Џиновска „хрпа“ смећа у Пацифику површине је као пола

Џиновска „хрпа“ смећа у Пацифику површине је као пола Европе

Пространи „Велики пацифички тепих од смећа“ је много већи него што се раније мислило, показало је снимање из ваздуха. Џиновска „флека“ на Тихом океану покрива око четири и по милиона километара квадратних, што је скоро половина површине Европе.

Извиђање из ваздуха извела је фондација "Ocean Cleanup", финансирана од стране филантропа из целог света и холандске владе, која планира да до 2020. године почне са чишћењем огромне количине пластичног отпада који кружи океанима.

Уобичајено је да се прво извиди са чиме имате посла и то је био задатак пре почињања са чишћењем. Али ово што смо видели нисмо очекивали. Количина смећа нас је потпуно изненадила. Бизарно је видети толико ђубрета у ономе што би требало да буде чист океан“, истиче Бојан Слат, оснивач фондације.

Центар „Великог пацифичког тепиха од смећа“ је у мирном делу Тихог океана, а морске струје које круже око њега наносе смеће. То узрокује акумулацију плутајућег ђубрета у великим гомилама. Док је раније ово смеће било биоразградиво, данас се у „Великом пацифичком тепиху од смећа“ скупљају пластика и остали неразградиви материјали.

Део „Великог пацифичког тепиха смећа“ који је сниман из ваздуха је онај од Хаваја до Калифорније. Главна концетрација покрива површину од милион квадратних километара, а периферија још три и по милиона километара квадратних.

Према подацима УН, „Велики пацифички тепих од смећа“ расте таквом брзином да постаје, попут Великог кинеског зида, видљив из свемира.

Прошле године "Ocean Cleanup" је кроз џиновску депонију послао 30 бродова, како би проценили величину проблема. Међутим, ново извиђање из ваздуха показује да су потценили размеру проблема.

Има и добрих вести.

„Већи део отпада је крупна пластика. Морамо да радимо брзо, јер ће се у наредних пар деценија распасти на ниво микропластике, која касније доспева у ланац исхране“, објашњава Слат.

Фондација ће пројекат чишћења почети распоређивањем прототипа џиновске „канте“ у облику латиничног слова В, која ће користити морске струје да покупи ђубре. Уколико се прототип покаже успешним, 2020. године ће у океан поставити огромну „канту“, дугачку 100 километара.