Gabrijela Mistral

Gabrijela Mistral (7. april, 1889. – 10. januar, 1957.) bio je pseudonim koji je koristila (šp: Lucila de María del Perpetuo Socorro Godoy Alcayaga), čileanska pesnikinja, prosvetitelj, diplomata i feministkinja. Prva je Latinoamerikanka koja je dobila Nobelovu nagradu 1945. Neke od osnovnih tema njene poezije su priroda, izdajstvo, ljubav, majčinska ljubav, tuga, putovanja, i proces obrazovanja latinoameričkog identiteta kao mešavine indijanskih i evropskih uticaja.

Život

Rođena je u Vikunji u Čileu, gde je završila osnovnu i srednju školu. Otac, Huan Vilanueva, napušta porodicu kada joj je bilo tri godine. Već u četrnaestoj počinje da izdržava i sebe i majku radeći kao učiteljeva pomoćnica. Njena majka, Petronila Alkajaga, umire 1929.

1904. objavljuje prve pesme u lokalnim novinama koristeći razne pseudonime.

1906. dok je radila kao učiteljica, upoznaje Romea Uretu, radnika na železnici. On se ubija 1909. Iako su elementi smrti već prožimali njena dela, ovo samoubistvo još jače utiče na njen budući rad. Strastvene veze koje je vodila sa nekolicinom muškaraca i žena ostavile su dubok trag u njenom stvaralaštvu.

Prvo zvanično priznanje dobila je 1914. god. kada joj je uručena prva nagrada nacionalnog književnog konkursa u Santijagu, za delo "Soneti o Smrti".

1922. Ministar obrazovanja Meksika je poziva u zemlju u okviru reforme škola i biblioteka, sa zadatkom da započne stvaranje nacionalnog sistema obrazovanja.

Međunarodna slava koju stiče omogućava joj brojna putovanja po Evropi i Americi. Tokom 1925. obilazi Brazil, Urugvaj i Argentinu. Između 1925. i 1934. živela je u Francuskoj i Italiji. Tih godina je radila pri Ligi Naroda i predavala na nekoliko Univerziteta u svetu.

Od 1932. do svoje smrti, kao što je čest slučaj sa čileanskim umetnicima i intelektualcima, služila je i kao Konzul u Napulju, Madridu, Petropolisu, Nici, Lisabonu, Los Anđelesu, Santa Barbari, Verakruzu, Meksiku i Njujorku. Na mestu Konzula u Madridu, često je imala profesionalnih kontakata sa jednim drugim čileanskim nobelovcem i Konѕulom u Madridu, Pablo Nerudom.

1943. god. izvršava samoubistvo njen sedamnaestogodišnji nećak, Huan Migel. Žal za njegovom smrću i hladnoratovske tenzije u Evropi obeležiće njeno stvaralaštvo do same smrti.

Bila je prva Latinoamerikanka kojoj je dodeljena Nobelova nagrada i to 1945.

Pred smrt se nastanila u Njujorku, gde je i umrla od raka 1957. god.

Dela
Sonetos de la Muerte (1914)
Desolación (1922)
Lecturas para Mujeres (1923)
Ternura (1924)
Nubes Blancas y Breve Descripción de Chile (1934)
Tala (1938)
Antología (1941)
Lagar (1954)
Recados Contando a Chile (1957)
Poema de Chile (1967, objavljeno posthumno)

Izvor: Wikipedia