizije i rekli mi: „Ako si tako dobar da kritikuješ, ajde nam pokaži kako bi ti to radio“, misleći da ja to neću umeti. Na sreću, njihovu i moju, bili su zadovoljni. Ja bih taj period nazvao herojskim dobom televizije. Pored mene bilo je još desetak autora koje je Miodrag Mališa Marinković, dugogodišnji urednik zabavnog i serijskog programa, okupio i nastale su sjajne serije, koje su ljudi voleli.

Prva, snimljena 1969. godine, bili su „Muzikanti“. Burduš (Jovan Janićijević), Rajko (Milan Srdoč) i Cane (Dragan Zarić) osvojili su publiku već posle prve epizode. Scenarista Žika Lazić i reditelj Dragoslav Lazić svojim lutalicama, simpatičnim baš zbog slabosti, ludačkih briga i naivnih veština koje im pomažu da prežive, iznenadili su i kritičare, i gledaoce.

- Ta serija je zaista kršila pravila - kaže Miodrag Marinković. - Niko nije mogao da veruje da će serija o nekim tamo muzičarima biti voljena kod publike. To je išlo dotle da su nas zvali iz Zagreba i Sarajeva i podsmevali nam se rečima: „Volite ’Muzikante’ jer ste i vi ’cigojneri’“. Međutim, trojici savršenih glumaca niko nije mogao da stane na put. Posle te serije niko više nije znao kako se Burduš zove. Jovan Janićijević, nažalost, nije umeo da se nosi sa tom slavom. Brzo se završila njegova glumačka i životna priča, ali lik i danas živi.



Dragoslav Lazić latio se brzo novog posla. Već naredne, 1970. u njegovoj režiji, a prema scenariju Dušana Savkovića, stiže nova hit serija „Ljubav na seoski način“. Prati doživljaje mladića Milorada (Dragan Zarić), koga stric Gvozden (Miodrag Petrović Čkalja) i deda Paun (Ratko Sarić) hoće na silu da ožene sa Radmilom (Prizrenka Petrović), najbogatijom udavačom u selu. Bežeći od „trgovinu s živi ljudi“ on odlazi u grad, gde upoznaje drugu devojku Roziku (Eva Ras). Na kraju se vraća u selo.

Raznih anegdota bilo je sa snimanja, ali Marinkoviću je ostalo u sećanju putovanje u London, gde su snimali Milorada u potrazi za poslom. Tada je nastala i čuvena rečenica „Svi sa vezu, ja bez vezu“.

- Pošto je Milorad krenuo u London da traži posao, mi smo odlučili da zaista snimamo u Londonu. Međutim, za snimanja su nam bile potrebne dozvole koje nismo imali, ali su nam „domaćini“ rekli da sednemo u taksi i da glumac iskoči na mestu gde smo planirali da radimo. Samo, problem je bio što je Milorad tražio posao u Vestminsterskoj palati. Kada smo stigli ispred palate, iskoči Zare, popne se na ogradu, mi snimamo divnu scenu. Ali odjednom se dade u beg - obezbeđenje je pojurilo za njim.

Dok se publika rastajala od junaka sa sela, počelo je snimanje, a uskoro i emitovanje serije „Diplomci“ (1971), prema scenariju Siniše Pavića, u režiji Nebojše Komadine. Zgode grupe studenata u Beogradu zabavljale su publiku kroz deset epizoda. Bata Stojković ostao je dugo vremena Bubuleja, i postao nacionalni junak.

- Mnogo se ljutio zbog nadimka, jer je igrao ozbiljne uloge u pozorištu, a onda mu na ulici dobacuju Bubuleja. Jedva se od toga oslobodio - priča Marinković.

Asovi srpskog glumišta - Vlastimir Đuza Stojiljković, Nikola Simić, Bora Todorović, Petar Kralj i Milan Gutović - prve stepenice TV slave prešli su baš u „Diplomcima“.

Antologijsko je bilo „Pozorište u kući“ (1972), scenariste Novaka Novaka, a u režiji Dejana Ćorkovića. „Glavni junak“, porodica Petrović, bila je tipična jugoslovenska porodica iz sedamdesetih godina. Rodoljub Petrović je vozio „fiću“, i sanjao o „tristaću“, a mogao je da ima kućnu pomoćnicu Tinu, studentkinju iz unutrašnjosti, jer je ona ujedno bila i podstanar, pa su se troškovi prebijali.

- Ideju za „Pozorište“ dobio sam kada sam otišao u Poljsku. Oni su na radiju emitovali porodičnu seriju. Glumac koji igra dedu je umro i pola Varšave je bilo na sahrani. Tada sam predložio Novaku da uradimo takvu porodičnu seriju - seća se Marinković. Glumci su se, dodaje, toliko uklopili da su postali prava porodica, kao da ulaze u svoju kuću kada dođu na snimanje.

I taman kada se pomislilo da nema ništa bolje i zabavnije od porodice Petrović, Gordan Mihić donosi scenario za seriju „Kamiondžije“ (1972), koju režira Milo Đukanović. Serija prati doživljaje dva prijatelja Paje Čuture (Pavla Vuisića) i Živorada Jarića Jareta (Miodraga Petrovića Čkalje).

- To je bila delom istinita priča - otkriva nam scenarista Mihić. - Upoznao sma čoveka koji je bio vozač i morao je da polaže vanredno u školi. I pošto nije to mogao u mestu u kojem živi, on se dosetio da ima prijatelja u Bosni, pa je otišao kod njega. Pričao je kako je polagao istoriju tako što je pričao doživljaje iz svog života, muzičko je položio tako što je odigrao kolo. Sve u svemu, ništa nije znao, ali se ipak provukao. I ta njegova priča me je inspirisala da napravim „Kamiondžije“. Razgovarao sam sa vozačima, išao u večernje škole, skupio sam mnogo sudbina i napisao scenario.

Marinković, ipak, kaže da se i pored sjajnog teksta i istih takvih glumaca najviše namučio baš sa ovom serijom.

- Imao sam dva velika glumca, koja se, međutim, nisu volela. I kažem Mihiću, ajde da im damo podjednake uloge da se ne ljute. I pored toga išlo je teško, jer to su bila potpuno dva različita tipa ličnosti. Čkalja prznica, Paja ćutljivac. Čkalja kaže „Ja više neću da igram“ jer ga je nešto iznerviralo, onda dođe Paja besan... Sve je zavisilo od dana i njihovog raspoloženja. Bilo je i veoma zabavno. Voleo sam da gledam polaganje Jaretovog ispita. Paja je dodavao pitanja, nismo znali odakle ih je izvlačio, da bi Čkaljini odgovori bili još smešniji. Kada su u kamionu, Čkalja je pravio te svoje kerefeke, štosove, zasmejavao sve. Serija je toliko bila gledana da smo nastavili sa snimanjem nekoliko godina kasnije. Tako je prvi deo bio crno-beli, drugi u koloru.



A onda je došlo „vreme okupacije“ i serija „Otpisani“ (1973). Prle (Dragan Nikolić) i Tihi (Vojislav Brajović) postali su zvezde, a serija je stekla kultni status. Jedan TV kritičar je napisao: „Možda se još jedino direktni prenosi velikih sportskih događaja mogu nositi u nekoj ravnopravnoj konkurenciji popularnosti kod TV publike, kada je u pitanju serija žOtpisaniž i njeni junaci“. Zamerki je, međutim, bilo iz partijskog vrha, između ostalog, zato što u seriji nijednom nije pomenut Tito.

Došla je 1975. godina. U Beogradu, u režiji i prema scenariju Srđana Karanovića i Rajka Grlića, nastala je serija „Grlom u jagode“. Priča o mladiću rođenom 1945, njegovom sazrevanju i nastojanjima da „postane čovek“, hvaljena je od svih, a Bane Bumbar (Branko Cvejić) postao je simbol generacije kojoj su pripadali i scenaristi, kao i dobar deo glumačke ekipe.

Da li zbog fudbala ili sjajnog scenarija, režije ili bravuroznih glumaca, ali „Više od igre“ (1976), reditelja Zdravka Šotre, a prema scenariju Slobodana Stojanovića, smatra se rekorderom po broju gledalaca. Priča je to o rivalstvu fudbalskih klubova Građanskog i Radničkog, u kojoj je fudbal povod, a ono „više od igre“ suština.

Da su glumci bili plaćeni koliko su bili popularni, Ljubiša Samardžić bi zahvaljujući ulozi Borivoja Šurdilovića u „Vrućem vetru“ (1979) bio milioner.

- Siniša je napisao savršen scenario, a mi glumci smo se u igri razmahivali - kaže Ljubiša Samardžić. - Svako na svoj način unosio je i dar, i duh, i umeće, i iskrenost. Ja sam se na snimanju osećao kao car. Kada imate kraj sebe tako velika imena kao što su Čkalja, Radmila Živković ili Bora Todorović, onda treba samo da kažete da ste bili srećnik što ste mogli sa njima da igrate.

Serija „Vruć vetar“, dodaje Ljubiša, nije bila popularna samo u Jugoslaviji:

- Na stadionu u Mađarskoj dočeklo me 100.000 gledalaca. U Rimu sam dobio najveću evropsku nagradu koju može jedan TV glumac da dobije.

Bolji žizvot i Sivi dom

Početak osamdesetih (1984) obeležila je serija „Sivi dom“ u režiji Darka Bajića. Gordan Mihić napravio je scenario prema istinitom događaju.

- Išao sam u Kruševac u Kazneno-popravni dom i tamo sam proveo 20 dana. Dali su mi beli mantil i rekli da se predstavim kao vaspitač kako bi mi se lakše poverili. Razgovarao sam sa decom, trudio se da budem što neupadljiviji, da ne primete da sam neko sa strane. Te sudbine sam pretočio u „Sivi dom“. Što se tiče autentičnosti, ona je apsolutno zasnovana na sudbinama dece koja su tada živela u domu. Značajne uloge ostvarili su Žarko Laušević, Mirjana Joković, Zoran Cvijanović, Branko Vidaković, Branislav Lečić... Kasnije je snimljen nastavak pod nazivom „Zaboravljeni“ (1988).

Posle tužne priče o sivom domu, na male ekrane stigao je „Bolji život“ (1986), u režiji Aleksandra Đorđevića i Mihaila Vukobratovića. Serija koja je postigla ogromnu gledanost u SFRJ, bila je i poslednja jugoslovenska televizijska serija. Nekoliko dana posle poslednje epizode (emitovana je 16. juna 1991) Slovenija je proglasila nezavisnost.

- Prva tri meseca o seriji niko nije napisao nijednu lepu reč, ali je zato bilo mnogo ružnih. Nikada nisam pročitao toliko loših želja upućenih meni i onome što radim - seća se scenarista Siniša Pavić. - A nakon izvesnog vremena „Bolji život“ se nije mogao zaustaviti. Posle 14. epizode pojavio se prvi pohvalan tekst, baš u „Večernjim novostima“. Napisano je ukratko: „Ljudi, pa ovo je odlično“. Onda je došao Neša Ristić, direktor televizije, i rekao: „Večeram ja u hotelu i odjednom ostanem sam u sali, nestanu i kelneri. Svi otišli u salon sa televizorom da gledaju „Bolji život“.

Bela lađa

Milan Gutović već trideset godina uspešno nosi slavu koju mu je doneo lik Srećka Šojića. Sada nas zabavlja u „Beloj lađi“ - producenti posle emitovanja šestog ciklusa, koji uskoro počinje da se snima.

Mir-jam obara rekorde

„Selo gori, a baba se češlja“, „Moj rođak sa sela“ i „Bela lađa“ serije su koje su obeležile TV produkciju poslednjih godina, baš kao i „Ranjeni orao“. Zato je RTS ekranizovao još dva romana Milice Jakovljević Mir-Jam - „Greh njene majke“ i „Nepobedivo srce“.

Izvor: Novosti

Serija „Nezaboravna“: Lovci na ubice

http://www.imdb.com/title/tt1842530/

Dilan Volš i Popi Montgomeri tumače istražitelje u krimi-seriji „Nezaboravna“, koja se od sutra emituje na kanalu AXN



Rešavaju misterije.
Nova uzbudljiva kriminalistička serija „Nezaboravna“ počinje da se emituje od sutra u 22 sata na kablovskom kanalu AXN. Glavni likovi su bivša policajka Keri Vels sa besprekornim pamćenjem, koju tumači Popi Montgomeri, australijska glumica sa sedmogodišnjim iskustvom FBI agenta Samante Spejd u nagrađivanoj seriji „Bez traga“, i Al Berns, kojeg je otelotvorio Dilan Volš, poznatiji kao dr Šon Meknamara iz hit serije „Reži me“.

Oni će rešavati najmisterioznija ubistva, a gledaoci će pratiti i njihovu romansu, ništa manje napetiju od istražiteljskog posla. Popi i Dilan su novi par TV boraca protiv zločina, što je i bio povod da Kurir uradi intervju s njima.

- To je policijska serija zasnovana na istinitoj priči. Prati dvoje ljudi koji su nekad radili zajedno, bili zaljubljeni, a onda se ponovo sreću. Uz Kerinu sposobnost besprekornog pamćenja pokušaće da reše zločine, ali i svoju vezu. Ja igram Ala Bernsa, policajca iz Sirakuze koji je brzo napredovao, ali ga je ometala veza sa Keri. Hteo je više i prebačen je u Kvins, pa sada ima više nego što može da postigne - otkriva Dilan.

Otkrio nam je i koliko je komplikovan odnos između njegovog lika i Keri.
- Na sreću, čim smo se upoznali, odlično smo se složili. Nadam se da će gledaoci to osetiti, kao i to koliko Keri voli Ala. Njihov odnos jeste buran, ali oni ne mogu ni zajedno, a ni jedno bez drugoga.

Popi je uverena da će serija i u Srbiji doživeti veliki uspeh.
- U centru zbivanja je misterija, ali i ljubavna priča. Ljudi vole složene likove u kombinaciji s dobrim pričama. Ja to vidim kao priču o superheroju, ženi sa izuzetnim darom koja želi da spase svet na svoj način. Mislim da se to dešava ljudima. U svakom slučaju, meni se dešava - rekla je za Kurir Popi.

Izvor: Kurir

Three New Syfy TV Shows



Syfy Scripted Development Slate

UNTITLED ROBERT H. WOLFE PROJECT

Universal Cable Productions
Robert H. Wolfe — Executive Producer/Writer

After decades of war, the newly formed Unity Democracy orders a volatile mix of humans and trans-humans to lead the Starship Defender on an expedition in search of lost worlds requiring law and order.

SEEING THINGS (working title)

Fox Television Studios
David Slack — Executive Producer
Scott Rosenberg and Robert Cort — Co-Executive Producers
David Slack and Gabrielle Stanton — Writers

A cop becomes a ghost after his violent death and the only person who can help close his last case is a socially awkward man who realizes that the hallucinations he’s had all his life may not be a figment of his imagination.

GHOST PROJEKT

Oni Press
CBS TV Studios
Brett Matthews — Executive Producer/Writer
Andy Bourne, Eric Gitter — Executive Producer

Based on the popular comic series, a female KGB agent and male American weapons inspector form an unlikely partnership when a deadly force is unwittingly unleashed from a Siberian research facility.

http://www.scifimoviepage.com

Prvu mislim da cu gledati...

Under the Dome


Under The Dome, the newest novel from Stephen King (who wrote about 50,000 books including those in The Dark Tower series) will be adapted for TV by the producer of Schindler’s List, Amistad and Transformers (actually, Spielberg was the executive producer of that last one).  Collider clued us in.

The novel, released all of 10 days ago, follows the events in a sleepy Maine town after a mysterious dome entraps all of the inhabitants.  For a hint at what might happen in the story, a previous piece King wrote with the same premise was titled The Cannibals. The official Stephen King Website gives this synopsis of Under The Dome:

    “On an entirely normal, beautiful fall day in Chester’s Mill, Maine, the town is inexplicably and suddenly sealed off from the rest of the world by an invisible force field. No one can fathom what this barrier is, where it came from, and when — or if — it will go away.

    Dale Barbara, finds himself teamed with a few intrepid citizens – the town newspaper owner, a physician’s assistant at the hospital, a select-woman, and three brave kids. Against them stands Big Jim Rennie, a politician who will stop at nothing to hold on to the reins of power, and his son. Because time isn’t just short… It’s running out.”

http://www.imdb.com/title/tt1553656/

Spilberg producira zadnju.Gledacu.

Elizabet Šu u Mestu zločina

Američka glumica Elizabet Šu pridružila se glumačkoj postavi serije "Mesto zločina: Las Vegas", objavio je list Varajeti.

Glumica će u seriji zameniti Marg Helgenberger, koja će iz nje otići u januaru. Prva epizoda sa Elizabet Šu biće prikazana 15. februara. "Iako je teško pozdraviti sa likom Ketrin Vilouz, uzbudljivo je krenuti na putovanje sa novim likom u 'Mestu zločina', posebno kada taj lik igra Elizabet Šu", rekla je izvršna producentkinja Kerol Mendelson.

Elizabet Šu je najpoznatije ime u glumačkoj postavi od kada je Ted Danson preuzeo glavnu ulogu od Lorensa Fišberna, koji je prethodno zamenio Vilijama Pitersena. Elizabet Šu nominovana je za Oskara za film "Napuštajući Las Vegas", a publika je pamti i iz filmova "Karate Kid" i "Koktel".

Izvor: Beta

Advokat iz linkolna dobija nastavak i tv seriju

Kompanija Lajonsgejt entertejnment najavila je nastavak filma "Advokat iz linkolna", četiri meseca nakon početka rada na TV seriji zasnovanoj na filmu, objavio je dnevnik Varajeti.



Potpredsednik Lajonsgejta Majkl Burns rekao je u intervjuu za CNBC da je ta kompanija veoma zadovoljna "Advokatom iz linkolna" i da je nastavak filma u pripremi, kao i da televizija ABC već radi na televizijskoj adaptaciji te priče. Kompanija će seriju koproducirati sa kućom Lejkšor entertejment, koja je sa njom saradjivala na filmu. Scenarista Džon Romano i književnik Majkl Koneli, po čijoj knjizi je taj film snimljen, zajedno će pisati scenario za pilot epizodu.

"Advokat iz linkolna" je priča o advokatu (Metju Makonahi) koji brani klijente sa zadnjeg sedišta svog linkolna. Film je u bioskope stigao u martu i od tada je u SAD zaradio 58 miliona dolara. Protagonista Majkl "Miki" Haler pojavljuje se u pet romana Majkla Konelija.

Izvor: Beta

Počinje serija "Folk"

Nova serija prati razvojni put mlade pevačice iz provincije. A glumačka postava garantuje niz dobrih epizoda.



Zvezdana je vrlo mlada, lepa, dobro peva, dolazi iz provincije, ima ambiciozne roditelje i postaće estradna umetnica! Ovo je u kratkim crtama priča kojom se bavi nova serija "Folk", koja će početkom 2012. godine početi da se emituje na televiziji Prva.

U glumačkoj postavi su mlada Katarina Bogićević, Boris Isaković, Nikola Kojo, Nataša Ninković, Danica Maksimović, ali i legendarni Milić Vukašinović.

U bioskopu Roda novinarima je juče prikazana prva epizoda serije piše Kurir. Dvanaestogodišnja devojčica već uveliko peva po svadbama i mašta da pobedi na republičkom takmičenju pevača amatera u Obrenovcu, dok je u tome podržavaju apsolutno svi.
Simpatična alegorija trenutnog stanja srpskog duha i društva.

Izvor: S media

Serija Toma Henksa konačno na Internetu

Animirana futuristička serija "Electric City" (Električni grad) koju glumac Tom Henks već godinama pravi za Internet, imaće ovog proleća premijeru na Jahuu.



Serija ima 20 epizoda, svaka epizoda je dugačka od tri do četiri minuta a radnja je smeštena u jedan naizgled miran grad u postapokaliptičnim svetu.

"Električni grad" će se, pored ostalog, baviti socijalno relevantnim temama kao što je trošenje energije.

Očekuje se da će planove za ovu seriju sutra zvanično objaviti Jahu, Tom Henks i produkcioni partneri Plejton (Playtone) i Rilajans entertejnment, i to će učiniti u Las Vegasu, na Medjunarodnom sajmu konzumentske elektronike.

Henks je dugo tražio pravi medij za distribuisanje svoje serije, i jedno vreme je želeo da to bude lutka-serija.

Kako je najavljeno, Henks će dati glas jednom od likova.

Izvor: Beta