Sede građevinski radnici Englez, Francuz i Mujo na 20 spratu zgrade koja se gradi i otvaraju paketiće s doručkom:

Englez: "Fuck it! Opet mi je Meri napravila tost sa puterom i sirom. Već 20 godina mi pravi isto svakog dana. Ako mi i sutra smesti isto, skačem dole da se ubijem!"

Francuz: "Mon Dieu! I meni je Žaklina opet napravila baget sa majonezom, brijem i pečurkama. Ako sutra bude isto, solidarno skačem i ja!"

Mujo: "Je6o mater, evo u mene opet neki glupi hljeb sa marmeladom! Ako i sutra bude isto, vala eto i mene za vama dolje!"

Naravno, sutradan, kao i do tada, svi imaju isto za doručak. Skoči Englez, skoči Francuz, pa i Mujo hrabro za njima.

Na sahrani njih trojice stoje Meri, Žaklina i Fata:

Meri: "Dear God! Da smo samo znale sta ih tisti. Da su nam bar jednom rekli da ne vole da jedu uvek isto. Oh, mučenici jadni. Pa napravila bih neki drugi sendvič. (Smrc)"

Jacqueline: "Oui, draga moja (šmrc), i ja bih mom mužu napravila nešto drugo; da sam samo znala..."

Fata: "Jes' vala... (pauza). Samo ne znam što skoči Mujo. On je vazda sam sprem'o svoj doručak..."