STA SAM? KO SAM? JA SAM SAMO SANJAR

Sta sam?Ko sam?Ja sam samo sanjar,
ciji pogled gasne u magli i memli,
zivio sam kao usput,kao da sanjam,
kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.

I tebe sad ljubim po navici dijete,
zato sto sam mnoge ljubio,boleciv,
zato usput, ko sto palim cigarete,
govorim i sapucem zaljubljene rijeci.

"Uvijek" i "ljubljena" i "upamtit cu",
a u dusi vazda ista pustos zraci;
ako dirnes strast u covjekovu bicu,
istine bez sumnje nikad neces naci.

Zato moja dusa ne zna šta je jeza
odbijenih zelja,neshvacene tuge.
Ti si, moja gipka,lakonoga brezo,
stvorena i za me i za mnoge druge.

Ali, ako trazec neku srodnu dusu,
vezan protiv zelje,utonem u sjeti,
Nikad necu da te ljubomorom gusim,
nikad necu tebe grditi ni kleti.

Sta sam? Ko sam? Ja sam samo sanjar,
ciji pogled gasne u magli i memli,
i volim te usput,ko da sanjam,
kao i mnoge druge na toj zemlji.

Sergej Jesenjin

Pjevaj, pjevaj, na kletoj gitari
prsti tvoji igraju i kruze.
Zagrcnuo bih se u dimu i vatri,
moj posljednji i jedini druze.

Nek ti oci na grivnu ne slijecu
nit' na svilu sto blista beskrajno.
Trazio sam u toj zeni srecu
a propast sam nasao slucajno.

Nisam znao da ljubav duboka
zaraza je, da je kuga, strijela.
Prisla je i zaklopljena oka
banditu je pamet oduzela.

Pjevaj, pjevaj, na kletoj gitari
prsti tvoji igraju i kruze.
Zagrcnuo bih se u dimu i vatri,
moj posljednji i jedini druze.

Ah, zastani! Necu da je diram!
Ah, zastani! Ne kunem je ja!
Daj mi da ti o sebi zasviram
na debeloj zici koja sja...

Nisam znao da ljubav duboka
zaraza je, da je kuga, strijela.
Prisla je i zaklopljena oka
banditu je pamet oduzela.

Osecam

Osecam, draga, osecam

kosu tvoju što blista,

ali nisam srecan

što odlazim zaista.

Jesenjih se noci secam

dok senke breza kruže.

Što dan nije bio vecan,

a mesec blistao duže.

Još cujem dok patiš:

"Proci ce godine u letu

i zaboraviceš me sasvim

uz neku drugu na svetu."

I danas lipa cveta

i osecanja gore ko plamen.

Ja srucih toga leta

cvetove na tvoj pramen.

Ne gubi srce, snagu.

S drugom ce poljupce tkati.

I ja cu ko pricu dragu

tebe njoj spominjati

***

I vernošcu ne muci me,

vernost svaka meni smeta.

Ko pesnika rodiše me,

ljubicu te k'o poeta.

***

Neka zvoni pesma,

nek se pesma lije,

ipak neće biti

što je bilo prije.

Od gordosti prošle

i snage, što posta?

Ova svirka tužna

jedino mi osta.

***

Izljubicu te, taci telom

i kao s drugom poc' u dom.

Ja voljeh devojku u belom,

sad plavu volim dušom svom

Jesenjin



Last romantic - 29. август 2004. у 18.38 (*.comcast.net)

Siri se nebom pozar plavi,

Rodne daljine sam zaboravio.

Prvi put pjevam o ljubavi

I vidim da sam se gorko zapio.



Bio sam nekad zapustena suma,

Volio sam zene i novca sjaj.

Plesao sam i pio bez racuna -

Snagu trosio do u beskraj.



Sad je dosta, draga, da te pogledam,

Da zaronim u oka mutni vir.

Da pobjegnes ja ti ne dam

Ni da u drugom potrazis mir.



Pusti, mila, svoj struk tanak:

Skloni taj pogled preuporan,

Mozda istinu nisi znala

Da i mangup bude pokoran.



Znao bih da ostavim krcme,

I svoje stihove - djecu bosu,

Samo da ti milujem prste zgrcene

I kitim jesenjim cvijecem kosu.



Ti si za mene pozar plavi,

Sa tobom bih negdje gnjezdo svio,

Prvi put pjevam o ljubavi

I vidim da sam se gorko zapio.



Jesenjin

Last romantic - 29. август 2004. у 18.42 (*.comcast.net)

PISMO MAJCI

Jesi li ziva, staricice moja?

Sin tvoj zivi i pozdrav ti salje.

Nek uvecer nad kolibom tvojom

ona cudna svjetlost sja i dalje.

Pisu mi da vidaju te cesto

zbog mene veoma zabrinutu

i da ides svaki cas na cestu

u svom trosnom starinskom kaputu.

U sutonu plavom da te cesto

uvijek isto prividenje muci:

kako su u krcmi finski noz

u srce mi zaboli u tuci.

Nemaj straha! Umiri se, draga!

Od utvare to ti srce zebe.

Tako ipak propio se nisam

da bih umro ne vidjevsi tebe.

Kao nekad, i sada sam njezan,

i srce mi zivi samo snom,

da sto prije pobjegnem od jada

i vratim se u nas niski dom.

Vratit cu se kad u nasem vrtu

rasire se grane pune cvijeta.

Samo nemoj da u ranu zoru

budis me ko prije osam ljeta.

Nemoj budit odsanjane snove,

nek miruje ono cega ne bi:

odvec rano zamoren zivotom,

samo cemer osjecam u sebi.

I ne uci da se molim. Pusti!

Nema vise vracanja ka starom.

Ti jedina utjeha si moja,

svjetlo sto mi sija istim zarom.

Umiri se! Nemoj da te cesto

vidaju onako zabrinutu,

i ne idi svaki cas na cestu

u svom trosnom starinskom kaputu.

* * *

Haljina bela, purpurna traka,
Latice kidam dozrelog maka.
Slavlje u selu poput oluje,
U kolu njena pesma se cuje.

Secam se, minu uz podsmeh blagi:
"Lep si, al` nisi mog srca dragi.
Plam tvoje kose nek veta gasi,
A moje drugi miluje vlasi."

Znam da joj nisam blizak i mio:
Malo sam plesao, premalo pio.
Bio sam, tuzan, uvek u seni,
Dok pesma jeci i vino peni.

Srecnik, jer on je bestidnik mali,
Njegova brada prsi joj pali.
I dok u plesu vatra je greje,
Ona se meni u lice smeje.

Haljina bela, purpurna traka,
Latice kidam dozrelog maka.
Tu poput maka srce mi vene,
Zalud, jer ona nije za mene.

(1915)

* * *

O, moje pogano srce,
Sad pocuj zbilju pravu.
Za tebe, ko za guju,
Noz krijem u rukavu.

Sjuricu pre ili posle
U rebra celik hladni.
Ne mogu vise da zurim
U vecni ponor smradni.

Nek lude brbljaju samo
Kako ih mami daljina;
Ako i ima neceg na svetu,
Onda je to praznina

(3. jula 1916.)

* * *

Malvini Mironovnoj
S. Jesenjin

U oku pesak zeleni,
  Oblak visi.
Niz djerdjef sitno vezeni
  Ruka klizi.

Prisna i tudja, kako kad...
  Prica duga.
Udes je njezin gorki sad
  Moja tuga.

(9. jula 1916.)

* * *

Pod suncem je jedna fina,
Pod mesecom druga mila.
Ne znam, od kakvog vina,
Opila se dusa cila?

(do 1919)

* * *

Cvili, harmoniko. Puca glava...
Naviru zvuci vodoplavno.
Pij sa mnom, kucko sugava,
Pij sa mnom.

Obljubili te, opoganili odreda -
Pripadas ulici.
Zasto mokris tim plavim pogledom?
Hoces po gubici?

U bastu bolje idi, strasilo,
Da plasis vrane.
Do bola si me zajasila
Sa sviju strana.

Cvili, harmoniko. Cvili, starudijo.
Pij, mesino suplja.
Ja bih onu sisatu radije -
Ona je gluplja.

Medju zenama nisi mi prvina.
Ja sam vas mnogo...
Ali sa takvom, kao ti, strvinom,
Prvi put smogoh.

Sto bolnije, to bucnije,
Cas tu, cas tamo, bez traga.
Ja necu da se ubijem,
Idi do vraga.

Sa vasom psecom skucnicom
Vreme je da se oprostim.
Draga, ja placem, mucim se,
Oprosti... Oprosti...

(1922)

forma

Na prozoru cveti
Cvetali.
Setna pesma leti,
Cujes li?
Setna pesma leti,
Pa sta s tim?
Ja tvoj mladez lepi
Cesto snim.
Ti si nezna, ljubo,
A ja jak.
Celivam ti grubo
Usne mak.
Lakse, glavo luda!
Stani, daj...
Zaboravi, huda,
Pricekaj.

I ona je ludica,
Kao sve...
Zato je Sneguljica
Bajka, gle.

(1924)

* * *

Nad prozorom mesec. Pod prozorom vetar
Ogoleli jablan srebrn je i vedar.

Harmonika place, tuzi usamljena -
Tako zavicajna, tako udaljena.

Place i smeje se pesma plhovita.
Gde si, lipo moja? Lipo vekovita?

I ja sam na davni praznicni uranak
Odlazio dragoj s pesmom na sastanak.

A sad mojoj miloj bas nista ne znacim,
I uz tudju svirku smejem se i placem.

(1925)

* * *

Ah mecava pusta, odneo je bes!
Beli krov zakiva, ko mrtvacki les.
Ali znam svoj udes i zato ne zebem,
Neposlusnim srcem prikovan uz tebe.

(1925)

* * *

Snezna pustolina, bela mesecina,
Pod pokrovom lezi nasa postojbina.
I breze u belom placu po sumama.
Ko je ovde umro? Da nisam ja sam?

(1925)