Saveti za zivot ! :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

Tokom jednog od nasih sledecih susreta, Vladimir Maksimovic me je upitao da li mi kao coveku i gradjaninu u svetu u kome zivim nedostaje pristojnosti. Dobra rec, pomislio je pisac u meni. Jedna od onih koje izgovarate svakog dana, ali kada obratite paznju na melodijski poredak slogova koji grade rec pristojnost, osetite prijatan dasak hladnoce koji vam se spusta niz kicmeni stub. Maksimovic me je, naravno, i dalje vrbovao i, samim tim, vabio odgovore koji ce provrditi potrebu za mojim clanstvom u Paladijumu .

Medjutim, kada sam nesto kasnije razmisljao o nasem razgovoru, shvatio sam da se, kao u dobro skrojenoj pesmi, mnogi problemi koji su tistali moje socijalno bice, moj homo politicus, mogu podvesti upravo pod kategoriju nedostataka pristojnosti u svetu u ciji sam bio deo. Koliko je meni i meni slicnima, zatecenim u ovom civilizacijskom trenutku, nedostajala pristojnost u svetu koji nas okruzuje?!

U civilizacijskom smislu, za mene su oduvek bilie nepristojne ponude lazne, plasticne hrane fast foodova; kao sustu nepristojnost dozivljavao sam formiranje potrosackog drustva u dravicama koje su se jedva iscupale od gladi; za mene je, na primer, bilo nepristojno proglasavanje DJ-a (pustaca tudje muzike) za neprikosnovnenog umetnika; osecao sam da je bilo nepristojno objaviti na naslovnoj strani fotografije clanova porodice stradale u saobracajnoj nesreci kako leze raspolucenih lobanja na krvavom asfaltu (i kasnije se braniti argumentom da ste to ucinili samo radi tiraza, nista zlo niste mislili); koliko je samo bilo nepristojno promovisati samacki zivot i boriti se protiv institucije braka zamenjujuci je neobaveznim seksom; koliko je nepristojno bilo pod obladnom demokratije dozvoliti sacici da nerpestano kroji kapu za glave vecine...

Da, bio je u pravu. Nedostajala mi je pristojnost u svetu koji me je okruzivao. Ta druga vrsta pristojnosti, kucnog vaspitanja, oduvek mi je bila bliska kao model na koji se moglo ugledati. Kada sam prvi put video zenu kojom cu se ozeniti, pomislio sam kako je lepa na jedan pristojan, aristokratski nacin. Ne zato sto je "aristokratsko" sinonim za pristojnost (kao i sve na svetu, i ta kategorija je kvarljiva), vec zato sto je moja buduca supruga kroz prostor nosila oreol pristojnosti. Usne te devojke bile su suzdrzane u pokazivanju emocija a istovremeno dovoljno culne, njene su oci bile prodorne ali u suprotnom pravcu od ocekivanog - kao da su bile duboko zagledane u sebe. Odjednom, jednog dana je preda mnom stajalo stvorenej koje na sebi nije imalo nista vulgarno, nista preterano. Preterana nije bila cak ni njena suzdrzljivost. Bila je to osoba koju sam mogao da zamislim u zagrljaju, u krevetu, u suzama ili u smehu a da nicega vulgarnog i preteranog ne bude u tome.

Da, odgovori sam vodji Argonauta, pristojnost mi je nedostajala i da - cinilo mi se u tom trenutku - mozda sam i imao potrebu da se borim za pristojnost. Da se borim za njen povratak u svet u kome ce odrasti moje dete.

Miomir Petrovic - "Bakarni bubnjevi"

Savet: Postoji i treca strana.