Boing 707

Boing 707 (Boeing 707) je bio prvi američki mlazni putnički avion. Iako nije bio prvi mlaznjak koji je ušao u saobraćaj 707 je bio prvi koji je posta komercijalno uspešan.

707 je u početku bio poznat pod imenom Boing 367-80. Boingu je trebalo manje od dve godine i 16 miliona dolara da razvije ovaj avion. Rad je počet 1952. a prototip je predstavljen javnosti 14. maja 1954. a prvi put je poleteo 16 jula iste godine.

Za razliku od prototipa trup serijskog Boinga 707 je proširen za 15 cm kako bi na taj način moglo da se ugradi 6 sedišta u jednom redu. Boing je zadržao tu širinu trupa na svim svojim uskotrupnim avionima do danas: 727, 737 i 757 sa izuzetkom 717.

Tokom predstavljanja aviona vazduhoplovstvu SAD-a 6. avgusta 1955. boingov test-pilot Teks Džonston je, na opšte iznenađenje prisutnih, izveo dva okreta zaredom od 360 stepeni u vazduhu na visini od 150 m. Do danas ni jedan pilot to nije pokušao da izvede sa avionom te veličine.

Avion je ušao u saobraćaj 26. oktobra 1958. za kompaniju Pan Am na liniji između Njujorka i Pariza.

Boing 707 je brzo postao najpopularniji avion svoga vremena, za razliku od glavnog konkurenta Daglasa DC-8. Proizvedeno je 1010 primeraka civilne verzije kada je proizvodnja obustavljena 1978. i 820 vojnih (koji nose oznaku KC/C-135) do 1991.

Manje od 40 aviona je ostalo u civilnoj upotrebi danas.

Verzije:
707-120 - originalni 707 sa JT3C motorima
707-220 - istih dimenzija kao i 707-120 ali sa jačim JT4A motorima, avion zbog velike potrošnje nije * naišao na veliko interesovanje kompanija, samo 5 je proizvedeno
707-320 - sa 2 m dužim trup i većim krilima i JT4A motorima, a postojale su i podverzije -320B sa JT3D motorima i -320C sa velikim vratima za teret
707-420 - istih dimenzija kao i 707-320 ali sa britanskim Rols-Rojs Conway motorima
720 (707-020) - kraći trup, jednostavnija krila, lakši i brži od ostalih 707 i ima veći dolet

Specifikacije:
720
707-120
707-130

Kapacitet
(2 klase)
112
110
147

Kapacitet
(1 klasa)
165
179
189

Maksimalna težina
106,140 kg
116.570 kg
151.320 kg

Težina prazan
51,203 kg
55.580 kg
66.406 kg

Dolet
8,428 km
6.820 km
6.920 km

Brzina
1009 km/h
897 km/h
974 km/h

Dužina
41,68 m
44,07 m
46,61 m

Raspon krila
39,88 m
39,90 m
44,42 m

Visina
12,66 m
12,93 m
12,93 m

Izvor: Wikipedia

Boing 717 (Boeing 717) je mali avion za regionalne letove sa 100 sedišta i trenutno najmanji avion koji Boing proizvodi.

717 svoje korene ima u avionu koji je nosio oznaku MD-95 a koga je počeo da razvija Mekdonel-Daglas, a koji je opet vukao od aviona DC-9 koji je prvi put poleteo 1965. Kada se ta kompanija ujedinila sa Boingom avionu je promenjeno ime.

Prvi prototip serije 717-200 je poleteo 2. septembra 1998. a u saobraćaj je ušao u septembru 1999. u kompaniji ValuJet (danas AirTran). Boing je planirao da napravi i veću verziju 717-300 ali je zbog toga što bi to naškodilo prodaji njegovog već postojećeg modela 737-600 odustao iako je postojalo ograničeno interesovanje među aviokompanijama.

Zbog velike konkurencije 717 se jako slabo prodavao poslednjih godina pa je Boing odlučio da prekine proizvodnju u maju 2006. pošto ispoštuje preostale porudžbine.

Specifikacije:
Posada: 2 (pilot i kopilot)
Kapacitet: od 106 do 117 sedišta, u zavisnosti od konfiguracije
Dužina: 37,8 m
Raspon krila: 28,4 m
Visina: 8,9 m
Površina krila: 92,97 m²
Maksimalna težina (MTOW): 49900 kg
Motori: Rols Rojs BR715-A1-30 (82,3 kN)
Dolet: 2650 km

Izvor: Wikipedia

Boing 727 (Boeing 727) je uskotrupni tromotorni avion za srednje linije koji može da nosi do 189 putnika. Prvi model poleteo je 1963. godine i dugo je bio najpopularniji avion na svetu.

Sadržaj
1 Istorija
2 Razvoj
3 Aktuelno
4 Spoljašnje poveznice

Istorija

Posle velikog uspeha Boinga 707 (Boeing 707), odgovorni su znali da će proizvodnu liniju morati da prošire avionom za kratke i srednje linije. U februaru 1956. godine Boing je počeo da analizira tržište i potrebe avio kompanija. Utvrđeno je da slaba infrastruktura na aerodromima zahteva avion koji može da sleće i poleće sa kratkih pista i može lako da se održava.

"Preliminarna dizajnerska grupa" Boinga iznela je preko 70 različitih predloga za konstrukciju novog aviona, uz procenu da bi moglo da bude prodato oko 300 komada nove letelice, koja bi pri tome zadržala dobar deo konstrukcije tada već popularnog Boinga 707 (Boeing 707).

Za bolje performanse bila je potrebna i nova konstrukcija krila, pa je od samog početka rešeno da motori budu postavljeni na zadnjem delu aviona. Isprobane su varijante sa dva i četiri motora prikačena na zadnji deo trupa, ali je na kraju odlučeno da avion ima tri motora - po jedan sa svake strane trupa i treći na vrhu trupa, ispred repa. Iako je avion u početku trebalo da dobije Rols Rojs Spej motore, Prat i Vitni razvio je kasnije veoma popularni JT8D motor upravo za Boing 727.

Krilo novog aviona dobilo je prednja zakrilca koja su značajno smanjila dužinu piste potrebne za poletanje, dok su motori dobili mogućnost reversa, za što brže zaustavljanje po sletanju. Još dva noviteta bitno su doprinela popularnosti Boinga 727. Avion je dobio svoje mehaničke stepenice u repu, pomoću kojih su putnici mogli da izlaze iz aviona i na aerodromima koji nisu imali potrebnu opremu (pokretne stepenice). Pored toga, po prvi put je instaliran pomoćni motor (APU - Auxiliary Power Unit) koji je omogućio da avion ima hidraulički pritisak, struju i mogućnost samostalnog startovanja motora na svim aerodromima i bez ikakve pomoći sa strane.

Interesovanje za novi avion pokazali su Junajtid Erlajns i Istern Erlajns i na osnovu njihovih porudžbina od po 40 aviona, u avgustu 1960. godine počela je proizvodnja prvog prototipa.

Prvi Boing 727 poleteo je 9. februara 1963. godine pod komandom kapetana Lu Volika (Lew Wallick), a prvi zvanični let u bojama Istern Erlajnsa usledio je 1. februara 1964. godine. Kompanije su bile izuzetno zadovoljne performansama i lakim održavanjem aviona, ali je sve veći rast putničkog saobraćaja tražio veće kapacitete nego što je model Boing 727-100 mogao da pruži.

Razvoj

U avgustu 1965. godine doneta je odluka da se napravi i veća verzija ovog tipa aviona, Boing 727-200. Jedina značajna promena bila su dva dela trupa od po 3.05 metara dužine ubačena ispred i iza krila. Nortist Erlajns bila je prva kompanija koja je 14. decembra 1967. obavila let ovim tipom aviona.

Do tada je već bilo prodato preko 500 Boing 727 aviona, a dalji rast potražnje zadovoljen je modelom Boing 727-200 adv (Boeing 727-200 adv) koji je poleteo 1971. godine. Ovaj tip imao je JT8D-15 motore i mogao je uz mnogo veći domet da nosi i do 189 putnika.

Jat Ervejz svoj prvi Boing 727-200 adv dobio je krajem 1973. godine. Sledeće godine već ih je bilo pet, 1980. godine sedam, a 1982. godine devet.

Poslednji model bio je Boing 727-200f koji je bio namenjen samo kargo saobraćaju i on je i odredio budućnost ovog aviona u novom dobu avijacije. Planiran je bio i Boing 727-300, ali su uvođenje kokpita sa dva pilota i znatno efikasniji motori dali prednost novom Boingu 757. Poslednjih 15 komada Boinga 727 u verziji -200f isporučeni su 1984. godine Federal Ekspresu.

Ukupno je prodato 1.832 komada ovog aviona, što ga je učinilo najboljim ikad prodavanim avionom, sve dok tu titulu nije preuzeo Boing 737.

Aktuelno

Oko 900 aviona ovog tipa i dalje leti širom sveta, dok se sve veći broj njih konvertuje u kargo verzije, neke od njih sa novim motorima Rols Rojs Tej651 (Tay651) i dodatnim krilcima za bolje performanse. Veliki broj ovih aviona konvertovan je u privatne, luksuzne verzije od kojih jedan pripada i Donaldu Trampu. Boing 727 bio je i predsednički avion Josipa Broza Tita.

727-100
727-200

Dužina   
40,6 m
46,6 m

Visina   
10,4 m
10,4 m

Raspon krila   
32,9 m
32,9 m

Kapacitet   
131
189

Maksimalna
težina
72.570 kg
95.300 kg

Brzina   
960 km/h
960 km/h

Dolet   
5.000 km
4.020 km

Izvor: Wikipedia

Boing 737

JAT-ov Boing 737

Boing 737 (Boeing 737) je najpopularnija familija uskotrupnih putničkih aviona za srednje linije na svetu. Preko 6000 komada je naručeno ili isporučeno od početka proizvodnje 1968. Familiju čini 10 modela od kojih su danas u proizvodnji 5.

Van proizvodnje: 100, 200, 300, 400, 500 U proizvodnji: 600, 700, 800, 900, 900ER

Takođe, na bazi ovih aviona Boing je izbacio i dva modela namenjena poslovnim ljudima koji nose oznake BBJ (737-700) i BBJ2 (737-800).

Prvi avion serije 100 poleteo je 9. aprila 1967. a isporučen je Lufthanzi u februaru 1968.

Specifikacije

737-100
737-200
737-300
737-400
737-500
737-600
737-700
737-800
737-900
737-900ER

Dužina   
28,7 m
30,5 m
33,4 m
36,4 m
31,0 m
31,2 m
33,6 m
39,5 m
42,1 m
42,1 m

Visina   
11,3 m
11,3 m
11,1 m
11,1 m
11,1 m
12,6 m
12,6 m
12,6 m
12,6 m
12,6 m

Raspon krila   
28,4 m
28,4 m
28,9 m
28,9 m
28,9 m
34,3 m
34,3 m
34,3 m
34,3 m
35,7 m

Kapacitet
100
130
149
168
132
132
149
189
189
215

Maksimalna
težina
49.940 kg
58.740 kg
56.740 kg
68.040 kg
52.390 kg
56.245 kg
60.330 kg
70.535 kg
74.840 kg
85.319 kg

Prazan težina
25.878 kg
27.448 kg
32.881 kg
34.564 kg
31.983 kg
37.104 kg
38.147 kg
41.145 kg
42.493 kg
? kg

Dolet   
2.855 km
4.260 km
4.973 km
4.005 km
4.444 km
5.648 km
6.037 km
5.445 km
5.083 km
5.900 km

U proizvodnji   
1967-1969
1968-1988
1984-1999
1988-2000
1989-1999
od1998.
od 1996.
od 1997.
od 2000.
od 2007.

Izvor: Wikipedia

Boing 747

Boing 747 (Boeing 747) je širokotrupni četvoromotorni avion sa dve palube namenjen izuzetno dugim linijama (osim verzije 747SR). Prodavan je u 6 osnovnih verzija: 100, 200, SR, SP, 300 i 400 od kojih je samo poslednja još uvek u proizvodnji. Boing je nedavno pustio u prodaju dve nove verzije 747-8I i 747-8F koje bi u upotrebu trebale da uđu 2008.

Istorija

Boing je sredinom šezdesetih godina prošlog veka radio na velikom transportnom avionu za američku vojsku, ali je izgubio trku sa Lokidom i njegovim C-5. Međutim, iskustvo stečeno u razvoju velikog aviona pretočio je u Boing 747, pošto se u avio saobraćaju pojavila potreba za interkontinentalnim avionom velikog kapaciteta.

Prvi let obavljen je 9. februara 1969. godine, a prvi komercijalni let januara 1970. godine u bojama Pan-Ama. Iz prvobitnog 747-100 ubrzo je nastala verzija 727-200B sa većim kapacitetom i snažnijim motorima, koji je poleteo u oktobru 1970. godine u bojama KLM-a, kao i verziji 747-200F za kargo prevoz, 747-200SR za kratke relacije sa velikim brojem putnika i 747-200C (kombi) za kombinovani prevoz putnika i tereta.

U novembru 2005. Boing je pustio u prodaju dve nove verzije ovog aviona koje nose oznake 747-8I (interkontinental) i 747-8F. Obe nove verzije će po prvi put imati produženi trup i na njima će biri primenjene mnoge nove tehnologije razvijane pre svega za novi Boing 787.

Boing 747 je prepoznatljiv avion koji je umnogome doprineo daljem razvoju interkontinentalnih letova, a nadimak mu je i danas "Kraljica neba".

747-100
747-200
747SR
747SP
747-300
747-400
747-400ER
747-8I
747-8F

Dužina   
70,6 m
70,6 m
70,6 m
56,3 m
70,6 m
70,6 m
70,6 m
74,3 m
75,7 m

Visina   
19,3 m
19,3 m
19,9 m
19,9 m
19,3 m
19,4 m
19,4 m
19,4 m
19,4 m

Raspon krila   
59,6 m
59,6 m
59,6 m
59,6 m
59,6 m
60,4 m
60,4 m
68,5 m
68,5 m

Kapacitet
3 klase   
397¹
397²
550³
316
416
416
416
450
-

Maksimalna težina   
333.400 kg
374.850 kg
272.155kg
317.515 kg
374.850 kg
396.895 kg
412.770 kg
435.000 kg
422.000 kg

Brzina   
907 km/h
907 km/h
907 km/h
980 km/h
910 km/h
912 km/h
912 km/h
920 km/h
920 km/h

Dolet   
9.800 km
12.700 km
?
15.400 km
12.400 km
13.450 km
14.205 km
14.815 km
8.260 km

Prvi let   
1969
1970
1973
1974
1982
1988
2002
2008
2008
¹ U pripremi
² SUD (Stretched Upper Deck - produžena gornja paluba) verzije imaju od 32 do 69 veći kapacitet.
³ Dostupan samo u verziji sa jednom klasom

Izvor: Wikipedia

Boing 757

Boing 757 (Boeing 757) je uskotrupni dvomotorni putnički avion za srednje i duge linije. Prvobitno je razvijan kako bi zamenio Boing 727 iako je većeg kapaciteta (posebno verzija 300). Rad na njemu je započet u julu 1978. godine istovremeno sa Boingom 767. Ova dva aviona imaju mnogo toga zajedničkog što omoguđava da se posade i mehaničari veoma lako i brzo mogu "prebacivati" sa tipa na tip.

Prvi let je bio 19. februara 1982. a u saobraćaj je ušao u januaru 1983. 757 je bio prvi Boingov avion sa Evropskim motorima Rols-Rojs RB211-535 ali postoje i verzije sa američkim Pratt & Whitney PW2000.

U početku je prodaja išla dosta slabo ali se to kasnije promenilo pa je Boing uspeo da proda 1050 komada do oktobra 2004. godine kada je proizvodnja obustavljena.

Avion je prodavan u 2 osnovne putničke verzije: 200 i 300 kao i teretnom 200F.

Specifikacije:

757-200
757-200F
757-300

Dužina   
47,3 m
70,6 m
54,5 m

Visina   
13,6 m
13,6 m
13,6 m

Raspon krila   
38,0 m
38,0 m
38,0 m

Kapacitet
228
-
280

Maksimalna težina   
115.680 kg
115.680 kg
123.600 kg

Zapremina tereta   
43 m3
239 m3
67 m3

Kapacitet goriva   
43.490 l
42.680 l
43.400 l

Brzina   
868 km/h
868 km/h
868 km/h

Dolet   
7.222 km
5.834 km
6.287 km

Prvi let   
1982
-
1998

Izvor: Wikipedia

Boing 7J7

Boing 7J7 (Boeing 7J7) je bio Boingov projekat širokotrupnog putničkog aviona sa tzv. propfen (propfan) motorima, montiranim na zadnjem delu trupa, koji su neka vrsta kombinacije mlaznog i elisnog motora. Mislilo se da je u propfen motorima budućnost jer su oni trošili znatno manje goriva. Na projektu se radilo tokom 1980-tih ali on nije otišao dalje od crtačke table i ubrzo je napušten jer su nove verzije klasičnih mlaznih motora dostigle potrebnu ekonomičnost. Takođe je bilo zabrinutosti o bezbednosti propfen motorima jer su se propeleri okretali pri izuzetno velikim brzinama.

Avion je trebalo da prima 150 putnika i da bude direktna zamena za Boing 727. Većina tehnologije razvijane za 7J7 je kasnije primenjena na Boingu 777.

Izvor: Wikipedia

Boing 767

Boing 767 - 300

Boing 767 (Boeing 767), širokotrupni putnički avion. Boing je u julu 1978. godine istovremeno počeo rad na 757 i na 767 tako da ova dva aviona imaju mnogo toga zajedničkog što omoguđava da se posade i mehaničari veoma lako i brzo mogu "prebacivati" sa tipa na tip. Prvi prototip, verzije 200, poleteo je 26. septembra 1981. godine a u saobraćaj je ušao tačno godinu dana kasnije, 26. septembra 1982. godine u kompaniji Junajted Erlajnz.

Prodaje se u tri osnovne verzije: 200, 300 i 400. Boing je nameravao da razvije i kraću verziju 100 ali je od toga odustao. U zavisnosti od želje avio-kompanije na avion mogu biti ugrađeni sledeći motori: CF6-80 (289 kN), PW4000 (280 kN) ili RB211(267 kN).

Specifikacije:
767-200   767-200ER   767-300   767-300ER   767-300F   767-400ER   
Dužina   48,5 m   54,9 m   61,4 m   
Raspon krila   47,6 m   51,9 m   
Kapacitet   od 181 do 255   od 218 do 351   -   od 245 do 375   
Dolet   9.400 km   12.200 km   9.700 km   11.305 km   6.050 km   10.450 km   
Brzina   870 km/h

Izvor: Wikipedia

Boing 777

Boing 777 (Boeing 777) je familija širokotrupnih putničkih aviona velikog kapaciteta i doleta. Avioni ove familije primaju između 305 i 550 putnika i imaju dolet preko 16000 km. Namenjeni su prvenstveno kao zamena za stare 747 i delimično DC-10 i L-1011 i kao konkurencija A330, A340 i MD-11. Prvi prototip serije 200 je poleteo 12. juna 1994. a u saobraćaj je ušao u maju 1995. godine u kompaniji Junajted Erlajnz (777-200).

Interesantno je da je 777 bila prva familija aviona koja je od početka projektovana isključivo na kompjuterima. Ni jedan jedini paprini crtež nije napravljen. Takođe, prvi put su u razvoju aviona kao savetnici direktno učestvovale avio-kompanije i sami putnici.

Postoji 5 verzija: 200, 200ER, 200LR, 300 i 300ER dok je u razvoju teretna verzija koja nosi oznaku 777F.

777-200LR je putnički avion sa najvećim doletom na svetu od 17446 km dok je 777-300ER najveći dvomotorni avion na svetu pa samim time ima i najjače motore ikada napravljene, Dženeral Ilektrik GE90-115B koji imaju potisak od čak 569 kN a prečnik im je veći od prečnika trupa Boinga 737.

Boinzi 777 su se pokazali kao izuzetno bezbedni i pouzdani avioni. Za preko 10 godina koliko su u službi i 500 proizvedenih primeraka ni jedan jedini nije imao fatalan incident.

Specifikacije:
777-200
777-200ER
777-200LR
777-300
777-300ER

Dužina   
63,73 m
63,73 m
63,73 m
73,86 m
73,86 m

Visina   
18,51 m
18,51 m
18,51 m
18,51 m
18,51 m

Raspon krila   
60,93 m
60,93 m
60,93 m
60,93 m
60,93 m

Kapacitet   
440
440
440
550
550

Maksimalna težina   
247.210 kg
286.897 kg
341.105 kg
263.080 kg
299.380 kg

Brzina   
905 km/h
905 km/h
905 km/h
905 km/h
905 km/h

Dolet   
7.778 km
14.316 km
17.446 km
10.595 km
13.427 km

Izvor: Wikipedia

Boing 787

Boing 787 Drimlajner (Boeing 787 Dreamliner) je širokotrupni avion srednje veličine koga trenutno razvija Boing. Avion bi trebalo da uđe u saobraćaj 2008. U ponudi su 3 verzije koje mogu da prime između 200 i 350 putnika.

U početku poznat pod imenom 7E7 ovaj avion bi trebalo da bude izuzetno efikasan po pitanju potrošnje goriva (trošiće čak 20% manje u odnosu na postojeće avione) što će se postići motorima nove generacije i time što će većina letilice biti izgrađena od izuzetno lakih kompozitnih materijala. Delovi aviona će biti pravljeni u Japanu i Italiji dok će se finalno sklapanje vršiti u Sijetlu u SAD.

Verzije:
787-3, verzija kratkog doleta od 5000 km i većeg kapaciteta koja će primati 296 putnika u dve klase. Ulazak u saobraćaj je planiran za 2010. godinu.
787-8, osnovni model sa 223 sedišta u tri klase i standardnim doletom od 15700 km. Ulazak u saobraćaj planiran 2008.
787-9, verzija sa produženim trupom i 259 sedišta u tri klase i standardnim doletom od 15700 km. Ulazak u saobraćaj je planiran 2010. godine.

Postoji mogućnost da će u budućnosti, ako se pokaže potreba, Boing razvijati i druge verzije, pre svega kako bi konkurisao Erbasovom modelu A350-900.

Specifikacije:
787-3
787-8
787-9

Dužina   
55,5 m
55,5 m
62,0 m

Visina   
16,5 m
16,5 m
16,5 m

Raspon krila   
51,6 m
58,8 m
60,0 m

Prečnik trupa   
5,75 m
5,75 m
5,75 m

Kapacitet   
296 (2 klase)
223 (3 klase)
259 (3 klase)

Maksimalna težina   
? t
218,7 t
226,8 t

Brzina   
0,85 M
0,85 M
0,85 M

Dolet   
6.500 km
15.700 km
15.400 km

Izvor: Wikipedia