A ko te je pitao o definiciji prdeža?Zgadi mi veceru!

 

Pa pitao si me šta sa onima koji prde i na usta i na dupe. Mislim da sam ti lepo odgovorio.

Ko' me vukao za jezik? 

 
 


Vidiš, ovo je klasičan primer oralnih prdonja:

 Brzi voz od Beograda do Požege 1990. godine putovao je dva sata i 10 minuta, a danas, 17 godina kasnije putuje, u najboljem slučaju dva sata i 50 minuta. Slična je situacija i na ostalim relacijama, gde je put duži u proseku za tridesetak minuta, ne računajući kašnjenja koja su u proseku od 30 do 60 minuta.

Da su vozovi u Srbiji su u 21. veku sporiji nego što su bili i u 19. veku pokazuje i red vožnje na relaciji Beograd-Niš.

Naime, 1. maja 1884. godine, kada je počeo saobraćaj na toj liniji, voz je od Beograda do Niša putovao pet sati i 35 minuta, pri brzini od 45,5 kilometara na čas.

Godine 2007. tu istu relaciju srpski vozovi prelaze za šest sati i pet minuta a prosečna brzina je 44,7km na čas.

Koliko je železnica zaostala možda najbolje pokazuje i razlika u prosečnim brzinama vozova u EU, Japanu i u Srbiji. U zemljama EU prosečna brzina vozova je između 200 i 300 kilometara na sat, u Japanu brzina je 300, dok je u Srbiji 44,15 kilometara na sat.

Železnicom rukovodi Milenko Šarančić, poznat po nabavci švedskih polovnih lokomotiva bez tendera. Lider njegove stranke Velimir Ilić često hvali Šarančića da je najbolji direktor koga je železnica ikada imala.

I sam Šarančić u mnogobrojnim intervjuima se ne libi da kaže da je tek tokom njegovog mandata mandata podignut kvalitet prevoznih usluga.

Danas je na vestima bilo da je 1884-e kada je pustena pruga Beograd Nis, voz isao 5 casova i 15 minuta, sa brzinom od 45 km na cas.
Danas ide preko pet casova (u 2007-oj) sa brzinom ispod 40 km na cas.
Zasluge su. braze pruge Slobe Milosevica ( vidi zajam za preporod Srbije) i njegovi naslednici.
Ovo se desava za vreme Sarancica.

BPS i Zajam za Srbiju su dve najveće prevare Slobe M. posle Dafine i Jezde.

Ljudi su poklanjali placeve, donosili zlato a svi su dali po jednu platu.

Moji su dali besprovatan zajam, doduše ne veliki, a znam čoveka koji je ostavio kod Dafine 20000 DEM. Ali onaj čuveni slogan ili logo, kako se već zove-Zaja(m u obliku srca) za Srbiju, kakav je to marketing bio.

Nije bilo ni rata, ni tenzija, taman se izglasalo Kosovo, odnosno novi ustav Srbije.
Obecao je brze pruge, Svedski standard a sve dao Karicu da kupuje devize koje je prodavao Ante Markovic od stednje gradjana, narocito onih koji su radili napolju i verovali u Jugu. Bilo je negde 10 milijardi dolara iliti 20 milijadi maraka.
Opljackao (zajedno sa ostalima, Tudjmanom i Kucaniom) staru stednju i odmah uveo Jezdu i Dafinu da ogoli sve do gole koze.
Na tu pljacku samo tenzije i ratovi su ga mogli izvaditi. sada kaze da zbog rata. Ali prvo je bila pljacka pa posle rat.

Iz svega onog što sam pročitao i slušao, a nažalost i čemu smo svi bili svedoci jedna stvar mi je jasna-Boban nije imao strategiju, razmišljao je kao govedo, on je imao samo kratkoročnu taktiku koja će ga održavati na vlasti.

Sve to, od zajma i projekta BPS, preko Jezde i Dafine, do tih ratova(u kojima smo pobedili ), kad čovek zdravo razmisli(a posle bitke su svi generali), govori o totalnom odsustvu vizije kako i kuda vodi Srbiju.

Uglavnom, on je svojoj porodici obezbedio budućnost, naučio Marka da se samo radom stiže do para, Mariju da se lepo ponaša sa ljudima, dao lep primer ljudima u Srbiji kako se deca vaspitaju, tako da mama Mira nije imala šta drugo da radi osim da putuje i piše knjige.