Seksualno zlostavljanje uzima sve više maha u Crnoj Gori
Lepota kao mamac
Više od 80 odsto anketiranih žena smatra da ih zakon ne štiti od seksualnog uznemiravanja na poslu


PODGORICA – Biti lepa, privlačna i atraktivna žena i nije neka prednost u Crnoj Gori, već uglavnom teret na poslu, u školi, na javnim mestima... Da je zaista tako pokazuju i poslednja istraživanja Crnogorskog ženskog lobija (CŽL), prema kojem više od 80 odsto anketiranih žena smatra da zakon u Crnoj Gori ne štiti žene od seksualnog uznemiravanja na poslu i u školi.
Pored ovoga, kažu u CŽL-u, u Crnoj Gori je do sada procesuiran samo jedan slučaj seksualnog zlostavljanja nastavnika nad učenicom, iako je ta organizacija samo u ovoj godini dobila 73 dojave, po kojima se 17 slučajeva zlostavljanja dogodilo u osnovnim i srednjim školama, 14 na fakultetima, a 54 u preduzećima.

Ova organizacija je proteklog leta, po principu slučajnog uzorka, sprovela anketu „Kako nadređenom reći ne”, koja je obuhvatila 500 žena različite starosne strukture u Podgorici, Baru, Cetinju i Kolašinu. Anketa je pokazala i da se gotovo sve žrtve poveravaju prijateljicama, dok se samo jedan odsto obratilo policiji, i to uglavnom poznanicima koji rade u toj službi.

Koordinator CŽL-a Aida Petrović kazala je da više od polovine ispitanica, iako je anketa anonimna, nije želela da odgovori na pitanje da li je nadređeni pokušao da ih prinudi na seksualni odnos, što ukazuje na to da se boje da će izgubiti posao ili da će trpeti posledice na fakultetu ili u školi.

– Kod gotovo polovine žena seksualno uznemiravanje od nadređenog izaziva strah, stid i ćutanje o problemu, što obrazlažu ekonomskom zavisnošću, odbacivanjem sredine, zabrinutošću za brak, vezu, radno mesto ili ocenu, kao i nedostatkom podrške i razumevanja – rekla je Aida Perović.

Član ove organizacije Dragica Radošević istakla je da seksualno uznemiravanje na poslu ili u školi ne podrazumeva samo seksualni čin pod prisilom, nego da obuhvata širok spektar delatnosti koje krše ženska ljudska prava po kriterijumima telesnog, psihičkog, radnog, mentalnog i seksualnog integriteta.

– To su, na primer, pogledi van poslovnog konteksta, verbalne seksualne insinuacije, pozivi na kafu ili ručak i telefoniranje posle radnog vremena ili nastave, neželjene SMS poruke, ucenjivanje boljim položajem ili većom ocenom, ograničavanje kretanja i svi oblici navođenja na seksualni čin – kazala je ona.

U CŽL-u ističu da je Crna Gora jedina zemlja u regionu koja još nije usvojila Zakon o ravnopravnosti polova, a odnos okoline prema nasilju nad ženama na poslu je ignorantski.

Pravnica u toj organizaciji Mirjana Vlahović kazala je na konferenciji za novinare da je u Crnoj Gori nasilje nad ženama „vrh ledenog brega, i direktna posledica generalno diskriminatorskog odnosa prema ženskom polu koji se manifestuje u svim starosnim strukturama”.

Novica Đurić

Izvor: Politika