Opasne ili bezopasne?



Vazda u senci sočne pulpe, semenke iz voća ljude nerviraju jer ne znaju šta s njima da rade. Da vidimo koje se bacaju, a koje zbog lekovitih sastojaka – gutaju

Voće je živopisno, šareno i zdravo. Ipak, postoji nešto što kvari zadovoljstvo: dosadne koštice za koje se nikad tačno ne zna treba li ih progutati ili ne. Da vidimo...
Grožđe - Zrna vrve od zdravih koštica koje sadrže lipide (odnosno masti) blagotvorne za organizam. Iz njih se vadi i ulje, bogato polinezasićenim masnim kiselinama, koje ne dozvoljavaju da se u krvnim sudovima stvore pločice holesterola, faktor rizika za infarkt i moždani udar. Imaju i blago antizapaljenjsko i antialergijsko dejstvo, a delimično zaustavljaju i slepljivanje pločica, smanjujući rizik od tromboze.
Kivi - Semenke kivija se mogu jesti mirne duše: zajedno sa vlaknima iz pulpe, deluju kao prirodni laksativ. Kivi je izuzetno bogat vitaminom C: čak 140 mg na svakih 100 g, što je gotovo tri puta više od količine iz limuna i pomorandže. Zahvaljujući antioksidantnom dejstvu i zaštiti ćelija, ovaj vitamin je dragocen za zdravlje i lepotu kože.
Južno voće - Agrumi imaju krupne i tvrde koštice koje u ustima nisu najprijatnije. Neškodljive su kad ih progutamo cele, ali sažvakane iritiraju želudac. Više studija je pokazalo da semenke grejpfruta sadrže supstance koje uništavaju mikrobe. Za to bi, međutim, bile potrebne ogromne količine, stoga se za lečenje koriste ekstrakti dobijeni u laboratoriji. Koštice limuna su, prema narodnom verovanju, prirodni laksativ.
Lubenica - Sa krastavcem, bundevom i tikvicama, pripada istoj biljnoj porodici. Koštice imaju laksativno, razblažujuće i antioksidantno dejstvo zbog prisustva rastvorljivih vlakana, polinezasićenih masnih kiselina, mineralnih soli i vitamina. Oljuštene i pomešane s medom, semenke bundeve su popularni narodni lek protiv crevnih parazita. Iz njih se vadi i ulje koje se koristi za pripremu prirodnih lekova protiv crevnih parazita, muških tegoba (zapaljenje prostate), cistitisa i arterioskleroze.
Dinja - Oljuštene i samlevene koštice dinje, krastavca i bundeve hrane kožu i ulaze u sastav mnogih kozmetičkih maski, posebno onih protiv proširenih pora.
Papaja - Afričkog i brazilskog porekla, ovo voće sadrži znatnu količinu koštica koje se, iako jestive, najčešće bacaju. Kao i pulpa, sadrže antioksidantnu i digestivnu supstancu papain. Zbog pikantnog ukusa, u zemljama iz kojih potiču služe kao zamena za biber. Od samlevenih semenki papaje prave se lekovi protiv koprivnjače i drugih kožnih osipa, a koriste se i u kozmetičkim preparatima.
Nar - Njegove semenke su prava poslastica. Gase žeđ, deluju kao diuretik, daju zanimljiv ukus jelima i neprevaziđene su u sirupima i likerima. Prema mišljenju pojedinih naučnika, ulje koje se iz njih vadi uništava neke vrste salmonele, izazivače tifusa i paratifusa.

Čuvajte se breskve
Nemojte ni pokušavati da otvorite jezgro breskve i pojedete "badem" koji se tu krije. Sadrži amigdalin, sastojak koji se u organizmu pretvara u otrovnu cijanvodoničnu kiselinu (sa karakterističnim mirisom gorkog badema).
Iz istog razloga, bolje je ne jesti semenke iz jezgra kajsije, šljive i gorkog badema, a izbegavati i one iz jabuke i kruške. U kontrolisanim dozama, amigdalin se koristi u lekovima protiv stomačnih bolova, spazama, svraba i kašlja. U vrlo visokim dozama, međutim, njegov produkt - cijanovodonična kiselina - veoma je otrovan: blokira disanje ćelija i vezuje se za hemoglobin.

Izuzetak koji potvrđuje pravilo
Iako istoj biljnoj porodici pripada i trešnja, njeno jezgro ima niz dobrih osobina. Stari narodi su gutali celu košticu kako bi pobedili morsku bolest, a vadili su i ulje za spoljnu upotrebu protiv reumatičnih bolova, bradavica i kožnih fleka.
Izvor

meni nista nije jasno to za kajsiju... u kostici kajsije se nalazi vitamin letrel za koga kazu da je buducnost u lecenju i prevenciji raka. bilo je vise puta o tome i u novinama, a ima i na internetu.

hxxp:|| ivonazivkovic. blogspot. com/2005/04/da-li-se-lek-protiv-raka-prikriva. html