Сецесионистички покрети и странке у Србији

Па да вам укратко представим све сецесионистиче покрете, странке и идеје које делују у Србији, у питању су покрети или странке (али и појединци)  које се својим програмима залажу или за федерализацију Србије по СФРЈ моделу или за издвајање одређених суверених делова Србије и стварање нових банана држава на Балкану.

Ко нађе још неке информације нека приложи...коментари су увек добродошли...

Војводина Република....до сада "најрадикалнији" у својим захтевима

Prvo: Vojvodina mora imati pravni okvir načinjen uz apsolutno uvažavanje, kao vrhovnog, principa prava pojedinca na razlikovanje koje je omeđeno, samo i isključivo, pravom drugog pojednica na različitost. Svim građanima Vojvodine mora biti garantovana potpuna ravnopravnost, fizička, imovinska i pravna sigurnost, bez obzira na nacionalnu, versku, zavičajnu, rasnu ili polnu pripadnost. Ni pojedinac, ni kolektiv, ne mogu sticati položaj na osnovu nevoljnih razlika, odnosno onih razlika koje nisu posledica slobodnog izbora. Građanima Vojvodine mora se garantovati pravo i sloboda povezivanja sa drugima u cilju organizovanja radi promocije i zaštite svojih kolektivnih prava i uživanja kolektivnih sloboda. Prava i slobode kolektiva ograničene su samo pravima i slobodom drugih kolektiva. Zbog toga Vojvodina treba da ima svoje predstavničko zakonodavno telo, parlament sa dva doma - većem građana i većem naroda. Veće građana bi bilo birano neposrednim, slobodnim i tajnim glasanjem, na periodičnim izborima. Izabrani poslanici bi reprezentovali volju građana Vojvodine u donošenju svih zakona od značaja za život i funkcionisanje Vojvodine kao celine. Pravo da bira i bude biran ima svaki punoletan građanin Vojvodine. Veće naroda bi bilo predstavničko telo koje bi činili predstavnici Srba, Mađara, Hrvata, Slovaka, Rumuna, Rusina i ostalih organizovanih nacionalnih, verskih i drugih grupacija. Veće naroda bi odlučivalo o pitanjima kulture, obrazovanja i informisanja neophodnih za čuvanje i negovanje jezičkih, nacionalnih, verskih, zavičajnih i drugih kolektivnih specifičnosti. Odluke bi se donosile jednoglasno. Rad Vojvođanskog parlamenta bio bi regulisan Ustavom Vojvodine koji bi donela Ustavotvorna skupština Vojvodine. To bi, posle slobodnih izbora, bio njen jedini zadatak u prelaznom periodu. Uz navedene principe ustav bi definisao veze sa državom Srbijom ili sa širom državnom zajednicom u kojoj bi se Vojvodina nalazila, a njime bi bila regulisana i problematika upotrebe vojvođanskih vojnika van Vojvodine. Da mora biti konstitutivni elemenat svake federativne zajednice koju bi činila. Drugo: Strateške privredne grane Vojvodine su agroindustrija, petrohemijski kompleks i saobraćaj. Vojvođanski parlament bi morao biti najviše telo koje bi odlučivalo o pravcima privrednog razvoja usmerenim na što tešnju saradnju sa svim susedima, ali zasnovanu na tržišnim principima koji bi sprečili odlivanje prirodnih i novonastalih bogatstava sa teritorije Vojvodine kao što je to, tokom celog 20. veka, bio slučaj. Tržišni principi bi podrazumevali povezivanje sa zemljama Evropske unije i favorizovali bi one privredne grane i delatnosti koje bi bile komplementarne evropskim privrednim resursima i potencijalima, u skladu sa najvišim standardima zaštite čovekove prirodne okoline. Treće: Odnosi sa Republikom Srbijom bi morali biti regulisani na principima ravnopravnosti i uz neophodnu promenu unutrašnjeg ustrojstva Srbije. Centralistička, kvazinacionalna strategija iz Beograda razbila je Socijalističku Federetivnu Republiku Jugoslaviju, Saveznu Republiku Jugoslaviju, pa i samu Srbiju - izmeštanjem Kosova iz njenog ustavno-pravnog poretka. Vojvodini ona nije partner. Mi vidimo Srbiju kao demokratsku federativnu državu sastavljenu od federalnih jedinica s višim ili nižim stepenom autonomije. Odgovornost za sudbinu države preuzele bi, približno jednake, federalne jedinice sa po oko 2.000.000 stanovnika i definisanim ekonomskim, političkim i istorijskim interesima. Na taj način bi se, i politički, i ekonomski, i nacionalno Srbija stabilizovala i konstutuisala kao moderna evropska država. Federalne jedinice, prema našem mišljenju, trebale bi da budu Vojvodina, Šumadija, Jugoistočna Srbija, grad Beograd sa okolinom, Sandžak (Raška oblast) i Kosovo. Demokratska federalna Srbija imala bi parlament sa dva veća - većem građana i većem federalnih jedinica. Državu bi predstavljao predsednički dom. Federalne jedinice bi, u dvodomom parlamenu Srbije, ispoljavale svoje interese kroz veće federalnih jedinica koje bi odlučivalo o strateškim političkim i razvojnim ciljevima Srbije. Vlada države Srbije bi upravljala pitanjima narodne odbrane, spoljne politike, monetarne politike i predlagala osnovne principe makroekonomskog programa. O tim predlozima bi glasalo veće građana. Veće građana bi imalo i nadzornu funkciju nad funkcionisanjem državnih organa federalnih jedinica i kontrolu ustavnosti njihovog rada. Vojvodina u takvoj federativnoj državi mora da ima status republike. Na to upućuju istorijska iskustva i činjenica da se autonomna pokrajina pokazala kao nedovoljno stabilno i rešenje bez adekvatne garancije stabilnosti ustavnog poretka. To se videlo posle puča 1988. i protivustavnog ukinudanja autonomije u Vojvodini. U ovako definisanom državnom uređenju Vojvodina bi, u oblasti spoljne politike, imala suvereno pravo da uspostavlja međuregionalne odnose sa ostalim evropskim regijama, a u slučaju ulaska Srbije u šire integracije, odluku o tome bi moralo doneti veće federalnih jedinica konsenzusom s jasno definisanim položajem Vojvodine u novim okolnostima. Federalizacije Srbije i Republika Vojvodina bile bi krupan korak ka stabilizaciji države Srbije i u korenu bi sasekle sve separatističke težnje na teritoriji Srbije. Republika Vojvodina bi predstavljala i okvir za ispoljavanje specifičnosti svih nacionalnih i drugih zajednica u Vojvodini i bila bi garant dugoročne demokratije u Srbiji. Povratak Vojvodine na položaj definisan Ustavom iz 1974. godine ne zadovoljava ove zahteve. Ustav iz 1974. je stvaran u drugim okolnostima - u jednopartijskom sistemu i dok je postojala Socijalistička Federativna Republika Jugoslavije kao garant njegovog sprovođenja. Republička administracija Vojvodine koštala bi daleko manje nego postojeća "pokrajinska" administracija. Upotrebila bi se postojeća infrastruka, a umnogome bi podigla ekonomska moć same Vojvodine. Republika Vojvodine bi, takođe, morala biti decentralizovana spuštanjem odgovornosti za ekonomski razvoj na svaku od tri tradicionalne vojvođanske regije - Srem, Banat i Bačku, zatim na vojvođanske gradove i, potom, do nivoa opština. Republika Vojvodina bi garantovala pravo na državljanstvo svim svojim građanima bez obzira na njihovu nacionalnu, versku i zavičajnu pripadnost i dvojno državljanstvo ukoliko bi za tim postojala potreba. Republika Vojvodina bi imala svoju zastavu, himnu i grb koji bi se javno isticali u skladu sa vojvođanskim zakonima, a uz zastavu, himnu i grb države Srbije. Liga socijaldemokrata Vojvodine,
Mart 1999. godine

Извор : www.lsv.org.yu

Лига за Шумадију

PROGRAM STRANKE
1. Zalažemo se za decentralizovan politički sistem u Srbiji, u kome će zajedničke, za sve njene činioce biti:
•   odbrana države
•   spoljna politika
•   valutna i centralna banka
•   spoljno - trgovinski režim i carina
•   radno zakonodavstvo
•   standardi mere
•   saobraćajni propisi
•   krivični zakon
2. Zalažemo se za mirnu smenu vlasti, bez političkog revanšizma
3. Zalažemo se za regionalno i međunarodno povezivanje Šumadije, kao dela sveukupne integracije Srbije i Crne Gore, na putu ka Evropi i svetu kao zajednici država i regiona.
4. Zalažemo se za regionalnu autonomiju Šumadije na ravnopravnim osnovama sa ostalim regionoma u Srbiji, koja podrazumeva:
•   da se sva prirodna bogatstva, poljoprivredno zemljište, fiksni i obrtni kapital, zgrade i javne ustanove u državnoj svojini vrate Šumadiji.
•   da Republički prihodi od carina, poreza i taksa, kao i ostali prihodi, pripadnu Šumadiji, srazmerno njenom učešću u društvenom proizvodu.
•   Zalažemo se za decentralizovanu raspodelu teritorijalne vlasti i punu lokalnu samoupravu
5. Zalažemo se za efikasnu i pravednu privatizaciju državnog kapitala i finansijskih sredstava, kao i za stimulativna poreska opterećenja privrede i stanovništva, koja bi omogućila da se na tržišni način obnovi privreda, a građanima omogući da svoja znanja i radnu kulturu iskoriste za postizanje višeg ličnog, a time i sveukupnog standarda.
6. Zalažemo se za socijalnu pravdu, kojom bi se posledice ekonomske krize, nezaposlenosti i imovinske nejednakosti svele na civilizacijski podnošljiv nivo.
7. Zalažemo se za nacionalnu, versku i rasnu ravnopravnost svih naroda, zajednica, grupa i građana, kao najvažniji uslov zajedničkog života u miru i toleranciji.
8. Zalažemo se da se položaj izbeglica reši na pravedan način, dostojan čoveka i građanina, a da se svakome, ko to želi, osigura bezbedan povratak.
9. Zalažemo se za neideološko obrazovanje koje će omogućiti sticanje znanja i zvanja u skladu sadostignutim civilizacijskim tekovinama, vremenom i potrebama u kojima živimo.
10. Zalažemo se za pravo na rad i dostojan život od rada u svojoj državi.
11. Zalažemo se za slobodu medija i pravo građana na punu istinu.
12. Zalažemo se za zdravstvo koje se zasniva na Hipokratovoj zakletvi i saznanjima svetske medicinske teorije i prakse, uz stvaranje materijalnih, finansijskih i tehničko - tehnoloških preduslova za njegovu realizaciju.
13. Zalažemo se za kulturu zasnovanu na tradiciji koja će biti kompatibilna sa savremenim svetskim tendencijama; za kulturu kojoj će biti vraćena čast i ugled; za kulturu materijalno i finansijski podržanu; za slobodu stvaralaštva.
14. Zalažemo se za za sport u kome će biti ravnopravno podržani svi oblici sportskih aktivnosti, od masovnog, do vrhunskog - profesionalnog.
15. Zalažemo se za bogatu Šumadiju, za privredno jaku i građane srećnu Srbiju.
ZALAŽEMO SE ZA POVRATAK PRESTONICE SRBIJE U KRAGUJEVAC

Извор : www.sumadija.org.yu

Санџак Република

II OSNOVNI CILJEVI
Clan 7.
Osnovni ciljevi Stranke su:
• Demokratizacija drustva u svim sferama zivota
• Maksimalna afirmacija ljudskih prava i sloboda
• Trzisna privreda i ravnopravnost svih oblika vlasnistva
• Unapre|ivanje socijalnih prava
• Unapre|ivanje ljudskih prava i sloboda
• Ravnopravnost naroda i afirmacija prava nacionalnih manjina u skladu sa me|unarodnim dokumentima
• Pravedno rjesenje politicko-pravnog statusa Sandzaka i statusa bosnjackog naroda na prostoru SRJ dogovorom i mirnim putem.
Извор : www.sandzak.co.yu

Подаци о републици Снанџак
POVRŠINA:: 8,687 kvadratnih kilometara.
STANOVNIKA:: 530,000.
GLAVNI GRAD: Novi Pazar.
GRANIČI SE SA: Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Albanija i Kosovo.
OPŠTINE: Novi Pazar, Tutin, Sjenica, Prijepolje, Priboj, Nova Varoš, Bijelo Polje, Rožaje, Plav, Pljevlja i Berane.
Sandžak je prestavljao posebnu tritorijalnu i administrativnu oblast. U vojničkom smislu ime ''Sandžak'' znači ''Zastava''. Isprva i kod Turaka ime Sandžak prestavljalo je vojnu teritorijalnu oblast sa odredženim brojem ljudi pod zastavom . Kasnije , pri podjeli Carstva na upravna područja , ime Sandžak je zadržano i prestavljalo je upravnu oblast drugog stepena . Upravna oblast prvog stepena je bio ejalet ili pašaluk.
Novopazarski Sandžak je jedan od šest Sandžaka koji su ulazili u sastav Bosanskog ejaleta (pašaluka). Od samog pocetka osmanske uprave on je prestavljao corpus separatum (posjebnu cjelinu) u Bosanskom pašaluku . U zajedničkim granicama Bosna i Sandžak postoje od karlovačkog mira 1699 . To stanje se mijenja 1878 na Berlinskom kongresu , kada Sandžak ostaje u sastavu Turske Carevine , a Bosna potpada po Austriju .
Prema Berlinskom ugovoru iz 1878 , pokrajina Novopazarski Sandžak , kao dio starog Bosanskog vijaleta , obuhvatao je sledece (okruge): Pljevlja , Prijepolje , Novu Varšs , Sjenicu , Novi Pazar , Kolasin (Vranes) Trgoviste sa Pesterom , Berane , Mojkovac i Bijelo Polje . Privremeno su u sastav Novopazarskog Sandžaka ulazili Play i Gusinje , a duži period su bili u sastav Skadarskog Sandžaka .Danas ova dva grada ponovo ulaze u sastav Sandžaka a njihovo večinsko stanovništvo cine Bošnjaci sa 60 posto , zatim slijede Albanci 20 i Crnogorci 20 procenata populacije.
Sandžak je naziv područja koje obuhvata dijelove sadašnjih Republika Srbije i Crne Gore. To područje cini geopolitičku i kulturno-historijsku cjelinu .Na sjeverozapadu Sandžak se granici sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom , na jugozapadu sa Crnom Gorom , na jugu sa Albanijom i na jugoistoku sa Kosovom. Sve do balkanskih ratova 1912-1913 , Sandžak je činio jedinstveno- administrativnu cjelinu s upravnim i kulturnim središtem u Novom Pazaru .
 
Извор: www.sanjak.org

Албанска аутономна област  – Југ Србије
Прешевска долина

Albanski odbornici traže autonomiju za jug Srbije, a Goranci žele uključivanje u pregovore o budućem statusu Kosova
 
Pripremanje za početak pregovora

Beograd, Preševo, Skoplje - Nakon što su albanski odbornici u skupštinama Preševa, Medveđe i Bujanovca usvojili u subotu u Preševu platformu u kojoj se traži političko-teritorijalna autonomija za to područje i predstavnici etničke zajednice Goranaca iz centralne Srbije, sa Kosova i Metohije, iz Albanije i Makedonije izrazili su želju da se uključe u pregovore o budućem statusu južne srpske pokrajine.
Platforma albanskih odbornika predviđa da će se Albanci sa juga Srbije, ukoliko dođe do promena granica u regionu, zalagati za ujedinjenje sa Kosovom. "Poštujući izraženu volju populacije za definisanje Preševske doline kao posebnog konstitucionalno-teritorijalnog regiona i podržavanje načela Kontakt grupe u vezi sa statusom Kosova, odbornici se obavezuju da će se u slučaju nepoštovanja ovih načela i eventualnih promena njegovih granica, angažovati na ujedinjenju Preševske doline sa Kosovom", navodi se u Platformi.
 
ORHAN REDŽEPI: Akt političke volje
 
 
Orhan Redžepi, lider Partije za demokratski progres, kaže da je Platforma istorijski dokument za sve Albance:
- To je najveći mogući akt političke volje izabranih delegata sve tri skupštine, dakle Preševa, Medveđe i Bujanovca. Nikad na ovakvom nivou nije bila u Preševskoj dolini doneta ovako velika odluka. Za sprovođenje Ima puno političkih sredstava, sve do građanske neposlušnosti.
 
Predsednik Skupštine opštine Preševo Ragmi Mustafa izjavio je da usvajanje Platforme kojom je zatražena političko-teritorijalna autonomija za jug Srbije, predstavlja "istorijski čin" za sve Albance Preševske doline. Bivši predsednik opštine Preševo i lider Partije za demokratsko delovanje Riza Halimi kaže da je "sada na potezu Beograd", ali je dodao da od vlade premijera Srbije Vojislava Koštunice "ne očekuje bilo kakvu reakciju".
 
ČOVIĆ: Očekivano ponašanje Albanaca sa juga Srbije
 
 
Bivši šef Koordinacionog tela za jug Srbije Nebojša Čović ocenio je da usvojena platforma Albanaca tog regiona nije "ništa novo" i da "nije iznenađenje za poznavaoce prilika u tom delu zemlje". Prema njegovim rečima, ta nastojanja kulminirala su oružanom pobunom 2000. godine, ali su efikasno bila zaustavljenja planom i programom za političko rešenje krize.
- Dosledno i efikasno sprovođenje tog plana trebalo je da posluži kao instrument da se radikalne albanske strukture marginalizuju u odnosu na moderne, demokratske i umerene albanske političare - rekao je Čović i ocenio da premijer Srbije Vojislav Koštunica "nije shvatio ozbiljnost punog angažmana na sprovođenju tog plana".
 
Predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije Rasim Ljajić izjavio je da je usvajanje političke platforme Albanaca tog regiona očekivani potez i da "nema mesta nikakvoj dramatizaciji". Ljajić je agenciji Beta rekao da usvajanje platforme ima dva cilja - da ojača pregovaračku poziciju kosovskim Albancima pred početak pregovora o budućem statusu Kosova, kao i da skrene pažnju javnosti na jug Srbije.
- Ovaj potez ima dva osnovna cilja - jedan je da ojača pregovaračku poziciju kosovskim Albancima po sistemu ‘ako Srbija traži autonomiju za Srbe na Kosovu, onda ćemo i mi tražiti autonomiju za Albance na jugu Srbije’, kao i da skrene pažnju na region kako bi se taj problem dodatno internacionalizovao. Naš odgovor neće biti ni u kom slučaju ishitren, mi moramo da nastavimo sa planom i programom za rešavanje krize na jugu Srbije - naglasio je Ljajić.
Prema njegovim rečima, taj plan podrazumeva pre svega, ekonomsko osnaživanje regiona, kao i dalju integraciju lokalne albanske zajednice.
Prvobitni tekst platforme oslanjao se na izraženu volju građana na referendumu iz 1992. godine, na kojem su se Albanci velikom većinom izjasnili za političku i teritorijalnu autonomiju, sa pravom priključenja Kosovu.
U Platformi se takođe navodi da Albanci iz te tri opštine ne treba da budu pozivani na služenje vojnog roka i traži se rasvetljavanje svih ubistava Albanaca od 1999. do 2005. Takođe je ocenjeno da će "dok se ne reši pravilno pitanje Albanaca ove doline, ceo region biti stalno žarište i prepreka za evroatlantske integracije". Prema Platformi, "Preševska dolina treba da ima ustavno organizovani administrativno-teritorijalni oblik, u oblasti pravosuđa, policije, obrazovanja, upotreba jezika i nacionalnih simbola, zdravstva, ekonomskog razvoja, kulture, lokalnog planiranja, ekološke sredine, prirodnih resursa, stanovanja, socijalne službe". Albanski odbornici zatražili su potpunu demilitarizaciju područja i uklanjanje postojećih vojnih baza, kao i onih u izgradnji. "Pitanje javne bezbednosti treba da bude u isključivoj nadležnosti multietničke policije i njihovih komandnih struktura", piše u platformi. Za ostvarivanje ciljeva albanski politički subjekti traže formiranje zajedničkog predstavničkog organa - Nacionalnog veća.
Predstavnici etničke zajednice Goranaca su istog dana na skupu koji je održan u Skoplju usvojili Rezoluciju kojom zahtevaju uključivanje u pregovore o budućem statusu pokrajine i priznavanje statusa manjine, uz jezičku i kulturnu autonomiju područja Gora, na jugozapadu pokrajine. Predsednik Saveza Makedonaca islamske religije Ismail Bojda je precizirao da će se zahtevati da u novom ustavu Kosova Goranci dobiju status manjine, kao Makedonci Muslimani, a od vlasti u Skoplju se zahteva priznavanje državljanstva po poreklu, poboljšanje putne infrastrukture prema području Gora, ozvaničenje privremenog graničnog prelaza Strezimir - Restelica, kao i otvaranje kulturnog centra u Dragašu.
Predstavnici Goranaca smatraju da i posle utvrđenja budućeg statusa, na Kosovu treba da ostanu međunarodne vojne i civilne strukture, kao garant dogovorenog rešenja i zaživljavanja demokratije. Kako je istaknuto, na području Gora pre 1999. godine je živelo više od 24.000 Goranaca, a sada ih je u pokrajini ostalo manje od 7.000, što je samo jedan u nizu surovih primera o teškoćama sa kojima se susreću u oduženom procesu povratka prognanog stanovništva. R. D.

Preševska dolina u nezavisnom Kosovu?
 
Preševo - Albanci sa juga Srbije u političkoj platformi, čije je usvajanje najavljeno za danas, zahtevaju decentralizaciju vlasti, specijalne odnose tog područja sa Kosovom, povlačenje srpske vojske i policije, kao i osnivanje pogranične policije sastavljene od lokalnog stanovništva. "Albanski odbornici ponovo potvrđuju volju naroda izraženu na referendumu 1. i 2. marta 1992. godine za određivanje Preševske doline kao posebnog autonomnog, političkog i teritorijalnog regiona", navodi se u dokumentu. U njemu se precizira da bi "ovakva odluka bila prihvatljiva za Albance ako u određivanju finalnog statusa Kosova bude poštovan princip nepromenljivosti granica". U protivnom, Albanci bi "u skladu sa političkim statusom regiona" preduzeli "adekvatne stavove prilagođene rezultatima referenduma" iz 1992, koji je predviđao pripajanje ove tri opštine Kosovu i Metohiji. FONET


Извор: www.danas.co.yu

аутономне мађарске регије у северној Војводини...и Војводина има "своје" сепаратисте

PROGRAM IZVRŠNOG ODBORA MAĐARSKOG NACIONALNOG SAVETA


Gospodine Predsedniče, poštovani članovi Saveta!


"Imajmo hrabrosti biti velikima, što zaista i nije preteško, ali budimo istovremeno i mudri!" - napisao je Graf Ištvan Sečenji, ukazujući na teškoće i odgovornost kulturnog i ekonomskog uzdizanja nacije. Za organizaciju izgradnje sistema institucija, shvatanja sudbonosne uloge obrazovanja i informisanja, za borbu da se dobije šansa za zvaničnu i potpunu upotrebu mađarskog jezika zaista je bila neophodna nizmerna hrabrost i mudrost. Trebalo je prepoznati trenutak, odrediti ciljeve, i trebalo je znati odabrati najefikasnije metode i sredstva. Bio je to uslov kulturnog i ekonomskog uzdizanja nacije.
Danas se mađari u Vojvodini nalaze u bezuslovno povoljnoj, a istovremeno, neizmerno odgovornoj situaciji, kada mogu odrediti ciljeve i odabrati najefikasnija sredstva. Događa se prvi put nakon osamdeset godina, da ovdašnji mađari mogu pripremiti svoju strategiju, izraditi prioritete u odnosu na razvoj obrazovanja, kulture, informisanja, zvanične upotrebe jezika, ekonomije i samouprave. I ne samo da se pripreme i izrade ti prioriteti, nego se mogu postaviti realna očekivanja od strane saveznih, republičkih, pokrajinskih organa i organa lokalne samouprave u smislu da se predlozi i inicijative razmotre i realizuju. Savezni Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, naime, stvaranjem nacionalnih saveta (pa tako i Mađarskog Nacionalnog Saveta) pruža mogućnost mađarima u Vojvodini da u gore pomenutim temama učestvuju u donošenju odluka, ili sami odlučuju, odnosno izgrade potrebne institucije. Državni organi treba da zatraže mišljenje Saveta, odnosno mogu određene ingerencije i nadležnosti poveriti Mađarskom Nacionalnom Savetu, obezbeđujući paralelno i potrebna materijalna sredstva za praktično vršenje poverenih zadataka, odnosno nadležnosti. Mađari u Vojvodini sa legalno i legitimno izabranim Nacionalnim Savetom (budu li nastupali sa potrebnom hrabrošću i mudrošću), moći će kao prvi u Karpatskoj niziji na zaista efikasan način formulisati svoja očekivanja, odrediti svoje ciljeve, izgraditi i ojačati svoj sistem institucija.
Izvršni Odbor MNV je forum koji dobija centralnu ulogu u pripremi odluka Saveta, njihovom sprovođenju i kontrolisanju. Od ozbiljnosti i savesnosti, hrabrosti i mudrosti u radu Izvršnog Odbora će u značajnoj meri zavisiti, da li će prava sadržana u Zakonu za mađare u Vojvodini ostati samo prazna deklaracija, ili će značiti šansu za uzdizanjem i multiplikaciju mogućnosti. Izvršni Odbor pod mojim rukovodstvom prihvata u okviru organizacije Nacionalnog Saveta pomenutu centralnu ulogu, ulogu motoraMNV, - zajedno sa strukovnim odborima i konsultativnim telima, a uz koordiniran rad.
Izvršni Odbor će za veoma kratko vreme predložiti Savetuu detaljne strateške planove u odnosu na visokoškolsko obrazovanje, obrazovanje, kulturu, informisanje i zvaničnu upotrebu jezika. IO će kao izvršni organ MNV nastojati zadobiti široku podršku i priznanje Vojvođanskih mađara. Veoma je važno, da civilne organizacije, stručne i strukovne grupacije, rukovodioci institucija, verske zajednice, značajne javne ličnosti i političke stranke u Izvršnom Odboru i njegovim članovima vide i prepoznaju saradnike na izradi zajedničke strategije.
Ovaj program sadrži osnove detaljnih strateških planova koji će se izraditi u budućnosti.
U Izvršnom Odboru centralno mesto pripada tematici obrazovanja, pošto je utemeljen i svestan odnos ovoj sferi značajan izazov za mađare u Vojvodini. U ovoj oblasti mogu dokazati koliko su promišljeni, kakvi su organizatori, jer kvalitet obrazovnog sistema omogućuje aktivno uključenje u procese društvenog života. Samopouzdanje i samouverenost izgrađen kvalitetnim obrazovanjem jeste sredstvo za menjanje nepovoljnih tokova nastalih i proizašlih iz života u manjinskoj poziciji, a samim tim i drugačijeg samovrednovanja čitave zajednice.
Izvršni Odbor treba da izgradi temelje obrazovanja mađara u Vojvodini u uslovima kada se obrazovni sistem u Srbiji nalazi pred reformom. Karakteristika mađarske populacije je smanjena orijentisanost na uspeh i učinak, što se izražava u odustajanju od daljeg učenja, u zaostajanju za vršnjacima, manifestuje se, nadalje u nezainteresovanosti za napredovanje u školi i odbijanju srednjih škola koje omogućuju dalje školovanje. Okolnosti, pod kojima mađari žive u dijaspori samo povećavaju teret ovih pojava: radije prihvataju niže školsko obrazovanje na drugom jeziku, nego organizovano školovanje na višem stepenu u drugom mestu, ali na maternjem jeziku i u skladu sa svojim sposobnostima i interesovanjem. U reorganizaciji obrazovanja na mađarskom jeziku posebnu pažnju zahtevaju karakteristični problemi nezainteresiranosti, demotivisanosti i neinformisanosti.
Reforma obrazovanja u Srbiji kao i pozitivne društvene promene predočavaju i za nas prihvatljiva rešenja, u koja se mogu uklopiti i rešenja u vezi potreba obrazovanja na mađarskom jeziku u Vojvodini.Ovakva obećavajuća mogućnost je na primer, sloboda pedagoga predviđena u Srbijanskom curriculumu, odnosno novine planirane u metodološkim rešenjima.
Ostaje, međutim, više pitanja za čije rešavanje Izvršni Odbor, odnosno Nacionalni Savet treba da preduzmu određene korake radi obezbeđivanja očuvanja nacionalnog identiteta, što je prioritet: potpuno obrazovanje na maternjem jeziku i u mađarskom duhu. To, pak znači izgradnju mađarske školske mreže.
Osnovi preduslovi za to su: pokretanje elitnih gimnazija za talentovane žake u Subotici, Senti i Bečeju radi obezbeđivanja mađarskog intelektualnog podmlatka. Korištenjem sloboda, propisanih curriculumom Ministarstva Prosvete Republike Srbije treba izraditi takve moderne nastavne planove koji će obezbediti uz mađarsku duhovnost i vezivanje za rodnu grudu. Treba, nadalje, osigurati tehnologiju obrazovanja i infrastrukturu da bi se obezbedila efikasna nastava. Obrazovanje pedagoga na maternjem jeziku, potpuna snabdevenost udžbenicima što se postiže kombinacijom na mađarskom jeziku napisanih udžbenika vojvođanskih autora i uvezenih udžbenika kao i slobodan izbor udžbenika. Nadalje: izgradnja odgovarajuće mreže internata čime će učenje na maternjem jeziku biti primamljivije. Neophodna je jedinstvena koordinacija logističkih institucija za pomoć obrazovanju, kao što su udruženja pedagoga, metodološki centri. U navedene preduslove spada još i obezbeđibanje potrebne stručne literature na mađarskom jeziku, informisanje o obrazovnoj politici, osiguranje odgovarajućeg sistema predstavljanja u odborima za unapređenja obrazovanja na mađarskom jeziku, koje je osnovalo Mađarsko Ministarstvo za obrazovanje, kao što je Mađarski Savet za udžbenike, Odbor za obrazovanje, Savet za stipendiranje mađara van granica Republike Mađarske, i ciljana koordinacija raspoređivanja sistema pomoći iz matične zemlje.
Naglašeno je važno dnevno-nedeljno održavanje konsultacionog sistema u vezi projekta ITTHON (KOD KUĆE, ili DOMA) da bi na odgovarajući način ažurirali spiskove mladih osoba, koji su kod kuće ili u inostrantvu završili studije, radi njihovog zapošljavanja i istovremenog smanjivanja ogromnog nedostatka stručnjaka.
Obavezna je saradnja sa Pokrajinskim sekretarijatom za obrazovanje i kulturu, sa Ministartvom Prosvete Republike Srbije, sa obrazovnim administrativno-nadzornim organima u osnivanju pod ingerencijom lokalnih samouprava, sa zagraničnim glavnim odelenjem Mađarskog Ministarstva Prosvete, sa fondacijama i institucijama koje pomažu obrazovanje.
U odnosu na visokoškolstvo, da bi Nacionalno Veće moglo što potpunije udovoljiti svojim zadacima na planu incijativa i koordinacije, Izvršni Odbor treba da usredsredi svoju pažnju na prikupljanje osnovnih informacija u vezi sa visokim obrazovanjem i naukom na mađarskom jeziku u Vojvodini, sa pribavljanjem tih informacija ako su već prikupljene, na reformu visokog školstva u Srbiji koja je u toku, kao i na uspostavljanje kontakata.
Treba izraditi "mapu" mađarskog visokog školstva i naučne delatnosti. Treba utvrditi, recimo, gde se u okviru Novosadskog Univerziteta, na kom fakultetu, na kojoj katedri uče trenutno studenti na mađarskom jeziku, i u kojoj meri, te gde postoji objektivna mogućnost za potpunu ili delimičnu nastavu na mađarskom jeziku po uslovima predviđenim zakonom, kao i to, gde trenutno i koliko studenata uči na mađarskom jeziku.
Izvršni odbor će ispitati i inicirati mogućnosti proširenja i reorganizacije visokog školstva u Subotici, u prvom redu u odnosu na tehničke nauke.
Neophodno je upoznati se sa delatnošću naučnih radionica, njihovim radom, rezultatima i ciljevima.
U odnosu na studente treba utvrditi, gde se održavaju prijemni ispiti na mađarskom jeziku, gde ne postoji takva mogućnost, gde se nalaze studentski internati i koliko je u njima mađara-studenta dobilo smeštaj, kakvi su uslovi života i studiranja, kakva je snabdevenost skriptama i udžbenicima. Koliko je studenata u inostranstvu ( ne samo u Mađarskoj!), koja su pitanja vezana za nostrifikaciju inostranih diploma. I ne na zadnjem mestu, treba se upoznati sa problemima oko zapošljavanja svršenih studenata mađarske nacionalnosti koji su u proteklih nekoliko godina stekli fakultetske diplome, odnosno treba da se ustanovi, gde će u bliskoj budućnosti, u sledećih 10-15 godina, u kojim "strukama" biti potrebe za (mađarskim) diplomcima.
Treba se obavestiti (od ministarstva, univerziteta) o trenutnoj situaciji na planu reforme univerziteta, upoznati osnovne zamisli reforme, te utvrditi našu strategiju i naše zadatke.
Treba da se ispita mogućnost formiranja univerziteta na mađarskom jeziku, sa sagledavanjem mogućih prednosti kao i nedostataka, odnosno hendikepa.
Neophodno je potrebno uspostaviti kontakte sa odgovarajućim srbijanskim i vojvođanskim, odnosno ministarstvima i institucijama iz Republike Mađarske (sa Novosadskim Univerzitetom, po potrebi sa fakultetima, katedrama, mađarskim naučnim radionicama, udruženjima, civilnim organizacijama, predavačima, naučnim istraživačima, zagraničnim institucijama i telima) i upoznati ih, odnosno usaglasiti sa njima našu strategiju visokog školstva i naučne delatnosti.
Kada je reč o informisanju mađara u Vojvodini, Izvršni Odbor treba da se skoncentriše prvenstveno na njegovu društvenu kontrolu i koordiniranje, na obezbeđivanje ekonomske pozadine, poboljšanje finansijske situacije i tehničke opremljenosti, na izradu sistemskih osnova, poboljšanje kvaliteta i jačanje stručnih kadrova redakcija. U odnosu na prve dve teme zadaci su uglavnom isti kao i oni koje je Privremeno Mađarsko Nacionalno Veće prihvatilo decembra 1999. godine.
Mađari u Vojvodini, u novim i drugačijim društvenim okolnostima i u skladu sa mogućnostima koje obezbeđuju već usvojene pravne regulative kao i propisi u pripremi, treba da zahtevaju pravo na samostalno definisanje svojih potreba na planu informisanja, uzimajući u obzir realne potrebe i mogućnosti, kao i vršenje nadzora i koordinacije: jednom rečju, treba da im se vrate ili daju osnivačka prava medija na mađarskom jeziku da bi uz pomoć odgovarajućih organa i institucija mogli neposredno uticati na to, da uređivačka politika medija Vojvođanskih mađara reflektuje nacionalne interese ovdašnjih mađara, kao i potrebe na planu informisanja, obrazovanja i kulture. Pregovore, koje imaju za cilj povrat osnivačkih prava pojedinih institucija, Izvršni Odbor će inicirati odmah nakon sopstvenog izbora kod organa lokalne samouprave, te pokrajinskih i republičkih organa. Ovi pregovori se, naravno, neće odnositi samo na institucije i sredstva informisanja.
U cilju stvaranja boljih materijalnih uslova Izvršni Odbor će zahtevati od nadležnih državnih organa obezbeđivanje redovne isplate sredstava koja pripadaju mađarskim medijima, garantiranje potpune jednakopravnosti medija na srpskom, odnosno manjinskim jezicima. U pojedinim slučajevima tražiće se čak i posebne mere.
Uz utvrđivanje osnova sistema informisanja mađara u Vojvodini, u zavisnosti od utvrđenih izvora prihoda i materijalnih sredstava, definisali bi, kakve medije na mađarskom jeziku zahtevaju, i koliko takvih sredstava informisanja mogu izdržavati Vojvođanski mađari. Skiciranje sistema bi omogućilo i to, da se istovremeno utvrde i kadrovske potrebe štampe na mađarskom jeziku, što je neophodno sa aspekta unapređenja stručnog nivoa informisanja i jačanja kadrovske "opremljenosti" redakcija. U tom cilju najhitnije treba započeti organizovano školovanje i doškolovavanje novinara među Vojvođanskim mađarima, da bi u najkraćem vremenskom periodu mogli obezbediti talentovanu, pismenu i opismenjenu, i odlučnu mladu gardu stručnjaka modernih shvatanja i pogleda za mađarske medije u Vojvodini. Na taj način bi se izbegla opasnost da se informisanje na mađarskom jeziku nađe u močvarama provincijalizma, i to u najružnijem značenju te reči. Uz odelenje koje kraće vreme radi u Novom Sadu bilo bi svrsishodno pokretanje Subotičkog odeljenja novinarske škole u što skorijem vremenu, i to uz isti program i plan nastave, kao i uz angažovanje istih poznatih i priznatih domaćih i stranih predavača.
Istovremeno sa osposobljavanjem novinarskih kadrova trebalo bi započeti obrazovanje generacije medijskih menadžera. Ovi mladi istručnjaci bi imali zadatak da stvore ekonomske osnove i materijalnu logistiku informisanja Vojvođanskih mađara, ali bi istovremeno pomogli i u funkcionalnoj rekonstrukciji redakcija.
Izvršni Odbor će kao dugoročni plan inicirati analizu ideje u vezi potrebe za Vojvođanskim Mađarskim Radijom i Vojvođanskom Mađarskom Televizijom koje bi se oslanjale na sredstva fondacija i emitovale bi celodnevni program. IO će, takođe, razmotriti mogućnost osnivanja Vojvođanske Informativne mreže na mađarskom, kao i stvaranja Udruženje mađarskih novinara Vojvodine. Prirodno je, da će se u vezi ovih pitanja otganizovati i inicirati široka stručna rasprava.
U vezi kulture naš zadatak je njeno ponovno osmišljavanje i ponovno oblikovanje, iznova i iznova svih njenih formi. Ovo će i slučaju saglasnosti i udruživanja svih naših snaga zahtevati ozbiljnu i višestruku aktivnost, a to će biti dugoročan zadatak ne samo Mađarskog Nacionalnog Saveta već i Izvršnog Odbora. Osnovni naš zadatak je povećanje i podsticanje delatnika našeg kulturnog života na veći učinak, što možemo postići poboljšanjem uslova aktivnosti koji odgovaraju evropskim kao i sveukupnim mađarskim kulturnim zahtevima i očekivanjima, kao i obezbeđivanjem, odnosno stvaranjem materijalnih sredstava u zadovoljavajućem obimu.
Posebnu pažnju treba posvetiti osnovnim institucijama i udruženjima našeg kulturnog života, njihovom organizacionom izgradnjom, povećavanjem nivoa stručnog rukovođenja, osavremenjivanjem njihovih sredstava, kao i obezbeđivanjem novčanih sredstava potrebnih za njihovu aktivnost na stvaranju novih i očuvanju starih vrednosti. U vezi finansiranja mađarskih kulturnih ustanova i organizacija u Vojvodini MNV mora iskoristiti sve zakonske mogućnosti da bi se državna subvencija, koja je u poslednjoj deceniji drastično smanjena, dostigla nivo, neophodan i potreban za normalno funkcionisanje. Treba se izboriti za stvaranje osnovnih kulturnih i naučnih institucija u oblastima gde je to moguće i razložno. Na ovom planu jedan od najznačajnijih zadataka Nacionalnog Saveta, Izvršnog Odbora i Komisije za kulturu jeste detaljna izrada i vrednovanje širokog, mnogostrukog programa aktivnosti Vojvođanskog Mađarskog Kulturnog Instituta čija je izgradnja pred završetkom. Jedan od značajnijih i važnijih zadataka Izvršnog Odbora je nadalje raspoređivanje postojećih i novoformiranih kulturnih institucija i organizacija u budućoj mreži institucija, koja se tek treba izgraditi, da bi postalo nedvosmisleno: koje su institucije i organizacije najznačajnije sa aspekta očuvanja, negovanja i razvijanja nacionalnog identiteta. Osnovni je, dakle, naš zadatak da se na ekzaktan način definiše: koja naučna, kulturna oblast, odnosno koji njihovi segmenti mogu imati mađarski karakter i mađarsku odrednicu.
Mrežu lokalnih kulturnih zajednica treba razvijati, jačati i finansijski pomagati, nezavisno od toga, da li svoju misiju obavljaju u sredinama sa mađarskom većinom, ili u dijaspori. Treba podržati i pomoći rad svih mađarskih institucija i organizacija u oblasti kulture kao i oblikovanje, odnosno formiranje njihovog jedinstvenog sistema i njihovo prostorno proširenje u svim naseljima, gde žive mađari. Na sve moguće načine treba da podržimo kulturno obnovu mađara u Vojvodini, stvaranje što razgranatijeg kulturnog života, što u nekim manjim segmentima, u "klicama" već i postoji. Izvršni Odbor će neizostavno ispitati i mogućnost osnivanja Vojvođanskog Mađarskog Nacionalnog Pozorišta.
O kulturno-političkim ciljevima i zadacima, prihvaćenim od strane Mađarskog Nacionalnog Saveta Izvršni Odbor će informisati nadležne republičke i pokrajinske organe, kao i organe u lokalnim samoupravama. IV će političkim sredstvima forsirati njihovo razmatranje, praktičnu primenu i konsekventnu realizaciju. O kulturno-političkim ciljevima MNV treba, također, informistai nadležne u Vladi Republike Mađarske, da bi ubuduće podrška za kulturnu delatnost Vojvođanskim mađarima iz matične zemlje mogla stizati na osnovu tih informacija.
Jedan od glavnih zadataka MNV je da mađarski jezik ponovno zauzme svoje, odnosno njemu pripadajuće mesto u oblasti zvanične upotrebe jezika. Na realizaciji ovog zadatka angažovaće se i Izvršni Odbor uz tesnu saradnju sa Komisijom za upotrebu jezika. Naime, Republički Zakon o zvaničnoj upotrebi jezika i pisma u Srbiji iz 1991. godine naprasno, preko noći je proterao mađarski jezik sa sudova, državnih ureda, javnih natpisa, tabli sa nazivima naseljenih mesta. Izvršni Odbor želi da se na ovom planu stanje promeni.
Jedan od osnovnih naših zadataka je definisanje tradicionalnih mađarskih naziva vojvođanskih naselja. Pravni osnov za ovo obezbediće nam pokrajinska odluka o regulisanju pojedinih pitanja zvanične upotrebe jezika, koja je u pripremi. Treba, nadalje, i kontrolisati upotrebu naziva naselja i drugih geografskih toponima na mađarskom jeziku, kao i postavljanje raznih natpisa, tabli i drugog znakovlja na istom jeziku. Od usvajanja tzv. "Omnibus zakona" zadaci nadzora spadaju u pokrajinsku nadležnost.
Cilja aktivnosti Izvršnog Odbora u ovoj oblasti treba da bude iniciranje i kontroliranje, naime, svojim izveštajima, stavovima treba da skrene pažnju lokalnim samoupravama i pokrajinskim vlastima na nerešene probleme i na eventualne greške, odnosno nedoslednosti. Sa isto takvom pažnjom treba pratiti način pisanja ličnih imena u zvaničnim evidencijama i javnim dokumentima.
Zvaničnu upotrebu jezika, međutim, pošto se radi o živom fenomenu, ne možemo zatvoriti isključivo u pravne okvire. Centralnu ulogu treba da dobije problematika pravilne upotrebe jezika.
Istaknutu pažnji treba posvetiti širenju kruga stručnjaka (pravnika, službenika) koji su sposobni delovati na mađarskom jeziku, kao i njihovom doškolovavanju i usavršavanju, jačanju tabora takvih kadrova. Izvršni Odbor želi to ostvariti na taj način, što će ugledni stručnjaci u ovoj oblasti - uz potrebnu logističku podršku MNV i podrškom Mađarske Akademije Nauka - izraditi adekvatne baze podataka, izdanja za potrebe širenje mađarskog jezika uz čiju pomoć će mađarski stručni jezik ponovo zauzeti svoje ranije mesto, i zasjati u starom sjaju.
Izuzetno je važno istaći, kako Mađarsko Nacionalno Veće ne može da se predstavlja u ulozi usamljenog borca. Ovo za pitanje upotrebe jezika posebno važi, ali se može tvrditi i za ostale društvene sfere. Trebamo sarađivati sa ostalim nacionalnim većima, jer samo na taj način možemo za naše nastojanje upotrebiti pridev "legitimno". Stoga, kao prvo formirano Nacionalno Veće i Izvršni Odbor imamo izuzetno veliku odgovornost.
Mađarsko Nacionalno Veće i njegov Izvršni Odbor, ako na sebe - u duhu Saveznog Zakona - gledaju kao na najviše organe predstavljanja interesa Vojvođanskih mađara, ne mogu svoje delovanje ograničiti samo na oblast obrazovanja, informisanja, kulture i zvanične upotrebe jezika. Bilo bi to neodgovorno prema Vojvođanskim Mađarima, bio bi to dokaz uskog, suženog pogleda na suštinu stvari. Mađarsko Nacionalno Veće i njegov Izvršni Odbor treba da izrade strategiju aktivnosti u svim oblastima društva, i treba da ulože sve snage u interesu realizacije te strategije u što većem obimu. IO se ne može ograditi od ekonomskih pitanja koja se tiču Vojvođanskih Mađara, od omladinske tematike, od potrebe koordiniranja lokalnih samouprava sa mađarskom većinom ili pod mađarskim rukovodstvom.
Ne može da se odmara na svojim lovorikama, i da nezainteresovano posmatra razvoj događaja, s jedne strane, zbog toga što bez jake privrede, koordinirane delatnosti samouprava nema obrazovanja na adekvatnom nivou, kulture koja zadovoljava sve potrebe, a s druge strane zbog toga, što nacija ne živi samo u svom jeziku, već i u ekonomskoj snazi i u broju mladih, stručnih ljudi.
Izvršni Odbor će već za narednu sednicu Mađarskog Nacionalnog Saveta izraditi svoj predlog za osnivanje Fondacije Mađarskog Nacionalnog Saveta, s ciljem prikupljanja pomoći iz domovine, matične zemlje i iz inostranstva, prihvat pomoći i podrške, njihovo kanalisanje, odnosno raspodela, transparentnost podrške mađarske kulture, obrazovanja i informisanja u interesu njihovog povećanja. Fondacija MNV koja će raspolagati posebnom infrastrukturom, kuratorijem i upravnim odborom bi imala i zadatak, da koordiniranom akcijom iz centra informiše institucije, javne ličnosti, i Vojvođanske Mađare uopšte, o mogućnostima konkurisanja za dodelu sredstava.
Polazeći od činjenice, da je početkom godine usvojen tzv. "Omnibus-Zakon" i novi Zakon a lokalnoj samoupravi vratio određene ingerencije lokalnim samoupravama u sferi obrazovanja, kulture, zdravstvene zaštite i drugim oblastima, kao i činjenice da je finansijska samostalnost lokalnih samouprava značajnija, za IO je od posebnog značaja koordiniranje samouprava u opštinama Severne Vojvodine sa većinskim mađarskim življem, izrada njihove zajedničke strategije na planu obrazovanja, kulture, zdravstva, ekonomije. Posebno je važan zajednički ekonomski nastup lokalnih samouprava, kao i tretiranje tematike dijaspore.
Ne smemo zanemariti ni potrebu razvijanja ekonomskog potencijala mađarske zajednice, jer nacija ne živi samo u svom jeziku, već i u jačini i snazi svog preduzetničkog sloja. MNV kao "parlament", odnosno legitimni organ zaštite interesa Vojvođanskih Mađara, kao i njegov Izvršni Odbor ne smeju dozvoliti, da nas ekonomska kretanja zaobiđu, i da ih posmatramo samo sa strane.

Gospodine Predsedniče, poštovani članovi Saveta!
Za organizovanu izgradnju sistema institucija, za spoznaju o sudbonosnoj ulozi obrazovanja, kulture i informisanja, za uspešnu borbu radi obezbeđivanja mogućnosti potpune zvanične upotrebe mađarskog jezika i danas su nam potrebni: neizmerljiva hrabrost i mudrost. Treba prepoznati trenutak, treba znati odrediti ciljeve, treba znati odabrati najefikasnija sredstva. To je uslov kulturnog i ekonomskog uzdizanja nacije i danas, ne samo u 19. veku, u tadašnjoj Mađarskoj.
U slučaju mog izbora, kao predsednik Izvršnog Odbora mogu Vam obećati, da će IO u skladu sa svojim mogućnostima učiniti sve radi hrabre i mudre realizacije svojih zadataka.
U Subotici, 06. 12. 2002.    Balint Pastor

 Извор :   Национални савет мађарске националне мањине www.mnt.org.yu

Vojvodjanski Madjari traze teritorijalnu autonomiju


Pise: Atila Marton iz Novog Sada

Zahtev najjace madjarske stranke za teritorijalnom samoupravom u Vojvodini, nema velike sanse za uspeh, procenjuju analiticari.

Smatra se da se iza njega krije ili pokusaj partije da ucvrsti poziciju medju birackim telom, ili taktika da sa maksimalistickog polazista udje u pregovore o nekim drugim ustupcima za manjine, dok traje izrada novog ustava Srbije.

Savez Vojvodjanskih Madjara, SVM, najjaca partija Madjara trazi da buduci Ustav Srbije dozvoli mogucnost osnivanja teritorijalne autonomije na podrucju najmanje pet opstina, gde nacionalne manjine cine ili apsolutnu ili relativnu vecinu. U multietnickoj Vojvodini samo Madjari ispunjavaju uslove za ovakvo teritorijalno organizovanje.

Partija zeli da ove mikroregije imaju zakonodavnu i izvrsnu vlast, a jezik manjine bio bi izjednacen sa srpskim; zaposleni u organima vlasti bi morali znati oba zvanicna jezika i u njima bi se morao striktno uvazavati nacionalni sastav stanovnistva.

Iako zahtev nije izazvao medjuetnicke tenzije, opste su procene da Inicijativa nema buducnost, jer za nju nema spremnosti u velikim srpskim partijama, kako u Beogradu tako i u Vojvodini; tri koaliciona partnera SVM su ili otvoreno protiv ili ne signaliziraju podrsku, Vlada Republike Madjarske cuti, dok SVM ne uziva podrsku ni svih Madjara u Vojvodini.

Vojvodina je severna pokrajina u Srbiji, u kojoj zivi vise od dvadeset nacija. Dve trecine stanovnistva je srpsko, dok Madjari cine oko 13 odsto stanovnistva. Vecina Madjara je skoncentrisana na severu Vojvodine, dok je 40 odsto raseljeno po drugim gradovima ili izolovanim selima oko vecih centara.

SVM je u vladajucoj koaliciji u Vojvodini, zajedno sa Demokratskom strankom, DS, Ligom Socijaldemokrata Vojvodine, LSV, koja se zalaze za veliki stepen autonomije Vojvodine i populistickim Pokretom “Snaga Srbije” Bogoljuba Karica. U parlamentu Srbije SVM nema poslanike, jer koalicija u kojoj je imao izborni nastup nije presla cenzus na izborima u decembru 2003.

SVM ima odlucujucu ulogu u Nacionalnom savetu Madjara, telu koje je u protekle dve godine skoro u potpunosti preuzelo kontrolu nad medijima na madjarskom jeziku u Vojvodini, sto cesto izaziva otpore u samom nacionalnom korpusu Madjara.

Platforma sa kojom je SVM izasla u javnost njen je predlog za resenja unutar buduceg ustava Srbije, cija izrada traje vec pet godina. Jedan od vaznih razloga odlaganja donosenja ovog ustava je buduci stepen autonomije Vojvodine, oko kojeg nema saglasnosti niti u samoj Vojvodini, niti u Srbiji.

Predlozena teritorijalna autonomija docekana je sa odbojnoscu, ili otvorenim protivljenjem velikih srbijanskih partija sklonih da ovakve zahteve tumace kao teritorijalnu aspiraciju i prvi korak ka secesiji.

Najjaci protivnik je ultranacionalisticka opoziciona Srpska radikalna stranka, SRS, koja je ubedljivo najpopularnija stranka i u Vojvodini i u Srbiji i koja je na vlasti u mnogim gradovima Vojvodine, pa i u glavnom gradu, Novom Sadu. To je i pojedinacno najjaca stranka koja ima skoro trecinu poslanika u parlamentu Srbije. Vodi je Tomislav Nikolic, zamenik predsednika te stranke Vojislava Seselja, kome se upravo sudi pred Haskim Tribunalom.

Nikolic u izjavi novosadskom listu “Dnevnik” od 15. jula 2005. kaze da cak ni autonomne pokrajine ne treba da postoje, a kamoli “multietnicka teritorijalna samouprava”.

Za inicijativu SVM nemaju simpatije ni protivnici radikala, demokrate, koje predvodi proevropski Boris Tadic, predsednik Srbije.

Oni ne zele da vide nove teritorijalne organizacije unutar Vojvodine, a Dusan Petrovic, sef poslanicke grupe DS-a u parlamentu Srbije i clan Odbora za ustavna pitanja izjavio je za novosadski «Dnevnik» da je pokrajina dovoljan okvir za ostvarivanje manjinskih i gradjanskih prava.

Kostunicina DSS se do sada uzdrzala od komentra.

Osim velikih stranaka iz Beograda, podrsku ovoj inicijativi ne pruzaju ni koalicioni partneri SVM na regionalnom nivou – u Vojvodini.

Pokrajinski odbor Demokratske stranke, za sada odbija da komentarise u javnosti ovaj predlog, a cutanje se tumaci kao neslaganje s njim, ali i kao nevoljnost da se kvare koalicioni odnosi u pokrajini, ako bi se to javno reklo. Liga Socijaldemokrata Vojvodine, drugi koalicioni partner SVM, bila je najjasnija u protivljenju.

Emil Fejzulahi, clan Predsednistva LSV je protiv toga da nacionalne manjine imaju teritorijalne autonomije. On za BIRN kaze: «Mi smatramo da je Vojvodina kao okvir idealna za ocuvanje i unapredjenje nacionalnog identiteta»

Inace, SVM nije protiv prosirivanja autonomije pokrajine Vojvodine. Stavise, SVM, zajedno sa svojim koalicionim partnerima u pokrajinskoj administraciji, trazi da buduci ustav Srbije sadrzi garanciju za vece nadleznosti Vojvodine, kao sto su zakonodavna i izvrsna vlast i ubiranje poreskih prihoda.

Iako se u srpskim politickim krugovima, kao i u madjarskom nacionalnom korpusu u Vojvodini, uvek osluskuje sta kaze vlada susedne Madjarske, ona do sada nije reagovala na ovaj predlog.

Uz vec izneto, treba imati u vidu i to da SVM ne podrzavaju svi vojvodjanski Madjari.

Iako je na poslednjim lokalnim i pokrajinskim izborima iz septembra 2004. godine, SVM dokazala da je mnogo jaca od drugih nacionalnih stranaka Madjara, taj uticaj je slabiji u odnosu na period 2000-2004, kada kao clan koalicije DOS, koja je tada bila na vlasti u Srbiji, kontrolisala sedam od ukupno pedesetak vojvodjanskih opstina.

Na izborima u septembru 2004. SVM je izgubila vlast u tri opstine sa madjarskom vecinom, u Adi, Kanjizi i Coki. Dozivela je tezak poraz u Beceju, gradicu u kojem Madjari cine polovinu stanovnistva, a jedva je ocuvala lokalnu vlast u svom sedistu, Subotici.

Znacajan deo Madjara ne glasa za madjarske nacionalne partije, vec za stranke gradjanske orijentacije. Gradjanski orijentisani Madjjari, otuda, vide ovu incijativu kao pokusaj SVM da poveca svoju popularnost, igrajuci na nacionalnu kartu, i da se zato predstavlja kao ekskluzivni zastitnik svih Madjara u Vojvodini.

Madjar, Viktor Kovc iz Ade kaze: Mislim da je ovo novi pokusaj SVM-a da uspostavi politicki monopol u svim naseljima u kojima zive Madjari, iako je na poslednjim izborima izgubila, a da bi osigurala svoj „nezamenljivi” politicki uticaj u regiji.

On dodaje: Po meni je vreme za integracije, da Vojvodina jedinstveno nastupi protiv Vlade u Beogradu u borbi za veci stepen pokrajinske autonomije, a nikako da se zalaze za separatizam.

L.Gy., privatni biznsismen iz Ade, Madjar koji je zeleo da ostane anoniman procenjuje: «Ovaj predlog je samo san. Vec na prvi pogled se vidi da nije prihvatljiv, jer ako bi nama, Madjarima, dodelili ova prava, onda bi morali i Bosnjacima u Sandzaku, a to bi bila suvisna politicka avantura u koju ne bi usle u Srbiji cak ni stranke demokratskog usmerenja».

I on deli misljenje Kovca da bi SVM postigao mnogo vise kad bi zajedno sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine i Demokratskom strankom trazio autonomiju Vojvodine, ili bi se barem zalozio za jace lokalne samouprave, pa makar i na nivou cele Srbije.

Ima, medjutim, i Madjara koji bi inicijativu podrzali, ali smatraju da su male sanse za njen uspeh.

Laura Kovc, novinarka iz Subotice na primer, prizeljkuje takvu autonomiju, ali smatra da politicka klima u Srbiji ne omogucava da se ona ostvari u skoroj buducnosti.

Mnogi otvaraju pitanje i sta bi bilo sa 40 odsto Madjara u Vojvodini koji zive van podrucja koja bi mogla uci u zamisljenu teritorijalnu samoupravu.

Emil Fejzulahi (LSV) povodom toga kaze: «Tek nesto vise od polovine Madjara u Vojvodini zivi u tih pet opstina na severu Backe, pa bi ona druga polovina bila u neravnopravnom polozaju, kao sto bi i pripadnici drugih naroda bili u neravnopravnom polozaju na teritoriji te regije».

Imajuci u vidu siroko neraspolozenje prema toj incijativi, mnogi se pitaju sta stoji iza nje.

Anonimni funkcioner SVM-a i sam priznaje da ne ocekuje da ce predlog o teritorijalnoj autonomiji imati prodju u danasnjoj Srbiji, ali smatra da je zbog procesa promene ustava pravo vreme da stranka aktualizuje i ovaj deo svog politickog programa.

Moguce je da SVM, u stvari, kazu analiticari, «tvrdi pazar», tj. ulazi sa maksimalistickim zahtevima u neke buduce pregovore o Ustavu Srbije, a da bi ostvario ostale svoje zahteve vezane za ustav, cije ubrzano donosenje zahteva i Evropska unija.

U te zahteve, izmedju ostalog, spada da Ustav Srbije garantuje: proporcionalnu zastupljenost manjina u organima vlasti i administraciji; zabranu organizovane promene nacionalnog sastava stanovnistva; da se oblasti tradicionalno i znacajno naseljene manjinama ne komadaju pri definisanju izbornih i administrativnih okruga; priznanje jednakopravnosti u sluzbenoj upotrebi jezika manjine i srpskog jezika; parlamentarnu zastupljenost autenticnih predstavnika nacionalnih manjina i dr.

To su teme oko kojih se ocekuje da se vodi dijalog i postigne kompromis.

I predsednik SVM Jozef Kasa i njegov savetnik Tams Korhec su naglasili da svoj predlog ustavnih resenja koja se odnose na zastitu manjinskih prava ne smatraju ultimatumom, vec da im je cilj dijalog.

Korhec, koji je autor predloga te stranke, za BIRN podseca da je sada vreme za ove zahteve, jer je izrada ustava na dnevnom redu, a od Evropske unije se ispoljava jasno ocekivanje da Srbija najzad dobije moderan ustav.

Ako se izuzme maksimalisticki zahtev za teritorijalnom autonomijom, ostaje jos dosta toga u platformi o cemu bi se dalo pregovarati i postici kompromis.

Imre Sebescen, vlasnik internet news portala, ne iskljucuje mogucnost da ce jednom zahtev za teritorijalnom autonomijom Madjara biti ostvariv. On procenjuje da je vec sada moguce postici kompromis o nekim drugim zahtevima sa vlastima u Srbiji.

«Nesto od svojih zahteva ce SVM sigurno ostvariti, jer Srbiji predstoji decentralizacija» - zakljucuje on.

Atila Marton je redovni saradnik BIRN-a iz Novog Sada

Извор: www.iwpr.net

Moravska regija traži ista prava kao Vojvodina
Novinar: Zoran Marjanović
 
Ako se, nakon ustavnih promena, decentralizacija u Srbiji sprovede u skladu sa evropskim poveljama o lokalnoj samoupravi i regionalilzaciji, buduca moravska regija imace ista prava kao Vojvodina, autonomaštvo ce postati besmisleno, lokalne pare ostajace u lokalnoj kasi, a centralna vlast u Beogradu odlucivace samo o kljucnim državnim bezbednosnim, ekonomskim, medunarodnim i slicnim temama.
 
Tako tvrdi Boško Ristic, narodni poslanik (DS), ranije predsednik pravosudnog i administrativnog skupštinskog odbora, koautor Ustavne povelje i Ustava Srbije, koji je, pre tri meseca, u Nišu pokrenuo preko svoje stranke najširu akciju na decentralizovanju Srbije.
 
Svedok: Treba li ocekivati da novi ustav izmeni ne samo odnose unutar države nego i život u unutrašnjosti Srbije?
 
Boško Ristic: Nema demokratizacije društva bez decentralizacije, s tim što moramo da znamo šta je to decentralizacija. Vrlo cesto cujemo zahteve za alokacijom centara moci iz Beograda u neke druge lokalne ili regionalne centre, što nije dobro. Srbiji ne treba pomeranje centara odlucivanja, nego decentralizacija na bazi ustavno-pravne zaštite regionalnih autonomija. Te autonomne regije treba da budu stvorene na bazi regionalnog plana razvoja i prepoznavanja regionalnih interesa.
 
S: Govorite o regijama koje bi dobile sopstvenu, a ne prenetu državnu vlast?
 
B.R: Te regije moraju da budu ustavno definisane i moraju da imaju svoje institucije! Možda ce to biti regionalni parlamenti i regionalne vlade...
 
S: Da li se, po osamostaljenju Srbije, može dogoditi takva decentralizacija koja bi autonomašenje ucinila suvišnim?
 
B.R: Ukoliko budem u poziciji da uticem na ta politicka rešenja, zalagacu se upravo za to da ne postoji razlika izmedu buduce moravske regije, što joj je radni naziv, i Vojvodine.
 
S: Asocirate na nekadašnju Moravsku banovinu, ciji je centar bio Niš?
 
B.R: Apsolutno, bar kad je rec o granicama. Što se tice suštine i karaktera vlasti i odnosa centra i regiona, oni bi morali biti zasnovani na principu supsidijernosti. To znaci da država Srbija treba da se odrekne svakog odlucivanja o onome što može da se reši u regiji.
 
S: Kakva bi vlast pripala regijama?
 
B.R: Svakako ne bezbednost, unutrašnji ili inostrani poslovi i još ponešto, ali ne vidim zašto to ne bi bilo, na primer, u oblasti obrazovanja! Da li mora neka centralna pamet u Beogradu da kaže kakvo ce biti obrazovanje u moravskoj, odnosno niškoj regiji? Zar neko mora iz Beograda da kaže da li ce se u Nišu zidati šestospratnice ili tridesetospratnice? Da li ce Niš napraviti spomenik tipa Ajfelove kule, ili ne? Da neko iz Beograda kaže da li je to lepo, ili ružno? O tome ne treba polemisati! Da li u oblasti kulture ili sporta treba donositi centralne odluke? Time državna vlada ne treba da se bavi!
 
S: Zašto te oblasti ne date državi?
 
B.R: Kada to ona radi, te oblasti su opterecene istim politickim odnosima koji postoje unutar same vlade ili parlamenta. Ukoliko to, po principu supsidijernosti, spustite na niže organe vlasti, stranke ce se baviti istinskim problemima naroda, a ne politickim prepucavanjima. Obicno se u velikom državnom parlamentu konkretna rešenja vezuju za krupnije politicke stavove, pa, ukoliko je predlagac iz jedne stranke, svi koji imaju nešto protiv njega glasaju protiv njegovog predloga. Da bismo to izbegli, državnom parlamentu treba ostaviti krupna i esencijalna pitanja, a u regionalnim parlamentima rešavati ekologiju, zdravstvo, školstvo, kulturu, sport i ostale slicne oblasti, koje ne treba da budu centralizovane.
 
S: Mnogi misle da je dovoljno da se što više državnih poslova poveri opštinama?
 
B.R: Demokraticnost decentralizacije nije u tome da se u lokalnoj sredini samo obavljaju poslovi povereni od vlade. Jedan od poverenih poslova je i vodenje maticnih knjiga, a on se može oduzeti lokalnoj samoupravi isto onako kako joj je i poveren. I ne treba poveravanje poslova ili prenos nadležnosti da zavisi od politickog karaktera vlasti, nego treba da bude definisano uz ustavne garancije.
 
S: Šta bi to znacilo u praksi?
 
B.R: To bi znacilo fiskalnu decentralizaciju! Regije ili neke manje jedinice unutar države, koje imaju svoj plan razvoja, mogle bi neposredno da naplacuju izvorne prihode i da odlucuju o plasmanu tih sredstava, kako bi se omogucio ravnomeran regionalni razvoj.
 
S: Zar sadašnji Ustav ometa ulaganje fiskalnih prihoda u regije?
 
B.R: U principu, to je moguce i u okviru postojeceg Ustava, ali ne tako kvalitetno i potpuno. Evo, sada imamo najavu ministra Dinkica da ce kvalitetnije izvršiti raspodelu sredstava opštinama i gradovima u sledecoj godini, ali to opet zavisi od raspodele iz jednog centra. Nije u pitanju Dinkic, govorim generalno. Dok je Đelic bio ministar, i on je to radio, i opet je to išlo iz centra, prema njegovoj dobroj volji i proceni. A kad promenimo Ustav, radice se to u regiji. Dakle, potrebno je da Ustav definiše da regije dominantno uticu na svoju poziciju i na donošenje odluka koje su od interesa za gradane tih regija.
 
S: Zar to ne bi zahtevalo i generalne promene u nacinu vladanja državom?
 
B.R: Da, to ce otvariti neka nova pitanja - da li cemo imati dvodomni parlament u državi i da li ce jedan dom pripasti regionima, da bi oni usaglašavali ekonomsku politiku i na taj nacin izražavali svoje specificne zahteve. To je posebno važno u vreme tranzicije.
 
S: Zašto baš u tranziciji?
 
B.R: Postoje gradovi koji su optereceni starim velikim privrednim sistemima, pa su u vreme tranzicije ugroženiji nego neki koji su imali male fleksibilne proizvodne ili uslužne celine. U Boru, na primer, gde citava opština zavisi od sudbine rudnika, morate imati specificnu politiku u oblasti socijalne zaštite. Nije moguce imati isti stepen socijalne zaštite u Beogradu, koji je fleksibilan, u koji dolaze velike investicije i koji ima budžetski suficit jer ne može da potroši pare koje ima, i u Boru, koji je osiromašen i gde se ljudi plaše šta ce biti kad ostanu bez posla, a imaju više od 50 godina pa ne mogu ni da se prekvalifikuju, niti da se doškoluju, niti je realno da, u njihovim godinama, krenu u porodicni ili drugi biznis.
 
S: Mnogo toga je regulisano Evropskom poveljom o regionalizaciji, zašto je naša praksa drugacija?
 
B.R: Organizacija državne vlasti nije stvar standarda, nego konsenzusa, dogovora. Da li cete imati dvodomni parlament nece reci Evropa, nego stranke u Srbiji. Ako tu ne bude dogovora, nece biti ni ustava. Kako cemo napraviti strukturu državne vlasti, kako cemo sprovesti decentralizaciju, ko ce biti garant samostalnosti regionalnih zajednica, koliki ce biti nivo nadležnosti koje ce preuzeti iz Ustava, sve je to stvar našeg dogovora.
 
S: Govorite samo o regijama, zašto ne pominjete pokrajine?
 
B.R: Zato što nece biti potrebne, izgubice svrhu! Zašto bi niška regija bila u podredenom položaju u odnosu na Vojvodinu? Zašto bi meni neko uskratio pravo da imam isti nivo autonomnosti kao što ima Vojvodina? Ali, gradani buduce moravske regije, gde bi Niš prirodno bio centar, moraju da se izbore za tu svoju poziciju.
 
S: Kako da se izbore gradani, kad u ovoj zemlji odlucuju stranke?
 
B.R: To znaci da moraju da uticu na politicke cinioce koji ce ucestvovati u buducoj decentralizaciji. Moraju da se izbore za takav karakter decentralizovane državne vlasti u kojem ce regije imati sve izvorne prihode i izvorne nadležnosti koje ce ustav garantovati.
 
S: Zar se ne bojite da ce time Srbija biti do kraja rasparcana?
 
B.R: Ustav je taj koji ce, istovremeno, postaviti ogranicenja kako bi sprecio da dode do rasparcavanja Srbije. Ja mislim da ce decentralizacija relaksirati politicke odnose i to ce dati šansu da rešimo i neke druge goruce probleme, koji ce se javiti posle osamostaljivanja Crne Gore, sa rešenjem statusa Kosova. Recimo, to ce biti jug Srbije ili neka rubna podrucja u granicnim predelima sa našim susedima. A, ne zaboravite, naša buduca zapadno-evropska granica bice na istoku - Bugarska i Rumunija.
 
S: Ipak, mnogi ce Vam zameriti da ste separatista?
 
B.R: Bez razloga! Nece se država raspasti ako imate cetiri razlicita modela obrazovanja. Ali, nece biti dozvoljeno da imate cetiri vrste pravosudnih sistema u jednoj državi. Pravosude mora ostati centralizovano, s tim što ce se neke instance završavati u regijama. Vrhovni ili kasacioni sud bi uredivao jedinstvenu primenu prava i zakona. Kod fiskalnih zahvatanja bitno je ne samo dati nadležnosti regijama, nego i mogucnost odlucivanja.
 
S: Spremni ste na sudar sa širokim frontom nepoverenja?
 
B.R: Rec je o procesu u okviru kojeg bi trebalo definisati prioritete i resurse, kao i centre za regionalnu politiku koji ce istovremeno edukovati novinare i politicare, bez obzira na njihovu partijsku pripadnost. Treba široko raditi na tome da se ta fama o decentralizaciji koja je, navodno, ravna separatizmu, nekim ljudima izbije iz glave. Da shvate da je decentralizacija samo približavanje vlasti obicnom gradaninu.
 
S: Može li decentralizacija bez odvojenih kasa?
 
B.R: Ne radi se samo o ubiranju i trošenju prihoda, nego je bitno kako ce regije uredivati svoje fiskalne sisteme. Necete imati ista fiskalna opterecenja u Crnoj Travi i Nišu, jer niko nece otici u Crnu Travu, svi ce hteti da, pod istim uslovima, dodu u sredinu u kojoj je mnogo više toga uredeno. Još je drasticniji problem kad neko treba da bira izmedu Niša, Indije ili Beograda. Svi ce najpre otici u Beograd, zato što ce imati izgradenu infrastrukturu i ogromno tržište, pa ce uz ista fiskalna opterecenja otici tamo gde postoji više šanse da se zaradi. Ali, ako Niš ima prava da na tri godine oslobodi preduzetnika nekih poreza ukoliko zaposli odreden broj radnika, onda ce on, možda, pronaci interes da dode u Niš.
 
S: Zar se ne bojite da se izvlacenje para iz Beograda mnogima nece dopasti?
 
B.R: Ne vidim zašto bi Beograd odlucivao o generalnom fiskalnom sistemu u Nišu ili Novom Sadu. Svako ce to odredivati prema svojim potrebama, a država ce biti kontrolni mehanizam, kako regionalna prava i slobode ne bi bila pogrešno primenjena i ne bi dovela do urušavanja državnog sistema. Malo se razlikujemo u tome koje ingerencije treba zadržati na centralnom nivou. Španski model, za koji se zalažu mnogi clanovi DSS, je bliska osnova za moguc razgovor o nacinu decentralizacije.
 
S: Da li je aktuelna vlast u Srbiji spremna da pokrene takve promene?
 
B.R: Buduca vlada, ona koja treba da bude formirana po donošenju novog ustava ili ona koja taj ustav želi da iznedri, morace da ima, u okviru svojih resora, i ministarstvo za decentralizaciju i lokalnu samoupravu. To ne sme da bude sadašnje ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Pogledajte smisao tog naziva: državno upravljanje lokalnim samoupravama!
 
S: Ali Srbija i sada ima okruge?
 
B.R: Sadašnji regioni, odnosno okruzi, samo su transmisije republicke vlasti. To su njene oci i njene uši, špijuni republicke vlasti na lokalnom terenu. Naravno, mislim figurativno. To su inspekcije, kontrole, aparat za pritisak i prinudu, državna sila koja kontroliše gradane. A cilj je da sve izvorno krene od gradana i da gradani putem autonomije rešavaju svoje odnose, da definišu prostorne planove, da definišu svoje resurse i prioritete gradnje...
 
S: Bezrezervno ste predati toj ideji?
 
B.R: Zalažemo se za pokret koji ce stvoriti regionalnu autonomiju. Sa grupom ljudi razmatram mogucnost da iniciramo stvaranje moravske regije. Naravno, u okviru sadašnjeg ustavno-pravnog sistema nije moguce taj proces dovršiti do kraja.
 
S: Takva vrsta decentralizacije podrazumevace i velike razlike u razvoju, Vojvodina i jug nisu isto?
 
B.R: U decentralizaciji i razvoju regionalnih autonomija nužan je princip solidarnosti. Upravo je deklaracija, doneta u Cirihu 1986. godine, kojom se promoviše regionalizam i pokrecu regionalne inicijative, garantovala ravnomeran regionalni razvoj. U Evropi, oni regioni koji imaju 70 odsto od prosecnog bruto proizvoda po glavi stanovnika, postaju dotirane regije. Ostale regije imaju obavezu da ulažu u njih. To nisu bespovratne pare! Država se odrice dela fiskalnih prihoda, recimo poreza, kako bi podstakla investiranje. To su poslovi vodenja makroekonomske politike u sagledavanju regionalnih i lokalnih interesa, s tim što regije imaju mehanizme da pritisnu centralnu vlast da vodi makroekonomsku politiku u skladu sa regionalnim potrebama.
 
S: Mislite li da ce politicke stranke lako pristati na razgovore o decentralizaciji?
 
B.R: Gradski ogranak Demokratske stranke u Nišu, kojem pripadam, promovisao je februaru projekat decentralizacije državne vlasti, ravnomernog regionalnog razvoja i podsticaja regionalnih inicijativa. Pozvali smo i druge stranke, lokalne samouprave, strane investicione fondove, male akcionare, poslovna udruženja i sindikate, da prepoznaju taj interes. To nije stranacki nego politicki interes gradana odredene regije, koji imaju potrebu da te svoje interese iskažu zasebno i da, van centralne vlasti, rešavaju o prioritetima svog razvoja. To je smisao decentralizacije i za to cemo se zalagati, a javnost ce prepoznati da li cine dobro oni koji nam se u tome pridružuju.
 
S: Da li ce odlazak Crne Gore ubrzati donošenje ustava Srbije?
 
B.R: Mislim da hoce, jer ce sve politicke odgovorne snage u Srbiji morati da sednu za sto, da otvore razgovor o buducnosti Srbije i postignu konsenzus o njenom ustavno-pravnom statusu. Pri tome ce postati jasno kakvu vrstu države želimo da stvorimo. To se ne sme prepustiti nekim retrogradnim snagama, opterecenim zabludama iz prošlosti. Njima se ne sme dozvoliti da ponovo stvore neku partijsku državu. Moramo graditi otvoreno društvo sa nezavisnim institucijama, koje ce u broju i sadržaju imati ustavne garancije. Demokratske opcije se sigurno nece sporiti o tome!
 

Izvor: nedeljnik Svedok, broj 514.
30. maj 2006.

BEOGRAD DRŽAVA!

Misija Predloga zakona o glavnom gradu koji će biti predstavljen u septembru jeste da prestonica postane region koji bi imao ekonomske funkcije, a da se velike opštine pocepaju na manje

Predlog Zakona o glavnom gradu, koji je izradila nevladina organizacija Palgo, biće predstavljen javnosti u septembru. Zakon koji daje mnogo veće nadležnosti gradu Beogradu trebalo je da bude usvojen šest meseci posle izglasavanja Zakona o lokalnoj samoupravi, još u februaru 2002. godine, ali do danas nije urađeno ništa konkretno.
Misija novog zakona koji predlaže Palgo centar jeste da prestonica postane region koji bi imao, pre svega, ekonomske funkcije, a da se velike opštine pocepaju na manje.
- Dobro je da što pre počne rasprava kako bismo mogli da čujemo stav javnosti, političkih partija, Vlade i nadležnog ministarstva za lokalnu samoupravu. Najveći problem jeste što zakon nije usvojen u predviđenom roku. Ovaj model je dobra osnova za dalju raspravu i jedini "problem" jeste što on gleda dosta u budućnost i ima rešenja koja možda nisu u skladu sa važećim ustavom - kaže Zoran Alimpić, zamenik predsednika Skupštine grada, koji je i sam učestvovao u izradi predloga zakona. Prema njegovim rečima, iako u resornom ministarstvu tvrde da imaju svoju radnu verziju zakona, nju nije video niko iz Skupštine grada.
Modelom Palgo tima predviđeno je da grad i opštine samostalno raspolažu svojom imovinom, što nije moguće prema Zakonu o sredstvima u svojini republike, prema kome sve nepokretnosti pripadaju državi.
- Sva imovina je u vlasništvu republike. Za neke predloge biće teško naći rešenja jer predviđaju da bitne nadležnosti kao što su gradnja, urbanizam, vodoprivreda, infrastruktura i druge pređu sa republike na grad. Ideja je da Beograd ima, kao u celom svetu, komunalnu policiju. Takođe bi bilo dobro da grad ima svoju poresku upravu - kaže Alimpić.
Prema njegovom mišljenju, projekat je namenjen i unapređenju lokalne samouprave. - Gradske opštine bile bi jedinice lokalne samouprave i dobile bi na značaju. U okviru njih bilo bi moguće osnovati mesne zajednice, gradske četvrti, kvartove, sela i druge oblike mesne samouprave. Predviđena je i veća uloga samih građana u donošenju odluka, uz javne rasprave, organizovane zborove i referendume - kaže Alimpić.
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar kaže da će ovaj zakon biti donet posle usvajanja novog ustava.
- U slučaju da rad na ustavu ne da rezultate, biće donete neophodne izmene i dopune postojećeg zakona o lokalnoj samoupravi, kao i zakon o gradu Beogradu, u cilju potpunog zaokruživanja celine. Trenutno postoji radna verzija ovog zakona, koju je izradilo Ministarstvo - rekao je Lončar.
A. ERAKOVIĆ

Duplo više opština

Prostorni plan predviđa i novu teritorijalnu organizaciju.
- Postoji inicijativa da se Palilula podeli na levu i desnu stranu Dunava, gde bi centar opštine bila Borča, kao i da se Čukarica i Voždovac podele na gradski i prigradski deo. Predviđena je i centralna zona koju bi predstavljali gradsko jezgro i sedam prigradskih zona sa opštinama koje gravitiraju Beogradu - Obrenovac, Mladenovac, Lazarevac, Grocka, Surčin i Borča. Svako od 35-36 naselja moglo bi da bude posebna opština sa manjim nadležnostima - objašnjava Alimpić.

Novi izbori?

U slučaju da bude usvojen novi zakon o gradu, verovatno bi mogli da budu raspisani novi lokalni izbori u glavnom gradu. Novi zakon promenio bi i strukturu gradske skupštine za koju se odbornici ne bi birali partijski, jer bi skupštinu činila dva veća - grada i opština. Opštine bi same delegirale svoje odbornike. Grad bi imao gradonačelnika sa izvršnom funkcijom, koji bi predsedavao gradskim većem s pravom glasa, a mogao bi da bude i odbornik.
Gradonačelnik Nenad Bogdanović nije želeo da komentariše novine koje će doneti zakon, jer se još uvek radi o predlogu koji nije zvanično prezentovan.

извор: http://www.novinepress.co.yu/beograd/2006-08-24

ma svaki clan bilo koje od ovih organizacija treba lepo na sud, pa se usvoji rigorozan zakon, pa po 20 god robije u nasim dobro poznatim zatvorima
ne znam da li je to moguce? 

на жалост не...држава се потпуно оглушава на ове атентаторе уставног поретка и државности...