Дуванац, забрињаваш ме... Где је др Боги? 

i ja htedoh reci....

Nemojte duvanca.
Hteo drug duvanac da kaze, da nam je Sloba ostavio dr Bogija, stvorenog managera, ali mi nismo znali da to cenimo.

Treba u naslov teme ubacaiti "Sedam godina od (kao!) pada Slobodana Milosevica". Mislim da se slažemo.

7 godina tuge i samoce !

nisam u pravu, zajebavam se.  a ti izvuci pouku.

Tema o naoružavanju ilegalne albanske armije na Kosvu me posebno zanima.
Ja , nravno, o tome ništa pouzdano ne znam, za raziku od većine ostalih članova foruma koji o svemu znaju sve.
Stoga slučaj mogu da posmatram samo hipotetički.
Dakle, kosovski Albanci već "vekovima" teže otcepljenju od Srbije, a u tome uspevaju tek u vreme vladavine Slobodana Miloševića.
Tačno ili netačno?
Drugo, sve do dolaska na vlast S.M-a na Kosovu je bilo incidenata, studentskih demonstracija, foliranja razne vrste (trovanje hranom učenika srednjih škola, štrajk glađu Trepčinih rudara) a pojedinačno nasilje dostiže vrhunac sa nekoliko ubistava i teških ranjavanja (slučaj Martinović).
Treba imati na umu i činjenicu da su ubistva i teška ranjavanja Srba činjena i ranije, što je dovelo do tihog ali masovnog iseljavanja nelabanskog življa,  ali se tek od  ovih slučajeva koji su se zbili u drugoj polovini osamdesetih godina o tome govori i veoma detaljno piše, što je potom dovelo do poznatih događaja među kojima se ističe čuvena ekskurzija S.M-a na Kosovo Polje gde je "sa suncem u kosi" održao onaj govor.
Dakle, sve to znamo i tu nema spora.
Onda Država Srbija ukida kosovsku autonomiju, a neki liberalni albanski političari bivaju smenjeni sa funkcija i pohapšeni. Imena znamo.
Na Kosovu je uvedeno vanredno stanje, i od tog trenutka, na tmo području stvari po državu Srbiju kreću veoma loše.
Naime, tokom svih tih godina, iako se Kosovo plavilo od policijskih uniformi, seperatističke snage uspevaju:
1. da ostvare apsolutnu dominaciju na kosovskom političkom prostoru nesmetanom likvidacijom političkih oponenata i klolebljivaca, pre svega u okviru svoje nacije.
2. stvore paralelni društveno ekonomski sistem nezavisan od postojećeg, državnog: obezbedi snabdevanje stanovništva veoma deficitarnim gorivom, uredi samostalan i celovit obrazovni sistem, uspostavi kontrolu nad medijima i na kraju, kao krunu svega, formira vojku i naoruža je.
3. Za svo to vreme, Kosovo se nije izmeštalo sa svoje geografske pozicije. Nalazilo se tamo gde se oduvek i nalazilo, okruženo bivšim Yu republikama Sr i CG kao i Albanijom s juga.
Hajde da probanmo da na konto iznesenih činjenica nešto i zaključujemo.
Sve što je na Kosovo stizalo "iz inostranstva" moralo je da predje ili preko Albanije ili preko navedenih Yu republika.
Albanija je naravno, svim silama podržavala separaciju Kosova pa je u tom smislu aktivno pomagala separatistički pokret.
Jedina nevolja je bila krjanje nepristupačna granica koju je imala sa Srbijom i Crnom Gorom, ako se izuzme uzak pojas u donjem toku reke Bojane. Granica nije bila dugačka a teren veoma brdovit tako da je svaki ilegalni saobraćaj preko iste mogao biti nadziran bvez velikih problema.
Ipak tokom nekoliko godina, albanski separtisti, kriminalci, ali i obični građani koji su ovim poslom zarađivali za život, uspeli su da preko te teritorije prevuku tone pešadijskog naoružanja i municije.
Kako?
Lepo.
Nosili su sa sobom svežnjeve maraka i pri suretu sa vojniom patrolom ulazili u već uhodani postupak.
Naime, tačno se znalo kome koliko ide.
Naravno, nije svo naoružanje moglo da bude preneto preko granice.
Nešto, (koliko - ne znam) je moralo stići i sa sevara. Srpski i crnogorski biznismeni i vojni liferamnti već svikli u bosnaskom ratu na činjenicu da novac ne smrdi, našli su se na usluzi kosovskim kolegama. Tako je, uz njihovu pomoć (imena ne znamo ali slutimo) naoružavanje kosovske oslobodilačke armije dovedeno do kraja.
I još jedna mala digresija: rekoh da se Kosovo tih godina plavilo od policijskih uniformi.
Razlog tome je bio što su policajci isključivo šetali ulicama kosovskih gradova.
Za svo to vreme, nisu uspeli da otkriju ni jedan ilegalni put za dopremu naoružanja, ni jedan vojni logor ili kamp za obuku ilegalne vojske, ni jedno skladište  municije, goriva, vojnog provijanta i dok su njihove kolege u Beogradu uspešno mlatile studente Filozofskog fakulteta, oni nisu čak ni čuli za postojanje ni jedne ilegalene škioole a kamo li kosvskog univerziteta.
Oni su samo šetali, šetali i šetali.
Za to vreme, naš Marko je, po potonjem priznanju njegovog tate, u okolini Požarevca nosio gabice s višnjama u nameri da zaradi prvi milion (dolara) a mama Mira pisala dnevnike.
Tata Sloba je budno čuvao na Srbiju.
Finalni zaključak: sve što su na Kosovu uspeli da dobiju ili osvoje, albanski separatisti su debelo PLATILI.
Stoga bih molio da se u daljoj rapravi na ovu temu, ova činjenica ima na umu.
Jer, posao je posao, a pogodba je pogodba.
I još jedna narodna mudrost: prvo lešina počne da smrdi pa se tek onda skupljaju lešinari.
       

Da, kada neko tako lepo nešto opiše, ispriča. argumentuje, kao ... ima ih na ovom forumu... zbog takvih i "dođem", vrate mi samopouzdanje i ono malčicko nade što je ostalo da mi tinja u oku ali samo kada gledam odozdo. Kad gledam pravo ili odozgo, ne vidim ništa od suza. Probajte, pa ćete znati o čemu govorim. Kada gledate iz žablje perspektive, suze ostaju dole, u donjem kapku i onda nešto i vidite... A plačem zbog Kosova. I svih onih koji ne prepoznaju krivca.
Potemkinovo selo. Jedno velikoooo Potemkinovo selo je postala ova država. Arhitekta, projektant - Sloba! Najveće zlo koje je zadesilo srbiju. NEčovek koji je prepoznao sve loše osobine ovog naroda i pretvorio ih u svoju preizbornu prednost i svoje manipulativno oružje, a ne manjka ovom narodu loših osobina: masovna neobrazovanost, polupismenost, vlastoljublje, podmitljivost, sklonost ka minimiziranju problema, pljuvofilija, pravdofobija, lakoćemofilija, radofobija, ličnaodgovornostfobija itd, itd... Sloba je napravio Potemkinovo selo, kulise od živih ljudi, građevina, kulise od "normalnog života"... a iza je u stvari mrtav narod, mrtva država, gnoj, kriminal, nebriga za pojedinca, nebriga za društvo, nebriga za kulturno, nebriga za decu, za omladinu, za stare, za penzionere, za našu zemlju, za granice...
Ubedite me, preklinjem vas, da nije tako.

 

jos je tu...