Помоћи ћу не само „Делти”, него и свим домаћим трговинама које имају жељу, намеру и финансијске могућности да отворе објекте ван Србије у којима ће се продавати наша роба, поручује министар трговине Слободан Милосављевић
„Заиста бих био срећан када би Мишковићева ’Делта‘, могла да купи ’Вол-Март‘ или ’Карфур‘. То би била гаранција производног бума и бољег живота у Србији. Српски произвођачи би добили хиљаде хипермаркета у стотине земаља света у којима би се продавала наша роба, узимали би кредите, повећавали производњу, правили милионе производа јер би имали где да их пласирају.”

Мада је поход највећег српског трговца на светског лидера у бизнису са прометом од 345 милијарди и европског трговинског вођу који обрне 120-140 милијарди долара годишње сасвим хипотетички, после прошлонедељне тврдње да „Делта” није монополиста и признања веза политичких странака са крупним бизнисом, министар трговине, гостујући ове недеље у Политикином пословном клубу, још дубље улази у зону ризика од оптужби да форсира једног од најпознатијих и најконтроверзнијих српских бизнисмена. Упркос томе што је приватно поверење указао комшијском „Веру” у Цвијићевој и Каленић пијаци на којој је недељом често виђен купац.
– Мирослав Мишковић је економска реалност Србије и то нико не може да апстрахује. Као што су Ротшилди на светском финансијском тржишту или породица Ањели у италијанској индустрији. А што се мог односа према Мишковићу тиче, савест ми је мирна. Ничим нисам допринео да постане то што јесте. Али ћу помоћи да се шири и то ван граница земље. Убеђен сам да влада и Министарство трговине треба да подстичу и помогну домаће трговине да излазе на регионално тржиште, да би повећали економски простор и проширили утицај Србије.

Учинићете управо оно што Мишковић и очекује од министара и државе? Лобираћете за интересе „Делте”?

Не, лобираћу за интересе привреде Србије. Рекао сам, и то је многима засметало: помоћи ћу колико год могу и не само „Делти”, него свим домаћим трговинама које имају жељу, намеру и финансијске могућности да отворе објекте ван Србије у којима ће се продавати наша роба.

Зашто онда влада излазак наших произвођача на регионално и светско тржиште не би подржавала директно, а не преко „Делте“?

Зато што је то светски тренд. Данас, сви све могу да произведу, али успевају само они који имају тржиште – који имају коме да продају оно што произведу.

Али, у контексту признања утицаја крупног капитала, који, признаћете, увек није најчистији, Ваше изјаве могу бити протумачене и другачије. Да ли ви лично осећате утицај тог крупног капитала, или популарније тајкуна?

Не, лично не осећам тај утицај. Имам и имао сам контакте са свим релевантним играчима у ресорима које сам водио, уважавам те људе, иако су тајкуни, код нас као што то било у почетку и у Русији, прокажени. А што се тиче порекла новца, то је већ питање за правосудне и полицијске органе. То је посао специјализованих институција и служби, а не министра трговине.

Али и утврђивање да ли неко има монопол посао је специјализованих институција. На основу чега сте Ви тврдили да „Делта” није монополиста.

На основу званичних статистичких података и истраживања рађених у претходном периоду.

Којих истраживања: оног које је су урадили Комора и „Конзит”, Лабусовог које је, такође, финансирала „Делта” или трећег, презентованог на једном скупу економиста, чији је спонзор била ова фирма?

На основу свих. „Делта” јесте лидер српске трговине, али ниједна анализа није показала да има више од 40 одсто учешћа на тржишту. Па ни подаци Статистичког завода, на које се позивам. Као министар имам право да верујем званичној статистици, као релевантној институцији.

Али и Комисија за заштиту конкуренције је релевантна институција. А она је управо, због „Делтиног“ учешћа на београдском тржишту, са Статистиком ратовала – процентима. Уосталом и сами сте изјавили да је у развијеним тржишним економијама председник антимонополске комисије изнад председника државе, бог који земљом ходи? Ваша тврдња сада може да се тумачи и као игнорисање става Комисије и као покушај притиска на њу?

Прво, у животу никога нисам притискао, па ни Комисију. То што ја кажем није релевантно за Комисију. Могу само да покушам да јавности дам смернице како да гледа на ту тему. Комисија је независна у свом послу и немам намеру да се мешам у њен рад. Она ће имати законске механизме да утврди, санкционише и да сутра у евентуалним судским поступцима одговара на контрааргументе кажњеног.

Председнику Комисије сте, међутим, замерили на превише комуникације са медијима?

Посао председника Комисије није да дневно преко медија полемише о свом раду и аргументује своје одлуке. И ту је, по мом мишљењу, гђа Бајаловић направила највећу грешку: како неко да буде бич божји тржишне економије, ако сваки дан пуни новинске ступце, образлажући своје ставове и бранећи се од напада супротне стране. Тако губи на значају. Ко што сматрам да се и континуираним медијским инсистирањем на неким темама отежава независним регулативним институцијама да на миру заврше свој посао. Јер, и они су живи људи.

Па шта да ради, да ћути кад је нападају или не одговара на питања новинара?

Председник антимонополске комисије треба да изрекне меру и да то буде закон.

По тој логици ни министар ни монополисти нема шта да полемишу са одлуком Комисије. Ни Бил Гејтс не полемише, него плати казну. Уосталом, уместо и подршке државе, Комисија је имала само подршку медија.

Свако ко покреће бизнис има један циљ – да буде монополиста, а посао је државе да се бори против монопола. Ја само покушавам да изместим акценат бављења изузетно важном темом тржишта, слободне конкуренције и антимонополског законодавства из оне махните приче која доказује или оповргава да ли неко има доминантан положај или не. При чему ни то ништа не значи док се злоупотреба аргументовано не докаже. А то је сизифовски посао.

Како ћете Ви помоћи Сизифу?

Нећу помагати, јер немам намеру да се мешам у рад Комисије. Моје је да им обезбедим простор да раде најстручније и најпрофесионалније, да их на тај начин заштитим. Експертски тим на чијем челу је професор Плахутник у име Европске комисије, завршио је нови закон, потпуно хармонизован са европским стандардима у овој области који ће Комисији дати шира овлашћења и могућност да изриче казне.

Да ли ће грех, оличен у „партнерству са јавношћу” председницу Комисије коштати функције?

Не зависи то од мене, то зависи од ње и од онога ко је изабрао.

Али у Скупштини већину има коалиција у којој сте Ви, као надлежни министар владе коју је формирала већина. Уосталом и влада ће бити бар упитана за мишљење.

О томе заиста не желим да говорим. Они имају мандат на који су изабрани и потпуно је непотребно сада отварати то питање. А што се мене тиче, говорећи о монополима, новом закону, Комисији, заиста нисам имао никакво лично ни кадровско решење, ни дилему, ни сумњу.

Монополи из маркета, изгледа стижу и у апотеке. Антимонополска комисија је покренула поступак против два велика произвођача лекова због сумње да су направили картелски споразум на тржишту?

Не желим то да коментаришем. Пуштам Комисију да ради свој посао, да донесе одлуку, изрекне казне онима који су је заслужили и да то образложи онима на које се односи и јавности.

Наши саговорници су тврдили да је то увертира у предстојећу приватизацију београдске апотекарске установе. У јавности се спекулише да ће „Делта” преко своје „Југохемије” купити београдске апотеке тако да ће ту имати и велепродају и малопродају.

То стварно личи на теорију завере. Имате, рецимо, скандинавске земље у којима постоји државни монопол на промету лекова, дувана и алкохола. И – ником ништа. Од државног монопола је гори само приватни, мада су оба јако лоша.

Да ли се онда Ваше тржишно биће бунило кад се кроз аранжман са Русима државни монопол замењује приватним? Инсистирате да се закон примењује и на сада јавна предузећа монополисте?

Ту немам дилему. Србији су потребни стабилни извори снабдевања енергентима којих ће у годинама и деценијама пред нама бити све мање и биће све скупљи. Најбитније је да искористи своју шансу, да обезбеди енергетску стабилност у смислу снабдевања, повољније финансијске услове под којима ће добијати енергенте. Србија енергетским споразумом са Русијом стратешки опредељује свој економски развој у наредних 50, можда и сто година. И то је важније и од цене НИС-а и од расправе о монополима. Од било ког монопола је горе – немати.

Ништа тако не ослобађа тржиште и не разбија монополе као конкуренција...

Па главни циљ Министарства трговине и услуга јесте у троуглу који се провлачи и кроз стратегију и законски пакет који спремамо: да за стотинак хиљада малих и средњих предузећа обезбедимо простор да живе, расту и развијају се, запошљавају раднике и задовољавају одговарајуће потребе потрошача, затим да проширимо српски економски утицај, изласком наше трговине где год је то могуће на регионално тржиште, не губећи ни педаљ већ освојеног простора и, наравно, да јачамо конкуренцију на домаћем тржишту, привлачењем нових великих трговинских ланаца.

Најавили сте долазак два нова трговинска ланца, једног турског, а другог аустријског? О којим фирмама је реч?

Преговори се завршавају и чим купе локације, они ће то и објавити. Верујем да ће то бити до краја године. Помажем им колико могу, али било би некоректно да објављујем о коме јер реч, јер то, рецимо, може да утиче на цену локација... а ја не бих да оду негде другде..

А да ли је реч о турском „Мигросу”, делу „Рамстора” на који су својевремено типовали Мишковић и Тодорић.

Не, није „Мигрос”, али не могу вам рећи ко је.

А да ли је тачно да најављена конкуренција стиже само на границу, а не и до Београда?

Није тачно. Турци први објекат желе да отворе у Нишу, а Аустријанци у Суботици или Новом Саду, да прво покрију пут до Београда. А мени као министру трговине значи – да цела Србија буде равномерно покривена модерном трговином, добром понудом, иностраним инвестицијама.

А кога бисте Ви као министар и грађанин желели да видите на српском тржишту? Када ће овде коначно доћи и светски играчи?

Већ је дошао трећи светски играч – „Метро”. Ту су и водећи регионални играчи. Имамо хипермаркете, требао би нам врхунски ланац супермаркета, попут немачке „Биле” или холандског „Ахолда”. Наравно, добро би дошао и „Шпар”, али не знам да ли ћемо успети да га доведемо. Радо бих видео и „Лидерпрајс” и „Лидл”. Као што су нам потребни и „Теско”, „Кора”, као што нам је потребан „Карфур”. Присутни су у региону и убеђен сам да ће у наредних од три до пет година сви они ући у Србију.

А зашто до сада нису дошли? Зато што амбијент није довољно добар због административних препрека и политичких неприлика, зато што је куповна моћ нашег света још ниска или зато што је економска моћ монополиста довољно велика да спречи улазак конкуренције?

Да ли само питате или заиста мислите да би Мишковић са прометом од 1,7 милијарди евра могао да спречи „Вол-Март” или „Карфур”. Па цео српски промет је 20 милијарди евра према 350 „Вол-Мартових” милијарди долара.

Истина је да има пуно администрације и битно је процедуре за добијање разних дозвола и почетак градње убрзати, поједноставити, учинити јавнијим, као што је и чињеница да је куповна моћ објективно порасла. Просечена годишња потрошња по становнику је са 514 евра у 2001. лане достигла 1860 евра.

Неке рачунице, међутим, показују да Срби дају 500 евра више за храну од других у окружењу, а и људи имају осећај да баш не живе много боље?

Просечна плата у Србији од 430-440 евра, већа је него у окружењу, па и у Бугарској и Румунији које су у ЕУ. Једино Хрвати имају виша примања – изнад 600 евра. Наравно, реалан сам и знам да је курс потцењен и да су зараде порасле, али да су се и ствари у кућама током санкција похабале, па многима и до трећине плате одлази на кредите за кућне апарате. Али то ће исплатити за годину-две. Зато је најбољи показатељ колико је просечних плата некада и сада потребно за куповину трајних потрошних добара.

Ваш претходник је заједљиво приметио да умете да израчунавате потрошачку копру, а ми признајемо да Вам је процена августовског раста цена била врло прецизна. Зато нас и плаши што сте у процени годишње инфлације песимистичнији од премијера и гувернера.

Да умем то да радим, докторирао сам на макроекономији и тиме се бавио као професор на Факултету и у Институту за тржишна испитивања, док нисам први пут постао министар. Нисам мањи оптимиста од премијера, али и задатак премијера је да шири више оптимизма. Као министар у ресору у чијој ингеренцији су цене знам колико је онога на шта не можемо да утичемо, као на цене енергената. Али и да се добар род у пољопривреди већ одражава на тржиште и да постоји простор за релаксацију цена.

Рецимо, помињали сте хлеб?

Да, рекао сам да има простора да хлеб, зависно од врсте, појефтини између један и четири динара.

Али сте и упозорили на опасност од удовољавања захтевима буџетских корисника и после неколико година први из владе званично изјавили да би нам добродошао нови аранжман са ММФ. Хоћете ли и званично затражити да влада ММФ-у напише захтев?

Можда то као политичар не би требало да кажем, али мислим да би Србији добродошао мониторинг аранжман са ММФ-ом. И борићу се за то. Не знам да ли ћу успети, али сматрам да је то добра брана од захтева који су мимо реалних могућности и добро сидро за државу. Важно је и да у овој шуми захтева и жеља, најчешће оправданих, направимо приоритете. А, по мени, приоритет су инфраструктурни пројекти, који ће бити генератор нових инвестиција, нових радних места, већег животног стандарда, бољег живота у Србији. И на крају, битно је и стрпљење: ова влада је направљена да траје четири године. Није нужно одмах испунити сва обећања.

--------------------------------------------------------------

Од јануара пунија потрошачка корпа

Од јануара, потрошачка корпа у Србији биће доста пунија.

– Са Заводом за статистику радимо на потрошачкој корпи примеренијој актуелним потребама и потрошњи грађана Србије, најављује министар Милосављевић.

У чему, конкретно?

– Повећаће се број артикала, али и издаци за поједине ставке: месо, одећу и обућу, школски прибор, неке медицинске или парамедицинске препарате. Она би требало да буде не само скуп информација, мерило трошкова, већ и да мотивише трговце на акције боље понуде, јефтинијих производа и услуга, повољнијих кредитних услова у наредном периоду, објашњава министар.

------------------------------------------------------------

Велико спремање у Робним резервама

Државним робним резервама, ако је судити по најавама ресорног министра трговине, следи најблаже речено, велико спремање.

Сем избора новог директора, кад то буде учињено и другим јавним предузећима и институција и доношења новог закона о Робним резервама. следи и сужавање листе производа који ће се држати у резерви и спискова привилегованих који могу добити позајмице и критеријума по којима ће бити одобраване, али и рашчишћавање са нетржишним пословањем, ма колико Робне резерве не биле профитабилна институција.

– На пример, Робне резерве дају позајмице робе без камате на годину дана. Нема логике да се такве позајмице дају приватизованим фирмама које су купили странци, а још мање да кад им дође време за враћање, траже продужење рока. Ја те захтеве одбијам. Зна се чему служе Робне резерве, да се, примера ради, интервенише на тржишту код несташице неких производа, објашњава министар Милосављевић.

Izvor: Politika