Za izbor si upravu, svako ima izbor i treba da razmisli pre odluke, ali ljudi grese.

pa greše...

Mislim da, kao prvo, treba razlikovati destruktivne i manje destruktivne sekte (to su oni koji ne vole da ih zovu sektama, nego verska zajednica i sl.).
Drugo, kako ljudi uopste dospevaju u sekte? Jedna varijanta da te rode roditelji koji su vec u sekti i ti to prihvatas tako kako je. Drugi nacini su uglavnom preko poznanika, ili, putem agresivne politike kakvu vode recimo Jehovini svedoci, koji mogu da privuku ljude koji su ili neopredeljeni ili bi hteli da probaju nesto novo.
Da ne govorim o tome da ljudi koji su u bilo kakvom problemu lak 'plen' za sekte.

Imam licna iskustva i primere iz blize okoline u vezi sekti... ali da ne davim....

Ko i ti, i ja imam lična iskustva sa sveštenicima i episkopima aki imam dvojaka - jedni koji kažu ...
pa to si i sama doživela, i drugi koji kažu: "Poznavajući Boga, znam da je On Mnogo-milostiv i nadam
se da će naći način da i ljude iz tih grupacija dovede u Carstvo Hristovo, jer Bog je Čovekoljubiv!"
Razumem prve a razumem i druge.
Lično se poistovećujem sa drugima, a Bog zna šta će biti sa tim ljudima,
koji nisu u Crkvi. To su, kao i mi, Njegovi ljudi i On je i za njih poginuo na krstu i
vaskrsao u nedelju.


Tja.
Crkva (a to su neki manje, a neki više kako ti kažeš - pošteni i pročiščeni ljudi)
je ta, oni su ti koji su prosledjivali kroz vreme i prostor poznanje (učenje) o
Hristu Isusu, i ti odvajas ljude od ljudi! Tj. crkvu od učenja!
Vidim ja po ovom forumu da je reč 'crkva' postala 'ne-dobra' reč,
a onda kada se nadjem medju vernicima (pa bili oni 'profi' ili jok)
ne kapiram to!
To mi liči kao i na fakat da su do pre 50 godina hrišćanski fundamentalisti bili
oni ljudi koji veruju u Jednoga Boga, jedno Sveto Pismo i Predanje,
jednu Crkvu.... A sada? Zbog onih mnogoborjnih akcija muslimanskih terorista
koji se greškom nazivaju 'fundamentalisti' - to posta negativna reč.

Potpuno te shvatam i ... bojim se....
Bojim se da te tvoj stav (mišljenje) ne odvede u pasivnost.
Jer ako nastaviš da misliš da je crkva no-no mesto za tebe (i kao grupa vernika na
Liturgiji i kao Hram gde se možeš na miru .... npr. utorkom u 11 pomoliti Bogu)
ti nećeš u crkvu ići.
A nisam ja taj mudar čovek koji je rekao: "Jedan hrišćanin - ni jedan hrišćanin".
I ja tebi šaljem tri mala      !

Drago mi je sto se bois i brines o meni, kad bi se svi oko meni tako brinuli . Ja jesam aktivna, bar trudim se biti aktivna, ali ne u okvire kriscanstvo. Bozji hram bilo bi to crkva, jamija ili sta god uopce ne odbacujem nego suprotno mislim da su nuzni.
Kriscani ne priznaju drugi propovjednici, bogoljudi, ili bogovi koji su sisli na zemla kako bi spasili ljudi, osim Hrista.  To ogranicava ih da vjeruju da jedino Hristov put je jedini pat. Ja kazem da je istinski ali ne jedini.

Osnovna obeležja sekti

Osnovna obeležja po kojima se jedna organizacija ili grupa prepoznaje i obeležava kao sekta jesu sledeća:

Središnje mesto u tim grupama zauzima učenje. Ono, po pravilu, sadrži princip donošenja spasenja svima koji ga prihvate i isključive ispravnosti/istinitosti. Sastavni deo tih učenja jeste suprotstavljenost unutra/grupa = dobro prema spolja/svet = zlo. Ovo uprošćeno crno-belo viđenje sveta isključuje složenost stvarnosti i oslobađa čoveka različitih sukoba sa svetom. Učenje je jedan zatvoren sistem koji ne dopušta nikakvu sumnju. U razrađenom sistemu cenzure i samocenzure kritikovanje učenja i ponašanja vrednuje se kao izraz vezanosti za spolja, to jest za zlo, Satanu i slično, odnosno kao nedostatak svesnosti/razvoja. Shodno tome, sumnjičavac se na putu ka spasenju nalazi na najnižoj stepenici. Kao pomoć pri isključivanju sumnje primenjuju se metode i sredstva za izmenu svesti. Grupe se odlikuju strogom organizacionom strukturom koja je obeležena jakim principom vođe. Vođa je, po pravilu, osnivač ili sledbenik osnivača, neko koga je osnivač imenovao ili koje uspeo da pobedi u borbi za prevlast vođenoj posle osnivačeve smrti. Postoje i grupe u kojima vođa ima samo reprezentativnu i ujedinjavajuću (identifikujuću) ulogu, a prava moć je u rukama drugih osoba koje se u javnosti pojavljuju vrlo retko ili se uopšte ne pojavljuju. Totalno potčinjavanje vođi predstavlja se kao sredstvo za postizanje spasenja, pri čemu se vođi u pojedinim grupama pripisuju božanska svojstva. U skladu sa ovim, odluke i kriterijumi po kojima se one donose jesu za običnog člana potpuno nepoznati. Sledeće obeležje principa vođstva jesu vertikalno usmereni odnosi koji stvaraju veliku zavisnost mnogih osoba od jedne osobe. Ti odnosi ostaju jednosmerni, pošto vođa nije sposoban za odgovarajući povratni odgovor. Umesto kulturnog zajedništva, odnos učenika i učitelja sveden je u tim grupama na formu bez sadržaja. Horizontalni odnosi između članova u drugom su planu. Ukoliko se u grupama nude terapeutske tehnike, onda se obavezno mora ispitati stručnost tihterapeuta. Svakodnevni život članova strogo je regulisan. To se odnosi na odevanje, ishranu, molitve, seksualne partnere i raspored vremena. Svakodnevica članova često je isplanirana do granica njihove psihičke i fizičke izdržljivosti. Pri tome pojedinac nema mogućnost da izgradi distancu prema svojoj situaciji i da o njoj razmisli. Isplaniranošću vremena i lišavanjem sna ciljano se snižavaju sposobnost koncentracije i kritičnost. Tako se, korak po korak, sprovodi obezličavanje, odnosno uniformisanje svesti, što se ispoljava u spoljnom izgledu, a pre svega u mišljenju, i što može dovesti do samouništenja. Ovakvo postupno menjanje dotadašnjeg identiteta i stvaranje novog naziva se tehnikom kuvane žabe: Ako se živa žaba stavi u vodu zagrejanu na 100 stepeni - odmah će iskočiti. Ako li se žaba, međutim, stavi u hladnu vodu, i ako se voda tada postepeno zagreva do 100 stepeni, žaba će biti skuvana, a da to nije ni osetila! Da bi se prikazalo jedinstvo grupe, a naročito da bi se istakla različitost od spoljnog sveta, u mnogim grupama razvijaju se osoben jezik i pojmovni sistem. Pri tome ne samo da se stvaraju nove reči (kovanice), već se izvesnim pojmovima oduzima njihovo pravo značenje kojeg imaju u našoj normalnoj jezičkoj svakodnevici i daje im se nov značenjski sadržaj. Tako se kontrolni mehanizmi jezičke svesti stavljaju van snage. Grupi svojstveni jezik i pojmovni sistem često su prilično neobični, tako da to izvan grupe stvara teškoće u komunikaciji i dovodi tako do jedne vrste izolacije. Ima li se još u vidu da osoben jezički svet uslovljava i osoben misaoni svet, onda se može pretpostaviti da će se u člana koji hoće da napusti grupu pojaviti nesigurnost i dezorijentisanost. Svest da se pripada “eliti izabranih i spasenih” samo se uslovno može smatrati olakšanjem, budući da snažan pritisak koji na člana vrši navodna misija koju treba da ispuni može biti opterećenje. To je naročito izraženo u eshatološkim grupama (onima koje predviđaju skoru propast sveta), jer je navodni kraj sveta sve bliži.

Psihomutacija

Proces vrbovanja i uvlačenja u sektu, koji počinje posle prvog obraćanja i pobuđivanja interesovanja, odvija se u tri faze:

Ostavljanje utiska, izazivanje zadivljenosti predloženim programom organizacije, razaranje lične sigurnosti i odvajanje od dotadašnjeg okruženja. U osobu koja se vrbuje dovode se u pitanje i remete njen dotadašnji religijski stav i/ili pogled na svet. Pri tome ulogu igraju sugestivni elementi i stvaranje, odnosno pojačavanje strahova.

Menjanje postojećeg identiteta i izgradnja novog. Tako nastali vakuum ispunjava se novim načinima razmišljanja i ponašanja te novim emocijama, često sugestivno izazvani doživljaji i isplanirane slučajnosti pomažu da se izmene sopstvena shvatanja. Psihološki uticaj grupe tu igra važnu ulogu. Ljudi se za kratko vreme promene i istovremeno izgrade novi identitet.

Stabilizovanje i učvršćivanje novog identiteta. Promena i nova orijentacija moraju biti stabilizovane i učvršćene. Cilj je da nova ubeđenja i nove vrednosti budu tako usvojeni da ih član i izvan grupe nepokolebivo zastupa i brani te za njih vrbuje nove članove. Pri sticanju i učvršćivanju novog identiteta zajednica grupe igra suštinsku ulogu. Ova zajednica deluje na zainteresovanog ponekad pozitivno, utoliko što u njoj na izgled postoji istiniti odnos zajedništva. U stvari se ta “zajednica” svodi na jaku socijalnu kontrolu. Pri tome se koriste sledeće metode kontrole:

Kontrola ponašanja: Način života često je strogo normiran. To znači delimično ili potpuno propisanu ishranu, odevanje ili odgovarajuća uputstva za obrede i meditacije. Lični životni prostor tako se sve više sužava. Dok se razmišljanje i ponašanje u skladu sa sistemom nagrađuju, “otpadničko” ponašanje može doneti kaznu. Ko aktivno učestvuje u svojem kažnjavanju najčešće i sam veruje da je zaslužio te kazne.

Kontrola mišljenja: Novi članovi često nekritički i nepromišljeno prihvataju novo učenje i novu terminologiju. Poslušnost naređenjima odozgo očigledno je važna lekcija koju je potrebno naučiti: “Ti si niko i ništa, učitelj je sve!”; “Totalna sloboda zahteva totalnu poslušnost”. Vođe, doduše, ne mogu propisati lična razmišljanja, ali osećanja i razum u normalnim slučajevima slede ponašanje.

Kontrola osećanja: Stvaranjem osećanja krivice i straha pokušava se da se član veže za grupu. Za to su naročito prijemčivi osetljivi, idealistički nastrojeni ljudi. Pošto se kritički stavovi često tumače kao nedovoljna ubeđenost u učenje, “krivac” se mora odužiti kroz, na primer, više rada, meditacije, učenja i slično. Ovo se u nekim grupama pojačava izveštajima o ponašanju u kojima pojedinac mora dati detaljan opis svojih svakodnevih pogrešaka. Pri tome nastaje neizreciv pritisak da se, u skladu sa učenjem organizacije, ostvaruju visoka postignuća. Posledice mogu biti stalna iscrpljenost ili osećanja krivice i niže vrednosti.

Kontrola informacija i okruženja: Tamo gde su mogućnosti informisanja kontrolisane, tu je mogućnost kritičkog i samostalnog delanja bitno smanjena. Što je pristup mas-medijama i obrazovanju manji, to je veće vezivanje za učenje i praksu odgovarajuće grupe. Jedan od oblika kontrole informacija jeste i praksa da se učenje zainteresovanima predaje samo malo po malo.

Pomenute tri faze, skupa sa metodama kontrole ponašanja i mišljenja, mogu se kratko označiti kao “unfreezing” (“odmrzavanje”), “changing” (“menjanje”) i “refreezing” (“ponovno zamrzavanje”), a ceo proces izmene naziva se psihomutacija.

Preduslovi za psihomutaciju

Da bi se način odvijanja procesa psihomutacije potpunije shvatio potrebno je navesti i osnovne preduslove u samoj ličnosti koji omogućavaju primenu i izvođenje faza psihomutacije.

Ličnost je jedinstvena celina različitih svojstava: karaktera, temperamenta, stavova, zanimanja, potreba, osećanja, sposobnosti, fizičke konstitucije itd., koja se odlikuje jedinstvom, jedinstvenošću i doslednošću. Međutim, ta složena organizacija svojstava nije nepromenjiva, što se i te kako uvažava u delovanju savremenih sekti, za koje je ličnost “jedno stvarno ljudsko biće”, koje diše i misli, koje je opterećeno svim predrasudama, slabostima, pohlepom, nestalnošću i drugim osobinama običnog ljudskog bića. Dakle, naglašena je usmerenost ka promenjivim sastavnim delovima sklopa ličnosti i nerazumskim delovima, sa težnjom da se u čoveku potisne razumsko (motivacija, a zatim i drugi sastavni delovi sklopa ličnosti), i da se čovek tako učini pogodnim za manipulaciju. Američka bihejvioristička škola, ne slučajno, u primenjenoj psihologiji prvenstvo daje socijalnim stavovima zbog njihove promenjivosti, te otuda i mogućnosti da se tako na ponašanje utiče, da se ono usmerava i oblikuje.

U vezi sa psihomutacijom do koje dolazi u sektama poseban značaj ima razmatranje nekih svojstava i sklonosti ličnosti koje dolaze do izražaja u socijalnoj interakciji i grupnoj dinamici, a najznačajniji su sugestibilnost, sklonost imitaciji, simpatijama i antipatijama, identifikaciji itd.

Od navedenih svojstava najveći značaj ima sugestibilnost ličnosti, koja je u neposrednoj funkciji uticanja na motive, socijalne stavove i uverenja, odnosno na prihvatanje tuđih ideja i stavova. Mek Dugal definiše sugestiju kao “proces komuniciranja koji dovodi do prihvatanja sa uverenjem predloženog sadržaja u kojem ne postoji nikakav adekvatan logički temelj koji bi to prihvatanje opravdao”. Tom određenju sugestije potrebno je dodati još jednu značajnu komponentu: pri nuđenju i prihvatanju predloženog sadržaja ne postoji prinuda od strane komunikatora. Nepostojanje prinude (a ipak dobrovoljno pristajanje) upućuje na zaključak da primalac sadržaja mora imati jedno specifično psihološko svojstvo - sugestibilnost, koje se ogleda u smanjenoj sposobnosti za kritičko prosuđivanje ponuđenog sadržaja. To znači da je sugestibilnija ona ličnost u koje vrednosni sistem nije čvrsto izgrađen, čija su uverenja slabija, ne postoji sasvim pouzdan sopstveni sud o pojavama stvarnosti, poremećena je emocionalna ravnoteža i nedovoljno je izgrađena moralna svest. Tome je potrebno dodati i situacione činioce tipične za krizne situacije, koji slabe psiho-socijalne odbrambene mehanizme i povećavaju sugestibilnost. Na drugoj strani, zrela, intelektualno, socijalno i emocionalno skladno organizovana, visoko moralno svesna i motivisana ličnost, uz to i visoko adaptibilna na situacione činioce, manje je podložna sugestibilnosti.

U procesu učenja čovek se menja, formira sopstvenu, individualizovanu sliku objektivne stvarnosti. U toj slici veliki značaj imaju stavovi prema pojavama, procesima, drugim ljudima, društvu i njegovim stavovima. Ti stavovi, lični i socijalni, mogu biti zasnovani na različitim osnovama. Sa stanovišta osetljivosti i sugestibilnosti, poseban značaj imaju stavovi zasnovani na emocijama, jer su podložni čestim promenama i nisu logični.

Simpatija i antipatija, kao dva suprotna pola psiho-socijalne interakcije, opredeljuju postupke pojedinca prema drugim jedinkama i socijalnoj grupi sa izrazito emocionalnim, iracionalnim nabojem. Emocionalna privrženost socijalnoj grupi ili pojedinim, obično harizmatskim autoritetima podrazumeva izvesnu nekritičnost prilikom prihvatanja ponuđenih sadržaja. U svakom slučaju, emocionalno obojen stav veoma je pogodan za psihološko uticanje bez obzira na to da li je reč o potrebi razvijanja (produbljivanja) simpatije ili antipatije. Identifikacija, kao značajan odbrambeni mehanizam ličnosti, ide dalje od pukog oponašanja sopstvenih uzora. Ona traži poistovećivanje sa autoritativnim pojedincima, idejama i socijalnim stavovima velikih grupa. U osnovi identifikacije jeste podsvesno bežanje od osećanja inferiornosti, “dobijanje snage” utapanjem u “noseću” masu ili autoritet. U slučaju da identifikaciji prethodi simpatija (ili antipatija), emocije se mogu proširiti kao epidemija i izazvati iracionalne oblike grupnog ponašanja (kolektivno samoubistvo, napad na druge ljude - neistomišljenike i slično) baš u pravcu u kojem ih i usmerava primena metoda kontrole i izmene ponašanja.

Osim navedenog, određeni značaj u individualnoj komunikaciji za ciljanu izmenu ponašanja i strukture ličnosti, ima i primena koercitivnih metoda (metoda prinude). Te metode imaju svoj pojavni oblik u tehnikama kontrole:

Hipnoza: stanja visoke sugestibilnosti izazivaju se hiponozom, koja je često prerušena u relaksaciju ili meditaciju.

Stalni grupni pritisak: potiskivanje sumnje i otpora prema novim idejama i zloupotreba potrebe za pripadanjem.

Bombardovanje ljubavlju: grljenjem, ljubljenjem, dodirivanjem i laskanjem stvara se osećanje pripadnosti novoj porodici i/ili novim prijateljima.

Odbacivanje starih vrednosti: stalnim nipodaštavanjem starih vrednosti i verovanja ubrzava se prihvatanje novog načina života.

Konfuzna doktrina: kroz složena predavanja o teško razumljivim sektaškim doktrinama podstiču se odbacivanje zdravog razuma i slepo prihvatanje novog učenja.

Metakomunikacija: naglašavanjem određenih ključnih reči ili fraza u dugim iscrpljujućim predvanjima usađuju se, u vidu sublimiranih poruka, osnovni pojmovi iz učenja sekte.

Uklanjanje privatnosti: sprečavanjem samostalnog razmišljanja izaziva se gubitak sposobnosti logičkog rasuđivanja.

Deprivacija (lišavanje) smisla za vreme: uklanjanjem svih satova i svih informacija o vremenu uništava se sposobnost za vrednovanje informacija, ličnih reakcija i telesnih funkcija u odnosu na vreme.

Dezinhibicija: instrumentalizacijom detinjastog ponašanja podstiče se detinjasta poslušnost.

Beskompromisna pravila: traženjem saglasnosti za, na prvi pogled - prosta, pravila kojima se određuje vreme obedovanja, kontrola fizioloških funkcija i upotreba lekova izazivaju se regresija i dezorijentacija.

Verbalne uvrede: neprestanim izlaganjem pogrdnim rečima žrtva se dovodi do bezosećajnosti.

Deprivacija (lišavanje) sna: produžavanjem mentalne i fizičke aktivnosti i uskraćivanjem potrebnog odmora i sna, što za posledicu ima hroničan zamor, stvaraju se dezorijentacija i ranjivost.

Propisivanje odevanja: da od žrtve se zahteva da se povinuje propisima o odevanju koji važe u sekti, što vodi uklanjanju individualnosti.

Ispovedanje: ispovedanjem ličnih slabosti i najdubljih osećanja sumnje, što omogućava kasnije zloupotrebe, podstiče se razgradnja ličnosti.

Prenaglašavanje nesavršenosti drugih: neprestanim ukazivanjem na nedostatke spoljašnjeg sveta stvara se lažno, rigidno osećanje isključive pravednosti i moralnosti.

Paradna i gvozdena hijerarhija: zahteva se bespogovorno prihvatanje autoriteta sekte, radi “spasenja”, napredovanja i sticanja moći.

Izolacija: fizičkim odvajanjem od porodice, prijatelja, društva i racionalnih ciljeva izaziva se gubitak osećaja za stvarnost.

Kontrolisano dozvoljavanje: naizmeničnim nagrađivanjem i kažnjavanjem sličnih postupaka održavaju se stalna ranjivost i zbunjenost.

Promena načine ishrane: lišavanjem nervnog sistema neophodnih hranljivih sastojaka, što se postiže naročitim načinima ishrane i/ili gladovanja, stvaraju dezorijentacija i preosetljivost.

Igre: uvođenjem u igre sa opskurnim pravilima stvara se zavisnosti od sekte.

Nema pitanja: obeshrabrivanjem pokušaja da se postavljaju pitanja potrebno je izazvati automatsko prihvatanje dogmi sekte.

Krivica: preuveličavanjem “grehova” iz prethodnog života stalno se naglašava potreba za spasenjem.

Strah: pretnjama duši, životu ili bližnjima za i najmanju “negativnu” misao, reč ili “negativno” delo održavaju se lojalnost i poslušnost sekti.

Zamena odnosa: stvaranjem sektaških brakova i porodica uništava se porodica kojoj je žrtva pripadala pre stupanja u sektu.

Kako proceniti neku grupu?

Šta činiti kada se stupi u kontakt sa nekom grupom koju je potrebno proceniti, a pri tome postoji nesigurnost o pravoj prirodi grupe? U svakom slučaju, potrebno je dobro proučiti dotičnu grupu pre nego što joj se, možda, pristupi. Pri procenjivanju može biti od pomoći sledeći spisak kontrolnih pitanja:

Da li se svet kreće u susret propasti i da li samo grupa zna kako da se spasemo?

Ima li grupa gotov recept za rešavanje svih problema? Da li se učenje grupe smatra nadmoćnijom od svih nauka?

Da li je slika sveta koju grupa nudi zapanjujuće jednostavna i da li rešava zaista svaki problem?

Da li postoji jaka zavisnost članova od harizmatske figure vođe ili neke neodređene hijerarhije koja vlada autoritarno?

Da li se razmišlja, radi i postupa isključivo u kategorijama crno-belo?

Da li se odbijaju priznate nauke i svako racionalno mišljenje?

Da li se u zajednici ne dopušta nikakva kritika?

Da li se odgovori na pitanja izbegavaju ili odlažu za kasnije?

Da li se knjige i novinski izveštaji o dotičnoj grupi u načelu odbijaju ili zanemaruju? Da li se kritika i odbijanje od strane spoljašnjeg sveta koriste kao dokazi da je grupa u pravu?

Da li su zahtevi o finansijskim obavezama članova nejasni?

Da li se pokušava da se stvori zavisnost tako što se propisuju svakodnevno sastajanje i bavljenje određenim knjigama ili filmovima ili što se zabranjuje kontakt sa prijateljima i rođacima?

Da li se od članova zahteva da iznesu na videlo intimne pojedinosti iz svog života?

Postoji li nekakvo “tajno učenje” koje je nagovešteno članovima?

Da li često dolazi do sukoba sa okruženjem ili ličnih sukoba između bivših i sadašnjih članova? Postoje li pravni sukobi grupe sa vlastima i drugim javnim ustanovama?

Da li je najviši cilj da se radi samo za zajednicu?

Da li postoji pritisak da se što pre postane član?

Naravno da se sve ovo ne javlja istovremeno kod svih grupa. Ipak, trebalo bi biti veoma oprezan ako se prilikom ispitivanja neke grupe samo i na jedno od ovih pitanja može odgovoriti potvrdno.

Kako sekte prenose sadržaje svojih učenja?

Osnovni sastavni delovi učenja sekti mogu se prenositi na različite načine. Načelno (i uopšteno) gledano, postoje sledeća sredstva prenošenja:

a) Auditivna sredstva. Tehnika delovanja pomoću tih sredstava može biti neposredna i posredna. Neposrednom tehnikom uticaj se ostvaruje direktnim obraćanjem licem u lice, ličnim prenošenjem sadržaja - uticajem na svest ljudi govorom i drugim simboličkim sredstvima. Posredne tehnike jesu one kod kojih se auditivnim sredstvima deluje na ljude posredstvom tehničkih pomagala: radija, muzike, zvučnih efekata i šumova itd. Živa reč, neposrednim obraćanjem ili preneta tehničkim sredstvima, ima najznačajniju ulogu u prenošenju poruka. Pri neposrednom obraćanju, praćena mimikom, gestovima i emocijama, može na ljude delovati veoma sugestivno.

b) Vizuelna sredstva. Kao posrednici u prenošenju poruka ta sredstva su se pojavila veoma rano, sa pronalaskom štampe i fotografije. Štampa je najstarije i najsloženije vizuelno sredstvo, jer objedinjuje tekst, crtež, fotografiju itd.

v) Audio-vizuelna sredstva. Moderna masovna medija, naročito televizija, omogućuju neviđeno širenje informacija i stvaranje predstava o svetu kao “velikom selu”. Ako je, prema novoj doktrini Vojske SAD, informacija postala najubojitije oružje, sasvim je sigurno da je televizija najmoćniji medij preko kojeg se tim oružjem deluje na svest masa. Nije više reč o prenosu slike sa lica mesta, već o proizvođenju informacija prema sopstvenim interesima. Mogućnost razmene informacija i kulturnih i idejnih uticaja povećana je do neslućenih razmera. U sve većoj integraciji sveta, zbog jednosmernih tokova svih tekovina kulture i informacija, sekte imaju mogućnosti da preko sredstava masovne komunikacije znatno utiču na svest ljudi, pogotovu u malim, siromašnim, informatički skrajnutim zemljama. Tako su sredstva masovne komunikacije, a u novije vreme Internet, u direktnoj funkciji ostvarivanja premoći i interesa sekti.

Posle opisa osnovnih obeležja sekti može se dati definicija pojma sekta koja bi trebalo da olakša prepoznavanje da li je u slučaju neke grupe ili organizacije reč o sekti ili nije.

SEKTA je grupa koja

a) prema nekoj osobi, nekoj ideji ili nekom predmetu ispoljava veliko poštovanje ili im pridaje preteran značaj;

b) koristi programe izmene mišljenja da bi članove ubedila da prihvate ideje te grupe, da bi članovima upravljala i da bih socijalizovala, to jest integrisala u osobeni obrazac odnosa, verovanja, vrednosti i postupaka unutar grupe;

v) u članovima sistematski stvara stanja psihološke zavisnosti;

g) iskorišćava članove da bi ostvarila ciljeve vođa;

d) članovima, njihovim porodicama i njihovom socijalnom okruženju nanosi oštećenja psihičkog i fizičkog zdravlja.

Sekte prema sadržaju njihovih učenja možemo podeliti na

verske

psiho(terapeutske)

političke

komercijalne.

Pored ovih navedenih obeležja potrebno je reći i to da su sve sekte prema unutrašnjem ustrojstvu i unutrašnjim odnosima totalitarne, a prema posledicama svojega delovanja destruktivne. Otuda je metodološki potpuno pogrešno i vrlo neozbiljno pominjati totalitarne i destruktivne sekte, pošto se u tom slučaju može zaključiti kako postoje sekte koje nisu totalitarne i destruktivne, a to nije tačno. Određenja totalitarno i destruktivno spadaju u obim i sadržaj pojma sekta, samo što se, od grupe do grupe, ispoljavaju u različitoj meri.

Podložnost sektama

Kada se razgovara o vrbovanju za sekte i ulasku u njih obično se čuju izjave kao što su: “Ja se na to nikada ne bih upecao” ili “Meni se takvo nešto ne bi nikada moglo dogoditi”. Takođe je rašireno i ubeđenje da samo “slabe” ili “labilne” osobe mogu biti ugrožene.

Nijedno ubeđenje ne odgovara stvarnom stanju. Stvarnost, naime, stalno pokazuje da je svako mogućna žrtva sekti. Sa nove “spasitelje” zanimaju se pre svega idealistički nastrojeni i refleksivni ljudi. Načelno gledano, mogućne žrtve vrbovanja najpre su ljudi koji se nalaze pred nekom životno važnom odlukom. Nasuprot tome, osobe koje imaju čvrste životne stavove manje su tome podložne. Mladi su naročito ugroženi, pošto su u godinama puberteta i adolescencije, u kojima nastaju mnoge praznine koje je potrebno ispuniti. Za sekte se mogu zanimati ljudi različitih starosnih doba. Skoro svako se nekada susreo sa ponudama neke sekte. Da li će, i u kolikoj meri, te poruke biti opažene i prihvaćene, zavisi od različitih ličnih i spoljnih okolnosti. Između ostalih, to mogu biti sledeći činioci:

Osećanje usamljenosti i potreba za prijateljima ili grupom kojoj bi čovek mogao pripadati;

Nezadovoljstvo sopstvenim životom i osećanje nezadovoljstva;

Teskoba zbog neuspeha u školi ili na radnom mestu;

Veliki pritisak za još većim postignućima, koji se ne može izdržati na duži rok;

Osećanje da lična postignuća nisu dovoljno vrednovana;

Želja za više pažnje i utočištem;

Razočaranje zbog prekinute veze u privatnom životu;

Problem mladih da se odvoje od roditelja;

Želja za novom figurom roditelja ili novim uzorom;

Strah od preuzimanja odgovornosti, što vodi do želje da se ta odgovornost prenese na grupu;

Potreba za pravim dubokim smislom sopstvenog života;

Čežnja za duhovnim iskustvima koja nadilaze površnost stvarnosti;

Želja za što savršenijim odgovorima na lične i društvene probleme;

Potreba za duhovnim vođstvom i autoritetom

Razočaranje sadašnjim društvom, njegovim materijalizmom i egoizmom;

Strah od budućnosti koji sprečava čoveka da uzme život u svoje ruke;

Zanimanje za psihološka pitanja i rešenja psiholoških problema;

Želja da se slede alternativni modeli života, s one strane prihvaćenih predstava o životu i sreći, koje se smatraju prevaziđenima;

Zanimanje za angažovaniji pristup budućnosti.

Sve ove želje, svi ovi strahovi i ciljevi prisutni su u svakome od nas. Naročito su izraženi u dobima ličnih i društvenih kriza. Ako se čovek tada nađe pred nekom takvom ponudom nije čudno ako za nju pokaže zanimanje. Ovo, naravno, važi samo onda ako ta osoba nije dovoljno ili nije uopšte obaveštena o pravoj prirodi odgovarajuće grupe. Kolika će biti spremnost da se priđe dotičnoj grupi - zavisi od mnogobrojnih činilaca. Najvažniji činioci ipak su pogled na svet kojeg neka osoba odnosno pogled na svet dotične grupe.

Poseban slučaj – mladi

Problem sekti naročito je značajan kada je reč o mladima. Mogućnosti uticaja i izmene koje imaju takve organizacije daleko su veće kod onih koji odrastaju nego kod odraslih, koji raspolažu manje-više učvršćenim stavovima o životu. Posledice koje ima članstvo mladih u sektama mogu zbog svega toga biti prilično veće. Po nalazima omladinskih psihologa, mladi se ne osećaju nesigurnima samo zbog svog tela, već i zbog svoj intelektualnog stanja. Nasuprot krajnosti da neko nije sposoban ni za šta stoji krajnost osećanja precenjene lične vrednosti. U socijalnim okvirima kod mladih postoji nesigurnost o spsobnosti moralnog rasuđivanja, o sposobnosti da se planski i smisleno razmišlja unapred i da se procenjuju posledice postupaka. Ne može se, takođe, očekivati da mladi uvek imaju kritičku distancu prema novim idejama i ideologijama.

U traganju za sopstvenom ličnošću mladi su skloni da izabiraju uzore i slike-vodilje, ali i da se priklanjaju idealima i ideologijama. Odrastanju pripadaju i lične krize koje se mogu ispoljavati kroz sukobe sa autoritetima (na primer - roditeljima), sa sopstvenim identitetom ili sa partnerom. Posledice toga mogu biti unutrašnja napetost, osećanje bespomoćnosti ili nesposobnosti i doživljaj ugroženosti i opasnosti spolja. U takvim životnim situacijama kod mladih postoji ranjivost koju mogu iskoristiti sekte i slične organizacije. Prividno se tada dobija željena samostalnost, podstiče se odvajanje od roditelja i pojačava se osećanje lične vrednosti; umesto sopstvene porodice žrtva dobija jednu pseudo-porodicu. Izolacijom od poznatog okruženja sugeriše se postojanje samostalnosti, a navodno pronalaženje identiteta pomoću novog pogleda na svet izaziva osećanje “Konačno sam uspeo”. Sve ovo može biti zaokruženo različitim pristupima, kao što je, na primer, poveravanje “odgovornih” zadataka i funkcija. Primamljive ponude za mlade mogu biti i određeni obredi koji se odnose na intimu, kao što su strogi propisi o uzdržavanju od seksa ili mogućnost potpune slobode u seksualnosti. Tek tokom vremena žrtve postaju svesne da su se organizaciji predale u meri koju nisu same želele, ali tada najčešće nisu u stanju da se sami oslobode iz takve situacije.

Prema mišljenju omladinskih psihologa, sektama su naročito podložni mladi koji:

imaju sukobe sa autoritetima, probleme na radnom mestu, u školi ili sa partnerom;

pate od strahova, teskobe depresija i psihosomatskih oboljenja;

imaju smetnje u razvoju ličnosti, koji se ispoljavaju u zapuštenosti zbog dobrog ili lošeg imovnog stanja, u ekscentričnosti i spremnosti da se eksperimentiše.

Kako se ponašati ako je neko u sekti?

Ukoliko se u okruženju nađe osoba koja je pod uticajem sekte, potrebno je delovati brzo i promišljeno. Odlučujući je pri tome stav prema žrtvi (detetu, partneru, rođaku, prijatelju). Potrebno je imati u vidu sledeća uputstva:

Nikada ne prebacujte sebi. Kada je reč o detetu ili partneru prebacivanje je skoro unapred uprogramirano. Ako stalno lupate glavu oko toga šta se pogrešno uradili, to nikome ne koristi. Naprotiv, to samo može oslabiti Vaš lični položaj, pošto od žrtve stalno očekujete reč razrešenja koja će Vas osloboditi prebacivanja sebi. Takva situacija stručno se naziva kozavisnošću. Činjenica je: odnos sa žrtvom krajnje je ugrožen. Morate imati u vidu gubitak, razdvajanje i raskid. Možda će zvučati bezdušno, ali nemojte dozvoliti da žrtva postane jedini sadržaj Vašeg života. Sredite svoj život. To je polazna osnova za ličnu snagu. Tek i samo tada možete zaista pomoći žrtvi.

Vaša naklonost veoma je važna. Iako odbacujete grupu kojoj žrtva pripada pokažite žrtvi da nikada nećete prestati da njoj poklanjate pažnju i ljubav. Vodite računa da ne prekinete kontakt sa njom. U razgovorima je neophodno da u prvi plan stavite vaše lične odnose, a ne organizaciju. Ukoliko je žrtva Vaše dete ili maloletna osoba, delajte brzo i dosledno, iskoristite svoja roditeljska prava.

Nikada ne napuštajte žrtvu. Ljubav, naklonost i poverenje koje ste bili poklonili svom detetu ili partneru ostavili su na njima trag. Nijedna, ma koliko podmukla tehnika ne može to izbrisati.

Odredite svoju poziciju. U razgovoru sa žrtvom potrebno je da uvek iznesete svoje viđenje. Ko se plaši da će jasnim stavovima prekinuti poslednju vezu sa žrtvom - vara se. Mekušačko povlađivanje ne koristi nikome. Budite spremni da vodite dijalog i recite jasno i glasno svoje mišljenje. Međutim, izbegavajte da pri tome bilo šta prebacujete (“Kako samo možeš...”). Pustite žrtvu da Vam ispriča šta se dogodilo. To će, možda, biti najbolja mogućnost da žrtva iznese lični stav. U grupama se žrtvama ne daje nikakva mogućnost za nešto takvo.

Nikada ne pokušavajte da preobraćujete. Nipošto ne primenjujte mere kao što je “deprogramiranje”, koje bi žrtvu trebalo da preobrati. To je, prema stavovima savremene psihijatrije i psihologije, nedopustivo i izuzetno opasno, a u većini zemalja i kažnjivo. Žrtva nije bila primetila kako je potpala pod uticaj sekte i kako je njen identitet postepeno izmenjen. Tako do krajnjih granica ugroženi identitet može “deprogramiranjem” biti potpuno i nepovratno uništen. Obratite se iskusnom psihijatru ili psihologu koji će pomoći u lečenju duševnih rana. Ukoliko Vaši napori ne urode plodom, nemojte primenjivati nikakav pritisak. Što je Vaš pritisak veći, to je veće okretanje žrtve od Vas.

Pažljivo sa poklonima. Nemojte žrtvi davati novac ni dragocenosti. Takve stvari obično ne dospevaju u žrtvine ruke, već ih uzima vođstvo grupe, a Vi to, naravno, ne želite.

Sakupljajte informacije. Potrudite se da o grupi sakupite što je mogućno više informacija (knjige, novinske napise i slično). Takve stvari su korisne ako je potrebno da i Vi odete na neki sastanak sekte. Pri tome se ne oslanjajte na svoj zdrav razum, već na stručne informacije.

Sakupljajte dokaze. Beležite sve događaje i podatke u vezi sa žrtvom i grupom (kontakte, prvo obraćanje, promene u ponašanju i slično). Zapisujte sva imena, sve adrese i brojeve telefona koji se odnose na žrtvu i sektu. Ovo može biti velika pomoć prilikom lečenja.

Posavetujte se. Potražite savet od stručnjaka, najpre psihijatra ili psihologa, a zatim i od istraživača koji se bave sektama. Četiri oka vide bolje nego dva.

Iz ugla psihoterapije, najvažnije je prilikom lečenja žrtava sekti primeniti mere koje ulivaju poverenje da će žrtva biti oslobođena zavisnosti od sekte. Za mlade koji su žrtve sekte najvažnije je osećanje prihvaćenosti. Prebacivanja i kritike potpuno su pogrešni. Ako mlada osoba treba da postane svesna svoje zavisnosti i situacije u kojoj se nalazi, onda je potrebno pružiti joj zaštitu i podršku, a ne okrivljavati je zbog postojećeg stanja. Najvažnije je izgraditi novo iskustvo o Ja i mi, da bi se izgradila nova zajednica izvan sekte. Mlade je potrebno ohrabrivati da započnu novi život, da se oslobode zavisnosti i da uđu u novu zajednicu. Sve ovo postavlja velike izazove ne samo pred psihologe, već i pred roditelje. Nije stvar u tome da se mladima daju unpared pripremljene i određene idejne odrednice, već da se mladi tako vaspitaju da sami mogu proceniti šta je dobro, a šta ne. To je najbolja zaštita od manipulacija.

Aleksandar Senić

Evo nekih podataka o satanistickim sektama u Srbiji (jucerasnji Gradjanski list):

U našoj zemlji ima oko 250.000 ozbiljnih i pomodnih clanova sekti.
– U Srbiji danas postoji 84 razlicitih verskih zajednica, malih verskih zajednica, sekti i verskih grupa. Vecina njih su regularne verske konfesije, ogranci ili frakcije svetski poznatih crkva, ali medju njima ima dosta ilegalnih i opasnih verskih grupa. Od 20.000 simpatizera satanizma u Srbiji, na primer, njih 150 su teško indoktrinirani i cak opasni clanovi reda Ordo templi orijentis ili OTO. U Srbiji 50 satanista deluje kao šefovi grupa, ucitelji i instruktori sekte, ciji je zadatak da vrbuju nove mlade clanove koji ce napasti hrišcanske vrednosti srpskog društva – otkriva nam direktor Centra za prirodnjacke studije Miroljub Petrovic. Predsednik Pravoslavnog udruženja "Istina" u Beogradu Sladjan Mijaljevic ima priliku da godišnje razgovara sa oko 150 žrtava sekti, koje su mu otkrile da su obuceni da ubiju.
– Srecom, vecina pripadnika destruktivnih sekti ne izvršava naredjenja za ubistvo, vec pokušava da pruži otpor svom vodji i izvršava samoubistvo. Kada je prošle godine proslavljan jubileg postanka Knjige zakona Alistera Kroulija,  Beogradu i Nišu je iste nedelje izvršeno osam pokušaja samoubistva i jedno samoubistvo. Kako je rec samo o registrovanim slucajevima, smatram da ima pet puta više, dakle još 30 neotkrivenih pokušaja suicida kod raznih pripadnika ilegalnih sekti. Uz to, destruktivne sekte i kidnapuju decu – otkriva nam Mijaljevic. Beogradjanka Ana Pilatov, koja se zbog porodicnih problema sa sektama bavila izucavanjem tog fenomena, kaže da su ekstremno destruktivne grupe opasne po svoje clanstvo i po okolinu.
 
Mladic iz Sombora se ubio zbog Crne ruže
Sekta Ordi templi orijentis vrlo je jaka u Somboru i Subotici, a njena skracenica OTO, kao grafit, može se procitati na zidovima u tim gradovima. Strucnjaci i psiholozi navode da satanisticke sekte svojim clanovima upucuju imperative tipa "'ubij majku', 'zakolji brata', 'siluj sestru', a žrtva, u nemogucnosti da se odbrani od takvih naredaba, poštedjuje druge, ali zato presudjuje sebi". U Somboru je, recimo, poslednjih godina nekoliko mladih sebi oduzelo život, a njihovi, prijatelji, poznanici i rodbina tvrde da su to ucinili "zato što su bili u nekoj sekti". Školska drugarica 17-godišnjeg mladica ispricala nam je da se on otrovao cijanidom i da sve ukazuje na to da je bio clan zloglasne sekte Crna ruža. Kad je popio otrov, pozvao je rodjenu sestru i rekao joj da dobro cuva svog dvogodišnjeg sina. Našli su ga obucenog u crno odelo. Drugi mladic, koji je trebalo da krene u vojsku, obesio se o sobni regal dok su mu roditelji bili u inostranstvu, a 15-godišnja cerka jednog oficira ubila se iz ocevog pištolja. Poznavaoci njihovih porodica kažu da su "ta deca platila glavom tajne koje su im bile poverene u sektama".
Udruženja gradjana i gurui
Strucnjak za sekte u MUP-u Srbije Zoran Lukovic rekao je ranije za naš list da u našoj zemlji trenutno funkcioniše približno 400 organizacija i pojedinaca koje možemo smatrati sektama. Kako nam je rekao, kada bi se sve sabralo, moglo bi se sa sigurnošcu reci da ove organizacije širom Srbije okupljaju više desetina hiljada ljudi, svih starosnih dobi, obrazovanja i staleške pripadnosti. Lukovic razlikuje tri vrste sekti po nacinu organizovanja. To su netradicionalne verske zajednice, udruženja gradjana koja se bave paraduhovnim disciplinama i samostalni gurui.
– Mi u Srbiji, medjutim, imamo problem što kod nas postoji mnogo udruženja gradjana koja se bave paraduhovnim alternativnim disciplinama kao što su vidovnjacke i isceliteljske tehnike. Inace, jako je teško utvrditi konkretan broj takvih organizacija koje deluju na našoj teritoriji. S druge strane, razni gurui – harizmatske vodje samostalno okupljaju više od 150 ljudi na seansama koje održavaju nedeljno ili mesecno. Takvih pojedinaca ima više desetina u citavoj Srbiji – kazao je Lukovic.

Satanisti hoce vlast
Najviše destruktivnih verskih grupa ima u Beogradu – 20, pa u Vojvodini, Pancevu, Vršcu, Subotici – po deset i u Nišu osam.
Kako tvrde strucnjaci, satanisti su danas najagresivnija sekta. Oni veruju u necastive sile, brisanje moralne granice izmedju dobra i zla i u promociju apsolutnih sloboda, odnosno haosa i zla. Pored OTO – Reda istoènjackog hrama, poznate satanisticke grupe su i Satanina crkva, Abraksas fondacija, Red vukodlaka, Arijevsko bratstvo, Red crnog ovna, Crkva gavrana, Setov hram, Crna ruža, Vatra pakla, Red misticne ruže, Red ružokrstaša, Bela gnosticka crkva, Red Ra-Hur-Khuit, Medjunarodne veštice, Sajentolozi, Hram sunca, Vrata raja, Hram naroda, Mensonova familija, Satanisti Vajominga, Sibirski ratnici i Ruski satanisti. Vecina ovih sekti je osnovana i deluje iz SAD, a njihova tajna mesta za inicijaciju sledbenika u Srbiji su planina Avala i Vršacki breg. Sladjan Mijaljeviæ tvrdi da su clanovi sekti u Srbiji najcešce mladi, od 20 do 30 godina, i stariji ljudi, od 50 do 60 godina. Najmladji zavedeni ucenik imao je 17 godina, a najstariji 66. Naši sagovornici tvrde da pojedine sekte u Srbiji imaju izražene ambicije za osvajanje vlasti.
– Satanisti hoce vlast. Oni pokušavaju da se nametnu preko industrije zabave i medija, da udju u naš sistem obrazovanja, u politicke strukture, jer im je uspelo da indirektno udju u ustave pojedinih država, pa pokušavaju to i u Srbiji. Budu li legalizovali svoj rad, stanisti ce u Srbiji tražiti uskoro i otvaranje satanisticke crkve. Nažalost, kako politicke stranke u Srbiji ne vide opasnost od destruktivnih verskih grupa, može se lako i dogoditi da stanizam bude legalizovan – upozorava Ana Pilatov.
"Nisam znao cime da se ubijem"
– Nagovorili su me da se ubijem jer bih time našao spas. Odustao sam jer nisam znao cime da se ubijem. Toliko sam osecao krivicu da u ocajanju osam dana nisam izlazio iz podruma, u koji sam se sakrio. Srecom, pronašli su me ljudi iz centra.... – kratko je rekao mladi Beograðanin koji se javio telefonom posle vesti o satanisti iz Vojvodine. Miroljub Petrovic i njegovi strucnjaci tvrde da je stanizam u Srbiji uzeo toliko maha da ulazi u škole, kuce i domove za nezbrinutu decu.
– Šticenica jednog doma za nezbrinutu decu nedavno je svom vaspitacu priznala da crta po svesci sektaške simbole i da se druži sa satanistima jer su dobri prema njoj i daju joj novac – kaže Miroljub Petrovic.
– Izolacija je prvi postupak kojim se novi clan sekte odvaja od roditelja, porodice, rodjaka, drugova, škole, fakulteta, posla i zatvara u jednu sredinu koja postaje njegovo novo okruženje. Svaki novi clan sekte je primoran da se odrekne ranijeg života. Sektaška ubistva se vrše onog trenutka kada se clan sekte oporavi od izolacije, vrati normalnom životu, odnosno uspostavi prijateljske veze s rodjacima ili bivšim prijateljima, i time preti da sruši mit od nedodirljivosti sekte. Tada mu se izdaje naredjenje da ubije – objašnjava proces sektaških ubistava Sladjan Mijaljevic. Shodno tom procesu, može se zakljuciti da je možda Danijel Jakupek izneverio sektu, jer se vratio svom prijatelju Vasiliju Trbovicu, ali, kada je vodja sekte to video, naredio je ubistvo ujaka i sestrica iz Novih Banovaca. Medjutim, Jakupek zbog toga nije otišao u satanisticki raj, vec u zatvor.

@Maslinka2007 & @zuti car

 

 150 chlanova ,a 50 shefova svi oce da komanduju ,niko nece da radi

Sekte i borilacke vestine

Veliki je problem danas sto se pod paravanom borilackih vestina kriju opasni istocnjacki kultovi . Pod maskom unapredjivanja psiho-fizickih sposobnosti vezbaca praktikuju se razlicite metode "ispiranja mozga", odnosno posebne tehnike programiranja licnosti , koje se izvode pod maskom razlicitih vrsta meditacije , kontrolisanja "unutrasnje" energije , specijalnih metoda treninga koji navodno treba da neverovatno unaprede borilacke mogucnosti vezbaca , i ko zna sta jos.Najveci problem je sto ljudi koji vode takve klubove su deklarisani kao , prosecni , normalni clanovi drustva , a ne pripadnici destruktivnih organizaija . Pojedinac ce se lako odbraniti ako zna sa kim i sa cim ima posla , ali je situacija potpuno drugacija ako neko ne zna u sta se upustio , i ne poznaje dovoljno sistem borenja kojim se bavi , pa je moguce podmetnuti bilo sta kao nacin treninga . Posebna opasnost vreba najmaldje jer oni ni kom slucaju ne mogu biti svesni situacije u kojoj mogu eventualno da se nadju.
Oprez je neophodan pri izboru kluba -vestine , i treba se predhodno dobro informisati i o zeljenoj vestini i o ljudima koji su treneri.