...light of my day...

Fenser..

Nego, kada se neko pokusava da se svadja sa citavim svetom, odmaknite se, uzmite kokice i cekajte samounistenje...

Broj 2 za danas


БЕСМРТНА ПЕСМА

1.

Ако ти јаве: умро сам,
— а био сам ти драг,
овда ће и у теби
одједном нешто посивети.
На трепавицама магла.
На усни пепељаст траг.

Да ли си уопште некад
мислио шта значи живети?

Ко снег у топлом длану
у теби детињство копни.
Бриге .. .
Зар има брига?
Туге . . .
Зар има туга?
По мердевинама маште
У младост храбро се попни.
Тамо те чека она
лепа,
ал' лукава дуга.

И живи!
Сасвим живи!
Не грицкај као миш дане.
Широко жваћи ваздух.
Престижи ветар и птице.
Јер — најзад — све кратко траје,
одједном: насмејани
у огледалу неком
добију зборано лице.

Одједном на понеком углу
вреба понека суза.
Невоље на прстима стигну.
Године постану сивље.

Одједном свет,
док ходаш,
све више ти је узан
и осмех све тиши
и тиши
и некако — искривљен.

Зато живи!
Ал' сасвим!
И ја сам живео тако.
За пола века само
столећа сам обишао.
Признајем: помало луцкаст.
Понекад: наопако.
Ал' никад нисам стојао.
Вечно сам ишао . . .
Ишао...

Стварно, да ли си каткада
мислио шта значи умрети
и где то нестаје човек,
шта га то заувек иште?
Немој ићи на гробља
— ништа нећеш разумети.
Гробља су најцрњи вашар
и ружно позориште.

Ти ниси за такве театре
где нема срца и ватре,
театре без смеха и суза
где влада млитави ред,
где нема свађа и песме
и нема аплауза
и крај се зна унапред.

2.

Ево шта ће то бити:
хиљаду шарених риба
лепршаће ми кроз око.
И земља ће ме скрити.
И коров ће ме скрити.
А ја ћу за то време
летети високо . . .
Високо...

Зар мислиш да моја рука,
колено,
или глава
може да буде сутра
корен брезе,
ил' трава?
Да нека шарена тајна
ил' неки луцкасти страх
могу да постану сутра
тишина,
тама
и прах?

Знаш, ја сам однекуд са звезда.
Сав сам од светлости створен.
Ништа се неће у мени
угасити ни скратити.
Само ћу,
обично тако,
једне случајне зоре
мом неком далеком сунцу
златних се очију вратити.

Зато сам за театре
са много срца и ватре,
театре смеха и суза
где никад не влада ред,
где има и свађа
и песме
и вриске
и аплауза
и крај се не зна унапред.

3.

Зато сам сасвим живео.
јер то сам најлепше знао.
Ако ти јаве: умро сам.
— не веруј,
ја то не умем.
Љубав је једини ваздух
који сам удисао
и осмех једини језик
који на свету разумем.

На ову земљу сам свратио
да ти намигнем мало,
да за мном остане нешто
као лепршав траг.
И зато не буди тужан.
Толико ми је стало
да останем у теби
будаласт и чудно драг.

Ноћу, кад гледаш у небо,
и ти намигни мени.
То нека буде тајна.
Упркос данима сивим
кад видиш неку комету
да небо зацрвени
упамти: то ја још увек
шашав летим и живим.

Mika Antic je sjajan i to je cinjenica. 

Smejte se budalama. Smeh je zdrav.  

"Nije zdrava ona pamet koja mnogo zna, a malo može."

"Za one koji su mislili da umru pošteni ovaj život se otegao i nema mu kraja. I oni što su shvatili: ne može se dugo i pošteno. Može kratko, ali ne bi bilo pošteno da pošteni ljudi žive kratko."

"Zašto se ulične korpe za otpatke ne podignu na visinu koševa za košarku? Bila bi to provokacija kojoj niko od naše košarkaške nacije ne bi odoleo. Koševi bi bili puni, a grad čist."

"Ko ne ume da živi svojom zaslugom, sanja o tome da umre tudjom krivicom."

Pa gde su te kokice...

Obecanja...

хаа ... сурово 

E, to je fin savet. 

seeing is about hearing and feeling