Science Quiz™ - Decembar :: Nauka ~ Tehnika ~ Military

Кроз ендотел мјехурића (тј. алвеола) врши
се размена гасова: из плућних
мјехурића прелази у крв
кисеоник,
а из крви у мјехуриће
угљендиоксид

Da bi aerobna respiracija bila moguća neophodno je prisustvo kiseonika. Ovo je jedan od procesa koji se često upotrebljava i pri kom se razlaže pirivat putem glikolize i u kom pirivat ulazi u mitohondrije kako bi bio potpuno oksidovan putem Krebsovog ciklusa. Proudkt ovog procesa je energija u obliku ATP-a, putem focforilacije NADH i FADH2. Reduktivni potencijal NADH i FADH2 se pretvrara u dodatni broj molekula ATP-a (imatu na umu da je cilj ćelije da stvori što više molekula ATP-a koji predstavljaju energiju) putem transportnog lanca elektrona u kojem je kiseonik krajnji primalac (akceptor) elektrona. Većina molekula ATP-a stvorenih u celularnoj respiraciji su rezultat oksidativne forsforilacije, gde su ATP molekuli napravljeni zahvaljujući hemiosmotičnom potencijalu kojim upravlja katalizator. U idealnim uslovima, razlaganjem jednog molekula glukoze do krajnjih proizvoda (ugljen-dioksida i vode) stvara se 38 molekula ATP-a u celularnoj respiraciji. Međutim, obično ne dođe do 38 molekula ATP jer se neki od molekula energije utroše na procese kao što je transport pirogrožđane kiseline u mitohondrije. Kod eukariota celularna respiracija se odvija u mitohondrijama a kod prokariota u ćelijskoj membrani.

Aerobni metabolizam je efikasniji od anaerobnog metabolizma. Počinje sa Glikolizom anaerobnog metabolizma i nastavlja sa Krebsovim ciklusom i oksidativnom fosforilacijom.