Savremena mitologija - Erih fon Deniken

Kočije idola

Pojava manipulatora iz Beatenberga otvorila je pogled onima kojima je svet izgledao zatvoren, objašnjen i lišen govora vatre mita. "Kočije bogova", koje su se pojavile 1967, izazvale su veliku raspravu među onima koji su hteli da zaštite nauku i onima koji su hteli da objasne sve, i to odjednom. A objašnjavanje svega, jednim potezom, uvek je bila suštinska karakteristika mita. Deniken je gospodar manipulacije: više od 60 miliona prodatih knjiga svedoče o tome da je on jedini uspeo suštinski da se nadoveže na stare mitove, dodajući im ono što im je bilo potrebno da opet budu aktuelni.

Iluzija

Porast nauke dvadesetog veka objasnio je mnoge stvari, ali ne do kraja. Ljudska srca su prezirala činjenicu da je njena priroda takva da nikad ništa ne otkriva do kraja. A u prirodi ljudi je da upravo sve otkriju do samog kraja. Stari mitovi su postali smešni; čak su i deca mogla da se podsmehnu svemu što je do tada zadovoljavalo kao objašnjenje.

Novi mitovi su se množili, pokušavajući da zauzmu upražnjeno mesto. Neki nisu imali kontinuitet, neki nisu uzimali u obzir razvoj nauke, a neki su, jednostavno, bili glupi. A onda se pojavio Deniken, koji se bavio se najnovijim arheološkim otkrićima, koristio fascinaciju tehnologijom, svoja tumačenja potkrepljivao starim tekstovima. Na kraju, sve je to sjedinio u koherentnu teoriju (ako se pređe preko infantilnih postavki). "Kako su sagradili Keopsovu piramidu? Kako objasniti nagli razvoj kultura geografski tako bliskih, u tako kratkom periodu?

Kako objasniti crteže na visoravni Naska? Kako objasniti pomene krilatih bića i letelica mašina u mitovima širom sveta?" - pitao je Deniken. Ne sačekavši odgovor, objašnjavao je: "Postoje neoborivi dokazi da su Zemlju posetili pripadnici superiorne vrste; oni su ukrstili svoje gene sa ljudskima, stvarajući tako homo sapiensa". Usledila je elaboracija ove teze koja traje sve do danas; Deniken je stvorio mit.

Tragovi iz Biblije

Prva knjiga Mojsijeva, 6. 2. Videći sinovi Božji kćeri čovječije kako su lijepe uzimaše ih za žene koje htješe. 6.4. A bijaše tada divova na Zemlji; a i poslije, kad se sinovi Božji sastajahu sa kćerima čovječijim, pa im one rađahu sinove; to bijahu silni ljudi, od starine na glasu.

Druga Petrova poslanica, 2.4. Jer kad Bog ne poštedje anđela koji sagriješiše, nego ih metnu u okove mraka paklenoga, i predade da se čuvaju za sud.

Judina poslanica, 6. I anđele koji ne držaše svojega starješinstva nego ostaviše svoj stan čuva u vječnijem okovima pod mrakom za sud velikoga dana. 7. Kao što Sodom i Gomor, i okolni njihovi gradovi, koji su se prokurvali onako kao i ono, i hodili za drugijem mesom, postaviše se ugled i muče se u vječnom ognju.


Glas javnosti