Srbija će, najverovatnije, dobiti još nekoliko privatnih visokoškolskih ustanova
Sve manje mesta za studente na budžetu
Da bi se neka država razvijala, neophodno je da 40-50 odsto stanovnika upiše fakultet. Primetan je porast različitih privatnih obrazovnih institucija jer država ne može više da odgovori zahtevima upisa

BEOGRAD - U naredni mesec dana još nekoliko privatnih fakulteta najverovatnije će dobiti dozvolu za rad, a biće osnovan još jedan privatni univerzitet "Neoplanta", u čijem sastavu će biti tri fakulteta iz Novog Sada koji već imaju dozvolu za rad - najavila je juče Emilija Stanković, pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje, na skupu "Privatni-otvoreni univerziteti: budućnost obrazovanja". Ona je rekla da će se, pre formiranja nove Akreditacione komisije, još jednom sastati članovi stare komisije i razmotriti započete procese akreditacije fakulteta.

- Uvek je izgledalo da su privatni i državni fakulteti suprotstavljeni, ali novi Zakon o visokom obrazovanju ih potpuno izjednačuje. Na taj način poboljšaćemo kvalitet visokog obrazovanja u Srbiji - naglasila je Stankovićeva.

42 PRIVATNA FAKULTETA

U Srbiji trenutno ima 42 privatna fakulteta koji imaju dozvolu za rad i oni su svrstani u šest univerziteta, a samo četiri fakulteta se ne nalaze u sastavu nijednog univerziteta. BK univerzitet ima sedam svojih fakulteta, Evropski univerzitet četiri, Megatrend osam, Univerzitet u Novom Pazaru četiri, Singidunum sedam i Union osam fakulteta.

Profesor Dejan Popović, rektor Univerziteta u Beogradu, kazao je da su državni i privatni fakulteti uspeli da prevaziđu predrasude i sada zajednički nadoknađuju kašnjenje našeg visokog obrazovanja u poređenju sa ostatkom Evrope.

- Naš zajednički cilj je obezbeđivanje kvaliteta studiranja i, ukoliko nam to ne pođe za rukom, imaćemo još jednu reformu zarad same reforme. Beogradski univerzitet je spreman na saradnju sa privatnim fakultetima. Konkurencija treba sve da nas osnaži, a ako udružimo snage, uspećemo da ostvarimo naš cilj - objasnio je profesor Popović.

Da bi se neka država razvijala, neophodno je da 40-50 odsto stanovnika upiše fakultet.
- U razvijenijim zemljama broj visokoobrazovnih građana od 1975. godine do 2000. godine povećao se sa 22 na 41 odsto. Međutim, slabo razvijene zemlje su daleko od dostizanja ovih brojki. U zapadnoj Evropi privatni fakulteti iškoluju jednu četvrtinu diplomaca, a stalno se povećava broj privatnih visokoškolskih institucija. Ti fakulteti se od državnih razlikuju samo kada je reč o svojini - rekao je juče Milovan Stanišić, rektor Univerziteta "Singidunum".

Sve više visokoobrazovnih građana predstavlja jedan od ključnih uspeha u 21. veku. Džon Daniel, predsednik Komonvelta znanja koji obuhvata 53 zemlje, kaže da države imaju sve manje novca za besplatno visokoškolsko obrazovanje.

- Nema države koja može obezbediti obrazovanje za sve jer nema dovoljno novca. Primetan je porast različitih privatnih viskoškolskih institucija i otvorenih univerziteta jer država ne može više da odgovori zahtevima upisa. Pojava privatnih fakulteta je velika dilema za sve zemlje u razvoju. One zemlje u kojima nema plaćanja školarina previše su usmerene nastavi u učionicama koja je neadekvatna za studente, a nastavni programi ne održavaju potrebe sveta u kome živimo. Privatne institucije se okreću biznisu i jeziku, ali treba da utvrde da li njihovi programi imaju veze sa zapošljavanjem - rekao je Daniel.
M. Jakovljević

Izvor: Glas Javnosti