Сајентолози сами за себе кажу да су они религија будућности. Религија која ће освојити цео свет. Већ из саме ове њихове тврдње рађа се одређена сумња. С једне стране, сајентологија већ од свог оснивања циља да буде нека, ментална наука. Дакле, никаква религија, напослетку не религија у традиционалном смислу. Опет, с друге стране, сајентологија се представља као религија различитих корена: било хришћанских, било оних из будистичке традиције, већ према томе како одговара њеним вођама. То да се сајентологија назива религјом ја радије видим  у чињеници што они комплетну особу подређују пажњи групе. Хоћу да кажем да показују готово право религиозно понашање, у којем се особа традиционално  потпуно посвећује Богу или добру Цркве, односно краљевству божијем. Након озбиљне анализе лако је уочити како сајентологија заправо нема стварних религиозних елемената, у традиционално теолошком смислу. Ипак, сајентологија, попут религије, импрегнира читаву особу за остваривање властитих циљева. Дакле, сајентологија је данас, без икаквог двоумљења, једно комерцијално удружење које делује на међународном нивоу, али употребљава ово религиозно истицање у сврху заштите властитих комерцијалних делатности. Ништа изнад тога.

A sada malo u sta oni veruju.....

Сајентолошки састав је структурисан на нивоу степена. Састоји се од бесконачног броја курсева које траба похађати, а сваки курс кошта заиста лепу своту новца. Касније, на једном од тих курсева открива се сајентолошки мит, који би могао заправо бити мит научне фантастике. Споменути мит проповеда како је у прапочецима Земља била заузета од злог галактичког императора Ксенуа, који је из ње протерао “тхетане” који се могу поистоветити са душама, или духовима, и протерао их је на земљу. Ови “тхетани” после су се заоденули у људска тела и тако се зачео људски род. У ходу кроз време ови “тхетани”, који беху чиста спиритуална енергија, напросто су се онечистили различитим застрањењима. Сада, као резултат похађања сајентолошких третмана названих “дијанетика”, требало би да уследи исправљање и брисање ових поремећаја који се у сајентолошком речнику технички називају “енграми” и особу наново учине “clear”, бистром, за све способном, и она опет на располагање добија све своје енергије. Дакле, ово је један мит који свој извор налази у маштовитости научне фантастике самог оснивача, али на крају пројектује дивинизираног човека, човека који је исти са Богом, у пуном власништву неограничених снага.

Tom Kruz je u toj sekti, i jos mnogi drugi.

da, aj reci na kojim drogama je bio osnivac sajentologa, kada je smislio ovu glupost........a sto je najgore ljudi jos i veruju u to....

Poslednje pitanje za veceras, a ono glasi...........
Da li znate ko je Shoko Asahara.........razmisljajte o tome...i ako znate, napisite odgovor....opet delim tri bambija onom ko prvi odgovori....
toliko od mene za veceras............

 To je onaj Japanac , vodja sekte  Aum Shinrikyo , koja je odgovorna za trovanje u Tokijskom metrou
Dakle ,osnovna razlika izmedju "crkve" i "sekte" je u slobodi svake vrste , i misljenja i kretanja , i izbora ...
Sekte uglavnom ogranicavaju slobodu coveka da zivi i radi po sopstvenom nahodjenju i to postizu na razlicte nacine , ali da sad ne ulazim u tehnike mentalne manipulacije  i ne davim mnogo , sutina je da pripadnik sekte ,bilo koje sekte , ima ogranicenje slobode , i toga moze da bude svestan ,ili uglavnom ne . I moze da prihvati ta ogranicenja kao sopstveni izbor (naravno posle duge indoktrinacije) ili da mu ta ogranicenja budu nametnuta silom. Primer su vec pomenuti jehovini svedoci kojima je ogranicena sloboda kretanja , biranja bracnog partnera i jos gomila stvari , i to su stvari koje moraju da postuju pod pretnjom fizickog nasilja .Naravno tu je i vec pomenuti stav pripadnika sekte da smo on, odnosno njegova organizacija ima kljuc spasenja i pravu , univerzalnu istinu .
Crkva sa druge strane ima slicne stavove po pitanju spasenja i istine , ali ne insistira da se mora obavezno mora njoj pripadati da bi se covek spasio ,  govorim  naravno o stavu SPC, mada vam danas svestenici nece bas olako reci da se covek moze spasiti ako nije pripadnik SPC. Mislim da je sveti Jovan Sangajski (ako nisam u pravu , neka me neko ispravi jer nisam siguran da citiram pravog svetitelja) na pitanje da li se budisti mogu spasiti odgovorio da se to podrazumeva ako svojim zivotom i delima to zasluze , potpuno isto kao i mi hriscani . Sto se tice ogranicenja bilo koje vrste , crkva ih nema , jednostavno, sve je dozvoljeno coveku , ali mu nije sve na korist ,a svako ima pravo da izabere hoce li da radi nesto sebi na korist ili sebi na stetu . Ono sto jeste bitno za pravoslvnu crkvu jeste da covek prihvati Hrista slobdnom voljom , a da fizicke aspekte vere ( post , bdenje...) prihvata polako i onoliko koliko moze da podnese ,i fizicki i mentalno. Nikakva preterivanja i ekstremizam u bilo kom pogledu nisu propovedani i podrzavani od strane pravoslavne crkve , ili bi trebalo tako da bude . Naravno , posebana su tema svestenici koji se bave svime , samo ne svojim poslom, pa se mesaju u sve i svasta , i sumnjivih su moralnih kvaliteta i diskutabilnog znanja o sopstvenoj veri , pa onda se njihovi stavovi i neznanje cesto pogresno shvataju kao stav crkve..Osnova Hristove vere je ljubav , cista i potpuna ljbav prema celom svetu , a kad covek nekoga voli nece mu ciniti zlo , nece mu misliti zlo , prosto i jednostavno .

Prosto i jednostavno! I divno!!! 
Ljubav prema drugome; i dela ljubazna.

Sajentolozi koriste USA poreske olakšice za religiozne organizacije, a realno funkcionišu kao banka, a sasvim prirodno što privlače bogate koji bi da deponuju novac sa što nižim plaćanjem poreza, a na toj razlici u porezu ugrađuju svoj profitni procenat.

U Nemačkoj su sajentologe zabranili zato što država ne želi da se odrekne svojih poreza na bankarsko poslovanje.

Vecinu istocnjackih sekti su osnovane od strane tajnih sluzbi S.A.D-a ,a prvi eksperimenti su poceli  negde 1948 u Juznoj Americi . Ako se bolje pogleda , osnivaci svih sekti u drugoj polovini XX veka su na neki naci povezani sa C.I.A. ili nekom od organizacija pod njenom  direktnom kontrolom , a ne mali broj osnivaca sekti imaju diplome psihijatrije i psihologije . Najocigledniji primer je Munova sekta , doticni gospodin je dosao u Koreju kao operativac C.I.A.  odmah po pocetku Korejskog rata , a inace je po profesiji psihijatar.

Sta znaci "istocnjacke sekte" - Munova crkva je zanimljivi fenomen ali na koga jos mislis?

Mislim specificno na sekte koje su osnovu nasle u Indijskim verskim sistemima i koje ukljucuju razne vrste meditacija , kao ina sekte koje svoja ucenja vuku iz mesanja hriscanstva i opet Indijskih verskih sistema . Munova sekta je nakveca i najpoznatija , ali uglavnom ove sekte imaju ogranicen broj clanova , i ne retko se bave svim vrstama kriminala ( sverc , droge , oruzija , prostitucija , itd) .

Sri Cinmoj
OSNIVAČ: Činmoj Kumar Gaš (Šri Činmoj, sanskr. Šri = njegova svetost) rođen je 27.08.1931. u Šakpuri, jednom malom selu u Bengalu (u Indiji). U 12. godini dostigao je, navodno, “nirvikalpa samadi” (visok nivo svesti). Godinu dana kasnije, posle smrti oba roditelja, izgleda da je sa svojom braćom i svojim sestrama primljen u ašram Šri Aurobindoa, u južnoindijskom Pondičeriju. Tamo ostaje narednih 20 godina, i iz Aurobindoovog učenja preuzima osnovu svog kasnijeg učenja. Sledeći “unutrašnji zov”, putuje potom 1964. za SAD i potom radi u indijskoj ambasadi u Njujorku. U godinama koje slede više puta putuje po svetu da bi širio svoju tehniku meditacije. Izvesno je da Činmoj nikada nije uzeo “sanjasi” (sanskr. = neko ko se u svom okruženju, a ne u ašramu, ponaša kao monah). Takođe nije poznato da je on nastavljač bilo koje legitimne tradicije nekog gurua.

NASTANAK I ISTORIJAT: Polazeći iz Amerike, pokret je od sredine 70-ih godina misionarski aktivan i u Evropi. Težišta reklame i vrbovanja jesu: predavanja, uvodi u meditaciju, koncerti za mir i sportske priredbe. Uz to se moraju dodati i takozvana“divine enterprises” (engl. = božanska preduzeća). To su privredne ustanove (restorani, prodavnice cveća i sl.), koje Činmojeve pristalice koriste za reklamiranje i vrbovanje. Tako je na naslovne strane novina 1982. dospela kafeterija, koju je pod zakup izdao Rajnski zemaljski muzej, jer su u njoj radile pristalice Šri Činmoja. Pogrešno je ono što se navodi u reklamnim brošurama, da je Činmoj pozvan u Njujork od strane visokih zvaničnika OUN. Kao i mnogi drugi, Činmoj je samo jedan od onih koji su u kapeli zgrade OUN držali meditacije. On ni u kom slučaju nije neka zvanična institucija OUN! Nadalje, izgleda da on sport smatra jednom vrstom joge, te se sport često i sa uspehom koristi u reklamne svrhe, a između ostalog, pominju se takozvani “Činmojevi maratoni” (“Trka za mir”, koja prolazi i kroz našu zemlju), zatim trke izdržljivosti, trke na duže staze. Osim toga, reklamne brošure tvrde da je Činmoj “blagoslovljeni umetnik sa jedinstvenom kreativnošću”. Između ostalog, Činmoj pokušava da to dokaže na takozvanim “koncertima za mir”. Pokušava da svira na oko 70 instrumenata. Ako se ima u vidu njegov umetnički talenat, onda začuđuje izdržljivost onih koji ga slušaju i gledaju.

UČENJE I PRAKSA: Prema hinduističkom uzoru, učenik mora da bude apsolutno poslušan “avataru” Činmoju (sanskr. Avatar = onaj koji pozdravlja Zemlju, pojava Apsoluta u telu). Cilj je “sjedinjavanje sa bogom”, “unutrašnja savršenost”, tako što Činmoj, navodno, može da oslobađa od tereta karme.

Međutim, prema vedskom učenju nije mogućno ukidanje karme. Ona označava uzročno – posledičnu vezu u duhovnom životu, koja počiva na formalno – logičkom principu “ako – onda”. Naime, ako neko počini neki greh, onda ga kazna za taj greh sigurno čeka, bilo u životu na Zemlji, bilo u životu posle smrti. Karma se ne može prekinuti. Postoje duhovni procesi koji mogu da neutrališu karmu. To je oslobađanje od karmičnog ciklusa (sanskr. = mukti).

Šri Činmoj

Nasuprot svemu ovome, Činmoj kaže: “Treba živeti tako da se nit karme otanjuje sve dok se ne prekine”.

Šri Činmoj propoveda meditaciju na ljubav, na boga, na bele oblake. Bog, po Činmoju, nije ništa drugo do prosvetljena suština čoveka. Pošto Činmoj, navodno, vlada najvišim stepenima svesti, iz toga proizilaze njegove božanske osobine.

Kakva je samo Činmojeva religija u odnosu na vedsku religiju uopšte? Vedska religija može se ispoljavati trojako:

U vrlini, kada askeza (strogost trpljenja, sanskrt. tapasja) nalaže:   

•        pesmu i igru (bogosluženje “aroti”) samo do ekstaze, koja se, za razliku od Činmoja, postiže vrlo brzo. Takav obred izvodi se dva puta dnevno;

•        odgovarajući način ishrane – vegetarijanstvo;

•        čistotu (sanskr. bramačari), koja se sastoji u odricanju od ličnog uživanja, novca, jela i pića, kocke, žena, unosnih delatnosti.

Svi ovi pobrojani nalozi izvršavaju se radi boga Krišne.

U plodonoštvu, u slučaju TM i ostalih joga tela i uma.

U askezi i duhovnoj tami (sanskr. tamas), koja ide preko svih granica ljudskog trpljenja. To se očituje u delatnostima pristalica Šri Činmoja: dizanju velikih tereta, podizanju praga rezultata u sportu, 5-odnevnim trčanjima, maratonima, te u laserskom koncentrisanju osećajnosti preko pesme i meditacije.

Što se tiče pesme – muzike - , takođe je prisutno preterivanje. On, navodno, ima 1.300 svojih “bađana” (sanskr. bađana = bajanje). Zapravo su to pesme koje su prepisane iz vedskih spisa, a ti spisi sadrže tumačenja, objašnjenja, uputstva, propise i zakone iz oblasti duhovnog života i razvoja u vedanti.

Indijski napev prilagođen je evropskom načinu pevanja. Izbačen je ritam zemljanog bubnja (mrdange), a umesto toga potencira se zvučnost pevanja. To znanje – ta umetnost – zove se na sanskritu gandarva. Na svakom mestu gde je potrebno davanje ritma bubnjem, umesto bubnja imamo tišinu. Šri Činmoj se veoma trudi da na svojim koncertima ostavi jak utisak na publiku.

Ovde ćemo kratko napomenuti da pristalice Šri Činmoja treba da se meditaciji posvećuju između 02.00 i 05.00 sati ujutru. Kao medijum treba da se koriste slika ili muzika majstorova. Uz njegovo ime, preporučuju se i mantre, što treba ponavljati svakog dana od 500 do 1.200 puta. Osim toga, preporučuje se puno sporta i uzdržavanje od seksa.

AUM ŠINRIKJO

Od šambalističkog optimizma do apokaliptičkog terorizma

Rođen kao Ticuo Micumoto 1955. godine u gradu Jacihuro u pokrajini Kumamoto. Bio je slep na jedno oko, a slabovid na drugo. Nije završio školu za decu sa oštećenim vidom – Posvetio se, kad je odrastao, akupunkturi. Oženio se i zaposlio u jednoj apoteci u gradu Funabaši. Zbog falsifikovanja računa izvođen je na sud. Pušten je, a zatim je otvorio apoteku sa nadrilekovima. Uhapšen je i kažnjen sa 200.000 jena. Godine 1984, posle sedam leta joga – vežbi, osnovao je školu joge u Tokiju i obećava da će za godinu dana moći da leti. Godine 1986. penje se na Himalaje, gde doživljava “konačno prosvetljenje”, i postaje Šoko Asahara, osnivač religije “Aum Šinrikjo”, koja “sadrži suštinu svih religija”. Cilj nove vere je shvatanje sopstvene nematerijalnosti, pripadnosti višim svetovima, sticanje zdravlja i nadljudskih sposobnosti. Učenje je sačinjeno od elemenata mahajana – budizma, tibetanskog tantričkog budizma, joge, taoizma, itd. Čita i Otkrivenje Jovanovo, i proriče Armagedon za 1. avgust 1997. godine.

Pripadnost sekti podrazumeva apsolutno potčinjavanje, počev od popunjavanja obimnog upitnika do davanja svoje imovine sekti. Sve što čovek radi za sektu, pomno se beleži, što mu donosi “poene” i omogućuje napredak na hijerarhijskoj lestvici. Deo inicijatičkog rituala je podrazumevao ispijanje guruove krvi, izlučevina i vode u kojoj se kupao. Meditacije traju do 10 do 25 sati, a članovi sekte moraju da nose nekakve “šlemove spasenja”, koji  emituju ultra – niske zvuke. Pili su pilule i udisali razne hemikalije. Smeli su da spavaju 2 do 4 sata dnevno, a jeli su poneki tanjir pirinča. Viši nivoi posvećenja koštali su nekoliko hiljada dolara. Vernici su se kleli: “Ja ću biti odan guruu u najvećoj mogućoj meri”.

Asahara je uskoro objavio knjigu pod nazivom “Proglašavajući se Hristom”. Na naslovnoj strani bila je fotografija na kojoj je Asahara prikazao sebe raspetog, sa trnovim vencem na glavi. U knjizi je pisalo: “Duh Istine – to nije niko drugi, nego ja, rukovodilac AUM Šinrikjo... Novi Zavet je knjiga koja prorokuje o tome da sam ja Hrist”.

Šoko Asahara

Asahara je postao bogat čovek. Oko njega su se okupili veoma ugledni ljudi Japana, koji su osmišljali “naučnu” strategiju i taktiku. Senči Endo, biolog specijalizovan za viruse; fizičar Narihito Noda; veoma ugledan advokat Jošinobu Anojama; astrofizičar Gideo Murai... U to vreme, vođa svetskog budizma, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1989, Dalaj Lama, primio je obilne priloge od Asahare, i zauzvrat mu nudio svoj blagoslov.

To je veoma zanimljiva epizoda u razvoju sekte. Sam Asahara je tvrdio da mu je Dalaj Lama još u februaru 1987. godine dao podršku za obnovu budizma u Japanu. Navodno mu je rekao: “Dragi prijatelju, pogledaj budizam u današnjem Japanu. On se pretvorio u ritualizam i izgubio pravi smisao”. Naravno, guruova izjava ne mora biti tačna. Asahari je bio potreban Dalaj Lamin ugled za ostvarenje mesijanskih ciljeva. Pa ipak, sekta je imala pismeni “blagoslov” bidiste – nobelovca. Lama je svedočio: “Onima kojih se tiče... Prema mome saznanju, AUM teži da probudi javnu svest preko religioznih i socijalnih aktivnosti. Pored ponude intezivne meditacije, pristalice AUMa praktikuju i tradiciju mahajana – budizma. AUM je dao velike priloge za naše budističko udruženje u izgnanstvu, naročito za naše monahe – studente koji su nedavno stigli sa Tibeta. Veoma cenimo te priloge, i oni su za nas bili veoma dragoceni”.

Pošto su japanske vlasti dugo odbijale da priznaju sektu, oglasio se “Savet za religiozne i kulturne poglede” Dalaj Lame. Pismo je glasilo: “Onima kojih se tiče... AUM Šinrikjo je istočnjačka religiozna organizacija koja je pod duhovnim vođstvom majstora Šoka Asahare i sastoji se od 6000 sledbenika i ima 12 ogranaka u Japanu, kao i van njega. Majstor Asahara je ovlašćeni religiozni učitelj joge i iskusni učitelj meditacije. Prema našem najpouzdanijem saznanju, AUM teži razvijanju javnog dobročinstva preko raznih religioznih i društvenih aktivnosti – nastave joge i budizma, organizovanja seminara i ponude pružanja uputstva o meditaciji na višim stepenima, kao i etičke vežbe. AUM pre svega nastoji da oživi predanje mahajana – budizma i učenje o darmi u Japanu. Kao osnovu za budističku praksu, AUM je dao ogromne priloge za našu budističku organizaciju u egzilu. Mi smo veoma zhvalni za prijateljsku pomoć našoj kulturi i našim zajednicama. Zbog njihovih ciljeva u Japanu, trebalo bi ih priznati (kao religijsku organizaciju, nap. prir.) i osloboditi plaćanja poreza. Izuzetno ćemo ceniti saradnju i podršku vlasti”.

Posle velikog pritiska sektinih advokata i blagoslova Dalaj Lame, AUM je od strane japanskih vlasti priznat 1989. godine. Počelo je ostvarivanje plana Šoka Asahare – pretvaranje planete u Šambalu, mitsku zemlju tantrističkog budizma. Tomas Gandou, jedan od najuglednijih nemačkih stručnjaka za pitanje totalitarnih sekti, kaže da još uvek nije jasno da li je Dalaj Lama bio prevaren, niti se zna šta ga je nadahnulo da tako svesrdno preporučuje sektu čije mu učenje i praksa nisu bili dovoljno poznati - da daje blagoslov koji će Asahari otvoriti put ka širokim masam i pružiti mogućnost legalizacije.

A onda je na red došla Rusija. Početkom devedesetih Asaharu stiže u zemlju, koja se još nije oporavila od komunizma, a već joj je ponuđena “šambalizacija”. Guru je sobom doneo pare, i počeo da kupuje važne ljude: glavni čovek za podršku bio je Oleg Lobov, u to vreme sekretar Saveta bezbednosti Ruske federacije. Njegov pomoćnik, Vladimir Rubanov, takođe nije imao ništa protiv. On je novu, “post - pravoslavnu” svest Rusije nazvao “ideologijom ruskog kosmizma”, to jest – oživljenog paganstva, i sasvim mu je odgovarao “majstor” koji se proglasio za paganskog “Hrista”. Sa Asaharom su se sastajali čelnici parlamenta, Ruckoj i Hazbulatov. U ruskoj vojsci počelo je zanimanje za okultno. Rektor Vojne akademije je, na primer, učestvovao, u oktobru 1994, na seminaru “Analiza teozofskog shvatanja ličnog razvoja i spiritualnosti”, koji je držan u vili Ministra odbrane. Isti ministar je, u okviru “šambalizacije” vojske, otvorio “Institut neokosmologije”.

Šoko Asahara

Koliko je Rusija duhovno sluđena najbolje se vidi iz činjenice da su mladi Rusi, koji su išli za Asaharom, ozbiljno shvatali njegove reči: “Do 23. oktobra 1991. nisam čitao ni jednu stranu Novog Zaveta, osmi Otkrivenja Jovana Bogoslova. Tog dana sam se uverio da se u toj knjizi nalazi proroštvo po kome sam ja Mesija”. Paralele sa Hristovim životom guru je “doslovno sproveo”: Hristos je bio četrdeset dana u pustinji – Asahara je prošao put askeze; Hristos je bio u grobu tri dana i tri noći, dostigavši “samadhi”, najviše stanje meditacije, kad pluća nemaju potrebu za kiseonikom – jedan Asaharin učenik pod vodom nije disao 14 minuta i 27 sekundi, što je “novi svetski rekord”; Hristos je pretvorio vodu u vino, a guru (što se ne može proveriti ako nemaš specijalni pribor) čini da voda zrači ultravioletnim zracima. Uz sve ovo, Asahara je tvrdio da želi da ima “prijateljske odnose sa Ruskom Pravoslavnom Crkvom”.

Na hiljade mladih ljudi pošlo je za Asaharom. Od 1994. netragom je nestalo 500 devojaka i mladića (podatke o tome je objavila Zinaida Zaharova, predsednik komiteta za spasavanje dece iz sekti), koji su se pridružili “velikom majstoru joge”. Njegovi ruski robovi su misionarili po ulicama, prodavali knjige, kasete sa “astralnom muzikom”. Plakati sa Asaharinim likom mogli su se svuda videti: “Neka naša zemlja postane Šambala”, poručivao je Rusima. Propaganda je, svakodnevno, išla preko radio – stanice “Svetionik”, na moskovskom tv – kanalu svake sedmice je nuđena po jedna Asaharina emisija, reklame su štampane u novinama sa milionskim tiražima...

Trovanje u tokijskom metrou - spasenje po Asahari

Rusija je bila pogodna i zbog još nečega: u njoj je bilo moguće nabaviti opremu za spravljanje bojnih otrova, kao i oružije. A Asahari je bilo potrebno i jedno i drugo. Uostalom, Armagedon je blizu, zar ne? Pre Armagedona ne bi bilo loše preuzeti vlast u “Zemlji izlazećeg sunca”.

Sekta je u Japanu stvorila “vladu u senci” i pokušala da se infiltrira u vojsku. Imenovani su ministri za odbranu, nauku i tehnologiju, za spoljne poslove. Kijohide Hajakava, “ministar građevina”, imao je beležnicu punu naziva oružja i municije, izveštaja o vojnoj obuci u Rusiji (Asahara je tamo, sa dozvolom najviših zvaničnika, boravio osam puta), kao i sa dugim spiskom za nabavku oružija. Hemijska i biološka sredstva za uništavanje bila su dovoljna za trovanje miliona građana, a u tajnim laboratorijama “šambalisti” su se bavili – obogađivanjem uranijuma. Uz sve to, nezakonito su proizvođeni barbiturati i “serum istine” (Asahara nije zaboravio svoju “apotekarsku mladost”). Na osnovu priloga i raznih prljavih rabota, sekta stiče imovinu od 22 miliona dolara (odatle pare za Dalaj Lamine monahe – studente i za odobrovoljavanje Olega Lobova!).

Tužba ga je teretila i za deo učenja koji nije javno propagirao: od početka svoje “misije”, naime, Asahara je verovao da treba ubijati neposlušne sledbenike (tako je pred Asaharom udavljen Kotaro Očida); od 1990. godine on svoje učenje o potrebi da se neki ljudi ubiju radi spasenja duše počinje da primenjuje na sve. Bilo je jasno da to ne može predugo da se skriva i da će policija uskoro izvršiti pretres kompleksa kulta. Guru je zbog toga rešio da potruje što veći broj putnika tokijskog metroa sarinom, što će “naneti udar policiji”. Lično on je isplanirao napad, a sarin su u metro uneli kardio – hirurg Ikuo Hajaši i njegova supruga Rira, potomak ugledne japanske porodice. Tridesetogodišnjem Masami Cučiju, vođi “hemijske” grupe koja je radila na proizvodnji sarina, profesori sa Cukuba univerziteta predviđali su sjajnu budućnost.

U napadu sarinom u metrou, početkom 1995, gine 12, a biva ozleđeno 5500 ljudi.

Pred istražnim organima, slepi “mesija” je kukao: “Šta će biti samnom?”.

Počelo je suđenje čoveku koji je svet hteo da pretvori u Šambalu.

za pocetak toliko