Saveti za zivot ! :: Psiholog online ~ Burek savetovaliste

о поверењу ...

Кад год човек мора рећи нешто, та жеља је увек и обавезно бржа од схватања да свака изговорена реч, свако учињено дело има потенцијала да постане грудва која се котрља низ снежну падину ... која се ако не одмах а оно убрзо може претворити у лавину. Дешава се да потешке речи буду грудве које не повуку лавину ... и падну у заборав ... једна, друга, трећа ... али ако и заборављене остају ту, на бљесак присећања оног коме су упућене, удаљене од потпуног повратка. Тад чак и ако човек схвати да претерује и да се ближи оној граници после које поверања нема и која се прелази једном ... и успори и почне водити рачуна, одмеравати речи и дела ... лако му се може десити да нешто, само за себе небитно, покрене тај бљесак присећања и лавину која следи.

И после тога другој страни ће неизбрисиво у сећању остати урезане све оне у први мах заборављене ствари које својевремено прођоше као случајне и небитне ... Тад сте можда и блажено несвесни сјебали ствар ... друга страна вам то неће рећи, већ ће се лагано удаљити и контакт свести на на формално ... на онај неизбежни део комуникације који јој омогућује да на ''шта није у реду'' ддовољно уверљиво и са наизглед нетакнутим поносом одговори ''све је у реду, зашто питаш'' Лаагано захлађење.

После тога може проћи машала времена док човек схвати шта се десило, а онда још толико ако не и више док схвати да ту поправке нема ... Постоји и она иронична варијанта ... кад се треба помирити са чињеницом да је друга страна у заблуди гледе ваших жеља и мишљења о њој ... а ви схватите да је узалуд убеђивати је ... поготово ако вам је једном већ пошло за руком да је убедите да се вара гледе вас ...

Како једна девојка једаред рече ... шта год урадили, све има рок трајања, све љубави, сва пријатељства ... био сам убеђен да греши.