Serbisches Freiwilligen Korps der SS was formed Nov 1944 when the command of Srpska Dobrovoljacki Korpus (Serbian Volunteer Corps) was transferred to the Waffen-SS.

Srpska Dobrovoljacki Korpus, SDK, (Serbian Volunteer Corps) was formed Sep 1941 as the Srpska Dobrovoljacki Komanda (Serbian Volunteer Command). Most of its members came from the fascist Zbor party. It was renamed SDK Jan 1943.

It retreated from Serbia to Slovenia Oct 1944.

The command of this unit was transferred to the Waffen-SS Nov 1944 and it was renamed Serbisches Freilligen Korps der SS.

Commanders         
Dimitrije Ljotic     (? Sep 1941 - ? 1944)    
General Kosta Musicki     (? 1944 - ? 1945)    

Order of Battle (Jan 1943)

1. Battalion
   3 x Companies

2. Battalion
   3 x Companies

3. Battalion
   3 x Companies

4. Battalion
   3 x Companies

5. Battalion
   3 x Companies

 

Order of Battle (1944)

1. Regiment
   3 x Battalions

2. Regiment
   3 x Battalions

3. Regiment
   3 x Battalions

4. Regiment
   3 x Battalions

5. Regiment
   3 x Battalions

Reference material on this unit
Momcilo Dobrich - Belgrade's Best: The Serbian Volunteer Corps 1941-1945
Source: [Axis History]

BORBA VEC SE BLIZI KRAJU
Borba vec se blizi kraju
I dusmana nestaje
Zemlja blista sva u sjaju
Novo doba nastaje
Srpske cete slava krasi
I zahvalnost naroda
Crveni se plamen gasi
I svice nam sloboda
Miran pokoj junacima
Sto za narod padose
Nek’ je slava svima njima
Sto zivote dadose
A mi cemo dalje ici
Dok zlotvoru dodje kraj
Pobedi ce cete stici
I doneti zemlji raj

JA ZNAM SVOJ CILJ
Ja znam svoj cilj I put svoj znam
Ja znag kuda cu poc’
To nije blizu ja to znam
Al’ ja cu ipak doc’
U cilj taj dalek uveren je cvrsto pogled moj
I put ka tome svetom cilju jedini put je moj
Za cast I slavu Srbije napred cu ici ja
S’ jedinim klikom na usnama “Zivela Srbija!”

JEDAN ZA SVE – SVI ZA JEDNOGA
Mi nismo nikad klonuli duhom mada su teski casovi nasi
Nasa su srca prepuna vere zato se niko nemani(?) ne plasi
“Jedan za sve – svi za jednoga” lozinka nasa “Smrt ili slavu”
Boze daj nam snage da stvorimo otadzbinu pravu
I gde god budes otis’o druze,na istok,zapad,sever il’ jug
Neka te jedna misao vodi da uvek budes najverniji drug
“Jedan za sve – svi za jednoga” lozinka nasa “Smrt ili slavu”
Boze daj nam snage da stvorimo otadzbinu pravu
Secaj se uvek palih drugova,nek’ misao na njih uspomene budi
Njihovo ime ponesi svuda I kazi svima da su bili ljudi
“Jedan za sve – svi za jednoga” lozinka nasa “Smrt ili slavu”
Boze daj nam snage da stvorimo otadzbinu pravu

JUNACKI SRBSKI
Junacki srbski pukovi hrkle I dobrovoljci spremni su svi
Da ti slobodu donesu majko,majcice mila,Srbijo
S’ verom u Boga bore se oni a snazna pesma poljem zvoni
Zeljnu slobodu oni ti nose,majcice mila Srbijo
Zivote svoje dali smo tebi,I majke nase,sestre,bracu svu
Mi smo sad tvoji majcice mila,majko nasa Srbijo

MI ZNAMO BORBU
Mi znamo borbu sto nas ceka
Teskoca svesni smo mi svih
Al’ kao vodoplavna reka
Mi lako prelazimo njih

Hajd’ u Zbor buducnost tu je nasa
Hajd’ u Zbor,tu drugovi su svi
Prepuna je strpljenja nam casa
Kad dedovska krv u nama vri
Hajd’ u Zbor!

Ta borba znamo laka nije
Trnovit,mucan put je taj
Al’ slava na njemu se krije
I novog sveta novi sjaj

Hajd’ u Zbor buducnost tu je nasa
Hajd’ u Zbor,tu drugovi su svi
Prepuna je strpljenja nam casa
Kad dedovska krv u nama vri
Hajd’ u Zbor!

Sloboda se kroz borbu stice
Junastvom krci se put njen
Iz krvi zrtvi ona nice
A smrt je samo jedan tren

Hajd’ u Zbor buducnost tu je nasa
Hajd’ u Zbor,tu drugovi su svi
Prepuna je strpljenja nam casa
Kad dedovska krv u nama vri
Hajd’ u Zbor!

MRTVI NISTE
Mrtvi niste,o druzi mili
Jos se cuje vas gromki glas
Vas duh silni u nama zivi
Vasa dusa lebdi izmedj’ nas
Vi ste posli ucitelju svome
A u tezak I krvavi boj
I za nasu lepu misao Zbora
Vi ste dali mladjan zivot svoj
A kad dodje do sudnjega casa
I poslednju rec kad dade Bog
Svi ce znati da ste hrabro pali
Za slobodu I za Kralja svog
Pocivajte druzi sad u miru
Vase delo nastavljamo mi
A slobode kada danak sine
???? pobede nosicete vi

NA SUNCU ORUZJE NAM BLISTA
Na suncu oruzje nam blista
I trube sad ori se zvuk
Po ulici gordo prolazi
Nas junacki Dobrovoljni puk

Za cast otadzbine napred idemo
Zastavu pobede smelo dizemo
Napred napred drugovi,Srbski dobrovoljci
Napred napred drugovi,Kralja Petra borci

Otvoreni prozori sirom
I narod nas rado gleda
Dobrovoljci slute o sreci
Sto ce borba vec sutra da da

Za cast otadzbine napred idemo
Zastavu pobede smelo dizemo
Napred napred drugovi,Srbski dobrovoljci
Napred napred drugovi,Kralja Petra borci

A sutra pak cim zora svane
I trube zaori se zvuk
Iz grada u borbu odlazi
Nas junacki Dobrovoljni puk

Za cast otadzbine napred idemo
Zastavu pobede smelo dizemo
Napred napred drugovi,Srbski dobrovoljci
Napred napred drugovi,Kralja Petra borci

PESMA IZGNANIH
Muk je,bol I patnje delo duha zlog
I krv sto se lije,krv je brata mog
Jer vi ste nasi,kosti nase kost
I krv nase krvi sto nam dade Bog
Sva Bosna,Srem,Hercegovina sva
I srpski jug I sever nam je drug
Svud’ bol I jecaj,suze brata mog
I sestrice bolne sto nam dade Bog
Vec tutnji korak,dolazimo mi
U srecnoj zemlji bicemo tad svi
S’ verom u Boga,a za Kralja svog
U divnoj slobodi sto ce dati Bog

SRPSKA TRUBA
Srpska truba snazno trubi
Skuplja sad pod svoj seg mladost svu
Drug do druga zemlju ljubi
Zato zivot ce svoj dat’ za nju

Novi duh I nove snage nosi sada
Zeljna mladost reda,rada
Novi duh I nove snage nosi sada
Kralja Petra vojska mlada

Preko trnja,preko stenja
Svome cilju se blizimo mi
Snaznim duhom sve se menja
Zato cemo I smrt snositi

Novi duh I nove snage nosi sada
Zeljna mladost reda,rada
Novi duh I nove snage nosi sada
Kralja Petra vojska mlada

Jurisajte koji niste pali
Dat za borbu poslednji je znak
Satret’cemo glavu azdaji
Novom zorom razbicemo mrak

Novi duh I nove snage nosi sada
Zeljna mladost reda,rada
Novi duh I nove snage nosi sada
Kralja Petra vojska mlada

VEC KUCA CAS
Vec kuca cas poslednje borbe nase
I orli beli spremni su za let
Ni same smrti oni se ne plase
I nju bi pre no ovaj zivot klet

U Zbor,u boj,sva omladina stupa
Za drugom drug,za bratom brat,junaci slave nove
U Zbor,u boj,sav narod hrli skupa
U Zbor,u boj,jer otadzbina zove

Nek’ tresti grom
Nek’ urla nepogoda
Poslednji boj je to,sa teskim zlom
Za zivot nov,za cast I slavu roda
Za red I rad,za mir u domu svom

U Zbor,u boj,sva omladina stupa
Za drugom drug,za bratom brat,junaci slave nove
U Zbor,u boj,sav narod hrli skupa
U Zbor,u boj,jer otadzbina zove

Zavet smo svoj mi otadzbini dali
Da stare slave vratimo joj sjaj
Pa makar svi do poslednjega pali
Mi zavet sveti ispunicemo taj

U Zbor,u boj,sva omladina stupa
Za drugom drug,za bratom brat,junaci slave nove
U Zbor,u boj,sav narod hrli skupa
U Zbor,u boj,jer otadzbina zove

ZASTAVE NASE
Zastave nase gordo se nizu
Na vrhovima visokih gora
Dok Dobrovoljci pobedi stizu
I lepsih dana svice nam zora
Mocni I silni pukovi nasi
Ka cilju svome stupaju smelo
Da smene one sto zivot dase
I da zavrse njihovo delo
I onda kad nas ne bude vise
Kad smrt nas crna podigne gore
Nasa ce dusa ipak da dise
U grud’ma onih sto se jos bore
Mocni I silni pukovi nasi
Ka cilju svome stupaju smelo
Da smene one sto zivot dase
I da zavrse njihovo delo


Ево корачница СДК. Не знам да ли да качим и мп3 овде или да ми се обрати ко хоће на прив?

Српски добровољци су били теренски оружани одреди генерала Милана Недића за борбу против Титових партизана.Њихово настајање изазвала је прека потреба да се у окупираној Србији успоставе ред и мир, који су угрозили најпре комунистички, а затим и комунистичко-четнички напади после 22. јуна 1941. године. Ни жандармерија којом је располагала комесарска управа, ни први оружани одреди генерала Недића, организовани од официра и подофицира, који нису били одведени у заробљеништво, нису могли завести ред и мир у земљи. Жандармерија, која се после окупације Југославије нашла у служби и која је и по Женевској ратној конвенцији и по 12. тачци Уговора о капитулацији југословенске војске требала да остане, нашла се у врло тешкој ситуацији.Број жандарма по станици био је, може се рећи, довољан.Али шта је то вредело када на пример на станици има 10-15 жандарма, а свега 5-8 пушака и то свака 5-10 метака.Димитрије Љотић је тражио код Немаца да се жандарми боље наоружају, али Немци то нису дозволили.Касније је Недић ипак успео да издејствује да од Немаца добије 2.000 пушака.

Људство и жандармерија првих Недићевих одреда било је, у својој огромној већини, национално свесно и родољубиво, али није било идеолошко-политички припремљено за борбу коју је требало да води.Због тога су бројни од њих падали под утицај англофилске и комунистичке пропаганде, која је трубила да они, борећи се против побуњеника, сарађују са окупатором и врше националну издају.Зато су ови одреди врло лоше обављали своју дужност. Жандармерија је до те мере била обесхрабрена да је у околини Кучева једна комунисткиња, учитељица, упала сама у жандармеријску станицу и са револвером у руци разоружала преко 20 жандарма. Плашећи се да их после рата не прогласе за издајнике, почела је масовна бежанија из ових јединица у шуму заједно са повереним им оружјем.Почело је да се догађа оно што су Немци подвлачили у својим разговорима, а то је, да ће оружје за нове одреде у ствари служити за наоружавање шуме.

Ситуација је постајала застрашујућа.Партизански одреди су почели да харају већ и у самој околини Београда.Немци су држали само главну пругу и главне друмове.Казнене експедиције су пустошили целе крајеве, стрељале људе, а сво мушко становништво гонило у концентрационе логоре.

Нашавши се у незавидној ситуацији генерал Недић је одлучио да се повуче.Од тога је одустао када је Михаило Олћан понудио да брзо формира добровољце за борбу против комуниста.То је било 14. септембра 1941. године.Већ сутрадан 15. септембра Олћан је пред старијим члановима Збора указао на критично стање у којем се Србија налази.После Олћановог излагања почело је уписивање у добровољце.Уписивали су се и старији и млађи.Већ сутрадан, 16. септембра 1941. године формиран је Први добровољачки одред за чијег је комаданта био постављен активни поручник Будимир Никић.У добровољце се пријавило око 300 припадника Збора, али се могло добити само око стотину пушака са потребном муницијом.Одред се састојао од ђака, студената и младих радника.У септембру и октобру створено је 12 добровољачких одреда у јачини око 3-4000 људи.За комаданта Српских добровољаца постављен је пуковник Коста Мушицки.

Отпремајући прву групу добровољца на фронт у борбу против Титових комуниста, Љотић им је рекао: „ ...Жао ми је ваше младости, јер ће многи од вас погинути.Али више од тога ми је жао, што ћете и ви морати да убијате, јер у борбу идете ... Ви сте добили оружје, али морате знати да је оно моћно и благословено једино у достојним рукама Јунака и Човека ... Да се не размећете њиме, а да га никада не употребите као силеџије, насилници или недај Боже, убице ... Ви се борите да се успостави ред и мир у вашој земљи, и да народ не страда више, да престане да даје бесциљне жртве ... Али ви морате знати свој положај; свако јутро кад се пробудите, ви себи кажите да сте робови.“

У чишћењу окупиране Србије од партизана српски добровољци су имали нарочитог удела.У низу окршаја са партизанима они су показали да су и војнички и идеолошки изнад њих, а када је почела офанзива против Ужичке републике они су и ту дали свој борбени допринос.У овим борбама учествовале су заједно са Недићевим оружаним одредима и четничке групе мајора Манојла Кораћа, мајора Глишића, капетана Вучка Игњатовића и поручника Предрага Раковића.Заједничко учествовање националних одреда учинило је да у местима, која су ослобођена од партизана Немцима није била дата прилика да врше страховите и крваве одмазде као у Мачви, Краљеву и Крагујевцу. Ова заједничка борбена сарадња између Недићевих одреда и Михаиловићевих четника имала је за последицу и то, да је четницима и од стране српских добровољаца указивана различита помоћ. Пуковник Коста Мушицки који је командовао Српским добровољцима једним четницима је „давао оружје, другим муницију, трећим одећу и обућу ...“

За време ове борбене акције пуковник Мушицки се и лично састао са Дражом Михаиловићем.Када су Немци ово дознали они су, 7. децембра 1941. године ухапсили пуковника Мушицког.Пуковник Мушицки, који је обавестио Михаиловића о намери Немаца да, после уништења Ужичке републике униште и његове одреде, био је предат Војном суду, осуђен и послат у затвор.Тада је за комаданта одреда постављен потпуковник Илија Кукић.Мушицки је чим је дознао да се Немци спремају за напад на Равну Гору, преко једног комаданта Михаиловићевог одреда, који се налазио у његовој близини, одмах послао гласника на Равну Гору обавештавајући Дражу о опасности која му се спрема.Курир је успео да стигне тек нешто пре немачких трупа које су се у облику лепезе приближавале са свих страна Струганику.И док се највећи део четничког штаба налазио на Равној Гори, Дража, који је био у Струганику са мајорима Александром Мишићем и Иваном Фреглом, Словенцем, имао је таман толико времена да се склони у неко шибље када су се Немци појавили у стрељачком строју.

Када је генерал Беме био смењен и за војног заповедника Србије дошао генерал Бадер, Недић и Љотић су успели да издејствују да Мушицки не буде кажњен смрћу.Мушицки се, међутим није вратио на место комаданта добровољачких одреда све док из Србије није отишао злогласни генерал Мајснер, који је упорно водио непријатељску политику према Недићу и свим његовим сарадницима.Генерал Мајснер је нарочито био киван на српске добровољце. Добровољачка команда бива расформирана а један део добровољаца одведен у заробљеништво.Тако је у заробљеништво одведен цео XI добровољачки одред, са официрима и војницима.Исто тако у заробљеништво је одведен и део VII добровољачког одреда.Нерасположење генерала Мајснера према доборвољцима осећало се на сваком кораку.

1942. година остаће међу добровољцима упамћена као најтежа у њиховом животу јер су уживали неповерење код окупатора, које је, углавном, дошло као последица спасавања Михаиловићевих четника.С друге стране добровољци нису нипошто дозвољавали да буду потчињени генералу Мајснеру и немачки полицијским снагама.

Из добровољачких одреда, настали су касније, када је Коста Мушицки поново дошао на чело СДК, најпре батаљони, а из овога пукови.Пред крај лета 1944. године СДК је имао пет пукова и један артиљеријски дивизион чији је комадант био капетан прве класе Момчило-Мома Ђорђевић.Комадант I пука био је мајор Илија Мићашевић; комадант II пука мајор Марисав Петровић; комадант III пука мајор Јован Добросављевић; комадант IV пука резервни мајор инж Војислав Димитријевић; комадант V пука био је резервни мајор Милорад Мојић.

Добровољачке јединице издржале су, за све време свог постојања, низ оштрих борби са партизанима, у којима нису подлегли ни онда када су били бројно слабији.Они су, заједно са другим националним снагама одолевали комунистичком притиску, који је после капитулације Италије, у лето 1943. године и због масовне техничке и политичке помоћи Англоамериканаца, постао све јачи.Због насталих промена у окупираној Србији,изазваних продором совјетских трупа, дошло је и до повлачења српских доборвољаца у Словенију где су продужене борбе против партизана све до краја рата.



Извор: Ође