СЕРБОНОВ ПОХОД

Велики војсковођа Сербо Макеридов ствара Друго светско царство

Видели смо из дела и говора Александра Великог да су, како он лично тако и Срби његовогвремена, били добро упознати са Другим походом из Европе у Азију, који је, према предању, водио богСербон.    Треба одмах разумети да се ради као и у претходном случају, о једном великом војсковођикога су прогласили божанством.    Његово право име је Сербо Макеридов који се помиње и као Сарбоили Сардо, што би у савременом српском језику било -Србо.   

У Изороду (Свето писмо) се каже: ''Куш породи такође Неброда: он је тај који ie
почео да будесилан на земљи.    Био је исполин ловац пред Вечним; зато се каже: Као Неброд, исполински ловац предВечним! Владао је најпре над Бабелом, Ереком, Акадом и Каленом, у земљи Сенар''.    Ово се све односина Неброда, о коме смо већ говорили.    То је Нино, Бак и први велики поход.    У Изороду се затим даљекаже: ''Из ове земље је изишао Асур: он је саградио Ниниву, Рехобот - Хир, Калах и Ресен измеђуНиниве и Калаха, то је велики град.   ''

Из Светог писма видимо да се после Неброда, заправо из самог царства Небродовог, појављуједруга личност која се овде назива Асур и он гради поменуте градове.    Прво што привлачи пажњу јестето што Асур гради град Ниниву - Нинов град.    Именујући овај град, Свето писмо потврђује име Ниновои уједно нам каже да му је Асур одао посебну част.    То све значи да Асур није био противник Нинов,нити противник рода његова, нити његове Прве светске империје, него се појављује као настављачНиновог дела.    Ово је први доказ који произлази из штива Светог писма да су Нино и Асур истог рода.   У противном Асур не би дао име своме граду Нинива.    Сада нам преостаје да направимо само коракдаље и да пронађемо Асура у роду Ниновом.   

На другом углу нашег троугла стоји Александар Велики који речју и делом потрвђује ово штопроизлази из Светог писма и који нас опширније упознаје са Другим походом, такође из Србије па сведо Индије.    Александар налази Србе у Индији и они му кажу да су потомци ратника из Другог похода.   На трећем углу троугла стоји Асирија која баш од времена Другог похода добија то име, то јест одвремена стварања Другог царства.    Ово друго царство се стварно у историји назива Асиријом, што сеодмах доводи у везу са Старозаветним именом Асур.    Затварањем нашег троугла и успостављањем везеи узрочности између Светог писма, Александра Великог и Асирије, неминовно долазимо до закључкада је Асур био тај други велики војвода који се поименично помиње у Изороду и чије име је уткано уимену Асирија.    Од Александра Великог сазнајемо да је други освајач био бог Сербон, којег Грци зовуХераклес, Римљани Херкулус, а Јевреји Мелкарт.    Тако добијамо једначину: Сербо Макеридов =Сербон = Асур.   
Одмах да кажемо да Сербон није добио своје име по Србима, него Срби по Сербону, о чему ћe бити говора на другом месту.    О богу Сербону и његовој улози писано је, по први пут, у првом тому Историје Срба (45).    Овде дајемо само кратак приказ тог божанства.    Име Сербоново налазимо у вишеоблика, зависно од места, језика и времена у коме се помиње: Сербон, Сербан, Сердон, Сердан,Сардон, Сардан, Сурбон, Сандон, Санда, Сандан, Сандес, Серапис, Сорапис, Сарапис, Сардус, Санкус,Сантус, Сабазиус, Сабадиус, Себадиус, Сармандус, Сурија и Асур.    С обзиром да је Серапис имаопосебну улогу, у време Лагића у Египту, употреба његовог имена не би била правилна у односу на првобитну улогу овога божанства.    Јупитер је код Римљана имао надимак- Saravicus, што је Сарабикус.   Никола Јорга каже: ''На почетку на челу богова био је Сабазиос, који није друго до Дионизос, Санктус,Сабадиус, Себадиус'' (160.   I.   85).    Сабазиус је грчки облик имена тог бога, који је био много слављен наХелму и у Малој Азији, а потом и у Италији.   Сабазиос је био сунчево божанство и његов храм јеокруглог облика са полуоткривеним кровом да би сунце могло осветљавати унутрашњост храма који јеграђен обично на неком брежуљку.    Главни представници асирске митологије, Бак и Сербон, односно симболи Првог и Другог светског царства.    Из ових Јоргиних примера открива се право име овога бога,Себадиус је Сербон Диос илиСербон Диус, што је Сербон Див или Сербон Бог.    Грчки облик Сабазиус је Сербон Диос, или СарбонДиос, краће Сарбодиос.   Јорга нам још каже да је у Дакији постојао бог под именом Сармандус којег је Момзенупоређивао са Сараписом, то јест да се ради о истом богу само се његово име различито помиње(160.   I.   97).    Момзен је овде био у праву јер су Грци обично замењивали српско Б са М, као у именуСарбати - Сармати.    У савременом грчком језику слово Б се пише као МП, уз М додали су још и П, даби се знало да ова два слова треба читати као Б.    Хезихије нам каже да је у старој Македонији богињаСербона била иста што и Артема код Грка (133).    У разним издањима Хезихиуса Сербона се помиње још и као Сербина или Сирбона.    То је доказ да је у старој Македонији, поред бога Сербона постојала ибогиња Сербона, која је код Грка Артема.    Друга богиња, Пела, Афродита Пелагија, ушла је ухришћанство као Света Пелагија (73.   ст.   185).    Еузебије каже да је Хераклес из Сирије Феничанскедошао у Кападохију, у Елисон и да га зову ''Дисандан'' (3.   ст.   380).    Дисандан је Див Сандон, односноДив Сербон.    
На Блиском истоку се помиње божанство ''Зерван Акарана'' као представник вечности(53.   ст.   2б7).    Ово ''Зерван'' је Сербан, односно Сербон.    Треба знати да су се имена богова код старихСрба најчешће завршавала на-он, а имена богиња на -она.    Значи, постојао је божански пар: Сербон иСербона.    Као божанство Сербон је изразити представник сунца, оличење сунчеве стваралачке изаштитничке моћи.    Он има улогу заштитника људског рода, реда и закона, и као такав он је заштитниквладара, краљева и царева.    Појављује се као духовни отац свих владара и њихов узор.   

Што се тиче стварног имена вође другог похода, Свето писмо даје нам име Асур, али то јеСурија, Сербон, скраћено Сур, што је исто као и Асур, само са том разликом што је томе имену устраним језицима придодат префикс А.  Плиније каже да се под Сиријом подразумева Асирија, то јестда је Асирија део Сирије (44. књ. 5. гл. 12).  Џорџ Смит каже да је Сирија скраћени облик од Асирија (13. ст. 3).  Херодот каже да Асирце Грци зову Сурима, а варвари Асурима (39. VII. 63).
Значи да је Сирија иАсирија једно те исто име-Сурија, како је и зове народ који у њој живи.  У време персијске царевине постојало је лично име Сурена, што је очигледно истог порекла. Сурија је једно од имена бога сунца и оно се једнако налази код Срба у Европи и у Азији.  КодАријеваца у Индији Сурија је један од великих и старих богова, представник сунца.  Код Срба наБалкану помиње се једно божанство времена под именом Сур које су прослављали на почетку године(139. ст. 43).  Асирска култура је сва у знаку бога сунца, Сура или Асура.  Сербон је то божанство сунца,у ствари Сурија, односно Асур.  Постоје и други докази повезаности Асирије са Сербоном и Србима. Две реке, на којима је Асирија почела своје постојање, то јест првобитна Асирија, носе српско име каоВелика и Мала Серба.  Предео између ове две реке звао се Сербијана.  Клаудије Толомеј даје географскекординате за град ''Сарбенда'' на пределу између две реке Сербе.  Поред града Сарбенде Толомеј намдаје податке и за други град - Сарбена (70). У старој Асирији Толомеј помиње
два главна града: Ниниву и Сарбену.  То су Нинива иАсур.
Арбела је у ствари Сарбела са чијег имена је скинуто почетно слово 'сима'.  По моме схватању,Сарбенда и Сарбена су стари асирски градови, а Сарбела је то име добила, уколико се није тако ранијезвала, од времена Александра Великог.  У близини тог града је била последња велика битка и коначнапобеда над Персијом, па је у част те победе Александар могао дати граду име Сарбела.  Помен земље''Сериадик'' код Манетона, као што смо већ напоменули, односи се такође на Асирију.  Натпис на кипупрвосвештеника Гудеа од ''Сирбурла'', је опет Асирија. Розенмилер каже да је стварна Асирија била источно од реке Дигле (Тигара) и да се отудапроширила освајајући део Арама или Сирије између Велике и Мале Сербе (79).  У вези именаСарданапал, Шарл Ролин каже да је то име састављено по обичају источних народа и састоји се од Сардан - пул, што значи Сардан Пулов син јер му се отац звао Пул, а њега помиње Јонах у Старомзавету.   Сви историчари се слажу да је оснивање Другог царства, у 14.  веку п. н. е, било у ствариоснивања Асирије.  У другој половини 14.  века п. н. е.  десили су се крупни историјски догађаји, чијитрагови нас воде од балканске Србије, па све до Индије.  У то време је порушена велика и моћна ШестаТроја.  Неки археолози мисле да је порушена од земљотреса.  После тога разарања у Троји се појављујенова владарска кућа пореклом из Србије, Дардани из Поморавља.  У образлагању Страбона, П. Ф. Ж. Госелин каже да је Хераклес освојио Троју 1330.  г.  п. н. е.  (86.  VII. .  Захари Мајани указује да је било,око 1300.  г.  п. н. е.  делимичног насељавања Тројаде, Јоније, Лидије, Фригије, Карије и Лике, са Илиримаи Трачанима са Хелмског полуострва.  Хелмски Дардани, који су говорили једним илирским наречјем,населили су се у Тројади (4б).  У то време се десио и пад Крита, до тада моћне краљевине на Пелагу, и крај Миновскединастије.  У то исто време се десио и велики напад такозваног ''Поморског народа'' на Египат.  Међунападачима главну улогу имају ратници које мисирски записи из тога времена називају Србима(Серданима).  Њихови напади на Египат биће повремено обнављани цео наредни век.  Код Кљакића сеналази податак да је забележено пелашко насељавање Блиског истока у 14.  веку п. н. е.  на територијикоја ћe ce по њима назвати Палестина (129. ст.  67).  Царство Ниново, то јест Прво царство, било је у распаду и немоћи.  Баш у другој половини 14. века п. н. е, десила се друга велика најезда Аријеваца у Индију, која је стизала истим правцем куда ипрва, али с том разликом што се прва најезда задржала у Петоречју, на северозападу Индије, а друганајезда је ишла низ целу долину реке Инда, све до мора.  Александар Велики налази Србе, из другенајезде, на средњем и доњем току реке Инда.  Имена планина и река, која стоје у непосредној вези сасрпским именом, налазе се и на доњем току реке Инда и чињенично доказују да је други поход ишаосве до ушћа.  И коначно, код Еузебија имамо податак да је 1325.  г.  п. н. е.  Бак ратовао са Индусима и основао град Низу на реци Инду (3. ст. 396).  Еузебије овде поистовећује, уколико то није нечијапреправка, Сербона и Бака.  Наведено време за те догађаје у Индији разликује се тачно за пет година одпоменутог Сербоновог освајања Троје, што се показује као сасвим разумно.  Поистовећавање Бака иСербона налази се делимично и у Светом писму.  Неброд као појава оличава исто толико Сербонаколико и Бака.  Еузебије нас такође обавештава да је Мита почео са својом владавином у Фригији, око1. 310 г п. н. е.  Само неколико година касније, Ило или Илија гради свој град Илион.  То је била СедмаТроја, која је порушена 1184.  г.  п. н. е у чувеном Тројанскомрату опеваном у Илијади (3. ст.  397/8).
Тачно у назначено време код Еузебија, у Асирији се дешавају велике промене.  Вардун(Бабилон) није више престоница, него ту улогу преузима град Асур, како се помиње код источнихнарода, односно Сарбена.  Салманесар I, владао је нешто пре 1300.  г.  п. н. е и основао град Калах(14. ст. 37).  У Светом писму стоји да је овај град, поред осталих, основао Асур.  То значи да је Асур изИзорода
-Салманесар у клинастом писму.  Салманесар је Сарбан цар односно Сербон цар.  КодЕузебија-Сосарес,.
Ово име је претрпело извесне промене као и свако страно име коједолази преко грчког језика.  Треба напоменути да су записи на клинастом писму углавном на језикуоног народа што су Срби затекли у Месопотамији и отуда велике разлике у именима асирских царева. Салманесар и Сосарес су прелици имена Сербон.  Староседеоци су се служили углавном араменским језиком, али не сви и не увек. На Блиском Истоку је била велика мешавина народа, као што нам то и Бероз сведочи, ињихових различитих језика.  Српска имена асирских царева дошла су до нас преко грчког језика и редовно су претрпела мање или веће промене.  Рагозин нам каже да су се у време око 1300 г.  п. н. е. десили значајни датуми у историји Асирије када се догодило прво освајање Вавилона од једногасирског цара (14. ст. 68), Сербонов град посвећен Нину, Нинива, био је тада највећи град на свету. Заправо, никада и нико није основао толико велики град у античком времену.
Нинива је имала бедем увиду четвороугла, чија је дужа страна имала 150 стадиона, а краћа страна 90 стадиона.  Један стадионове врсте имао је 177,46 метара.  Укупна дужина бедема била је 85 километара, док је Вардун имаодужину бедема око 65 километара.  Бедем је био висок 100 стопа и широк толико да су троје кола могла упоредо да се возе по њему.  Бедем Ниниве је имао 1500 кула високих по 200 стопа.  Диодор каже да је име града било Нино
(110. II. 357).
Исти писац нам каже да је Нино био представљен у Вардуну какопробада лава са сарисом.  То је било више својствено Сербону него Нину.
Када су откривени асирски записи и њихово читање и тумачење било у пуном јеку десио се један занимљив случај.  Откопавање и читање таблица са клинастим писмом радила је група људисачињена од Немаца, Енглеза и Фружана.  Међу тим људима владала је потпуна сагласност и сви субили једномишљеници, што не може да прође а да не буде запажено.  Сви су се сложили да су баш свиасирски записи били на једном семитском језику.  У то њихово читање умешао се професор ФилосеноЛуцато из Падове.  Он је објавио књигу у којој се жали на сметње и тешкоће приликом објављивања:''Довољно је да се претпостави да су асирски домороци били освојени и да је ово освајање поставилоизнад њих једну другу расу, која није била семитска, него индоевропска, браћа Индуса и Персијанаца. . .
Римљани су приносили једну десетину диву Сербону и били су срећни и имућни, каже Диодор. У његово време, извесни Лукулус, најбогатији Римљанин, дао је проценити своју имовину и пунудесетину приложио је Сербону чији се значајан храм налазио на обали Тибра.
Римљани су свакегодине одржавали гозбе у част Сербона
.  Дионисије од Халикарнаса каже да је Сербон стигао уИталију после освајања свих других земаља на западу.  Један део војника ослобођен је од службе, па јесаградио насеље на брегу који се зове Капитолски и који се тада звао Сатурнов (118. I. 34).  Жртве овимбоговима Сербон је укинуо и наредио да се уместо људи жртвују лутке.  Тај обичај се задржао у старомРиму и сваке године, 16.  и 17.  марта, свечана поворка је обилазила 27 најважнијих места у граду ибацала 27 лутака у Тибар (129. ст
. 80).
Са обале Тибра Сербон је прешао у поље Кумејско које се звало Флегрејско (Ватрено) збогвулканске лавине што се спуштала са оближњих планина.  По предању, на овоме месту је дошло доборбе између Сербона и земљиних синова.  Сербон је победио и очистио ову земљу од безакоња и завеоправни поредак.  Кад је стигао до мора код језера Аверна, направио је пут дуж обале који се по њемузвао Сербонов пут.  Прошао је покрај Посејдоније, данас Песто, и стигао на предео између Регине иЛокре, у самој пети Италије.  Одатле је дошао на Месенски мореуз и препловио га, како кажу, набиковским роговима.  Вероватно се тако звала нека врста кораба.  У граду Агиринеу, родном местуисторика Диодора, Сербон је поштован као један од Олимпијских богова, уз велико славље и свечанутребу.  У том граду први пут је пристао да му се принесе треба као бесмртном богу, на крају великогподухвата.  Према овом Диодоровом опису значи да је Сербон завршио освајање Запада на Сикели. Затим нам исти писац каже да је Сербон ''обишао Јадранско море и дошао у Епир'', а одатле је, прекоПелопонеза, стигао у Елеузију где је узео учешћа у слављењу Елеузијских мистерија.  У то време уЕлеузији се налазио Сорбејев син Музеј као првосвештеник.

Посебну пажњу привлачи Диодоров приказ Сербоновог путовања после Сикеле, где је ''обишаоЈадранско море''.  Ми знамо да је Сербон имао велику морнарицу, која га је пратила на том походу, па јемогао са Сикеле да доплови до Епира.  Обилажењем Јадранског мора, он је морао проћи кроз пределеИталије дуж Јадранске обале, а затим дуж северног Јадранског приморја и доћи до Епира.  На том путуСербон не врши никаква освајања јер пролази кроз своју земљу, пошто су обе обале Јадрана биленасељене српским племенима.  Други догађај у Италији, који привлачи посебну пажњу, је Сербонов пролаз кроз земљу Расенапре доласка на реку Тибар.  Расена није било у Италији пре Сербоновог похода и сви подаци нас наводена закључак да су баш тада насељени.
Пре напуштања Италије, Сербон је послао свога нећака Јолу да оснује једно насеље наСардинији.  Диодор каже да је са Јолом пошло и 50 Сербонових синова.  Равничарски предео наСардинији се звао све до Диодорових дана
-
Јолајон.  Јола је затекао на Сардинији неке урођенике. Позвао је Дедала са Сикеле и он је саградио многе грађевине на Сардинији које се по њему зову''Дедалије''.  Јола је назвао народ Сардиније Јоланци, по свом имену (110. IV).  Ако је народ назвао посвоме имену Јоланци, острво је назвао по имену Сербоновом, јер Сардинија је Сарбонија, односноСербонија.
 
О пореклу имена и насељавању Сардиније има и других података.  Паусанија у Феничанимакаже: ''Прве лађе до Сардиније довео је Сардо син Макеридов који је код Мисираца и Африканаца
-
Хераклес.  Име Сардиније Јевреји пишу и као Сарбит.  Кирно је син Хераклов по коме је Корзикадобила своје име'' (2. II. I. XXXI).  Сардо, Хераклес, је Сербон.  И стварно, његове лађе су прве стигле наострво које Јевреји помињу као Сарбит.  Ништа се у суштини не мења што је те лађе водио Сербоновнећак Јола јер су то биле Сербонове лађе.  Овде се први пут срећемо са именом Сербоновог оца
-
Макерид.  Корен овога имена је исти као и код имена Македонија.  Пошто је Сардо преличено Сарбо,односно Сербо, онда имамо: Сербо Макеридов, што је у ствари Сербон.
 
Сабини из Италије веровали су да воде порекло од бога чије се име на латинском помиње као''Санкус'' или ''Саниус'' и којег су Римљани усвојили под именом Диус Фидиус.  Исти тај бог је бионационални бог Умбрина којег Грци упоређују са Хераклесом (109. II. 56).  Овај бог је Сербон, а Сабинии Самнити се заједно помињу као Сарбели, то јест Срби.  Силиус Италикус каже да се под именом''Арбакус'' подразумевају љути ратници.  Али ово Арбакус је у ствари Сарбакус и односи се на Србе. Варон каже: ''Као што је Кастор код Грка син Зевсов, код Сабина је то Санкус, на њиховом језику, аХераклес на грчком'' (122. I. 64).  Жил Мишле каже да је велики бог Сабина, бог живота и смрти, оличену виду копља, био Мамерс, Маворс, Марс или Морс.  Њихов Херкул се звао: Сабус, Санкус, Санктус,Семо, Сангус и Фидиус, кога су сматрали за родоначелника њиховог племена, човек проглашен забога.  Славили су још бога под именом Соранус и Себрус (159).  Једно племе у Италији, Хирпини,славило је бога Сорануса (158. ст. 66).  Стефан од Византа помиње Сандон као име једног града уИталији.
Асирски цар и његов тартан
 
Анђелија Станчић
-
Спајићева каже да се имена свих градова, које је према Изороду основаоАсур, могу разумети на српском језику (58. ст. 35).  Што се тиче Ниниве и Ресена то је очито.  РехоботАнђелија чита као Рековод.  Бошар каже да је врховни
 
бог Асираца био Асур, а не Бело (2. I. II. III).  Бело је био врховни бог Првог царства, а Асур
-
Другог царства.  Да додамо још и то да су украси у
 


 
57
дворцима династије Мино на Криту и у Асирији истоветни (48).  Н
a
крају целокупног разматрањаприкупљених података и разних предања, ми можемо закључити да је Асирија, односно Сурија устварi Сурбија.  Друго светско царство основао СербоМакеридов, поистовећен са богом Сербоном,чије је тело балзамовано и чувано у једном храму у Асирији.  Бог Сербон –Асур Сербонов свештеник

ГОМЕР
Фригија- земља бругијских племена у Малој Азији
Један од важнијих Јафетових синова из Изорода (Књига Постања у Светом писму) је Гомер којиима и три своја сина.  То нам одмах говори да је земља Гомерова једна од важнијих земаља.
 
Што сетиче одређивања места земље Гомер, историчари се слажу да је то Фригија.  Херодот каже: ''Фрижани,кажу Македонци, звали су се Брижани (Бруги) све док су живели у Европи, док су били заједно саМакедонцима, а када су прешли у Азију, са променом земље променили су и име у Фриге''
(39. VII. 73).
Двојност овог имена, прво Бруги па Бриги, истиче и Милан Будимир (73).




Ко се слаже с овим? Није историја баш истинита.   

---

Beam me up, Scotty! 

Шта?

U prevodu, dosta bajki i naucne fantastike u nasoj istoriji....pusti Deretica....