Seksualno zlostavljanje dece je bilo koja vrsta seksualnog kontakta između deteta i odrasle osobe. Može imati formu dečje pornografije, seksualnog dodirivanja, masturbacije, izlaganja deteta pornografskim sadržajima, vaginalnog, oralnog ili analnog kontakta, odnosno seksualnog odnosa.
Kada se seksualno zlostavljanje događa između krvnih srodnika naziva se incestom.

Kako prepoznati?
Niti jedan od ovih znakova nije siguran pokazatelj da je osoba seksualno zlostavljana! Što je više tih znakova i što su oni intenzivniji, više je razloga za brigu. Posebno je važno obratiti pažnju na one znakove koji predstavljaju promenu od onoga što je uobičajeno za tu osobu.
Promene u raspoloženju, povlačenje, depresija
Noćne more
Strahovi, Izolovanost, sram, krivica, teskoba, bespomoćnost
Strah od fizičkog kontakta
Mešanje emocija sa seksualnim ponašanjem
Bolovi, svrb, krvarenje ili ozlede u predelu intimnih delova tela, genitalne infekcije
Psihosomatske smetnje (glavobolje, bolovi u stomaku i sl.)
Menstrualne smetnje
Trudnoća
Često tuširanje
Iznenadno neobjašnjivo agresivno ponašanje i bunt
Iznenadan strah od specifičnih mesta, ljudi, stvari
Promiskuitet, prostitucija
Naslage odeće danju i noću
Iznenadno gubljenje ili dojivanje na težini
Smetnje pažnje, odsutnost
Naglo popuštanje u školi
Šta seksualno zlostavljana deca osećaju?
Deca koja su seksualno zlostavljana mogu osećati mnoge različite (i često preplavljujuće) osećaje, uključujući:
STRAH
Od zlostavljača
Od stvaranja problema
Od gubitka njima važnih odraslih osoba
Od toga da će biti odvedena od kuće
Od toga da će ih drugi vidjeti "drukčijima"
LJUTNJU
Na zlostavljača
Na druge odrasle osobe oko njih koje ih nisu zaštitile
Na sebe same ("ja samo izazivam nevolje")
IZOLOVANOST
Jer nešto "nije u redu sa mnom"
Jer se osećaju usamljeno u svojim iskustvima
Jer ne mogu pričati o zlostavljanju
TUGU
Jer osećaju da su nešto izgubili/da im je nešto oduzeto
Jer su "prerano odrasli"
Jer ih je izdao netko kome su verovali
KRIVICU
Što nisu u stanju zaustaviti zlostavljanje
Što osećaju da su "pristali" na zlostavljanje
Što su rekli nekome - ako su rekli
Što nisu rekli nikome - ako nisu rekli
SRAM
Što su uključeni u takvo iskustvo
Zbog reakcije njihovog tela na zlostavljanje
KONFUZIJU
Jer možda vole zlostavljača (jer je on/a detetu bliska osoba)
Jer se njihovi osećaji stalno izmjenjuju

Najčešće posledice seksualnog zlostavljanja dece
• Nisko samopoštovanje
• Strahovi
• Fobije
• Panični napadi
• Anksioznost
• Depresija
• Problemi sa spavanjem
• Loša slika o vlastitom telu
• Poremećaji ishrane
• Problemi s poverenjem i strah od odbacivanja
• Teškoće u uspostavljanju i održavanju bliskih odnosa
• Seksualni problemi
• Teškoće s koncentracijom
• Loše upeh
• Podložnost daljnjem zlostavljanju (svim oblicima)
• Teškoće u doživljavanju pozitivnih životnih iskustava

Šta ako mi neko poveri da je bio - ili je još uvek - seksualno zlostavljan?
Ako vam se mlada osoba poveri, važno je da od vas čuje:
• Da joj verujete
• Da vam je drago da vam je rekla
• Da nije ona kriva što se to dogodilo
• Da je hrabro od nje da vam je rekla
• Da vam je žao što joj se to dogodilo
• Da nije jedina, da se to događa i drugoj deci i mladima
• Da ćete morati to reći profesionalcima čija je dužnost zaštititi je
NE OKLEVAJTE POTRAŽITI POMOĆ!

Šta NIKAKO ne smete učiniti:
• nemojte se zgražati, bez obzira koliko strašno bilo to što čujete!
• nemojte pobesnjeti, plakati, praviti scene- ovo NIJE vaših 5 minuta!
• ne postavljajte pitanja u kojima sugerišete odgovor
• vi ne znate šta se dogodilo i kako se osoba oseća
• nemojte pretpostavljati!
• NIKADA nemojte obećati nešto što nećete moći ispuniti !!! (kao što je na primer to da nećete nikome reći: vi ste zakonom dužni prijaviti seksualno zlostavljanje maloletnika).
• NIKADA ne ućutkujte osobu, ne govorite joj da treba praštati, zaboraviti i sl. parole koje služe tome da sami sebe umirite.
• nemojte govoriti jezikom koji osoba ne razume (penis, vagina i sl. jesu pristojni izrazi, ali ih mlada osoba možda ne razume).
• nemojte pretpostaviti da osoba mrzi zlostavljača ili je na njega/nju ljuto
• ne žurite. Posvetite mladoj osobi dovoljno vremena - to joj daje priliku da s vama porazgovara o vlastitim brigama i postavi vam pitanja.

Šta nikako ne smemo zaboraviti kada je reč o seksualnom zlostavljanju maloletnika? • 80% do 90% zlostavljača su deci POZNATE OSOBE.
• Uvek je zlostavljač taj koji je odgovoran za svoje ponašanje. Dete je žrtva i nikad ne može biti odgovorno za seksualno zlostavljanje.
• Zlostavljači retko koriste silu odnosno fizičku agresiju. Najčešće koriste nagovaranje, pretnje i potkupljivanje.
• Seksualno zlostavljanje ne poštuje granice. Događa se u svim kulturama, klasama, i rasama, bez obzira na standard i obrazovni nivo. Seksualni zlostavljači su najčešće muškog pola.
• Istraživanja pokazuju da su svaka 4. devojčica i svaki 6. dečak doživeli neki oblik seksualnog zlostavljanja do 18. godine. Dečaci se ređe otvaraju i ređe pričaju o svojim iskustvima.
• Ako muškarac zlostavlja mušku decu to ne znači da je homoseksualac. Ponekad je zlostavljačima važniji uzrast deteta, nego njegov pol.
• Seksualno zlostavljanje nije problem koji će proći s vremenom. Posledice seksualnog zlostavljanja su trajne osim ako osoba dobije adekvatnu psihološku pomoć.
• Deca će najčešće ćutati o seksualnom zlostavljanju. Zato im odrasli trebaju pomoći na način da prepoznaju simptome i preduzmu mere zaštite.
• Prijavom slučaja zlostavljanja pomažemo zaštititi dete i utičemo na to da se zlostavljač spreči da naškodi i drugoj deci.
Zašto deca ne povere da su seksualno zlostavljana?
• Jer ne znaju kome bi se obratila
• Jer im je teško verbalno izraziti što im se dogodilo
• Jer im je počinitelj prijetio
• Jer su zbunjena osećajima koji prate zlostavljanje
• Jer se boje da im nitko neće vjerovati
• Jer okrivljuju sebe i veruju da je zlostavljanje kazna za to što su loši
• Jer se boje da će tako sebe ili svoju okolinu dovesti u još veće neprilike

Dr. sc. Ana Kandare

eeh,ja ne znam sta da kazem!
znam samo da one koji to rade treba...........
ma ja bih  pobila sviju!
oni mozda ne shvataju sta rade,kakav to utisak ostavlja na tu djecu,mozda ne shvataju da ce mnoga djeca cijeli svoj zivot imati traume bas zbog njih!

Mozda cu nekima zvucati kao krvolocna zver, ali bih po kratkom postupku, bez grize savesti, svakome presudila ukoliko bi taj neko samo pomislio na seksualno zlostavljanje dece.

Nedavno se, po sredstvima javnog informisanja, govorilo o slucaju u kome je kreten na sve moguce nacine zlostavljao malenu devojcicu, cerku iz prvog braka svoje "devojke", a ona je u tim momentima voajerisala. Dete je preminulo. Oni su osudjeni, ali svaka osuda je premala za takvo zverstvo.

Na veliku zalost, to nije jedini slucaj. Previse je slucajeva gde roditelji, i ocevi i majke, seksualno zlostavljaju svoju rodjenu decu. To nisu ljudi, to su monstrumi.

Ja sam žrtva seksualnog zlostavljanja. Što da radim?

Ako si seksualno zlostavljan/a, važno je da:
Pronađeš što pre u svojoj okolini odraslu osobu kojoj veruješ i kojoj možeš ispričati što ti se događa. Čuvanje tajne koristi zlostavljaču, a tebi samo šteti. Zlostavljač preti zato da bi te zastrašio i osigurao se da nećeš nikome reći što se događa. Te su pretnje najčešće bezopasne, iako se takvima ne čine.

Što ako u mojoj okolini nema odraslih osoba kojima se mogu obratiti?
Osim nekoj odrasloj osobi koja ti je bliska, možeš se obratiti i:
Školskom psihologu
Nastavniku
Lekaru
Policiji
 
Ovi profesionalci će ti pomoći i zaštititi te.

Što ako nekome poverim seksualno zlostavljanje i ta mi osoba ne poveruje:
Većina odraslih će ti poverovati i zaštititi te. Ipak, moguće je da neke osobe neće reagovati onako kako bi trebalo.To nije tvoja krivica. Ti znaš šta ti se dogodilo. Ta je odrasla osoba bila krivi izbor. PRONAĐI DRUGU. Traži dok ne nađeš. Najgore što možeš učiniti sebi je to da ćutiš.
Jesam li možda ja kriv/a što mi se sve to događa?
Ti nisi kriv/a za zlostavljanje, iako ti je to možda zlostavljač rekao. Seksualno zlostavljanje je kažnjivo zakonom. Dete nije NIKADA krivo.

Seksualno zlostavljano dete neophodno je što pre zaštititi od daljeg zlostavljanja. Zato odmah u policiju i centar za socijalni rad. Ali oprez, zlostavljači se često uspešno kriju a žrtve nisu spremne da se otvore pred institucijama. Neophodno je imati čvrst dokaz o zlostavljanju.

Ko su ljudi koji seksualno zlostavljaju decu? Da li su oni psihički bolesni?

Često se traži «psihološki profil» počinioca, žrtve nasilja ili porodice u kojoj se dešava nasilje. Veruje se da kad bi bilo moguće «detektovati» osobe koje se zateknu u kontekstu nasilja kroz nekakav «recept» ili «formulu», da bi to odmah pokazalo da to sigurno «nikako ne može da se dogodi meni» ili da je moguće lako prepoznati počinioce. Najčešće se misli da su počinioci nekakvi duševni bolesnici, ljudi sa psihijatrijskom dijagnozom. Međutim, počinioci nisu psihički bolesni i nemaju neke specifične odlike koje bi ih izdvajale od drugih ljudi. Statistike pokazuju da je psihijatrijska i lekarska pomoć bila potrebna samo zanemarljivom procentu ljudi osuđenih za zlostavljanje dece. U 12-ogodišnjem iskustvu Incest Trauma Centra – Beograd su samo 3 počinioca imali registrovane psihijatrijske dijagnoze dobijenih po davnim hospitalizacijama (imati u vidu da je prosek prijavljenih slučajeva našoj službi 7 nedeljno). Ovakve osobe najčešće u svojoj okolini važe za marljive ljude posvećene svojoj «beloj heteroseksualnoj porodici» i pridržavaju se zakona. Dakle, može biti bilo ko.
Počinioci su oni koji imaju moć da uzmu ono što žele – što i čine. Patrijarhalna društva nose «podeljene karte» za muškarce i žene koje u različitim sferama života znače zloupotrebu moći od strane muškaraca nad ženama. Patrijarhat pruža savršenu podlogu za odvijanje svih vidova nasilja. Ovaj fenomen se često čuje kroz pojmove roda, rodnih uloga i rodne ravnopravnosti. Važno je ne gubiti puno vremena u sferi psihopatologije, već što je moguće više dekonstruisati patrijarhalno društvo.

Po čemu se razlikuju seksualno zlostavljanje dece i pedofilija?
Nisu sve osobe koje seksualno zlostavljaju decu pedofili.
Osobe koje seksualno zlostavljaju decu u najvećem broju slučajeva imaju uobičajene partnerske odnose sa odraslim osobama. Za razliku od njih, pedofili ne ostvaruju funkcionalnu vezu sa odraslim osobama. Njih privlače i seksualno uzbuđuju isključivo deca. O njima uglavnom čujemo kroz informacije o pedofiliji na internetu i sl. Čine do 10 % ukupnog broja počinilaca.

Zbog čega se govori samo o muškarcima zlostavljačima?

Kada govorimo o počiniocima seksualnog nasilja, kažemo «on», budući da naši statistički podaci pokazuju da su od 5 počinilaca seksualnog zlostavljanja dece 4 muškarci. Slično je dobijeno u istraživanjima koja su rađena u svetu. Kad Vam se učini da je ovim muškarcima «počinjena nepravda», setite se da ovo ne znači da su svi muškarci počinioci, već da govorimo u uzorku muškaraca koji se zateknu u kontekstu nasilja u ulozi počinilaca.

izvor: Incest trauma centar

Zenski deo foruma, pazi vamo: Moja drugarica je pre nesto vise od 5 god izvrsila samoubistvo, zato sto je spavala (i zatrudnela) sa svojim bratom od strica, koji je stariji od nje 20 god. Taj njen 'brat' se posle toga promenio i nije vise bio isti, dakle-odlepio je.
Ovo nije bio slucaj zlostavljanja, ali na neki nacin i jeste. Labilna, neiskusna devojka i njen brat, iskusniji, niko ne moze da mi kaze da to nije bilo cisto iskoriscavanje, zloupotreba.

То све треба по кратком поступку: метак у потиљак. Ти који злостављају децу боље нису ни заслужили.

Главић,
Колико година је имала несрећна девојка када се то догађало?

da da pedofajli znam ih mnogo

Pa dobro mozda sam i ja nekad, zbzbzzzzzz... pogrEsi covek