Dakle opet 
Thug4Life odje'' vise sa tim.
ja nemam veliki problem sa sektama, bar onima koji ne ubijaju i sta vec ne. ove obicne mi ne smetaju.
naveo sam lepo da bih sve religije izbacio i unistio a kvazi vernici treba malo vise da citate vase sveto pismo da vas ne ucim
tarantulice 

Problem je taj sto 90% newvawe vernika ni nema sveto pismo, a komoli da ga cita (debela knjiga, tanki listovi, sitna slova). Možda bi, ali samo možda shvatili da je sveto pismo napisano na Nikejskom Saboru, a to je bilo više od 100 godina posle Isusove smrti, da je tamo, da se tako izrazim, sve sastavljeno i uštimano i da nema apsolutno nikakve veze sa korenima hrišćanske religije. Kako to da u vreme Isusa nije bilo crkava. Jedna pametna rečenica iz biblije (koju sam ja, kao "sektaš" i ultranevernica koja će goreti u paklu, ipak pročitala, kao deo svog opšteg obrazovanja), mi je ostavila najači utisak: "Podigni kamen i tamo ćeš me naći", navodno reči Isusove. Ma čije bile, znače jedno: ne treba dizati velelepne crkve i katedrale da bi se verovalo u nešto. Ako veruješ u nešto, 'ajde sad da se ograničim na hrišćanstvo, ne treba ti crkva, popovi, blagoslovi...veruješ bilo gde, bilo kada, i ne treba neko da ti soli pamet kako valja živeti da bi otišao u tamo neki raj i dobio oproštaj. Ako ja sebi neke stvari nemogu da oprostim, šta mi vredi da mi bilo ko oprašta, a pogotovo ne neki zadrigli pop.
E sad, te kao hrišćanske sekte mi se gade, jer samo mlate lovu i ispiraju ljudima mozak, a pravih satanističkih sekti ima jako malo (obično su to neke mambodžambo prese*avanja) a i one isto ispiraju ljudima mozak i mlate lovu. Znači, neke bitne razlike između crkve kao organizacije (bilo koje religije) i sekti, razlike gotovo da i nema.
Nije mi neophodna crkva niti bilo kakva sekta da bih znala da ne treba ubijati, krasti, varati, da treba biti vaspitan i pomoći nekom u nevolji...imam dovoljno razvijen moralni sistem da bih to znala i sama.
Protiv sekti (a i protiv crkve) sam samo zato što pod maskom "duhovnog pročišćenja, oprosta grehova, bla, bla, bla..) vrbuju ljude u nevolji (primetila sam da većina ljudi koji su u nekoj sekti imaju životnih problema, od siromaštva, bolesti i ostalog), obećavaju im ozdravljenje i svakakve gluposti, ali zato redovno ubiraju "članarinu"...toliko o moralu. Ako hoćeš da pomogneš nekome, nemoj mu to naplaćivati...mislim, jedan od osnovnih moralnih normi.
Tipičan primer: krstiš dete, pop ga blagosilja, "predaje ga Hristu", kao, pomaže mu, i onda to fino naplati. Isto i sahrane, dođe pop da "da oprost grehova pokojnome", i opet uzme pare. "Za crkvu", jelte...Alo ljudi, koliko se dece rađa, koliko ljudi umire, pa slave, pa ovo, pa ono...gde idu te pare?????????
Tako da...neka svako od mene veruje u šta hoće, samo neka meni ne nameće svoju ideologiju i mir među ljudima.

Tarantulice,

ne zameri mi što ću ti reći da ta rečenica o podizanju kamena - nije iz Svetog Pisma (Biblije).

A najverovatnije (ako ne i sigurno) si u pravu da 90-tak posto moje duhovne familije nije
pročitalo (niti čita) Sveta Pisma. Siguran sam da imaju drugih dobrih osobina i da ih Bog voli,
ali da čitaju ... ne baš.

I što se mene tiče, nemam problema sa sektama ali imam sa sektaškim ponašanjem, i to:
1) sa kritikovanjem načina kako ispovedam (verujem) Hrista Isusa, i
2) sa maltretiranjem da se priklonim nečijem veroispovedanju.

Млада дамо, било би упутно да добро познајете материју о којој говорите, а не да сами себе дискредитујете...



Овакве грешке су заиста тужне.

Господ Исус Христос је међу људима био у ПРВОМ веку (ако узмемо да се вазнео на небо око 33 године), списи Новог завета су настали у ПРВОМ веку !
Никејски сабор је био 325 године, а на њему није написано како ви у својој поруци пишете Свето писмо, па није чак ни утврђен канон Новозаветних списа.

А одакле ви то знате какви су били корени хришћанства? Из Светог писма Новог завета? Па тамо се о Цркви Христовој и говори!

А и ја теби кажем да си ти Петар, и на томе камену сазидаћу Цркву своју, и врата пакла неће је надвладати. (Матеј 16,18)

Хвалећи Бога, и бијаху омиљени код цијелог народа. А Господ сваки дан додаваше Цркви оне који се спасаваху. (Дела апостолска 2,47)

А Савле је пустошио Цркву, улазећи у куће и силом одвлачећи људе и жене предаваше их у тамницу. (Дела апостолска 8,3)

Међутим, Цркве по свој Јудеји и Галилеји и Самарији уживаху мир напредујући и ходећи у страху Господњем, и умножаваху се утјехом Светога Духа.(Дела апостолска 9,31)

Ове стихове сте вероватно промашили, јер како сте и сами приметили ситна су слова...  

Посланице апостола Павла, Петра, Јована и Јованово откривење на многим местима помињу ЦРКВУ.


Млада дамо, ово нисте могли да прочитате у Светом писму, јер је ово реченица из апокрифног Томиног јеванђеља.

Pošto ste mi održali liturgiju i čula sam svetu reč vašu, reći ću samo par stvari.
1. Pročitala sam Sveto Pismo
2. Pročitala sam Kur'an
3. Pročitala sam dosta duhovnih knjiga budističke i hinduističke religije
4. Sve ovo što ste gore naveli, specijalno crvenim slovima istaknuto su dogme, a to je ono protiv čega se borim i na ovom forumu i u životu.
5.Nisam studirala bogosloviju, verovatno mi se potkrala neka greška, ne poričem.
6.U događaje iz biblije ne verujem
7.Isus je sigurno postojao kao istorijska ličnost, ali priče o hodanju po vodi, pretvaranja vode u vino i te fantazije mi baš ne leže.
8.Prevrće se u grobu ako može da vidi šta ljudi učiniše od njegovog učenja
9.Ne priznajem crkvu, njene zakone, kao ni popove, jer mi se ne dopada ideja da su oni spona između mene i onog u šta verujem.
10.Imam svoju interpretaciju vere, tako da me raznorazne "činjenice" ne dotiču.

E sad, pošto ste tako verski obrazovani, instistiram na nekim odgovorima od vas.
1.Hrišćanstvo promoviše skromnost,umerenost, štiti sirotinju...zbog čega se onda podižu, moram reći, luksuzne crkve, popovski domovi ili šta znam ja već, velelepne građevine, dok nam bolnice, starački domovi i sirotišta trunu? Zašto se pare koje se ostavljaju crkvi ne daju u obnovu istih, kupovinu medicinskih aparata, pomagala i ostalog? Barem u mom gradu se tako nešto nikada nije desilo. Zašto popovi imaju velelepne kuće, voze skupe automobile, i debelo naplaćuju svoje usluge (drug mi je student bogoslovije i znam koliko bakšiša dobije kada ide sa popom samo da sveti vodicu)?
2.Da li zaista veruješ da će tvoja dobra dela biti nagrađena (u ovom životu, da ne zalazimo u diskusiju da li postoji život posle života), a loša kažnjena?
3.Hrišćanstvo takođe promoviše mir, ljubav...zbog čega krstaški ratovi, zbog čega se recimo šalju misionari u neke plemenske zajednice koje žive po svojim uverenjima i tako im je dobro, i nameću hrišćansku religiju  narodu koji ima svoju tradiciju hiljadama godina (slučaj Aboridžina...aktuelno ovih dana, barem jedna pravedna stvar)? Znači, ja treba da volim i ljubim isključivo onog ko veruje u Hrista, jer inače činim greh?

Bogoslov nisam, niti ću biti, respect monasima koji su sami odabrali svoj put i posvetili se tome, a zauzvrat ne dobijaju ništa, osim duhovnog mira valjda, dok popovi debelo zarađuju zbog svoje "posvećenosti bogu".
Rekoh već jednom, crkva je do savršenstva organizovana institucija koja utiče na ceo svetski sistem, i po mom mišljenju, a ne znači da je ispravno, nema apsolutno nikakve veze sa pravičnošću i pravom verom.

Molim vas da mi odgovorite na ova pitanja, ali onako iskreno, i ako je moguće, bez citata i psalama. Odgovorite mi kao čovek, a ne kao veroučitelj, možda ću promeniti neko svoje razmišljanje.

Tarantulice,
pretpostavljam da pišeš u prvom licu množine misleći na nas dvojicu, silvanusa i mene.
Ako sam pogrešio - izvini.
On ti je citirao neka mesta iz Svtih Pisama i dao par svojih reči.
I ja isto. Nisam ti hteo ni ... uzburkati emocije a kamo li išta gore od toga.
Dobro. I ja ga čitam povremeno.
Bolja si od mene. Ja sam pročitao samo neke fragmente.
I ja isto.
One rečenice iz Svetog Pisma ti možeš nazvati dogmama i boriti se protiv njih.
One to nisu jer je jedna izašla iz usta Gospoda Isusa a druge su izašle iz pera svetog Luke,
zapisane su u putopisu njegovom, poznatom pod imenom Dela Apostolska.
E da! I ja se borim za slobodu od dogmi i religije, ali drugačije od tebe i ne doživljavam
kako ti doživljavaš.
Nisam ni ja i takodje grešim, kao i ti. AKo ne i gore!
U koje? Mnogo je to debela knjiga. Sumnjam da za svaki dogadjaj ili osobu misliš isto.
Imaš pravo da veruješ ili jok. Ja verujem očevidcima Hristovim i svom iskustvu.
Slikovito si ovo napisala, nema šta. Vaskrsli Hristos ... i dalje Duhom Svetim pomaže. Teši. I nadasve - Voli!
Ovo nisi ni morala napisati. I razumem tvoj stav. Veruj mi da sveštenici nisu ...spona ili posrednici ili ... tako nešto.
Ako si ti odlučila šta su činjenice za tebe, ko sam ja da ti nudim drugačije.
1. Daću ti neke razloge a ti uzmi u skladu sa tvojom interpretacijom vere u Hrista:
a) Bahatost pojedinaca.
b) Ljubav prema Bogu, Kome se hramovi i zidaju.
v) Želja da se dodvori nekim ljudima
g) Težnja da u veliki Hram mnogo vernika može doći.
d) Nemar prema starima i bolesnima, kao i siromašnima.
đ) Želja da siromašni nadju uhlebljenje - zidajući hramove.
e) ..............
Tja; iz iskustva znam da se daju i iz iskustva znam da se ne daju koliko bih to ja hteo. A vidim i ti.
A možda to nije ili-ili situacija, već i-i.
A ako se i desilo - onaj koji je dao je rekao da ne želi da se trubi o tome.
Citirao bih ti rečenicu gde Hristos Isus kaže, da kada dajemo naša desnica ne treba da zna šta radi
naša levica, ali ne smem. Pomislićeš ... šta već. 
Zato što su nezajažljivi ili novco-centrični ili materijalisti ili ... hajde i ti baci neki kamen na njih,
i iščačkaj i ti poneki trun iz njihovog oka, nemoj samo ja! 
Ja ne verujem u princip nagrade i kazne.
Ni moja majka nije mene gajila da joj ja pod stare dane... Već iz ljubavi.
Krstaški rat je bio sve ono ružno što rat može biti. Krali su od onih koji imaju i ubijali one koji im se konfrontiraju,
pa makar to bili i hrišćani. Po delima vidiš ko je koliki i da li je - vernik.
A što se tiče misionarenja.. vidim da to ne opravdavaš te ti na to nebih odgovarao.
"Ljubi bližnjeg svoga" uključuje svaku osobu na planeti i ne isključuje ni jednog.
Postoje monaške aktivnosti i u gradovima, i od ljudi koji nisu monasi.
Ja znam za to, ti ne znaš za to ali ja nisam bolji od tebe zbog toga. Ni za promil!
Ima jako mnogo istine u ovim rečima.
Bio sam iskren i ... sad ću pročitati još jednom da vidim da mi se nije potkrao cinizam ili sarkazam,
jer ... to bi bilo ružno sa moje strane.
Proverio sam i - to ti je to.

Млада дамо,
чини ми се да ваша порука одише жестином и променљивошћу (прво инсистирате на одговорима, мени је то деловало врло ултимативно, а на крају поруке мењате тај тон)

Покушаћу да одговорим на ваша питања колико знам и колико сам способан и расположен у овом тренутку (журим, јер игра Ноле).
Мислим да моји одговори ништа битно неће променити у вашем погледу на свет, али можда ће вам пружити увида у другачије доживљаје неких личности, ствари, догађаја...

1) Црква је једна заједница, једно Тело, коме је глава Бог, а удови су сви људи. а храмове подижу људи, који су делови тог Тела. Ако неко даје помоћ Цркви, како знате да тај исти не даје помоћ и онима ван Цркве? Мислим да они који подижу задужбине увек мисле на добробит свих (да ли треба да вас подсећам на лекције из наше историје и о томе да су и храмове и школе и болнице често подизали исти људи...).
Храмови се подижу, јер је људима понекад пријатније да буду у затвореним просторијама (ако је напољу хладно или пада киша...). Литургија може да се служи и на ливади и на планини и у шуми...Па када су се наши преци повлачили преко Албаније, нису упртили цркве и манастире на кола или леђа, али нису ни на том путешествију били без Цркве, јер она је увек била са њима (Црква је тамо где је народ, свештенство и на првом месту Бог! Окупили би се негде на путу, свештеник би рекао: Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада, увек и у векове векова, амин! А народ би у један глас ускликнуо: Амин! и гле, ту је била Црква Божија...) Храмови имају и символичку поруку, означавају лађу којом пловимо по мору немирном живота. Црква је брод, море је живот, капетан брода је Бог, официри су апостоли, морнари свештеници, путници су народ, једра на броду су вера, нада и љубав, јарбол је крст, невоље су олује...У почетку су се први хришћани окупљали по кућама, на гробљима ( ту нису могли да буду прогањани...), пећинама...
У данашње време, ја не бих подизао нове храмове, осим оних који су већ започети (не ваља добро и  племенито дело напуштати и не завршавати га, треба бити истрајан у добром и започетом раду...), а новац бих улагао у сиротишта, болнице и школе. Нама храмови, осим за велике празнике (причам само из свог угла, односно оних храмова у које одлазим), често буду полупуни (или полупразни, зависи како гледате на ово), што указује да за данашњи број верника овај број храмова изгледа сасвим довољан (а ако негде нема довољно места за све вернике који редовно иду на богослужења, ту би требало подићи још један храм).
Има свештеника који заиста живе у раскоши, али има и оних који живе веома скромно и право су светло Цркве. Мој професор са факултета је и предавач на Богословском факсу, ем је и свештеник, има 7-оро деце, ауто нема, мантија му излизана, а стално нам је понављао да деци припада Царство Божије и све је у децу улагао (а видео сам како су скромно његова деца одевена...). Имао сам прилике да видим неке свештенике који живе у изолованим срединама, па да видите како они обрађују земљу и врше дивна богослужења...
Треба се чувати генерализације, има свештеника, а има и оних других...А не треба све да трпамо у исти кош.
Мислим да би свештеници требали да живе као и апостоли или апостолски ученици или као наши светитељи, мученици, подвижници, исповедници..., дакле скромно, честито и на високом духовном нивоу.
Ни мени се не допада да неко у Цркви живи у раскоши, док му брат или сестра гладују. То није хришћански, ни људски. Није исправно да неко претура по контејнеру или да се храни у народној кухињи, а неко да једе у Хајату. А при томе и једни и други зову себе браћом и сестрама.
Брат и сестра ће увек видети потребе својих ближњих и помоћи ће ако може, а ако другачије поступа да ли је онда брат (сестра) ?
Не осуђујем свештенике, зато што сам ја још каменијег срца и гори од њих, колико пута сам ја могао да помогнем, а нисам...А ви, млада дамо, колико пута сте ви могли да помогнете, а нисте? Колико пута сте могли некоме још више да помогнете?
То што код нас има гладних, што има деце у сиротиштима, то што има бескућника, то је наше огледало, огледало наших кокамењених душа...
Трудим се да себе променим, да ја постанем бољи и племенитији, а када ја будем био бољи, биће боље и онима око мене...

2) Свако зло дело ми шкоди, слаби ми вољу, цепа карактер, уништава ми душу...Када зло чиним другоме, тиме и себе рањавам и шкодим...Дакле, када зло чиним, већ сада примам плату...
Добра дела овде не морају да буду награђена (најчешће ни нису). Па сети се само како је Господ Исус Христос поступао, а како су му земљаци на то узвратили? Како су многи добри и племенити, овде били исмејани, испљувани, прогањани, мучени...
Пут хришћана је пут страдања, не може се бити истински верник, а да се не носи крст (човеку је често његов крст најтежи и разликује се од крста другог човека).
А чинити добро, већ је само по себи добро за човека, јер он се боље осећа (рука која даје је увек изнад руке која прима; Блаженије је давати, него примати...). Ко учини добро дело, увек се због тога лепо осећа, па ма како то било мало и незнатно дело...(нахрани врапце, насмеши се и помилуј дете и схватићеш...  )

3) Крсташки ратови нису вођени због вере (све више стичем утисак да сте, млада дамо, танки са историјом), већ због похлепе богаташа, себичлука, територијалних и материјалних претензија (дакле ниске побуде)...Јасно је као дан да је то погрешно и лоше.
Господ Исус Христос је рекао својим ученицима да иду и науче све народе и да их крсте у име Оца и Сина и Светога Духа. Нигде није спомињао присилу. Вера не може да се изнуди, Принудом човека терамо на лицемерје, издајство себе и својих уверења. Принудом уносимо зебњу у човека.
Принуда нема никакве везе са јеванђељем, са Богом, са вером, већ примена принуде и силе говори да су такви напустили пут Божији и да се заборавили на Истину.
У хришћанству се каже: Дођи и види - дакле без принуде (било какво наметање говори о искривљавању хришћанства) !

Треба да волиш све људе, без разлике (мислим на полну, верску, националну, класну, друштвену, образовну разлику..., а не на разлику у степену и начину, облику љубави...)

Морам мало да цитирам Господа Исуса Христа:

Чули сте да је казано: Љуби ближњега својега, и мрзи непријатеља својега. А ја вам кажем: Љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вријеђају и гоне. Да будете синови Оца својега који је на небесима; јер Он својим сунцем обасјава и зле и добре; и даје дажд праведнима и неправеднима. Јер ако љубите оне који вас љубе, какву плату имате? Не чине ли тако и цариници? И ако поздрављате само браћу своју, шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци? Будите ви, дакле, савршени, као што је савршен Отац ваш небески. (Матеј 5, 43-48)


Извињавам се ако сам вас неким својим мислима повредио или увредио (ако јесам, молим вас да ми опростите).

 

Јао, колико је сати, а Ноле увелико игра...

 
Dakle propast.
Tarantulice

Odlicno to sam ja vec pitao odavno.
Problem na koji sam naletao je hriscanstvo na papiru i u praksi. Dakle i sada vidim da 99% pravoslavaca kidisu na sekte i sta vec ne, a te sekte bolje poznju bibliju od njih sto po meni ne znaci nista jer to je obicna frankenstajska knjiga sa gomilom mitova i gluposti skupljenim iz ostalih paganskih religija.
Hriscani iz Crkvi napadaju sektase a sektasi posto su miroljubivi i ne idu u rat i ne ubijaju vade mane koje crkveni hriscani imaju.
Kod nas su svi Pravoslavci prosvetljeni a niko nista ne prati i ne veruje. Zovem popa odem u Crkvu i to je sve.
Ispiranje mozga.

 problem je samo shto je glava nekako u oblacima   i ne komunicira bash sa udovima ,pa tu ulogu preuzima sveshtenstvo ...  

  zato pastva i luta kao muva bez glave , jer nisu navikli da koriste svoju - vec chekaju isusa ,a isus :

    niti ide‚ niti će ti doći‚ nit' 'se nadaj niti ga pogledaj ....  

Ha ha ha 
Odlicno.
Ziveo Odin