Bog ti Pomogo

Od ovih nasih svetitelja sto si ih naveo ,molim te mi reci gde su oni to van Srbije putovali i koje narode su oni svojem ucenjem pokrstili i time pravoslavlje sirili ,za mnoge navedene ovde su to samo honorarne dodele poput titula,njihova hodocasca u sirenju pravoslavlja su posmrtno dobijena niti su cuda radili
vec su samo pismeni bili i imali su nekakvog uticaja na politicke i geografske promene nase zemlje i to zbog polozaja na kom su biili i do koga su dosli kroz rodbinske ili bracne veze.
Ako mi kao pravoslavni Hriscani smatramo da je Isus rodjen bez greske zbog cega mu je krstenje od Jovana kao oprostaj grehova bilo uopste potrebno ,kakve je to grehove on imao (mozda sumnju) i kako je uopste moguce da kao sin i otelovetlenje samog Boga on moze da ima bilo kakav greh.Zbog cega je Isus insistirao na Krstenju.

Бог ти добро дао и нико ти ништа не могао!

Немојте да се једите, некоме ко је тако стар то неће добро чинити (видите како нас млађе гнев сатире, а могу да замислим како је вама старима...  )



Због ове реченице сам вам навео Србе који су канонизовани за свете, а Свети Василије Острошки и Свети Стефан Дечански су познати међу свом децом српском...То што ви, на пример, мученике не признајете за свете, то је ваше право, али ако дођете у Царство Божије видећете их, па ћете се онда и сами уверити (а тамо ће бити и ћакон Авакум и Ђорђе Кратовац и кнез Лазар...).



Ово је нетачно, а ако вам треба потврда, погледајте Житија Светих од аве Јустина Поповића за месец јануар, па ћете се и сами уверити. Ваше познавање православне вере није тачно, јер Светог Јована славе и Руси и Грци и Бугари и Румуни и Албанци...
Прочитајте било коју агиологију коју је написао православни аутор (невезано за националност аутора) и онда ћете схватити да то што тврдите нема везе са православљем, али вероватно има везе са нечим другим (а са чим то ви боље знате).

О крштењу Господа Исуса Христа...

Његово крштење је било показатељ смирења које је Он имао, јер и поред тога што је без греха, прихвата да се крштава да би показао да крштење треба да буде једна од степеница у духовном узрастању које ми треба да прођемо. Исус нам указује којим путем ми треба да идемо да би испунили Божију вољу.
Доласком на Јордан код Јована, показује да признаје Јована као свог гласника, а његово крштавање као божанску установу. Божија је воља била да почетак Његове делатности буде на Јордану и да се ту  објави као Син Божији и отпочне свој спаситељски рад ( у Лукином јеванђељу се говори како је као дете од 12 година био у храму и рекао да је то дом Оца Његовог, и испољио је самосвест о свом посебном односу са Богом Оцем, али Његова месијанска делатност почиње од крштења на Јордану). А догађаји приликом крштења су потврдили ко је Он.

У метафоричком смислу сви јесмо деца Божија, али Господ Исус Христос је јединорођени Син Божији, исте је природе са Богом Оцем и постоји од вечности, а његово рођење од Марије је оваплоћење, појава Бога у телу. Његово синовство је другачије природе од нашег. Он је исте природе са Богом Оцем , а ни ми, ни анђели то нису.

Vrlo Interesantno Silvanuse,

Daleko od toga da se jedim Boze Sacuvaj,oko mene i u meni je samo spokoj.

Prosao sam kroz vase postove i vidim da ste vrlo religiozan covek i da volite poeziju tako da mi je vrlo drago da sam nasao nekog poput vas .
Rado bih pogledao neke od stvari koje mi preporucujete ali ukoliko Link ne postoji necu biti u mogucnosti da to vidim.

Rekli ste nesto vrlo zanimljivo a to je da Isusovo krstenje pokazuje negovo smirenje,i ja u tome vidim takodje harmoniju i trenutno stanje uma u kome se On nalazio,mozda niz malih trenutaka u kojima je napravio izbor ,doneo odluku i prihvatio bar deo od svoje namenjene sudbine ili puta.
Krstenje tu u takvoj Situaciji prelomnom trenutku covecijeg zivota ima toliko veliki znacaj jer je On svestan svog puta i svog cina.
Po tvome misljenju zar ne mislis da je pogresno sto nas krste jos dok smo jos bebe u Srbiji kada ne mozemo da imamo secanje tog cina i njegovo puno razumevanje.

Помаже Бог !

Морам признати да нисам оставио линкове, али јесам навео књиге у којима се о томе пише (на пример Житија Светих од аве Јустина, ево га и линк, али ово је само скраћена верзија http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/ZitijaSvetih/ZitijaSvetih.htm). Професор Милошевић, са богословског факултета је написао једну књигу о агиологији, а има и чланака на ту тему на пример од Зизиуласа ,, Обожење Светих као икона Царства Божијег''
(http://www.verujem.org/teologija/ziziulas_svetitelji.htm), мада морам признати, више лично имам у списима, чланцима, него што о овој теми има на нету.

Извињавам се ако сам навођењем линкова прекршио правилник, ово није учињено у смислу рекламирања, а ако смета, обришите линкове...

О крштењу деце и одраслих...

Ако се погледа историја хришћанства и Цркве Христове, види се да су се људи до 4 или 5 века већином крштавали у познијем животном добу. На пример Василије Велики и Јован Златоусти су се крстили тек по завршетку школовања, Григорије Богослов (коме је отац био епископ) се крстио када је одрастао. У Светом писму Новог завета чешће срећемо случајеве крштавања одраслих него деце. Примери где се претпостављају крштавања деце су:
1) у Делима апостолским се спомиње крштење капетана Корнилија и његове родбине (крстио се цео дом, па се претпоставља да су ту била и деца) 10 глава
2) Лидија из Тијатира се крстила са својим домом (опет цела породица)  исто у Делима апостолским 16 глава
3) У истој 16 глави се спомиње крштење тамничара и његовог дома
4) Стефанин и његов дом (опет цела породица) 1 Коринћанима 1 глава

Слажем се да се овде експлицитно не спомињу деца, али некако је разумно претпоставити да су у овим домовима била присутна и деца (ако узмемо у обзир на то како се у античко доба гледало на децу и на велики број потомака...).

Да би објаснио став зашто децу треба крштавати позваћу се на речи Господа Исуса Христа:

Тада му приведоше децу да стави руке на њих, и да се помоли; а ученици им брањаху, А Исус рече: Пустите децу и не браните им да долазе к мени, јер је таквих Царство небеско. (Матеј 19,13-14)

Христос је рекао да децу пустимо ка њему и деца јесу способна да постану део Његовог Царства небеског, онда ми је некако логично да нема ничега погрешног у крштавању деце. А како ученици почињу да крштавају тек после Христовог васкрсења, онда је и јасно зашто нису још тада крштена.

А о свеопштој потреби крштења је Господ рекао:

Идите и научите СВЕ народе КРСТЕЋИ их у име Оца, Сина и Светог Духа (Матеј 28,19)

Хм, мислим да се одавде види да нема ничега погрешног у крштавању деце.

Лично мислим да, ако на крштење гледамо само као на спирање грехова, онда крштавање деци не би ни требало, али ако на крштење гледамо као на духовно рађање, на тајну којом примамо Христов дар усиновљења, на тајну којом примамо Духа Светога (којим и кажемо Ава...), на тајну којом правимо први корак ка духовном узрастању, на прву степеницу ка небесима...онда је крштење и деци неопходно.

Пожељније би било да она прођу катехитизацију, да се утврде у вери, да слободно одлуче, али дар Духа Светог никада неће насилно деловати у нама, већ ће сарађивати са нашом слободном вољом (ако се неко и као зрео човек крсти, па после одлучи да живи безбожно, да својим поступцима одбацује пут Христов, неће га дар Духа Светог на силу начинити хришћанином, Бог увек поштује дарове које нам је дао, па и дар слободе; то се најбоље и види у случају наших прародитеља Адама и Еве...). Дакле, крштавање деце неће њих(децу) насилно и мимо њихове воље учинити хришћанима, већ ће добити дар Духа , дар који ће у њима узрасти у једно обиље духовности ако они буду својом вољом сарађивали са овим даром.

Чисто да се разумемо, крштен сам тек у 17 години живота (породица ми није била хришћанска, већ ,,црвена'', али благодарећи Богу и људима које ми је Он послао и преко којих сам упознао и силу Божију и Свето писмо, сам сам одлучио да се крстим, моји су то прихватили, а сада ја на њих утичем...), срећан сам што се овога сећам, али жао ми је што нисам од малих ногу узрастао уз Бога и Његове дарове...А сада сам кум мом милом кумчету и ако Бог да, моје кумче ће се купату у даровима Духа Светог...

Bog ti pomogo

Бог ти помогао брате Србине, Бог ти помогао и у овој тамној ноћи и у свакој која ће доћи...

Из истог смо племена, из истог рода, путеви који ходимо, Богу су знани, а можда ћемо се ипак једном наћи, макар у нашој небеској отаџбини. И место да се као два брата, изљубимо и питамо за здравље и претке, да се подсетимо ко смо и шта смо, ми се овде као у мраку испитујемо, а све стрепећи од фијука мача и додира брата.
Е, мој брате, када год погледам на наше претке, знам куда идемо, у Царство небеско, зато немам страха ни од огња, ни од мача, ни од мржње људске и смрада зла, јер тамо где идем, чекају ме моји, моји преци, моји вољени, моји свеци, моји хероји, моји мученици...
Јер некада давно, преци наши изабраше крст, упалише свећу и кандило мало, и отада тамјан и молитва Богу, вију се одавде до престола Славног. И од тада Срби крећу се ка Христу, ка једином Светлу у овом свету тамном...
Охладнела нам срца, па зато смо туђи један другом, не познајемо се, а из истог смо рода, и крв и преци и вера нас веже, а самовоља наша, раздваја нас сада.
То што се не разумемо, криви смо обојица, нико други до ми сами, јер Љубав нас више не краси, већ гордост умова наших која каља слику Божију у нама.
Када читам твоје речи, питам се да ли питања постављаш мени, себи или Богу...

У 2-ом основне, моје учитељице су питале, ко у Бога верује, ја и мој садашњи кум смо били неутрални (нисмо знали ни да ли верујемо, али ни да ли не верујемо, збунило смо се...), већина није веровала, а само 2 наша друга су рекла да верују. И учитељица и други су их задиркивали и нападали, али те мале детиње душе, ношене силом Божијом, су одолеле и остале непоколебане у вери...Мене и кума је то запањило, супроставили се учитељици (за нас је она била појам учености у тим годинама...), и скоро целом разреду, шта им је дало силу да одоле, дуго смо се питали...Тада сам видео како чиста вера може дати снагу и то је био мој први сусрет са Богом и Његовом силом на делу, видео сам како су горела срца те двојице пред нападима, али малишани су одолели...
...Када сам им'о 15 лета, мој садашњи кум, а мој вршњак, мој пријатељ, мој брат у Христу ми је читао пролог Јовановог јеванђеља, ја сам га питао чије су то речи, ко их је написао, а он рече: Ово су Речи Божије, речи Његовог јеванђеља и пожелео сам и сам да то прочитам...А када дођох до Беседе на гори, када то прочитах, срце ми је затрептало, а душа одахнула, јер све што сам сматрао да је исправно, честито и добро, сажело се у овим речима Господњим. Тада сам знао да или свет треба да буде уређен на овим темељима, јер било који други биће сакат или погрешан или делимичан или формалан или празан...Никада више негде другде нисам прочитао нешто, што је тако описало оно што сам желео, надао се, што се поклапало са мојим погледом на то како треба овај свет да изгледа...ово је био мој први интелектуални сусрет са Богом...Тада сам решио да постанем верник, да прочитам разне верске књиге, да испитам где је Истина, да се приближим Богу...Читао, сумњао, борио се и после неких догађаја (нећу о њима овде ни писати, ни причати...), одлучио сам да се крстим...Ум сам задовољио (шта сам све ишчитао, када сам увидео како се Месијанска пророчанства у Господу Исусу Христу испуњавају, како је Свето писмо истинска Реч Божија...) схватио сам да је Његова етика најлепша и најисправнија, спознао сам да је Истина у Њему...
...Године су пролазиле, а када ми је мајка доживела клиничку смрт, када је била на апаратима и када су лекари рекли да јој нема спаса, да ако наиђе неко млађи, неко коме ће апарати бити нужнији, коме ће сигурно спасити живот, да ће је искључити, ја сам се молио, оооо, још како сам се молио, тада сам на делу видео шта значи молити се и умом и срцем и душом и телом, шта значи плакати и радовати се, тада сам се у срцу сусрео са Богом и Мајком Божијом и унапред осетио да ће ми се молитва услишити (нећу да описујем како сам то знао...), а када сам је угледао свесну, бледу, али осмехнуту, знао сам кога да хвалим, кога да славим...Лекари су говорили чудо, а ја сам знао да је то дар од Бога и Богородице (и Свете Петке и светог Јована и многих других светих који су молили Господа да помилује мене грешног), јер је и она молила свога Сина да буде милостив...Никада нећу моћи на овај дар адекватно да одговорим, шта год да кажем и учиним биће мало, слабо и бледо у поређењу са оним што сам од Бога добио...

Слава ти Боже!

И тражићете ме, и наћи ћете ме, кад ме потражите свијем срцем својим. (Јеремија 29,13)

До тада сам знао где је Истина, знао сам да треба да живим хришћански, али од тада сам желео свим срцем да будем хришћанин, да живим по вољи Божијој. Грешим и даље, падам, кршим вољу Божију, али се као блудни син, увек враћам обливен сузама покајања у дом Оца мог и молим за опроштај.
Јер једно је знати да Бог постоји и да су Његове речи истините (знати разноразне доказе за Божије постојање...), али то доживети, када ум и срце складно делују, онда је све боље и лепше , јасније...Када осетиш руку Божију на себи, то је неупоредиво са било којим знањем о Богу из књига...

Одговори му Исус и рече: Ако ме неко љуби, ријеч моју држаће, и Отац мој љубиће њега; и њему ћемо доћи и у њему ћемо се настанити. (Јован 14,23)

А када ми се ово догодило (дакле, када испуниш вољу Божију, када живиш Његово јеванђеље, када страдаш због Истине, а при том не сматраш да си на губитку због подсмеха, увреда, неразумевања, већ напротив да те та патња снажи, спознаш да се Речи Божије и тада испуњују, осећаш како те Бог снажи..., онда више нико и ништа не може да ме убеди да Исус није Истина, да Он није Пут, Светлост свету, Живот вечни...

Тада му одговори Симон Петар: Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш ријечи живота вјечнога. (Јован 6,68)

Ја нисам имао коме више да се обратим, ослонио сам се на Њега и Он ми је помогао, сада Га нећу оставити, па макар ми сви говорили, да сам у заблуди, да грешим, што би рекао Достојевски:

Ако ми са математичком тачношћу докажу да је истина ван Христа, ја ћу радије остати са Христом!

За некога сам ја слеп, обневидео, али ја сам тек кроз Христа и Његове речи, кроз испуњење молитава, кроз покушаје да живим како је Он рекао, спознао боје и видео светлост. Радије ћу са крстом и Христом кроз живот, него без Њега да кренем у туђинске ,,слободе''.

За некога ћу испасти фанатик, за некога млак, за некога будала, за некога наиван, за некога слеп, за некога глуп, за некога безвредан...али једино ми је важно како ће ме Бог познати, јер ако код Њега испаднем добар, онда ћу ваљати и својим ближњима и мени милим, драгим и вољеним бићима, само такав ћу ваљати и своме роду и отаџбини!

Читајући твоју поруку, пожелео сам да ти оставим једну причу, коју сам овде неколико пута постављао:

ИКОНА

Частио је цело село кад је чуо да му се унук жени. Потом је испратио сина и снаху на пут, млађи су, нека путују. Далеко је Америка.
Како се само поносио унуком. Тридесета му је година, а стекао три куће и фабрику, невелику, али солидну. Сад ће и праунуци, да се лоза не прекида, славска свећа не угаси. Као свадбени дар послао је икону Крсне славе.
Нека знају ко су и шта су.
По повратку, син и снаха су данима причали о Америци, свему што су тамо видели, о богатству. Млада је Американка, не зна ни реч српски да каже, али је љубазна и лепа. Донели су много фотографија. Венчање је било у цркви, новој, модерној, пре налик на спортску дворану него на богомољу. Објашњавали су да тамо могу да иду све вере.
Без олтара и иконостаса, уз зид велики сто. Ту су ставили икону. Веле, да се види ознака њихове вере. Венчао их је свештеник, а како се зове црква и које је вере свештеник, нису успели да упамте.
Радовао се унуку, надао, израшће као племенито дрво. Корен јак и укопан у родну земљицу, па крошња може пут неба. Но, младица, пресађена тамо преко мора, даваће другачији род. Гледао је икону у туђој цркви и би му јасно да праунуци неће знати ко су и шта су.
Кад икона постане украс – лоза се прекида.
Оставио је госте да се веселе и лагано отишао у своју собу. У соби мрак, само трепери кандило пред иконом. Он, погнуте главе, немо разговара са Свецем, а низ старачко лице се, тихо, ко зреле дудиње круне сузе.

Радмила Мишев


Збогом остај брате мој!

Hvala na iskrenosti i razumevanju

Ja samo da se ogradim, nisam pročitao prethodno ispisanih 70 stranica teme. Tako mi i treba, evo upustio sam se u razgovor sa velikim stručnjacima čije rečenice ne mogu da pratim. 

Evo necega cisto informativnog i interesantnog za ljubitelje teme,naravno zbog legalnih razloga ovo je samo za ljude koji su preko 18 godina starosti

http://www.jesus-is-savior.com/False%20Religions/Wicca%20&%20Witchcraft/signs_of_satan.htm
Mislim da je ovo malo preterivanje

http://www.churchofsatan.com/ -
 Pravila u delu teorije i prakse su na Hrvatskom jeziku

http://www.religioustolerance.org/chr_sat1.htm
U knjizi Job 1 i 2 Satana je opisam kao jedan od clanova nebeskog suda i savetnik boziji koji kada treba radi zla dela po bozijim instrukcijama.

Welcome to Radio Free Satan!Satanic internet radio station. DJs, radio personalities, interviews, news,
and reviews.
http://www.radiofreesatan.com/ -
Mnogo fina muzika se vrti ovde

Otvaranje nove crkve sajentologije u Makedoniji je vrlo interesantno,
Na otvaranju Hrama u Londonu Glavni komandir policije kao i Tony Blair su bili pocasni gosti.

Trenutno nude prvi od kurseva u vrednodsti od £500 funti besplatno.
To je vrlo slicno poput detektora lazi ali mozda malo primitivnije.

Link ispod objasnjava sve njihove ideje i ciljeve.
Truth About Scientology
Scientology.org      The Only Major Religion To Emerge in 20th Century. Watch Online Video
http://www.scientology.org