Nije sve baš tako jednostavno. 

Prvo ako govorimo o čistom sirovom medu. Preporuka je da se on sterilizuje. (gama zračenjem) Jer u nekom vrlo malom procentu može zeznuti ranu još više.
On ima antibakterijsko dejstvo, ali ostaju u životu neke maliciozne spore.

Drugo. Mnogo bitnije, vezano za naše uslove. Šta god mislili o našim seljacima, neće te niko zajebati kao što će oni. Zajebaće učenog čoveka samo tako pa neka je završio 3 fakulteta.  Ne zato što su zli i nadrkani... već zato što ih je muka kroz život naterala.
Tim putem... sve je teže naići na čist sirov med... sve je više ušećerenog meda. (iz prostog razloga jer je isplatljivo)
Kad med obrađuješ termički (zato se sterilizacija obavlja gama zračenjem), on gubi dejstvo o kojem ti govoriš.  Drugo dodaje mu se ko zna koja prljavština nastala na mestu gde seljan kreće da te zajebava. 
To baš i nije najpametnije stavljati na ranu.


Ukratko... samo ako ste sigurni da je čist sirov med (ili dati med na analizu u laboratoriju, negde oko 1500 kinti  ili kupiti pčelaru kilo rakije i sprijateljiti se s njim.  ), pokušavajte ovo i svakako ima smisla.  Jer je med neopisiov zdrav na mnogo nivoa.
U svakom drugom, zaobiđite ovo.

Čoooveče, neću se više nikad zajebati pa pred tobom pomenuti med.

Ne bih znala, nabavlja mi ga svekrva, odličnog je ukusa, dovoljno lako se rastvara u vodi (jer ga najčešće koristim za limunadu), kad se opečem završi mi poso. Meni dosta.

Ko priča o prirodnoj kristalizaciji meda?