Po mom Misljenju Ljudi su u svakojakim religioznim i duhovnim udruzenjima iz dva razloga,

-treba im mir i spokoj duse od pritiska svakodnevnih problema,
-tragaju za konacnom istinom i duhovnom slobodom

Sto se tice Reda Istocnih Templara iako imaju dobar duhovni sistem razvoja koji obuhvata sve druge sisteme
struktura je zasnovana cisto na licnom interesovanju i nezavisnom radu i bez ikakvih obaveza,
osim postovanja glavnih principa.
Upoznao sam coveka na vrhu OTO Himaneusa Betu pre jedno 15 godina dok je ziveo jos u Kaliforniji
i onda je broj clanova u svetu bio oko 2000 clanova ,
Secam se dobro tada da mi je pricao da je isterao i  "zatvorio" neke ljude u Srbiji zbog nekih publikacija i nekog drugog eksperimentisanja sto nije bilo u skladu sa zakonom .
Svuda imas losih primera ,jebiga ljudski faktor je cudo.

Aleks jesi li ti mozda prosao inicijaciju neke loze?

da li mozda znas ko je glavni sada u Srbiji za OTO? da li je jos uvek gospodja M ?

Stvarno to ne bih znao jer sam takoreci u "penziji" nezavisan i van toka zvanicnih dogadjaja o licnim progresima pojedinaca a i to me nikada nije interesovalo.
Doduse nekako sam uvek bio i jos uvek se po neki put nadjem na pravom mestu u pravom trenutku pa imam prilike da upoznam ljude iz celog sveta koji su u razlicitim sistemima i koji se bave vrlo razlicitim stvarima .
Ono sto me jos uvek interesuje je po neki stari magijski text ,recept ili knjiga i njihova rekonstrukcija i razumevanje kao i obilazak nekih starih arheoloskih rusevina.



Kroz vise njih u vise njih ,

Posto nema slaganja oko toga sta su sekte, evo par pitanja:

1. Sta su za vas sekte?
2. Da li znate neku sektu i koju?
3. Koja je osnovna osobina sekti?

Prelistaj temu   

1. bilo koje organizacije i drustva lisena istine, clanstvo sve samih slepaca i idiota i dosadnjakovica, cvrsto uverenih  da su normalni i zabavni
2. znam ih puno, radne, verske, edukativne, sve nezvanicne
3. slepilo, hipnotiziranost


ZAROBLJENI LAV
Jedan lav je ulovljen i zatvoren u logor gde je, na svoje veliko iznenadenje,
zatekao druge lavove koji su vec godinama bili tu, neki od njih citav svoj život,
jer su tu i rodeni. Pridošli lav ubrzo se upoznao sa društvenim aktivnostima lavova
u logoru. Udruživali su se u grupe. Jednu grupu cinile su individue željne druženja;
 druga se bavila organizovanjem predstava; treca se takode bavila kulturom, utoliko
što je radila na ocuvanju kostima, tradicije i prica iz vremena kada su lavovi bili
 slobodni. Druge grupe su bile religiozne i okupljale su se uglavnom da bi pevale
dirljive pesme o nekoj buducoj džungli u kojoj nece biti ograda; neke grupe privlacile
 su one koji su po svojoj prirodi skloni književnosti i umetnosti; bilo je i revolucionarnih grupa, u koje su se udruživali
da bi digli pobunu protiv onih koji ih drže u zatoceništvu ili da bi se borili
protiv drugih grupa pobunjenika. S vremena na vreme izbila bi neka revolucija,
jedna grupa uništila bi drugu, ili bi straže bile pobijene i zamenjene drugim stražama.
Gledajuci oko sebe, pridošlicaje zapazio jednog lava koji kao daje bio stalno zadubljen
u misli, usamljenika koji nije pripadao nijednoj grupi i uglavnom se držao podalje od
 ostalih. Bilo je u njemu neceg cudnog što je izazivalo divljenje i opšte neprijateljstvo,
 jer je njegovo prisustvo opominjalo i ulivalo strah. On se ovako obratio pridošlici:
 »Ne pridružuj se nijednoj grupi. Ove sirote budale ulažu toliko napora u sve drugo,
 samo ne u ono što je bitno.«
»A šta je bitno?« upitao je pridošli lav. »Proucavanje porekla i suštine ograde.«

Ništa, ali zaista ništa drugo nije važno!

Шта ли слави „владика“ Мираш, за име Светог Петра?



Мираш са супругом Розаном у Риму

Обиље чињеница, грађе, докумената о НВО ЦПЦ су у свакој земљи, сем у БЈРЦГ, заправо позив правосудним органима да ураде свој дио посла. БЈРЦГ се у европским оквирима третира као држава са неуређеним и врло корумпираним правним системом, па се стога питање односа цркве и државе не разматра као примарно. Међутим, јасно је да се то питање мора ријешити у процесу приступања Европској Унији, када ће држава бити приморана да у потпуности призна права канонској и васељенској цркви .

Примјетно је да раст чланства и утицаја НВО ЦПЦ не иде очекиваним темпом. Одређене стране обавјештајне службе које имају легитиман задатак, усклађен са интересима својих држава, да промијене идентитетску, а тиме и политичку мапу БЈРЦГ, имају посебан акценат на НВО ЦПЦ. У складу са тим, ове службе често служе као регрутни центри за попуну чланства ове невладине организације. Међутим, и раније, а норочито у последње вријеме се јавља проблем налажења адекватних ''кадрова''. Како су многа, свјеже понуђена имена, од стране обавјештајаца, била римокатоличке вјероисповијести, остао је мањи број оних који себе сматрају православним, што је неопходан параван за наставак активности НВО ЦПЦ. Као могућа рјешења су предожени: архимандрит Андрија Јововић-Вујисић, мисионар Грчке Православне Цркве и професор на универзитету у Порторику ( нису постигли договор око трансфера за прелазак у НВО ЦПЦ , јер је износ био виши од милиона) , Милан Радуловић бивши теолог СПЦ а сада свештеник у неком огранку Украјинске цркве са сједиштем у јужној Дакоти. Господин Радуловић није прихватио фиксан износ трансфера већ је тражио проценат у односу на утврђену добит, што је Мираш Дедеић одбио.  На списку кандидата се нашло и врло егзотично име, Клаудио Фабиан Гаго Роза, нижи банкарски чиновник у Буенос Аиресу . Иако није до краја јасно по ком ''критеријуму'' је дотични господин позван, он је ипак прихватио нагодбу за удруживање , добивши статус члана Управног одбора НВО ЦПЦ са псеудонимом Горазд Гломазић, епископ за Аргентину и Америку са цивилним намјесником, Хуан Карлосом Лаковићем.

У контексту међународних активности НВО ЦПЦ, често се помиње и Антонио де Росо, рашчињени и анатемисани свештеник Католичке цркве, који је одлучио да се окрене ''православљу'' и стога формриао на породичном имању у близини Рима ''Италијанску православну цркву'' . На том имању је понудио постојеће стамбене капацитете за азиланте НВО ЦПЦ у складу са утврђеним предлогом пословне сарадње. Како утврђени уговор није функционисао дошло је до прекида сарадње. У том контексту се највише помиње  боравак азиланта Бојовића који је према одређеним изворима заплијенио компромитујући видео материјал који се односи на Мираша Дедеића као и и добар број докумената из самостана Антонија Де Росоа. У регистру његовог боравка се помињу и физички обрачуни, као и слупани аутомобили што ће изгледа добити епилог пред италијанским судовима.

О раскиду сарадње, Антонио де Росо је обавијестио све црногорске медије износећи чињенице и згроженост према врховном жрецу Мирашу Дедеићу , истичући  да се Мираш бави „ђавољом работом“. Све доказне материјале је уступио правосуђу што је укупно девета тужба против Дедеића. Подсјетимо, тужбу је поднијела Цариградска Патријаршија , Епархија и епископ Спиридон Грчке Цркве , Црквена заједница и парохијска Управа, Центар за Социјални рад, јавни тужилац због обљубе ментално заостале дјевојке, а ту је и имовинска расправа са супругом Розаном која га условљава за развод брака итд.

Занимљиво је споменути још једног уваженог пословног партнера НВО ЦПЦ, самопрокламованог  Бугарског патријарха Инокентија који је наслиједио чувеног Пимена. Управо је Инокентије извршио симониу (хиротонију за новац) над предсједником  НВО ЦПЦ Мирашем Дедеићем. Инокентије је након распродавања бројних добара цркве, које је у међувремену био запосјео, тренутно врло успјешан у угоститељском бизнису а отворио је и неколико ноћних клубова. Од његових следбеника остао је само извјесни Гервасије који се није покајао и вратио у окриље патријарха Максима , канонске Бугарске Православне Цркве .

Ред Лазара Јерусалимца

  Транзитна НВО, усклаћена са транзиционим карактером БЈРЦГ, је од самог почетка покушавала да састави устав , статут или план рада који би допринио имиџу озбиљности и био обавезујући за све актере организованог удруживања. Више нацрта и радних верзија устава су одбачене јер унутар НВО нису могли наћи формулу обједињавања православља и пословне философије. Пошто нису успјели наћи православну организацију сличних карактеристика, чије би документе узели као еталон, оријентисали су се тражењу правилника о раду и дјеловању  појединих секти. Удружење ''Ред Лазара Јерусалимца'' се показало као најпогодније за поменути траснплатацију темељних правних докумената.   

      Како се упорно тражила личност већег ''формата'' која би се представила као јако појачање за посусталу НВО,  рјешење је понудила (иначе врло заинтересована) њемачка  обавјештајна служба BND у сарадњи са аустријском војном обавјештајнаом службом HNA (Heeresnachrichtenamt). Наиме, ријеч је о човјеку чији се прави идентитет крије, а предстаља се као архиепископ kоторски и приморски Симеон. За тог господина се зна да је промиејнио неколико ''епископата'' у разним расколничким католичким организацијама. Након тога се, прије двадесетак година , повезао са грчким старокалендарцима и био код њих у Синоду неколико година, да би га и они избацили отуд прије пар година, непосредно прије него што се повезао са Мирашем. Тренутно, у Бечу, ради при полицији као нека врста социјалног радника. На званичним пријемима Амбасаде Црне Горе у Бечу увијек је добијао почасно мјесто као тобожњи представник цркве. У тим изразима уважавања је нарочито предњачио Веско Гарчевић, сада политички директор МУП Црне Горе, док ту праксу није прекинуо конзул Милан Мрваљевић из Будве. Контраверзни ''архиепископ'' Симеон је посебно значајан јер се сматра да би своје везе из пребогате секташке каријере могао понудити Управном одбору НВО ЦПЦ који вапи за ''новим рјешењима''.

      Он је тај који је предложио приступање НВО ЦПЦ  реду Лазара Јерусалимског што се убрзо и догодило. Клечећи на кољенима, Управни одбор НВО ЦПЦ са Мирашем на челу, су прочитали заклетву пред Великим Канцеларом , првим оперативцем реда (The Grand Vicar and President of the Supreme Council H.S.H. Dr hc Vittorio Galoppini (цивилни поглавар) , H.E. Monsignore Ronald Philippe Bär O.S.B Former Bishop of Rotterdam, The Netherlands Former Bishop of Military Ordinary, (духовни поглавар). Након положене заклетве , кандидате су огрнули црним плаштом , са осмокраким (тзв. малтешким) зеленим крстом, а потом их је Велики канцелар, ритуално им додирујући рамена мачем, произвео у витезове таме. На крају су им уручена обиљежја и ордени .

      Затим је услиједила регистрација овог реда Лазара Јерусалимског  у регистар НВО Владе Црне Горе код ресорног министарства. Сазанјемо да су преговори са будистима и пентакостарцима у завршној фази и чека се формално парафирање.

      Коначна верзија статута коју су саставили  Мирашеви лазаревци, подразумијева  да НВО води и предсједава ''духовни''  и цивилни поглавар . ''Духовни'' вођа  би остао Мираш а цивилни ће највјероватније бити Стево Вучинић. Статут је усвојен 31. октобра ове године. Малобројни, који су имали увид у ово ремек дјело права, културе и религије, зачуђено указују на свега тридесетак одредби, а у поређењу са статутом локалног ловачког друштва који има близу 60. 

      Статут је, кажу упућени, ''звек'', а на Цетињу се већ више година препричава едно духовито питање  њиховог суграђанина:  „Турци славе Бајрам и Рамазан, ми Црногорци и Срби  крсну  славу и Божић , а шта ли слави „владика“ Мираш, за име Светог Петра?

Остатак текста можете пронаћи овде : )

Ругање Православљу са предумишљајем
ČETVRTAK, 10 DECEMBAR 2009 08:22    ИН4С   

„Цурење“  података, унијело је велику нервозу  и узнемиреност управног одбора НВО ЦПЦ, који је почео саслушавање чиновника  и њихових породица.

Због предострожности,  цјелокупну архиву, фото и видео документацију пренијели су Подгорицу јер ''комешање'' унутар цетињског огранка постаје све интезивније. Као и што се може претпоставити, кључна и најпроблематичнија ствар у архиви је финансијска документација.

Пар људи је самоиницијативно , направило један шири извјештај о раду, понашању чиновника унутар НВО ЦПЦ, коју су предали врху власти наклоњеном овој организацији. Упућени наводе да се у извјештају налазе документи и докази  на основу којих би, да постоји тужилаштво у БЈРЦГ, цјелокупна НВО ЦПЦ потпала под ''парохију'' Милана Радовића.

На другој страни, Мираш покушава да ухвати нови моментум који ће га одржати ''у седлу'' НВО ЦПЦ. Наиме, смислио је да ускоро ексхумира тијело Илије (Антонија) Абрамовића, првог предсједника организације, и да га прогласи „светијем“.  На тај начин, рачуна да би могао продужити своју владавину до Ускрса. Сматрајући да је Мираш недостојан било какве везе са покојним Абрамовићем, поштоваоци лика и дјела првог предсједника су се организовали како не би дозволили скрнављење гроба.

У случају да претходни план не буде остварен, Мираш је направио одступницу закупом ексклузивне виле у Подгорици  у доњој Горици. Кућа је опасана каменим  бедемом, са масивној капијом, видео надзором и дресираним вучјаком. Финансијска криза као да није дотакла НВО ЦПЦ, па се на закуп ове куће троши преко 20 ''иљада'' на годишњем нивоу. Сазнајемо да склониште служи и за приватне пријеме извјесних Дапчевића као и за организовање журки са ДЈ Марком (ди џеј Марко Пејаковић) познатих као „молитве повечерја“ .

На другој страни, поштоваоци НВО ЦПЦ изражавају све гласније разочараност. У том контексту, посебно мјесто има календар за 2010 годину, који је очигледно ругање Православљу са предумишљајем. Богородица (вјечито млада Марија) је представљена као зрелија жена, са рукама тешког трудбеника, док је Христос (дијете анђео) представљен као средњошколац, са извјесним сметњама у развоју.

     

Посебну димензију овој лакрдији даје садржај календара, који подсјећа на компромисни списак сватовских музичких жеља на некој локалној свадби.  За свакога има понешто. Подешени су датуми и славе, и то по жељама финансијера! Тако се могу наћи два Спасовдана, Света Нина Грузијска (Савиндан)  неколика Тројичиндана...

У том смислу, Цетињани очекују да ће лоби произвиђача пршуте увести тај производ на ''посну трпезу''. Неки се ''куну'' да је Мираш ''сав велики пост само на пршути и води''.

''Није, само последњу неђељу'' добацују други.

Текст и слике пренети са...

Najuspesnije sekte su one koje su uspele da ubede svoje clanove da oni nisu sekta.
A najneuspesnije su one sekte koje to nisu uspele.