Cao ljudi, citam ovaj forum vec duze vreme pa evo konacno sam i ja resio da se prikljucim :D Ova tema mi je posebno interesantna, ima svega i svacega.  Po mom misljenju, jedna od najvaznijih stvari za kvalitetan zivot je da imate veru u sebe.  Kljuc svega je u samopouzdanju i kad to sredite kroz zivot cete ici mnogo lakse.  Podelicu sa vama jedan tekst koji je meni dosta pomogao:

Kako da povratite vaše samopouzdanje?


Složićete se da je samopouzdanje veoma važna tema? Velika većina ljudi širom sveta ima problem sa samopouzdanjem u većoj ili manjoj meri.

Zašto je samopouzdanje tako važno?

Zato što problem sa samopouzdanjem smanjuje osobi kvalitet života.  Zar ne? Zato ću u ovom tekstu govoriti o tome kako da zaista izgradite pravo, realno i trajno samopouzdanje.  Želim da odmah na početku napomenem da to što ćete ovde pročitati je potpuno različito od 99% saveta koje ste mogli pročitati u raznim knjigama samopomoći, knjigama iz takozvane popularne psihologije i sl.  Ako ste spremni da čujete nešto drugačije, pročitajte ovaj tekst.

U čemu je razlika između pravog i lažnog samopouzdanja?

Kada pričamo o samopouzdanju, prvo što treba da znate jeste razlika između pravog (autentičnog, realnog) samopouzdanja i lažnog, kvazi samopouzdanja.  Obratite pažnju, samopouzdanje je samo termin, reč u rečniku i svakodnevnom govoru.  Šta se krije iza te reči? Treba razmisliti o tome a ne nužno slepo verovati i slediti ono što misli većina, ono što nameće kultura.  Ako ste spremni na takav iskorak na pravom ste mestu.

Lažno, kvazi, samopouzdanje se bazira na mitu da vi kao osoba vredite onoliko koliko ste dobri, vredni, poželjni, usepšni, voljeni, dopadljivi drugima, onima za koje vi mislite da su vama važni, vredni ili bolji od vas.  To je koncept sampouzdanja u koji veruje velika većina ljudi, implicitno (skriveno, neizrečeno) ili eksplicitno.  Lažno samopouzdanje se bazira na ideji vrednovanja sebe u odnosu na druge.  Za vrednovanje su potrebne dve stvari: poređenje sa drugima i kriterijum na osnovu kojeg se poredimo.

Kome ste vredni, dobri, dopadljivi a kome niste? U odnosu na koga ste uspešni a u odnosu na koga niste? Lažno samopouzdanje se bazira na poređenju sa drugima i usvojenim kriterijuma uspeha, lepote, ljubavi itd.  Ti kriterijumi su pozajmljeni od drugih, od društva, kulture u kojoj živite.

Da li postoji neki objektivni kriterijum za to koliko vredite?

Naravno da ne.  Vi niste roba pa da imate cenu.  Vrednosti su arbitrarne.  Ono što je za nekog vredno za nekog može biti bezvredno.  Kakva god da ste osoba i kakve god kvalitete i mane da imate možete biti dopadljivi, dobri i vredni samo nekim ljudima, obično članovima vaše porodice i onim ljudima kojima ste iz nekog njihovog razloga bitni, njima slični ili imate sa njima neke zajedničke interese.  Nije realno očekivati da ćete se dopasti svima i da ćete svima biti podjendako dragi, vredni, atraktivni.  To je nerealno zar ne? Ukusi su različiti.  Ni vama se ne dopadaju svi podjednako, zar ne? Ako se odlučite da bazirate svoj stav prema sebi (samopouzdanje) na principu dopadljivosti drugima, onda ćete sigurno imati problem sa samopouzdanjem.  Ako implicitno procenjujete vlastitu vrednost (koliko sami sebe cenite i vrednujete) na osnovu toga šta drugi misle o vama, odnosno na osnovu toga koliko se njima dopadate, sigurno ćete biti u problemu.  Šta drugi misle o vama nema veze sa tim kakvi ste vi.  Zato je samopouzdanje bazirano na poređenju sa drugima lažno, kvazi samopouzdanje.  Postoje mnogi ljudi koji su atraktivni, pametni, uspešni a imaju jako malo samopouzdanja, zavisni su od drugih, nesrećni, stalno moraju da se nekome dokazuju, ne vole sebe dovoljno.  Postoje i suprotni primeri.  To implicira da samopouzdanje nema veza sa vašim objektivnim karakteristikama već sa tim kako se vi sami odnosite prema sebi, da li imate pravo ili lažno samopouzdanje.

Šta čini pravo samopouzdanje?

Naspurot lažnom samopouzdanju koje je produkt kulture, postoji pravo, realno i autentično samopouzdanje koje se uopšte ne bazira na tome šta misle druge.  Pravo samopouzdanje je vaša lična stvar.  Ono je odraz vašeg i samo vašeg odnosa prema samom sebi.  Onako kako se vi odnosite prema sebi tako ćete se osećati.  Svako sasvim prirodno ima ovo pravo samopouzdanje samo ono je kod većine ljudi blokirano jer su usvojili štetan koncept poređenja sa drugima.  Verovanje u lažno samopouzdanje blokira prirodnu sposobnost da imamo pravo, realno i trajno samopouzdanje.  Za razliku od lažnog samopouzdanja, pravo samopouzdanje nije varijabilno, ne zavisi od drugih ljudi i okolonosti, ne bazira se na iluzijuma o vlastitoj inferiornosti / superiornosti niti osećanjima poput euforije / stida, straha.

Pravo samopouzdanje nije stvar osećanja već stava prema sebi.  Osoba koja ima pravo smopouzdanje se ne oseća ni inferiorno ni superiorono, ni euforično ni depresivno.  Osoba koja ima pravo samopouzdanje nema strah od javnog nastupa, mišljenja i kritike drugih, nema strah da će biti odbačena, ponižena i sl.  Osoba koja ima pravo samopouzdanje se oseća spokojno i celovito.  Nije u konfliktu sa sobom, ne teži nikoga da fascinira.

Šta treba da uradite da bi ste dozvolili sebi da imate realno, pravo, tajno sampouzdanje?

Treba nešto da promenite.  Šta? Treba da se odreknete nekih loših navika i zamenite ih drugim, korisnim.  Sada ću vam reći šta možete odmah da promenite, već danas.

Prva stvar koju treba odbaciti ako želite da imate pravo samopouzdanje je odbaciti koncept vrednovanja sebe.  Vrednovanje se bazira na poređenju sa drugima.  Odustati od vrednovanja znači odustati od poređenja sa drugima.  Odustati od stalnog preispitivanja kakvi su drugi a kakav sam ja? Ko je sve bolji od mene i u čemu? Od koga sam ja bolji? Ako se poredite sa drugima u velikom ste problemu jer uvek će biti neko ko je bolji od vas u nečemu.  Uvek postoji neko ko bolje izgleda, neko ko ima više novca, talenta, inteligencije, ko je zdraviji, jači i sl.

Ako se poredite sa onima koji su u nečemu bolji od vas osećaćete se inferiorno, manje vredno, nedovoljno dobro.  Ako se poredite sa onima za koje vi smatrate da su u nečemu lošiji od vas i tu ste u problemu jer kada sretnete one koji su bolji, cela vaša krhka i veštačka superironost će se urušiti kao kula od karata.  Zato odbacite svako poređenje.  Zaboravite na to.  Nemojte se porediti uopšte.

Zašto je dobro da odustanete od poređenja?


Izvor: Vaš Psiholog

Ima dosta teksta pa da ne kopiram sve ovde udjite kod njih.

Eto tako, nadam se da ce nekome ovo biti od pomoci, pozdravvvv  :wave: