Sljedbe se dijele na one destruktivne-negativne i one bezopasne-pozitivne.
Sljedbe, dakle, imaju pozitivnih sastavnica, ali, nažalost, i negativnih. Velike vjerske zajednice (RKC, SPC i dr.) su većim dijelom krive za pojavak tako velikog br. sljedbi, kultova i sl..
Zašto? Zatvorili su se u svoje institucije, sakristije, u svoje knjižnice i sl. i pustili čovjeka da taži smisao svom životu.
Mjesto da se svećeništvo zanima za čovjeka i njegove potrebe, oni su se okrenuli sebi samima. Ukratko rečeno: ukopaj, poškropi, dođi na bogoslužje, naplati, itd.. Za posljedicu imamo to što imamo: naiđu ljudi zainteresirani, ne znamo je li iskreno ili ne, da pomognuu čovjeku u nevolji i eto ga de: ulaz u neku sljedbu nije daleko.
Dužan sam reći da nije mjerodavna neka većinska Crkva da odredi tko je sljedba nego je to Sv. pismo. Uz pomoć Duha Svetoga koji vodi Crkvu dolazi se do odgovora tko je sljedba a tko je pravo mjesto gdje se napaćeni čovjek može dobro osjećati i uklopiti u zajednicu normalnih i nanovorođenih vjernika. 
Ne možemo se hvatati za onu poslovicu: "Kud svi Turci tu i mali Mujo".
Gospodin, a samo je jedan - Isus Krist za svoje kaže "malo stado". Ja bih rekao da ima i sektaštva u redovima velikih Crkava, jer su neki pozivali na ratovanje, huškanje, mržnju, osvetu i sl. gnusobe. Takve su pomiješale narodnost i vjeru; iskorištavale malenog čovjeka za svoje sebične ciljeve.
A sad nešto konkretnije: ja sam član Evanđeosko-pentekostne crkve i nikomu ne mogu dopustiti da mi crkvu stavi pod barjak sljedbi, i to negativni, a da sebe stavi pod neki barjak normalni. Ja se utječem Sv. pismu, Duhu Svetomu da me pouči kako ne bi zabludnjeo, zalutao, dopustio nekomu da mi pere mozak, ili ja - bože me sačuvaj! - nekomu. 
I u mojoj Crkvi ima pojedinaca koji su sektaški nabijeni, ali nisu svi takvi; u svakom žitu ima kukolja. Ne moguu ja čupati. To spada na nekog drugoga, većeg i pametnijeg od mene, jer ja "više ne znam već što znam.
Toliko od mene iz Paradisa gdje stanujem.
Dođite kod mene na forum, jer trebam pravoslavaca i onih koji govore srpski - ekavski da mi se je obogatiti i, naravno, izgraditi (bez ironije govorim!).
Srdačan pozdrav i svakoo dobro forumašima. Tražio sam brata Vasu i dospio kod vas. Nije mi žao!
Smjerno u Kristu Ćubela.

ČETIRI ELEMENTA
Jedna od osnovnih podela u astrologiji je podela znakova na elemente. Ima ih četiri: vatra (Ovan, Lav, Strielac), zemlja (Bik, Devica, Jarac), vazduh (Blizanci, Vaga, Vodolija) i voda (Rak, Škorpija,Ribe). Znaci vatre i vazduha su muški i međusobno se dobro slažu, kao što se dobro slažu elementi zemlje i vode (ženski znaci).
Vatra
Osobe rođene u vatrenom znaku su brzi, spontani, zrače energijom, entuzijazmom. Teže uspehu, samodokazivanju. Dosta su i nestrpljivi (naročito prema znacima elementa vode koja ih gasi). Dobro se slažu međusobno, a znaci elementa vazduha na njih djeluju inspirativno. Vatra je topla, zrači, ima inicijative u sebi.
Zemlja
Ovo su tvrdoglavi znaci. Relanost je njihova ključna osobina. Njih ne zanimaju obične, površne stvari. Znaci elementa zemlje su jako praktični. Strpljivi su, samodisciplinovani i znaju (i mogu) ostvariti velike rezultate. Imaju urođeni smisao za poimanje svijeta. Izdržljivi su i od započetog posla ne odustaju. Vatra ih guši brzinom, a vazduh rasipanjem energije.
Vazduh
Za osobe elementa Vazduha ne postoje prepreke. Lako zaobilaze prepreke da bi stigli do željenog cilja. Forma ih ne opterećuje. Do cilja često stižu apstraktnim putem. Znaju se osloboditi emocija i ne mešaju se u probleme drugih. Stalno su u pokretu (kao i njihov element). Misaonost je njihova ključna osobina.
Voda
Osobe ovog astroelementa su senzitivne i odane svojim čulima. Saosjećajni su do samosažaljenja. Intuicija je njihov dobar saveznik. U očima drugih su pomalo čudni. Podsvest je kod njih jako naglašena. Zaokupljeni su mistikom i prelaze granice realnosti. Prilagodljivi su.

UBICA ODSEKAO GLAVE

31. avgust 2007

Tela pre pet dana nestalih Vasilija Trbovića (26) i Luke Opačića (4) iz Novih Banovaca, pronađena su bez glava pored Dunava u Novim Banovcima. Dete je pronađeno u četvrtak, a mladić u petak.
- Na tragu smo da rešimo jedan od najmonstruoznijih zločina u ovom kraju - jedina je rečenica koju je u petak o ovom slučaju za "Novosti" izgovorio izvor blizak istrazi.
Policija je u četvrtak, kada je nađeno telo dečaka, uhapsila Danijela Jakupčeka. U kući Jakupčeka, u Beogradskoj ulici broj 44, u Novim Banovcima, u ponedeljak oko 19.15 sati, poslednji put su živi viđeni Trbović i maleni Luka. Od tada im se gubi svaki trag.
Delimično je rekonstruisano njihovo kretanje. Oko 18.00 Trbović je došao kod sestre Vesne i zeta Dragana u Svetogorskoj ulici 51, da, kao i svakog popodneva, povede malog Luku u šetnju. Krenuli su uobičajenom trasom Beogradskom ulicom, pored Dunava.
Nisu se vratili. Uznemireni roditelji i komšije dali su se u potragu, ali bez rezultata. Obaveštena je i policija. Preksinoć je, međutim, klupko počelo da se odmotava. Izmasakrirano telo deteta nađeno je kraj čamca, na obali Dunava.
Pozvana je uviđajna ekipa, kao i istražni sudija iz Okružnog suda u Sremskoj Mitrovici. Telo je prebačeno na Institut sudske medicine u Novom Sadu, gde će se utvrditi tačan uzrok smrti. Već prvi tragovi, međutim, na telu deteta, govorili su da je reč o monstruoznom zločinu. Istog trena je izdat nalog da se privede Jakupček.
Odveden je u policiju Sremske Mitrovice. Posle kraćeg ispitivanja doneto je rešenje o policijskom zadržavanju do 48 sati. On je i u petak, tokom celog dana, saslušavan. Negde oko osam sati u policiji je zazvonio telefon. Javljeno je da je pronađeno još jedno telo, nedaleko od mesta gde je nađen Luka.
Uviđajna ekipa, međutim, ovog puta imala je poteškoće da dođe do tela. U pomoć su pozvani ribari. Čamcima se došlo do Trbovića, koji je, takođe, bio izmasakriran. I njegovo telo je prebačeno na Institut za sudsku medicinu. Rezultati obdukcije još nisu završeni.
Ceo dan uviđajna ekipa sremskomitrovačke policije, uz pomoć kolega iz Beograda, pretresala je Jakupčekovu kuću strave. Pregledan je svaki milimetar u potrazi za materijalnim tragovima i dokazima. Postoje jake indicije da su ujak i sestrić ubijeni i obezglavljeni u Boegradskoj 44, a potom bačeni u Dunav.
Jakupčekova bašta izlazi pravo na reku. U jednom trenutku, dok je policija obavljala uviđaj, stigla je i cisterna komunalnog preduzeća. Ispražnjena je šahta, jer se veruje da je zločinac pokušao da se oslobodi nekih dokaza u kupatilu i kuhinji.
Kasno po podne pripadnici MUP Srbije zapečatili su "kuću strave". Uviđaju je prisustvovao i istražni sudija Nebojša Starčević, koji je rekao da će se zvanično o ovom slučaju oglasiti u ponedeljak.

SEKTA

U KUĆI gde su, prema nezvaničnim informacijama, ubijeni Vasilije Trbović i Luka Opačić, policija je našla literaturu i propagandni materijal određene sekte. Da li je to motiv dvostrukog monstruoznog ubistva koji tek treba da se razjasni.

ODRUBLjENE GLAVE

U TOKU je istraga o načinu na koji su usmrćeni mladić i njegov četvorogodišnji sestrić. Prema nezvaničnim informacijama, glave, kao i određeni delovi tela, odrubljeni su im sekirom. Da li ih je ubica prvo omamio ili ih je odmah udarao sekirom tek će da se utvrdi. Pretpostavlja se da je prvo napao Vasilija Trbovića, a potom dete.

Adventisti i Jehovini svjedoci su nastali u Americi u drugoj polovini 19. vijeka. Nastali su na slican nacin.
Zacetnik Adventizma William S. Miller je bio propovijednik u baptistickoj sektaskoj crkvi koji je racunao dan drugog dolaska Hristovog. Otuda i naziv Advento - Drugi Hristov dolazak. Toliko je bio vatren u svojim izlaganjima da je uspio sav narod iz te vjerske zajednice iz tog mjesta da ubijedi u svoj proracun. Dan kad je Hristos "trebao" da dodje ponovo desio se, ako se ne varam 1875. godine. Prije tog "cudesnog dana" prevareni vjernici su razdijelili svoj novac, imanje i dragocjenosti prosjacima, putnicima namjernicima itd. Obukli su na sebe bijele haljine i izasli na obliznje brdo da docekaju apokalipsu. I desilo se - NISTA!!!
Miler je zatim preracunao i uvidio svoju "gresku" - a to je da je to isti datum samo naredne godine. I opet sve iznova. I opet - NISTA!!! Narod je Milera htio da lincuje, kako zbog jeresi, tako i zbog prevare. Uspio je da izbjegne linc zbog toga sto je pojedine uglednije clanove zajednice ubijedio da je Hristos dosao, ali nevidljivo (paradoks - u Apokalipsisu sv. Jovana Bogoslova pise da ce dolazak itekako biti vidljiv, a da ce mu prethoditi brojni lazni proroci i kojekakve "mesije") i da je, zaboga, usao u "najvecu svetinju". Nije li Gospod Hristos najveca Svetinja oduvijek?!

Na potpuno isti nacin nastali su i Jehovini svjedoci u skoro isto vrijeme. Carls T. Rasel je takodje izracuavao drugi Hristov dolazak. Pa se zbunio jer je pronasao da je Adam u raju zivio dvije godine, te da zbog te dvije godine kasni drugi Hristov dolazak. (Nigdje ne pise da je Adam zivio dvije godine u raju)
Ispocetka J.S. su se zvali "ozbiljni istrazivaci Biblije" na celu sa rodonacelnikom Raselom. KAsnije kad se ispostavilo da je nesrecnik izgrijesio - nasao je i to da je Hristos samo covjek. Boziji sin bez bozanske prirode. Pa da Sveti Duh ne postoji...i ko zna sta sve jos.

"Hrišćani" - bez Hrista
Ovo je grupa crkvi koje mogu sebe nazivati "hrišćanima", koriste Bibliju kao njihovo Sveto Pismo, i mogu čak i imati ime Hrista u nazivu njihovih "crkava"...
Ali oni govore da "Isus nije Bog", ili da je "Isus onoliko Bog, koliko je bilo ko od nas" - poput, recimo, Mormona.

- Mormons. The Church of Jesus Christ of the of Latter-day Saints, Book of Mormon
- Jehovah's Witnesses. Watchtower Bible and Tract Society
- Moonies. Unification Church - The Holy Spirit Association for the Unification of World Christianity, Sun Myung Moon
- New Age
- Christian Science Church.
- Church of Scientology.
- Church Universal and Triumphant.
- Children of God, Family of Love.
- Worldwide Church of God, of Armstrong.
- Spiritualism, Spiritualistic Churches, Spiritism.
- Unitarian Church
- Universalism
- Unitarianism... Universalism.
- Unity School of Christianity
- Socinianism

DESTRUKTIVNI KULTOVI - Hrišćanski, i ne-hrišćanski

- People's Temple, Jim Jones, Guayana, Jonestown, 913 death
- Branch Davidians, "Waco", David Koresh (Vernon Howell), 82 death
- The Family, Charles Manson, 8 death
- Jeffrey Lundgren, destructive Mormon splinter group, 5 death
- Order of the Solar Temple, 53 death
- Heaven's Gate, 39 death
- Aum Shinrikyo, subway gas attack in Tokyo, Japan, 1995
- Snake Handlers, Serpent Handlers
- Movement of Restoration of "Ten Commandments, in Uganda, 924 death

Ostali Hrišćanski kultovi:

Gnosticism, Neo-Gnosticis, Agnosticism.
Way International.
Holy Order of MANS.
Church of the Living God.
Fundamentalism
Rev. Ike, United Christian evangelistic Association
Penitents

International Churches of Christ (ICC) (ICOC)
The Way International
Holy Order of MANS
Church of the Living Word
Crossroads Church of Christ, the Boston Church, the Central London Church of Christ

"Katolici bez Pape"
- The Old Catholic churches
- The Polish Church
- Society of St. Pius X and Fraternity of St. Pius X, Lefebvre,
- Palmar de Troya, Seville, Spain, Clemente Dominguez
- Bayside, N.Y., Veronica Lueken


Sve o POGUBNIM kvazi-hrišćanskim destruktivnim kultovima:
KLIK: http://www.religion-cults.com/Cults/Christian/C-CULTS.htm


OPŠIRNIJE o "Jehovinim Svedocima", jednoj od NAJAGRESIVNIJIH, i, samim tim, i NAJOPASNIJOJ TOTALITARNOJ SEKTI:

JEHOVINI SVEDOCI PRED VRATIMA

“KUCAMO OTVORITE!”



Pred vašim vratima stoje njih dvoje. Lepo su odeveni, i na prvi pogled vrlo su prijatni. Ne, oni nisu pogrešili. Došli su upravo k vama, iako ne znaju ni kako se zovete. Razgovor započinju laskavim rečima, ulagujući vam se, sa namerom da otkriju vaše raspoloženje. No, bez obzira na vaš odgovor, oni će nastojati da pređu prag i da razgovor nastave u vašem stanu. Ako niste bili dovoljno odlučni da nezvane goste zaustavite na vratima, sada vas oni neće pustiti sve dok ne postignu željeni cilj.

Njihova omiljena tema je – priča o poslednjim vremenima. Vi se saglašavate sa njihovim mišljenjem da je i u Rusiji, i u celom svetu, stanje danas teško, da ima mnogo rđavih vesti. Ne verujete da u neko skorije vreme može biti bolje. Dok vas ubeđuju u to da živimo u poslednjim vremenima, oni vas zasipaju citatima iz Biblije. Zadivljeni ste njihovim poznavanjem Svetog Pisma, premda vam nisu simpatični ljudi koji imaju tako jednostavne odgovore na tako složena pitanja. Saglasni ste sa time da svako treba da izučava Bibliju, kao i sa time da se izučavanje mora obavljati pod nečijim rukovodstvom, pošto je u Bibliji mnogo toga nerazumljivo. Neprijatno vam je što su se gosti namrštili kada su ugledali malu ikonu u vašem domu. Zbunjeni ste time što svoju mržnju prikrivaju autoritetom Biblije. Hteli bi ste da im se suprostavite, ali, avaj, ne znate kako. I sada vaši nezvani gosti prelaze na ono glavno. Oni tvrde da je Bog jedan, i da ima samo jedno ime – Jehova. Ko ne misli tako, u zabludi je. Pojedinosti ćete saznati iz krasnih časopisa “Kula stražara” i “Probudi se!”, kao iz brošura i knjiga koje će Vam predložiti da kupite. Još uvek ste podozrivi, ali ste već spremni da posetite njihov kružok na kojem se izučava Biblija.

Možda još uvek niste postali svesni toga, ali u vaš dom je ušla sekta Jehovinih svedoka.





AMERIKANSKA SEKTA U RUSIJI



“Društvo Kule stražare” opšte je poznato pod imenom Jehovini svedoci. Među mnogim sektama koje danas deluju u Rusiji, jehovisti zauzimaju istaknuto mesto. Ova bogata sekta pridobija sve više sledbenika u celoj zemlji. Početkom 40 – ih godina išli su od kuće do kuće, a od nedavno su se toliko osmelili, da prilaze ljudima i na ulici i u metrou. Još početkom 40 – ih oni su krenuli da štampaju literaturu i na ruskom jeziku, a poslednjih godina su doslovce preplavili Rusiju svojim knjigama. Pre samo nekoliko godina njihovi skupovi su se iz stanova preselili u domove kulture, a danas oni već nastoje da se ubace u državne škole, u trgovine i društvene organizacije.

Jehovini svedoci nerado govore o tome da pripadaju Društvu Kule stražare. Naziv koji najčešće koriste je “Društvo za izučavanje Biblije”. Svoje pravo lice otkrivaju tek kada steknu puno poverenje novoobraćenog.

Jehovini svedoci ne vole da pričaju o sebi. Teško da možete saznati o njima nešto više od onoga što iz turističkih vodiča možete saznati o letovanju na egzotičnim ostrvima. Neki ne vole da pričaju o tome, a većina prosto ne zna šta da kaže, jer nema jasnu predstavu o istorijatu i učenju “Društva Kule stražare”. Njima to ne predstavlja nikakvu prepreku za vrbovanje novih članova, ali ljudi koji se premišljaju da li da jehovistima poklone svoje vreme i energiju, svoje srce i dušu, treba o svemu dobro da porazmisle. Kome, dakle, mi nameravamo da predamo sebe i svoju decu? Ko su oni, i zašto zahtevaju od nas potpuno samoodricanje i bespogovornu poslušnost?

Čelnici Društva Kule stražare imaju šta da skrivaju. Njihovo “istinsko učenje” staro je tek stotinak godina. Pojavilo se u Americi 70 – ih godina prošlog veka i od tada je mnogo puta menjano i dopunjavano, a ipak je uvek ostajalo “istinito”.

Da li se Hristos zaista vratio na Zemlju u oktobru 1874. godine i tada se “zacario”? Da li se Armagedon – poslednji svetski rat – odigrao u oktobru 1914. g.? Ili je 1914. g. Isus došao na Zemlju, a Armagedon se desio 1915. g.? Ili se Armagedon zbio 1916. g.? Ili možda 1925. g.? Ili, najzad, 1975. g.? Svi ovi datumi uzeti su iz “proročanstava” Društva Kule stražare.

Svaki put kada se približavao “predskazani” datum, sekta je pripremala svoje sledbenike za početak “novog svetskog poretka” koji ipak još nije nastupio. Oni su navikli da sa začuđujućom lakoćom pomeraju vreme završetka sveta i veka.

Uprkos narušenom ugledu, broj Jehovinih svedoka je u stalnom porastu, i danas ih ima više od 2,5 miliona u 216 država sveta. Njihov glavni štab, poznat pod imenom “Vetilj”, nalazi se u Bruklinu, u SAD. Iz njega rukovodstvo Društva Kule stražare suvereno vlada svojim poslušnim slugama – običnim članovima sekte i starešinama – i širi svoje učenje preko časopisa “Kula stražara” i “Probudi se!”.

Društvo Kule stražare je najjači samostalni izdavač u svetu. Od 1920. g. Ono je odštampalo više miliona primeraka sektaških knjiga.

Izdavačka delatnost predstavlja ekonomsku osnovu “Društva Kule stražare”. Uzrok ovome treba tražiti u osobitoj praksi agitacije i propagande, po kojoj je svaki član sekte dužan da neprestano širi literaturu. Ovu praksu svedočenja “od vrata do vrata” uveo je preduzimljivi Džozef Raterford, drugi predsednik “Društva Kule stražare”.

Od nedavno je kod jehovista ustanovljena nova praksa: svaki član sekte dužan je da za svoj novac kupi literaturu i da je potom širi dalje. Na taj način, rukovodeće telo ne mora da se brine što se knjige sporo prodaju. Novac redovno pristiže na račun. Širenje knjižica, brošura i časopisa postaje lični problem svakog sektaša ponaosob.

U mnogim zemljama Jehovini svedoci obavljaju svoje prave aktivnosti pod plaštom izdavačke delatnosti. Zanimljivo je da je Društvo Kule stražare registrovano kao privatna štamparija. Njemu nije dozvoljeno da se registruje kao religiozno udruženje ne samo u SAD, nego i u Nemačkoj, gde ono štampa svoje knjige na ruskom jeziku.

Samo je Ministarstvo pravde Ruske federacije dopustilo da se ova destruktivna sekta registruje kao religiozno udruženje.



POČECI



Društvo Kule stražare osnovao je Čarls Tejz Rasel (1852 – 1916), maloobrazovani vlasnik galanterijskih radnji u državi Pensilvaniji.

On potiče iz porodice kongregacionalista, ali je u mladosti pao pod uticaj adventista sedmog dana. Naročito su ga zaokupljala njihova domišljanja o drugom Hristovom dolasku i o hiljadugodišnjem carstvu na Zemlji. Posle kratkotrajnog vežbanja u tumačenju Svetog Pisma, Č. T. Rasel je stekao čvrsto ubeđenje da će se Isus Hristos vratiti na Zemlju u oktobru 1874. g., a da će kraj sveta nastupiti 1914. godine.

Za bliski kraj sveta Rasel je počeo da se priprema veoma originalno: kupio je zemljište u Njujorku i na njemu sagradio svoj štab, osnovao sopstvenu štampariju i pribavio nekoliko seoskih gazdinstava sa kojih se snabdevao svime što je neophodno za život.

Rasel drsko i samouvereno tvrdi: “Bez moje knjige ljudi nisu sposobni da shvate Božije namere. I ne samo to: ako čovek čita “Izčavanje pisma” (tj. tumačenje Biblije napisano od strane Rasela) tokom deset godina i nauči da razume Bibliju na pravi način, pa potom ostavi moju knjigu i pokuša da čita samo Bibliju, iskustvo pokazuje da će se on za dve godine obresti u potpunoj tami. S druge strane, ako počne čitati samo “Izučavanje Pisma” i ono našta ova knjiga upućuje, onda će se on, i ne otvarajući Bibliju, za dve godine obreti na svetlosti, jer će videti svetlost Pisma” (“Kula stražara”, 15. septembar 1910. g., str. 298).

Reklamna kampanja koju je Rasel vodio tokom nekoliko godina dala je značajne rezultate: kako se približavala 1914. godina, tako je sve više rastao i broj njegovih sledbenika. No... 1914. godine ništa se nije desilo. Rasel je pomerio rok na 1916. godinu, ali je umro ranije, ne dočekavši naznačeni datum. Uskoro su njegovi sledbenici odredili 1918. godinu kao novi termin kraja sveta, da bi i njega pomerili na 1925. godinu. Kao poslednji datum kraja sveta određena je 1975. g. Sami prosudite da li su se “proročanstva” obistinila...

Odnekle vam je to poznato, zar ne? Pa da, isti taj otrcani scenario, premda sa nešto drugačijom dekoracijom, imali smo prilike da vidimo u Rusiji (Veliko Belo Bratstvo) 1993. g. i u Japanu (Aum Šinrikjo) 1995. g. Da li ćemo imati dovoljno hrabrosti, trezvenosti i razuma da odolimo nasrtajima jehovista i njihove “mlađe braće”? Da li ćemo imati dovoljno mudrosti i duhovne snage da zaustavimo bujanje ovih i sličnih sekti i da zaštitimo našu decu od njih?



JEHOVINI SVEDOCI, “ISTINITI HRIŠĆANI” – ČLANOVI DRUŠTVA KULE STRAŽARE



Jehovini svedoci su ubeđeni da su samo oni “istiniti” ili “duhom pomazani” hrišćani. Sav ostali svet, van njihove sekte, jeste lažnohrišćanski. Ma kako to izgledalo čudno, ubeđenost u sopstvenu “istinitost” nije spasila Društvo Kule stražare od podele na dva suparnička tabora, do čega je došlo posle smrti Č. T. Rasela. Očigledno, takva “sitnica” kao što je unutarnji raskol u okviru “istinitog učenja”, za jehoviste je manje značajna od jarosne borbe protiv glavnog neprijatelja – hrišćanstva. “Iako je Biblija uvek u pravu, činjenica je da su tzv. hrišćanske nacije udaljene od istinitog hrišćanstva Biblije koliko i Severni pol od Južnog ” (“Gle, činim sve novim”, 1989. g., str.11).

U čemu to sektaši vide otpadništvo hrišćana? U tome što je “hrišćanski svet izgubio visoki moralni nivo i što je zadržao mnogo paganskih običaja – učenje o Trojici, poklonjenje svetima i poštovanje Bogorodice” (“Kula stražara”, februar 1995, str. 5). ”

Usled toga jehovisti su se odvojili “od veroispovedanja hrišćanskog sveta i 1931. g. nazvali sebe imenom Jehovini svedoci (“Jehovini svedoci u 20. veku”, 1994. g. str. . Otvoreno, i, budući da se radi o sektašima, neočekivano priznanje. Celovitost i punota su suštinske odlike Crkve. Po svedočenju ap. Pavla, Crkva je Telo Hristovo, “punota Onoga koji sve ispunjava u svemu” (Ef. 1, 23). Oni, pak, koji su “se odvojili”, i, samim tim, lišili punote, ne mogu ispovedati punotu Istine. Takvi ljudi mogu se vratiti u Crkvu samo svesnim odricanjem od lažnog učenja i srdačnim pokajanjem.

Svaka grupa ljudi koja sledi religiozno učenje različito od onog što je prihvaćeno u Crkvi, naziva se sekta. Jehovini svedoci svoje učenje u velikoj meri zasnivaju na Bibliji, ali ne priznaju Otkrivenje Novog Zaveta, ne priznaju Božansko dostojanstvo Gospoda Isusa Hrista i upotrebljavaju samo jedno od starozaventih Božijih imena – Jehova. Sa hrišćanske tačke gledišta Jehovini svedoci se ne mogu nazivati hrišćani. Oni bi se najtačnije mogli odrediti kao judejstvujuća sekta.



JUDEJSTVUJUĆA SEKTA



To nije ni etiketa, niti neosnovana optužba. To je ozbiljna bogoslovska tvrdnja. Pogledajmo na čemu se zasniva učenje Društva Kule stražare. Sami oni ističu da “Biblija zaslužuje veće poverenje u odnosu na predanja” (“Jehovini svedoci u 20.veku”, 1994. g., str. 13). Međutim, kada se postavi princip, to još ne znači da će život biti ustrojen po njemu. Jehovisti su morali da “prilagode” Bibliju svom protivrečnom i nedoslednom učenju. Iz svog prevoda Biblije oni su izostavili sve ono što nisu mogli razumeti, ili što nije saglasno njihovom učenju.

Pa ipak, ni Jehovini svedoci nisu mogli izbeći predanja. No, njihovo predanje je nasleđe površnog, racionalističkog tumačenja Biblije od strane amerikanskih trgovaca s kraja 19. veka. Od Boga izmoljeno, odstradano, Crkvom osveštano tumačenje Biblije, sektaši nisu mogli ni razumeti, ni prihvatiti.

Došavši Hristos je njih, naročito izabrao, dao im pravo da iz Svetog Pisma brišu pojedine reči i da u njega dopisuju neke nove. Oni tvrde da je Hristos došao na Zemlju, “ispitao” sve hrišćane i nije našao nikoga ko bi bio verniji i dostojniji od Društva Kule stražare.

Zato Jehovini svedoci ne poštuju Svetu Trojicu i ne priznaju Božansku prirodu Gospoda Isusa Hrista. Takođe ne priznaju ni Spasiteljevu iskupiteljsku žrtvu, ni Njegovo Vaskrsenje, ni besmrtnost duše, ni večne muke. Oni su odbacili ikone, a uveli čitav niz starozavetnih ustanova. Pored toga, uveli su i mnoštvo strogih ograničenja, koja potiču iz pogrešnog razumevanja i tumačenja Biblije.

Jehovini svedoci su ubeđeni da će uskoro nastati raj na zemlji – hiljadugodišnje carstvo – kojim će vladati Isus Hristos i u kojem osim njih, Jehovinih svedoka, neće biti više nikog.

Arijanstvo (negiranje da je Bog Sin jednosuštan i ravnočastan Bogu Ocu), hilijazam (verovanje u Hristovo hiljadugodišnje carstvo na zemlji) i ikonoborstvo (nepoštovanja ikona) – jesu zablude koje je Crkva Hristova pre više od hiljadu godina argumentovano i dosledno opovrgla na Vaseljenskim Saborima. Uostalom, laž donosi prihod rukovodećem telu jehovista. Radi toga je dozvoljeno pribeći i falsifikatima i lažima.

Ne treba zato da nas čudi to što su jehovisti bez zazora koristili i okultnu literturu pri sazdavanju svog učenja.

Hrišćani svih konfesija su jedinstveni u mišljenju da jehovisti nemaju ničeg zajedničkog sa hrišćanstvom.



U ČEMU JEHOVISTI GREŠE?



Po svim osnovnim pitanjima – Bogu, o čoveku i o spasenju – učenje Jehovinih svedoka protivureči Bibliji.



UČENjE O BOGU



Jehovini svedoci: Ime Boga je – Jehova (Izl. 3, 14). Učenje o Sv. Trojici je “netačno, nebiblijsko učenje”, preuzeto od neznabožaca. To učenje je “izmislio Satana” (“Kula stražara”, februar 1995. g., str. 5; Sve ispitujte, 1953. g., str. 386; Bog neka je istina, str. 101).

Sveto Pismo: Bog je Sušti – Onaj Koji Jeste (jevr. – Jehova). Bog je jedan po suštini (Pon. Zak. 6, 4), ali je trojičan po licima (Mat. 28, 19): Otac (Fil. 2, 11), Sin – Isus Hristos (1. Jn. 5, 20; Rim. 9, 5) i Sveti Duh (Jn. 16, 8 – 11; Mt. 12, 32; Del. Ap. 5, 3 – 4).

Hrišćani su saglasni da je Jehova (ili Jahve, što je tačniji izgovor) lično ime Boga Izrailjevog, koje označava samo biće Boga, a ne njegova pojedinačna svojstva. “Bog je vrhovno biće i izvor bića, Bog večni, beskonačni, neizmenivi i bespočetni. On je Tvorac vasionog sveta i čoveka, Bog duhova i svakog tela, Gospodar i Čuvar moralnog poretka u svetu; Koji je Sudija i za dela, ali i za skrivene misli i osećanja ljudska. To značenje imena Jehova prožima celi Stari Zavet...” (Veliki pravoslavni bogoslovski enciklopedijski rečnik, 1992. g. str. 1020 – 1021). Pravoslavni ikonopisni kanon nalaže da se na svakoj ikoni Gospoda Isusa Hrista na zlatokrugu (oreolu) piše ime Jehova, ali u prevodu na grčki: o ov.

Jehovini svedoci: Hristos je bio početak Božijeg stvaranja (“Jehovini svedoci u 20. veku”, 1994., str.13).

Sveto Pismo: Hristos, Sin Božiji je večan, nestvoreni Bog, jednosuštan (jedne, odn. iste suštine) Ocu (Jn. 5, 2, 19, 23; 10, 30; Tit. 2, 12 – 13).

Jehovini svedoci: Isus Hristos je bio ovaploćenje arhanđela Mihajla i ponovo je primio to ime kada se uzneo na nebesa (“Neka bude volja Tvoja na zemlji”, str. 316 – 317; “Novo nebo i nova zemlja”, str. 30).

Sveto pismo: Nigde se ne kaže da je Mihail postao Hristos. Biblija jasno razlikuje anđele od Hrista (Jevr. 1, 11 – 14).

Jehovini svedoci: Isus Hristos je vaskrsao iz groba kao duh; Jehova Mu je dopustio da se otvari (materijalizuje) u drugo telo, u kojem se i javio učenicima (“Neka bude volja Tvoja na zemlji”, str. 143; “Sve ispitujte”, str. 314).

Sveto Pismo: Isus Hristos je vaskrsao u onom istom telu koje je bilo položeno u grob, o čemu svedoče Njegove rane (Jn. 20, 20 – 27), prazan grob i odloženi pogrebni pokrovi (Lk. 24, 39; Jn. 21, 1 – 9).

Jehovini svedoci: Sveti Duh nije Ličnost, nego bezlična božanska sila ili energija (“Bog je istina”, 2. izdanje, str. 108; “Kula stražara”, 1. jun 1952. g., str. 24).

Sveto Pismo: Sveti Duh je Ličnost (Jn. 25, 26; 1. Kor. 12, 11) ravnočastan i jednosuštan Ocu i Sinu (Jn. 14, 16 – 17; Del. Ap. 5, 3 – 4).



UČENjE O ČOVEKU



Jehovini svedoci: Kad čovek umre, duša prestaje da postoji (“Jehovini svedoci u 20. veku”, 1994. g. str. 13).

Sveto Pismo: Čovečija duša nastavlja da živi i posle telesne smrti (Lk. 16, 19 – 31 – priča o Lazaru i bogatašu; Lk. 3, 39 – 43 – obećanje pokajanim razbojniku; Fil. 1, 19 – 24).

Jehovini svedoci: Učenje o besmrtnosti duše je satanina izmišljotina (“Bog neka je istina”, 2. izd. str. 74 – 75).

Sveto Pismo: Učenje o besmrtnosti duše je bogonadahnuta istina (Prop. 12, 7; 2. Kor. 5, 1 – .



UČENjE O SPASENjU



Jehovini svedoci: Hristova smrt je ljudima povratila samo zemaljski život i zemaljske blagoslove, kojih se ljudski rod lišio zbog Adamovog greha (“Studije o Svetom Pismu”, 5, 145).

Sveto Pismo: Hristovom smrću na krstu čovek je zadobio spasenje, oproštaj grehova, izbavljenje iz ada, život rajski. Samim tim, zemaljski događaj ima večni značaj (Ef. 1, 3 – 14).

Jehovini svedoci: Hristova krv na Golgoti nije bila prolivena za sve ljude, nego samo za 144.000 izabranih Jehovinih svedoka (“Kako razumeti Bibliju”, str. 389).

Sveto Pismo: Hristos je umro za sve. Svaki čovek je prizvan na večni život u Hristu (1. Tim. 2, 5 – 6; 1. Jn. 2, 2; 2. Kor. 5, 15; Jevr. 2, 9).

Jehovini svedoci: Čovek može ući u Carstvo Božije samo tako što će: 1) izučavati Bibliju; 2) imati zajednicu sa Jehovinim svedocima; 3) potpuno izmeniti način života, počinjući sa krštenjem po obredu Jehovinih svedoka; 4) svedočiti o Carstvu Božijem (“Iz raja izgubljenog u raj ponovo stečen”, str. 242 – 249).

Sveto Pismo: Put spasenja je sticanje duhovne čistote i svetosti blagodaću Božijom kroz veru u Hrista i učešće u Sv. Tajnama Crkve (Jn. 3, 3; 4, 51; Del. Ap. 4, 10 – 12; 10, 42 – 43; 1. Jn. 2, 20, 27; Rim. 3, 21 – 24).



ZABRANjENO!



Danas sektom upravlja “rukovodeće telo”. Pravila koja ono donosi, obavezna su za sve odrasle članove sekte. Većina pravila nosi karakter zabrane ili ograničenja. Članovima sekte zabranjeno je: učestvovanje na izborima, služenje armije, učlanjivanje u političke i religiozne organizacije, proslavljanje državnih i hrišćanskih praznika, čitanje kritičkih članaka o Društvu Kule stražare ... Najstrože je zabranjeno učestvovanje na bilo kakvom hrišćanskom molitvenom skupu. Za svaki od ovih prestupa “savet starešina” prekršitelja kažnjava izbacivanjem iz sekte.

Obavezno je obilaziti susede na način opisan na početku teksta. Svaki član sekte dužan je da vrši agitovanje “od vrata do vrata” najmanje jedan sat mesečno. Za one sektaše koji žele da budu na dobrom glasu kod vođstva, ovo vreme iznosi devet sati. Osim toga, svaki sektaš mora da provede izvesno vreme u “Pionirskoj organizaciji” i da ide po kućama devedeset sati u mesecu. Podrazumeva se da svaki član sekte mora neizostavno učestvovati u aktivnostima vezanim za izučavanje Biblije, na molitvenim skupovima itd.

Žalosna je sudbina dece u porodicama Jehovinih svedoka. Zabrane, kojima se njihov život ograničava, još su veće. Njima je zabranjeno da učestvuju u sportskim aktivnostima, da proslavljaju praznike, pa čak i da odlaze na rođendane dece nejehovista.

Čudovišnu zabludu jehovista predstavlja kategorička zabrana transfuzije krvi. Oni smatraju da “unošenje krvi u organizam kroz usta ili vene predstavlja gaženje zakona Božijeg” (“Jehovini svedoci u 20. veku”, 1994, str. 13). Takvog izopačenog tumačenja Biblije nema nigde među hrišćanima. Religiozna zabrana da se obavi jednostavna medicinska operacija čini Društvo Kule stražare odgovornim za smrt hiljada ljudi – odraslih, dece i odojčadi, kojima bi transfuzija mogla spasiti ono najdragocenije što je Bog darovao čoveku, a to je – život.



SPASENjE



Radi čega sve to? Šta oni obećavaju? Kažu: Carstvo Nebesko je blizu, kao i kraj sveta. Kada se Gospod zacari, svi grešnici će biti fizički uništeni. Biće spasen samo onaj ko stupi u Društvo Kule stražare. Jehovisti nestrpljivo očekuju kraj sveta, kada će se naslađivati gledanjem muka i smrti svojih suseda, poznanika, sugrađana – rečju, svih onih koji nisu prihvatili jehovističku propoved.

Međutim, kasnije svaki član sekte saznaje da mu spasenje nije uopšte zagarantovano. On se obreo u svojevrsnom društvu sa dve klase. Ma šta da čini, on se nemože osloboditi strogo određenog poretka stvari.

Jehovisti bukvalno shvataju reči Biblije o tome da je spasenje zagarantovano samo za onih 144 hiljade “izabranih”. Striktno govoreći, tu bi spadali samo oni koji su bili u životu 1914. g. Upravo zbog toga su jehovisti bili prinuđeni da nedavno u svoj “prezidijum” izaberu jednog devedesetogodišnjeg starca. Treba očekivati da će i to učenje uskoro biti preispitano. Svi ostali članovi sekte su - “druge ovce”. Njima pripada raj na zemlji, ali pod uslovom da prilježno šire jehovističku literaturu, da često i uspešno obilaze stanove i vrbuju nove članove. Zato vam oni na ulici ne nude svoje brošure tek tako, bez razloga. Jehovisti veruju da će time zaslužiti raj. Pa, pre nego što uzmete ili kupite neku knjižicu od njih, vi razmislite – da li treba podržati te ljude u zabludi da će ih Gospod spasiti na takav “mehanički” način. I zapamtite, jehovisti čvrsto veruju da će svi koji ne pristupe sekti nakon njihove propovedi – biti osuđeni na smrt.

No, ako si ti bio sasvim primeren jehovista u toku mnogih godina, a potom je tvoj entuzijazam splasnuo, ipak su onda tvoja dela rđava i niko ti ne može garantovati da ćeš biti spasen.

Jehovistički koncept “spasenja” sa raznim, manjim ili većim izmenama, kopirale su mnoge druge sekte. Možda je jedna dobra strana Jehovinih svedoka to što, kada se njihovo lažno proročanstvo o kraju sveta ne ostvari, oni ne pokušavaju da ga ostvare svojim silama (kao što to pokušavaju “Veliko belo bratstvo” ili “Aum Šinrikjo”) – nego “kraj sveta” prebacuju na neki drugi datum.



PAŽNjA – TOTALITARNA SEKTA



Isticanje sopstvene pravednosti i izuzetnosti zauzima najvažnije mesto u agitaciji Jehovinih svedoka. Izabraništvo i izuzetnost jehovista stalno se potencira, a sve što može pokolebati članove sekte u tom uverenju, mora biti uklonjeno iz njihovog vidokruga.

U tome rukovodstvo sekte vidi svoj glavni zadatak. Rezultat – član sekte gubi sposobnost kritičkog mišljenja i postaje potpuno zavistan od starešina i “rukovodećeg tela”. Tako se služenje Bogu neprimetno zamenjuje služenjem bezličnom “rukovodećem telu”, koje poseduje apsolutnu vlast, jer je tako, navodno, naredio Hristos. “Rukovodeće telo” za jehoviste predstavlja jedini autoritet. Njegovo tumačenje Svetog Pisma je jedino tačno. Njegove odluke se moraju izvršavati bespogovorno.

Svi koji su smogli snage i hrabrosti da napuste sektu Jehovinih svedoka, svedoče: od prvog dana druženja sa jehovistima, lakoverne ljude očekuje ne izučavanje Biblije, ne molitva i ne iskustvo pravednog života, nego program bezdušnog ispiranja mozga, upakovan, kako se to u Americi inače radi, u privlačnu ambalažu.

Po završetku programa, novi član sekte zaboravlja svoje životne planove, zanemaruje porodične obaveze, gubi želju za učenjem. Da li smo svesni toga kada pristajemo da dođemo na kružok za izučavanje Biblije?

Pre nego što se uputite na skup Jehovinih svedoka, stanite malo i razmislite! Jehova o kome uči Društvo Kule stražare i Isus o kome oni svedoče – nisu Bog Jahve i Gospod Isus Hristos Biblije. Ne treba se obmanjivati!

Sekta se interesuje za nas ne zato da bi nas naučila da se molimo i ispunjavamo Božije zapovesti, i ne zato da bi nam pokazala put ka spasenju i dala nam snage da idemo tim putem.

Sekta se interesuje za svakog od nas samo zato što želi da nas drži u potpunoj potčinjenosti kao svoje agitatore, skupljače priloga i besplatnu radnu snagu.

Sveto Pismo i iskustvo Crkve svedoče o neuporedivo uzvišenijem prednaznačenju čoveka. Ako želite da stupite na put duhovnog života, ne tražite uvozne varijante duhovnosti, nego “stojte i držite predanje” (2. Sol. 2, 15). Predanje vaše Pravoslavne Crkve.

Preuzeto sa foruma bgdcafe

ТАЈНИ ЖИВОТ “ЈЕХОВИНИХ СВЕДОКА”

Ако је неко познат по неуспелим пророчанствима о последњим временима, онда су то Јеховини сведоци. Чарлс Тејз Расел је најавио пропаст свих земаљских власти 1914. Дошао је Први светски рат, али власти нису пале, мада су велике државе (Аустрo – Угарска, рецимо) нестале са лица земље. Када су видели да се то није десило 1914, предвидели су пропаст за 1915; кад и то није било по предвиђању, рекли су да ће 1920. године “телесни одступници од Христа бити апсолутно одбачени”, уз наступање “свеопште анархије у јесен 1920. године”... И то се није десило. Последње пророштво тицало се 1975, кад су мислили да коначно стиже “крај света”... Сад јеховистичко вођство у њујоршкој бруклинској четврти више не жели да “погађа” датуме, да се по ко зна који пут не би осрамотили.

Оснивач јеховистичког покрета, Чарлс Тејз Расел, кога се јеховисти данас одричу, мада се и даље служе његовим библијским коментарима, је човек који је сву “пророчку” причу и покренуо. Прича је почела часописом “Кула стражара”, који је од 6000 примерака дошао до савременог тиража од 18 милиона, дистрибуираних у разним земљама света. На самом почетку издавања “Куле стражаре” је и Раселова женидба Маријом Екли, уз венчање у Питсбургу. Марија је Чарлсу извесно време помагала, а 1897. се развела од њега, да би 1903. повела бракоразводну парницу, коју је 1906. Расел изгубио. Пошто је осуђен на плаћање велике алиментације, откривено је да се велики новац слива у његове руке преко неколико подружница и да се паре које добија премештају у његов џеп преко холдинг компаније у којој је Расел држао 990 долара почетног капитала, а двојица његових следбеника укупно десет долара.

На почетку Раселове проповедничке каријере стоји и манипулација “чудотворном пшеницом”, коју је дотични продавао по долар за фунту тврдећи да ће расти брже но обична. Новине које су излазиле у Бруклину као “The Eagle” (“Орао”) објавиле су податке о “чудотворној пшеници”, па чак и карикатурални стрип. Сматрајући да му “руше углед”, Расел је тужио новине и тражио 100.000 долара одштете. Наравно, изгубио је спор, а и пшеница се није показала баш најчудотворнија – расла је као и свака друга. Затим јеховистички пророк решава да крене на светску турнеју.

“The Brooklyn Daily Eagle” од 19. фебруара 1912, на страни 18, објавио је извештај о “светској турнеји” г. Расела, на којој је проповедао имагинарној пастви (као самопроглашени пастор; о тој врсти “пасторства” видећемо нешто касније). Први јеховиста је најпре посетио Хонолулу, и објавио да је тамо беседио окупљенима. Проповед је штампана у плаћеном огласу у локалном листу “Presto!” и била је пуна комплимената на рачун Хаваја као “земаљског раја”. Новине “Хавајска звезда” откриле су да је Раселово “обраћање јавности” обична лаж, јер се Расел у луци задржао само неколико сати и није ником беседио. Према подацима објављеним у часопису “Орао” од 11. јануара 1913. Раселово путовање с мисионарским циљем наставило се у Јапану и Кини, где се, крајем 1912, обраћао, опет, имагинарној публици.

Јуна 1912. године велечасни Џ.Џ. Рос, баптистички пастор из Хамилтона у Онтарију издао је памфлет “Неке чињенице о самозваном пастору Чарлсу Тејз Раселу”. У њему је писао о Раселовој личности и његовој новој “теологији”, за коју је рекао да је “анти – разумна, анти – научна, анти – библијска, анти – хришћанска и да је јадно изопачење Еванђеља Божијег Љубљеног Сина”. Рос је устврдио да је Расел псевдо – стручњак и “философ” који никад није похађао више школе, не зна скоро ништа о философији, историјској или упоредној теологији, нити је научио бар један класични језик. Расел је тужио Роса за увреду и клевету. На суду, јеховистички пророк је казао да има високо образовање, одлично зна грчки и старојеврејски, а да је за “пастор” постављен од званичне црквене организације. Пред свемоћним Богом, Расел се заклео да ће говорити “истину, само истину и ништа осим истине”. Да видимо како је заклетву испунио.

Ево како је изгледало испитивање које је предузео адвокат Стентон, бранилац пастора Роса.

Стентон: Знате ли грчки алфабет?
Расел: Како да не!
Стентон: Можете ли ми рећи тачна слова ако их видите?
Расел: Нека да, али бих код неких могао да погрешим.
Стентон: Хоћете ли ми рећи имена слова на врху ове стране, стране 447, коју имам овде?
Расел: Па, не знам да ли бих био у стању.
Стентон: Можете ли ми рећи о каквим је словима реч, гледајући их?
Расел: Мој начин је... (овде је прекинут и није му дозвољено да настави).
Стентон: Да ли знате грчки језик?
Расел: Не.
/.../
Стентон: Да ли је тачно да никад нисте рукоположени?
Расел: Није тачно.

После унакрсног испитивања, Стентон коначно пита: “Сада реците – да ли сте икада били рукоположени од неког бискупа, клирика, свештеника, савета или било ког тела живих људи?”

Расел: Никад нисам рукоположен.

Расела је наследио судија Џозеф Стенли Радерфорд, који је 1929. делимично критиковао Раселову школу тумачења пророштва Библије. Данашњи јеховисти стога тврде да нису раселовци. Сам Радерфорд је у свом памфлету “Зашто служити Јехови?” себе прогласио Јеховиним гласноговорником за наше доба, тврдећи да има “Божанско овлашћење” проповеди. И он се “прославио” на суду: због кршења “Акта о шпијунажи” 1918. самозвани проповедник је извесно време провео у затвору, а затим је протеран из града Атланте, после чега су јеховисти настојали да га прогласе “мучеником”. Да би скренуо пажњу на себе и на јеховистички покрет, Радерфорд је 1933. године упутио изазов читавом Хришћанству, оптужујући га због “нетрпељивости”. Нудио је да плати радио – термин ради расправе са представницима Националног савета Христових цркава САД. Нико није ни приметио његов изазов.

Радерфорд је много писао и штампао, тако да су нека његова дела до 1941. преведена на 80 (!) језика. Кад је умро, наследио га је Натан Хомер Кoнор, оснивач Гилеадске мисионарске школе, који је умро 1977. године, наслеђен од Фредерика В. Франца. Са сваким новим вођом, контрола над члановима покрета је расла, и финансијска моћ се увећавала.

Једна од важнијих чињеница из јеховистичке делатности је непрекидно негирање веза са Чарлсом Тејз Раселом, пошто о њему постоји велики број компромитујућих података. Па ипак, утицај “продавца чудотворне пшенице” је непорецив. Тако Радерфорд, који је Расела критиковао због библијског гатања, у својој књизи “Стварање”, које јеховисти сматрају ремек – делом, каже да је Бог изабрао Расела да напише “Студије из Светог Писма” како би људима објаснио прави смисао Библије, због чега је сатана са својим “агентурама” настојао да његова тумачења уништи, јер су му сметала. На сахрани “великог оснивача” Расела судија је рекао: “Наш брат не почива у смрти, него је тренутно прешао из људске у божанску природу, и заувек је са Господом”. У јулу 1950, “Кула стражара” Расела назива стручњаком за хронологију, који је одредио тачно колико година власт припада незнабошцима (2520, кажу они), као и то да се ова владавина завршава 1914. године. 1959. у својој историји “Јеховини сведоци у Божанској намери”, која представља преглед развоја покрета, Раселу је, као “оцу и оснивачу”, посвећено ни мање ни више него педесет страна текста.

1950. године јеховисти су издали свој превод Библије, препун преводилачких трикова који треба да “докажу” њихову доктрину. Пошто они, на пример, не верују да душа после смрти може да постоји одвојено од тела, јер је “душа у крви”, речи Христове покајаном разбојнику на крсту “монтирају” овако: “Заиста ти кажем данас, бићеш са Мном у рају”; међутим, у оригиналу, речи Христове гласе: “Заиста ти кажем: данас ћеш бити са Мном у рају” (Лк. 23, 43).

Преводилачки комитет јеховиста је у предговору за свој превод Новог Завета истакао да је њихов циљ приликом превођења био да избегну “заблудни утицај религијских традиција које имају свој корен у паганизму” (то јест, оних хришћанских заједница које верују у Свету Тројицу). Чињеница је, међутим, да у време превођења јеховисти нису имали ниједног квалификованог преводиоца са старојеврејског и грчког, што доказује и унакрсно испитивање Фредерика В. Франца, другог, а после Конорове смрти, првог човека светског јеховизма, који је у то време био на челу преводилачке комисије. Унакрсно испитивање одржано је 24. новембра 1954, и ево једног дела записа тог догађаја.

Питање:
Да ли сте упознати са хебрејским?

Одговор:

(Франц)
Да

Питање:
Тако да поседујете основни лингвистички апарат?

Одговор:
Да, и користим га у свом библијском раду.

Питање:
Мислим да можете читати и пратити Библију на хебреском, грчком, латинском, шпанском, португалском, немачком и француском.

Одговор:
Да.

Касније је испитивање текло овако:

Питање:
Ви, лично, читате и говорите хебрејски.

Одговор:
Не говорим хебрејски.

Питање:
Не?

Одговор:
Не.

Питање:
Да ли би сте ово могли превести на хебрејски?

Одговор:
Које?

Питање:
Четврти стих друге главе књиге Постања.

Одговор:
Мислите овде?

Питање:
Да

Одговор:
Не, не могу.

Стручњаци кажу да је овај стих тако једноставан да студенти прве године хебрејског не могу да положе основни испит ако не умеју да га преведу.

Толико о “стручности” јеховистичких библиста.

Preuzeto sa foruma bgdcafe

Isčupali i postavili naopako 69 krstova na subotičkom groblju
Autor: Tanjug | 25.12.2007 - 21:12
Grupa vandala je prošle noći oskrnavila pravoslavno groblje u Subotici, smešteno na lokaciji „Dudova šuma”. Oni su, kako je saopštila je Policijska uprava, isčupali 69 krstova i postavili ih naopako u vidu kupe.

Za vandalima se traga, a istražni sudija opštinskog suda u Subotici je ovo gnusno delo okvalifikovao kao krivično delo povrede groba.

Veliki broj srpskih porodica koje su došle da obiđu grobove svojih pokojnika bio je veoma iznenađen i razočaran ovim vandalskim činom.

U verskim nemirima u Indiji spaljeno 12 hrišćanskih crkava
Autor: Tanjug | 26.12.2007 - 09:28
Najmanje jedan čovek je ubijen, a 12 crkava je spaljeno ili oštećeno u dvodnevnim nemirima u južnoj indijskoj državi Orisi, koji su izbili pošto je grupa hrišćana, navodno, u ponedeljak napala lokalnog hinduističkog lidera.

Stotine federalnih policajaca raspoređene su na ulicama kako bi sprečili nove napade hinduista na lokalnu hrišćansku zajednicu. "Situacija je napeta, ali pod kontrolom", izjavio je generalni inspektor državne policije B.B. Mišra. Tvrdokorni hinduisti, od koji su neki povezani s glavnom hinduističkom opozicionom Partijom Baratija Džanata, optužuju hrišćanske sveštenike da podmićivanjem pokušavaju da preobrate siromašne Induse iz najniže kaste, naveo je Rojters.
Hrišćanski sveštenici, međutim, tvrde da se Indusi dobrovoljno preobraćaju u hrišćanstvo kako bi umakli okrutnom hinduističkom sistemu kasti. Neke države, među kojima Orisa, uvele su zakon kojim se zabranjuje promena vere. Orisa je u prošlosti bila poprište nekih od najžešćih napada na hrišćane, uključujući ubistvo australijskog misionara Grejema Stejnsa i njegovo dvoje dece, koje je 1999. godine razjarena rulja zapalila u njihovom automobilu.
Od ukupno 1,1 milijarde stanovnika Indije, uglavnom hinduista, hrišćani čine dva odsto.

Svaka Cast na ovolikoj posvecenosti
Dosta informacija, gomila tacnih, gomila netacnih. Amaterskih gresaka od strane navodnih "strucnjaka" ali dobro je.
Religija sa Crkvom je velika sekta u kojoj mozda to "kontrolisanje" nije predstavljeno toliko ocito ali je prisutno na jednom ili drugom nivou.