Pozdrav iz daleka!
Imam velikih problema sa klaustofobijom,panicnim napadima,agorafobijom jednim recima svakakvim strahovima.  
Pocelo mi se desavati prije skoro 3 godine i stanje mi se pogorsava.  Najveci problem je jer imam imam strah i od lekova tako da ne znam sta da radim?
Posto zivim u Kanadi,a majka mi je bolesna i sama u nasoj zemlji ja ne mogu ici da je vidim.  Sama pomisao da cu biti "zarobljena"stvara kod mene napad panike i pocne me gusiti.  Ne mogu dalje od kuce voziti auto posebno gde nema bolnice zbog osecaja da cu prestati disati.  Par puta sam dobila napad i onda sam se izolirala jer se tako nasigurnije osecam.  Provodim dane u kuci i nemam drustva zbog toga.  Deca mi provode vec 2 ipo godine u kuci jer ja od straha nisam u stanju da ih odvedem u prirodu.  Nemam razumevanje okoline i to mi jako tesko pada.  
Prije 2 godine sam se zaglavila u liftu i tada sam hipoventilirala.  Od tada idem na 5 sprat peske i nikada vise nisam usla u lift.  Pokusala sam sa antidepresantima prije 2 godine i od samo jedne tablete sam zavrsila u bolnici.  Nikada vise od tada nisam stavila tabletu u usta.  Tada sam se obratila psihijatru za pomoc,samo jednom sam ga videla i posle toga sam bacila sve tablete u kantu.  Kada dobijem napad i zavrsim u bolnici daju mi sedativ ispod jezika koji deluje u roku od 2 minute.  Nosam ga u tasni ali ga se ne usudim staviti.  
Prvi puta mi se desio napad kada smo selili 2000km daleko.  Na pola puta nocu dobila sam prvi napad za koji tada nisam bila svesna.  Ja sam ga nazvala po svome slom zivaca.  Ne znam zasto mi se to dogodilo?Pamtim mrak i guste sume.  Gledajuci u taj mrak i u te sume prije samog napada pocela sam osecati nelagodu.  
Jako sam tuzna zbog mog stanja i pored mnogih knjiga nisam se uspela iscupati iz ovog ludog lavirinta.  
Zelela bih svim srcem da vidim svoju majku ali strah od zatvorenog prostora u avionu je veci.  
Ne znam sta da radim i kako da se vratim u normalu?
Gubim svaku nadu da ce mi ikada biti bolje.  Ne znam imate li vremena da mi odgovorite ali cu cekati sa nestrpljenjem.  
Pozdrav

Cao...
Ne bih ti bio u kozi zaista

Dok se ne javi neko od onih ko o temi zna vise, mogu ti reci da - koliko je meni poznato sada za takve poremecaje postoje vrlo ucinkoviti lekovi i neka vrsta bihejvioralne terapije koja postize prilicno dobre rezultate...

Нажалост неузимање таблета има само да ти погорша стање.
Можда да покушаш са психотерапијом, оно колико сам слушао по болници има успеха.

Prvo, pozdrav i za tebe! 

Ovako... idemo redom. Agorafobija, klaustrofobija, panicni napadi deo su grupe anksioznih poremecaja. I veruj mi na rec, kao neko ko se makar malo razume u tu tematiku, imam lepe vesti: mogu ti reci da se oni u 99% slucajeva sasvim uspesno lece.

Ali, najpre o samom tvom problemu, o lecenju cemo kasnije. Sama promena okoline kod ljudi veoma cesto izaziva stres. Neki se sa njim nose na jedan, drugi na drugi nacin. Ti si ga, nazalost, verovatno vrlo dugo potiskivala, trpela, nisi mu davala oduska. Stoga pojava takvih simptoma uopste nije iznenadjujuca. Pored toga, vidim i da je proslo dosta vremena od prvog napada, a to je stanje koje samo od sebe obicno ne prolazi, vec postaje sve gore. Razmisli i sama: verovatno je sve pocelo od laganog napada panike, pa se (zbog napada) razvio i strah od otvorenog, i najzad, strah i od zatvorenog prostora.

Sto se lecenja tice, najvaznije je da znas da sama sebi ne mozes pomoci, vec ti je neophodna strucna pomoc. Pod tim mislim na odlazak kod psihologa (ne psihijatra), odnosno psihoterapeuta. Kao sto SerbianFighter rece, kognitivno-bihejvioralna terapija je za takve fobije kao aspirin za glavobolju - maltene uvek delotovran.

Da razjasnimo: lekovi ti, na duze staze, ne mogu pomoci, iz prostog razloga sto oni otklanjaju samo trenutne simptome. Kada se oni ponovo jave, lek kao da nikada nisi ni uzela.

Dakle, s obzirom da si u Kanadi, sasvim sam sigurna da postoje psihoterapeuti tog usmerenja. Da bi shvatila o cemu je rec, malo cu ti poblize opisati tehniku koja se u slucajevima poput tvog koristi:

To je postupak u okviru kognitivno-bihejvioralne terapije, poznat pod nazivom sistematska desenzitizacija. Postupak se sastoji iz tri koraka: prvi je zamisljanje najbenignije moguce situacije, povezane sa fobijom (recimo, boravak u prizemlju kuce). Zatim se krece ka ostalim situacijama, ali hijerarhijski - dakle, od najblaze do one najstrasnije (na primer, zaglavljena si u liftu u sred noci). Nakon pravljenja takvog spiska, sledi drugi korak: ucenje tehnikama relaksacije. Neke od njih su duboko disanje (tzv. disanje iz stomaka), opustanje svih misica na telu i slicno. Nakon naucenih tehnika, krece se na treci korak: izlaganje (u masti ili uzivo - a mnogo je bolje uzivo, i to se radi u pratnji terapeuta) hijerarhijski nabrojanim situacijama, od najbanalnije do najstrasnije, korak po korak. Veruj mi, simptomi uskoro vrlo brzo nestaju.

To je taj postupak, a sasvim je moguce da ga neki terapeuti modifikuju, zavisno od sopstvenih teorijskih uverenja, ili potreba klijenata.

Da naglasim: jako je vazno da nista ne cinis sama i na svoju ruku, jer bi mogla da pogorsas svoje stanje. Javi se nekom strucnjaku, ako zelis najpre se dodatno informisi o ovome sto sam pisala, i samo hrabro! 

Well, someone has done his homework.

Bravo Bambi.  I hvala, veoma edukativno. 

Nema na čemu, služimo narodu. 

Ali devojka/žena koja je otvorila temu se posle prvog posta nije ni vraćala na Burek.