Ako čovek hoće da se pozabavi svetskim čudima današnjice,neophodno je da se seti sedam svetskih čuda starog veka. To su, naravno, bile najpre piramide iz Gizea u Egiptu, pa Semiramidini viseći vrtovi u Vavilonu, statua Zeusa u Olimpiji, Kolos sa Rodosa, Artemidin hram u Efesu, Mauzolej u Halikarmasu i Faros u Aleksandriju.

Od mnogih svetskih čuda, osim Egipatskih piramida, danas nije ostalo ništa. Od sedam divnih tvorevina antike, šest je već odavno pod zemljom. Ova dela mogu se zamisliti samo na osnovu nepotpunih opisa ili stilizovanih slika sa novcem. Pretpostavlja se da je prvu listu sv. čuda sastavio grčki pesnik Antipatros iz Sidona, između 150. i 120. god. p.n.e. Ne zna se ni da li je Antipatros nešto neposrednije znao o tim građevinama i skulpturama

PIRAMIDE IZ GIZE
   

,,Vreme prkosi svemu , ali piramide prkose vremenu” – ka`e arapska izreka.

Pre 4500 godina, negde između 2650. i 2550. pre N.E. sagrađene su tri velike piramide kod Gize: Keopsova , Kefrenova , Mikerinova – piramide tri kralja iz  četvrte dinastije, o kojima se nezna mnogo. Najdetaljniji podaci o piramidama potiču od oca istorije, Herodota . On je proputovao kroz Egipat 450. pre N.E. Tom prilikom sveštenici su mu  ispričali pojedinosti koje je on preneo dalje novim pokoljenima.

,,Najpre se postavljao drum” pisao je Herodot o izgradnji Keopsove piramide

,,i po njemu se dovlačilo kamenje sa libijskih planina na reku Nil . Ovi radovi trajali su 10 godina . Zato vreme udareni su temelji odajama u koje je tebalo smestiti sarkofag. Piramida je završena za 20 godina . Na građevini  je uvek  radilo 100 000 ljudi i to samo po 3 meseca u toku godine, verovatno zbog poplava Nila.Rampe , suljarice , poluge  i  kotrljarke  služile su prenos preko dva miliona krečnjačkih blokova .”
   




   

Paul Ripel  sumnja u ove podatke i postavlja pitanje : dali je moguće da se na jednom  gradilištu nađe toliko radnika. On smatra da je moglo biti  najviše 6000 do 8000 radnika .

Polako se odbacuje verovanje da su na izgradnji radili robovi, već ljudi koji su bili srećni što rade na bo`anskim  građevinama

VISEĆI VRTOVI
   

,,Nabuhodonosor je naredio da se u blizini njegove palate podignu uzvišenja od kamena , da im se da oblik brda i da se zasadi raznovrsnim drvećem. Po želji svoje supruge ,koja je poticala iz Medije , zasadio je kasnije jedan od onakvih vrtova kakvi su u domovini njegove žene bili uobičajeni .” Kad je jevrejski pisac Flavije opisivao ove vrtove, mislio je na slavne Semiramidine  viseće vrtove .

Pisci starog vijeka prikazuju Semiramidu kao ženu obdarenu božanskom moći . Ali ona nije bila Nabuhodonosorova   supruga. Očigledno je da je Semiramidina figura tek kasnije dovedena u vezu sa baštama  Nabuhodonosorove   supruge .

Kada je nemački arheolog  Robert  Koldevej počeo 1819. iskopavanje Vavilona , pronašao je u severoistočnom delu južnog dvorca građevinu sa  dubokim bunarom – kao u antičkim opisima . Naučnikovo uvjerenje da se nalazi pred temeljima  Vavilonskih  visećih vrtova do danas još niko nije negirao.

Nije se radilo bukvalno o ,, Visećim vrtovima ”  . Termin je verovatno         nastao    usled greške u prevođenju, pošto latinska reč ,, pensilis”  se može prevesti    i    kao ,,terasast” .
   
Vrtovi Vavilona su cvetali na spiralno  terasastoj građevini  koja se dizala u visinu , na nekoj vrsti  bašte  pod krovom, koja se mogla veštački navodnjavati.

ARTEMIDIN  HRAM U EFESU
   

Svetilište boginje lova , površine  73 X  141 m , ukrašen  sa 137 stubova , od kojih je 36 bilo ukrašeno  plastičnom dekoracijom.

Dugo se nije verovalo u ove podatke . Posle sedmogodišnjeg traženja , engleski inžinjer Dž. T. Vud  je pronašao mesto na kome se nalazio hram iz Efesa  na mestu današnjeg Selcuc- a  južno od Izmira.Ostaci dokazuju da je hram bio svetsko čudo . To  je građevina koju su  prema Jakobu Burkhartu, stvorili istok i zapad  zajedno i  to u izvanredno  lepoj formi  .
   
Noći   21. jula 356 godine P.N.E. hram je do temelja spalio  čovjek po imenu Herostrat  u želji da ovekoveči svoje ime .Dinokrat je na istom mjestu i po starim planovima  ponovo izgradio  hram .Hram je ponovo razaran od Gota  262 godine  nove ere i  od strane  Sv. Jovana Hrizostoma   401 godine.

Ostaci hrama potonuli su  u močvarnom zemljištu

ALEKSANDRIJSKI  SVETIONIK -  FAROS
   

Kula svetilja u Aleksandriji , koju je između 300.  i   280 . P.N.E. napravio grčki arhitekta  iz Knida  na poluostrvu ispred ovog grčkog pristaništa , smatran je najvećim tehničkim dostignućem starog veka. Na pravougaonoj  osnovi uzdizao se bvitak , osmougaoni toranj visine preko 100 m. Na najvišoj platformi gorela je svake noći vatra založena drvetom potopljena smolom . Legenda kaže da je Sostrat , graditelj ovog objekta dugo tragao za građevinskim materijalom za temelj, koji bi se mogao oduprijeti morskoj vodi . Najzad je svoj džinovski toranj smestio na ogromne staklene  blokove.

1375. godine zemljotres je uništio i posljednje  ostatke  kole svetilje . Nazvan je Faros po ostrvu na kom se nalazila.

KOLOS SA RODOSA
   
Džinovska statua    boga sunca.

Po jednom starom piscu  na bogatom ostrvu Rodosu u antičko doba bilo je  3000 statua , od kojih 100 kolosalnih razmera. Među njima sa nalazila džinovska , najslavnija statua antike – Kolos sa Rodosa , livena  figura  boga sunca Heliosa .Bila je visoka oko  oko 30 – 40 m , teška 70 tona, a stajala je raširenih nogu na dva ogromna  kamena postamenta  na ulasku u pristanište . U ispruženoj ruci držala je zapaljenu baklju. Po predanju ,stanovnici Rodosa su odlučili da izliju statuu posle pobede nad makedonskim kraljem Demetrijem Polikretom u IV veku P.N.E. Kaže se da su stanovnici Rodosa  pokupili napušteno oruđe isprave neprijatelja upotrebili ih za livenje statue.
   
Poslom je rukovodio vajar Kares.

Delo se gradilo 12 god .Kolos je na svom mjestu ostao  samo 50 godina .Zemljotres je zaljujao Rodos i kolos je pao u more , samo su delovi nogu ostali na soklama.

653.godine  prodati su ostaci statue nekom jevrejskom trgovcu iz Edesa, koji ih je pretopio. Niko ne zna kako je tačno izgledao Kolos sa Rodosa .

ZEVSOVA STATUA  U OLIMPIJI

O izgledu  Zevsove statue , koja je 456. P.N.E. bila napravljena za hram u Olimpiji ,malo se zna . Kip izvajan u slonovači i abonosovom drvetu , bogato ukrašen zlatom i dragim kamenjem izgleda da je bio visok 15 m  Zevs u Olimpiji je bio poslednje djelo vajara Fidije , koji je istom tehnikom izradio i statuu Atene Partenos na Akropolju . Zevs je prikazan sa namrštenim čelom , jer kad se namršti ,,uzdrhti ceo Olimp”.

MAUZOLEJ U  HALIKARNASU

Nadgrobni spomenik , kojim je trebalo da osigura sebi slavu za sva vremena , porušio je 360 P.N.E. u perzijskoj provinciji  kurijski kralj  Mauzolej .Bogati kralj nije doživeo dovršetak izgradnje mauzoleja , pa je posao okončala njegova supruga Artemizija  .Mauzolej nije sačuvan , a rekonstrukcije nisu precizne. U   XIV  veku, vitezovi reda sv. Jovana koristili su ga kao majdan kamena pri izgradnji petrovih utvrđenja kod  Halikarnasa, današnjeg Bodruma .Oni su tako sve počistili, da se jedva može prepoznati gdje je nekad bila  slavna gradjevina . Nadgrobni spomenik ,  koji je bio izgrađen na površini 33 X 39 m , uzdizao se 50 m u visinu.

Ako se samo posmatra cinjenica da su neka od tih svetskih cuda sagradjena pre vise hiljada godina i da je koristena "primitivna" tehnika, da je u grckim gradovima postojalo parno grejanje i toaleti sa tekucom vodom, a da su rimljani gradili akvadukte, onda mi stvarno tapkamo u mestu...