evo i dela jedne diskusije na temu : Siroki povoj... da ili ne?

 
• Uopste nije potrebno koristiti svedsku pelenu. Dovoljan je samo Pampers od prvog dana. Sve ostalo je gubljenje vremena...
(Colin_bgd, 1. jun 2006 13:43)
   
• Kao buducoj mami, meni vise nista nije jasno. Zivim u Americi i ovde niko nije ni cuo za koriscenje svedskih pelena, ucvrscivanje kukova bebe i sl i nikom nista ne fali. U cemu je stvar?
(Zbunjena, 1. jun 2006 17:26)
   
• Svedska i tetra pelena su totalno suvisne i vise se nigde ne koriste osim u Srbiji. Pampers je sasvim dovoljan od prvog dana. U Severnoj Americi se bebama odmah po rodjenju stavi Pampers za novorodjence i gotovo. To sa svedskim i tetra pelenama pa jos i pampers u kobinaciji je totalna nebuloza.
Ja zivim u Canadi i moja beba nosi samo Pampers pelenu i nista ne fali ni kukovima ni nogicama.
(Mama, 1. jun 2006 17:49)
   
• Mi smo izgleda najpametniji u celome svetu!!! Samo se kod nas bebice razapinju sa tri pelene dok je celome svetu dovoljan samo Pampers!!! Kod nas mucenje pocinje od rodjenja!!!!
(Ana, 1. jun 2006 20:15)
   
• Bilo bi lepo da procitamo neki tekstic i o platnenim pelenama. Ima nas ekoloski svesnih mama koje ne volimo decu "u plastici". A i brinemo se za zdravlje neznih guza...
(Ivana_Bgd, 2. jun 2006 04:46)
   
• Cim sam videla ovaj clanak, odmah sam znala da ce poceti da stizu komentari koji govore da su dovoljne samo papirne pelene. Pa drage mame, imate slobodan izbor da negujete svoju bebu onako kako zelite. Sto se tice svedskih pelena, patentirali su, samo ime kaze, Svedjani, za one bebe koje imaju probleme sa kukovima, a to treba na ultrazvuku proveriti kada beba napuni 3-4 nedelje. Postoji gradijum od 9 podeoka koji govori o statusu kukova kod beba. Nase zene, Balkanke, pa naravno i zenske bebe, imaju drugciju gradju od zena na nekim drugim delovima sveta (tamo gde je njihova nacija i rasa primarno nastala, a ne gde su se doselili). Nase zene imaju nesto sire bokove i casice nesto plice,pa je i prilicno znacajna verovatnoca da stepen na skali nece biti 1 ili 2, nego 5, 6 ili 9. Kada pogledate nase devojke, koje sada nose jako uske pantalone, mozete videti i njihovu gradju, naime dosta njih ima sire bokove, veliki razmak izmedju butina (sto se ne smatra lepim nogama) i lumbalni deo kicme malo neprirodno povijen. E to su bili slucajevi kada su njihove majke trebale da stavljaju i svedsku pelenu. Inace, Svedjani su do ovog patenta dosli po saznanju upravo americkih pedijatara, koji su proucavali severnoamericke Indijance. Kod njih majke nose bebe na ledjima, sa siroko razdvojenim kolenima u sedecem stavu i kod njih je primeceno da nikada nema iscasenja kukova.
(Pedijatar, Berlin, 2. jun 2006 08:23)
   
• Drage mame, evo objasnjenja koje sam ja dobila od svog pedijatra. S obzirom da jos uvek spadamo u zemlje treceg sveta (po kvalitetu pijace vode, uslova zivota i sl.) jos uvek je preporucljivo da do treceg meseca radimo siroki povoj. Kako ona kaze uzrok problema sa kukovima najcesce lezi u neadekvatnoj ishrani u smislu nedostatka odredjenih vitamina i minerala. Na nama je da pokazemo a na vama da odlucite. Pozdrav vama i vasim andjelcicima!!!
(Jasmina Gavrilovic, 2. jun 2006 08:48)
   
• Mislim da tetra pelena nije suvisna, a nije ni neko gubljenje vremena. Ja sam svojoj bebi stavljala do 6-tog meseca. moja prijateljica je smatrala da je to glupost i sada njena cerka nosi one glupe proteze za kukove. mozda nema veze, ali zasto rizikovati.
(cate, 2. jun 2006 09:38)
   
• svedska i tetra pelena su neophodne zbog stabilnosti kukova i KARLICE. naime, karlicnu kost cine 3 kosti povezane vezivnim tkivom a proces okostavanja traje do 6. meseca. na kraju krajeva, treba sacekati ultrazvuk i savete lekara.
(sportbili, 2. jun 2006 11:28)
   
• Odlicno uputstvo, inace sam ja stariju devojcicu povijala samo u platnene pelene jer se jadna rodila 1993 u vreme najgore krize, a mladju sve kao na slikama, i ne mislim da je to mucenje beba, mislim da ne moze da im skodi bar u prva tri - cetiri meseca zivota, moja logika je bila posle pregleda kukova ultrazvukom i kad beba sama pocne da povija telo kao da hoce da se pridigne, treba je osloboditi suvisnog tereta. Ipak najbolji komentar onaj je da svaka mama slusa svoj instikt i savete koji njoj zvuce razumno.
(anabel, 2. jun 2006 11:34)
   
• Jako su interesantni vasi komentari. I ja sam svog sina povijala siroko do 5 meseci, tj. do drugog snimanja ultrazvukom. Ako se oslonite na pedijatre u bolnici i domu zdravlja, prvo snimanje ultrazvukom obavicete tek u trecem mesecu. Ako se tada konstatuje da je nedovoljno razvijena casica, onda se koristi specijalni povoj, koji nije bas prijatan za bebu. Medjutim, prvi ultrazvuk moze da se obavi jos u porodilistu (sto se i radi kod karlicnih porodjaja). Tako rana dijagnoza problema moze da se sanira sa dodatnom pelenom, tj. 2 pelene +pampers+svedska pelena. Ovako rano snimanje je pozeljno ako je neko u porodici imao problema, posto postoji nasledni faktor. Ovo i pisem za nove mame, jer do ovakvih informacija dolazis tek onda kada ti vise nisu potrebne. Inace, u bolnici u Sokobanjskoj ulici (isli smo na vezbe za razvojnu motoriku) su mi i rekli da se jos samo kod nas sve bebe povijaju siroko. Smatra se da sirok povoj tamo gde nije potreban dovodi do spustanja lukova na tabanim (ravnih tabana) i usporava motorni razvoj beba. Naravno da su naucnici dosli do resenja sirokog povoja posmatrajuci afrikanke koje decu nose u nosiljkama koje simuliraju sirok povoj, ali treba reci i da je danas naucno priznato da tzv. africka konstitucija (skelet i misici)ima daleko brzi motorni razvoj, pa njihova deca ranije sede i prohodavaju (statisticki). Znaci mame, dobro se raspitajte, vodite decu na ultrazvuk kukova sto pre i ako je razvoj dobar, izbacite sirok povoj. Bilo bi lepo da pedijatar da svoj komentar na to sto je konstatovano na sistematskim pregledima za upis u skolu da 90 % dece u Srbiji ima ravne tabane. Da li se tako veliki procenat moze objasniti samo savremenim nacinom zivota, tj. smanjenom fizickom aktivnoscu i nosenjem cipela? Zar u drugim zemljama deca ne zive na slican nacin pa opet nemaju toliko dustabanlija?
(nina, 2. jun 2006 12:01)
   
• dajte, bre, ljudi, sta pricate:
"nase zene su drugacije" - nisu nista drugacije, cist rasizam. Ako dete IMA PROBLEMA sa kukovima onda naravno da je (izmedju ostalog) treba povijati specijalno, a ne sve bebe trebalo-ne trebalo. Ukoliko je beba zdrava i prava, price "ne skodi" ili "zasto rizikovati" su totalna nebuloza. To je kao da stavite zdravu nogu u gips, pa kazete "e, ovako nogu nikad necu ni slomiti", a to sto ste kilavi i nepokretni nema veze...
(Colin_bgd, 2. jun 2006 12:30)
   
• Veoma jasno i precizno objasnjenje. Hvala!!! p.s. pozrdav malom manekenu!!!
(Mogvaj, 2. jun 2006 13:03)
   
• Jao, Jasmina, prilikom citanja svakog tvog teksta propracenog ovako divnim fotografijama ja se sva raznezim, zasuze mi oci i pozelim odmah da rodim jos jednu bebu, i to da se dese blizanci, pa posle jos, pa jos i tako da celog zivota budem mama male slatke bebice! Stvarno divno pises, a ako si bar upola tako divna i prema svom detetu - blago njemu pored kakve savrsene majke raste! Ja za sad imam trogodisnju cerkicu, i takodje sam bila u nedoumici sto se prepovijanja tice. Posto sam imala pomoc moje mame, odlucili smo da prvih 40 dana beba bude iskljucivo u platnenim pelenama, sa svedskim povezom kukova. Posle smo nastavili bas ovako kao na tvojim slikama. Hvala Bogu, kukovi su u redu, sve je kako treba. Mislim da cu i sa sledecim detetom ponoviti oprobani metod.
Jos bih da zahvalim komentatorima sa dragocenim iskustvom, kao i onim strucnim - uvek sam volela da naucim zbog cega se nesto radi, a ne samo da se oslonim na ono "tako je meni moja mama, a njoj njena itd" sto ne mora uvek da bude i ispravno. Volela bih kada bi neko prokomentarisao i onaj povez beba u porodilistu kao veknica hleba.
Uzgred, u Grckoj takodje ne praktikuju nista osim Pampersa od prvog dana. Mozda je to jedan od uzroka sto na svakom koraku vidite ljude sa jako sirokim kukovima, u totalnoj nesrazmeri sa ostalim delovima tela koji su normalnih dimenzija.
Pozdrav,
(Milica, Atina, 2. jun 2006 13:07)
   
• Pozdrav za Colin_bgd. SJAJAN KOMENTAR.
(Mama, 2. jun 2006 17:25)
   
• Siroko povijanje..to jeste zanimljivo pitanje i zaista zbunjujuce za novopecene roditelje, a narocito one koji zive izvan Juge. Istina je da se u svetu svedska pelena vise ne koristi jer su studije utvrdile da nema efekta. Ali, zanimljivo je da ih lekari ipak upotrebljavaju sirom sveta kod dece koja imaju pogresno sazrevanje kukova, cak stavise i jos kojekakva pomagala (korita i sl.) koja su tek veliki sok sto za bebe sto za roditelje.
I ja sam svojedobno bila u nedoumici sta da radim pa sam se malo raspitala kod pedijatara. Oni tvrde da je nasa populacija ima vecu genetsku predispoziciju za pogresno srastavanje kukica, i savetuju siroko povijanje koristi kao preventivu. Manja je muka malom detetu stavljati siroki povoj nego to raditi kasnije kada problem nastane. Jedino je pitanje da li roditelji imaju za to stapljenja i vremena (ko ce prati i peglati sve te pelene!!!)
(Ana, 2. jun 2006 22:27)
   
• Da li neko mozda zna gde na internetu moze da se pronadje informacija o sirokom povijanju? Hvala!
(Zbunjena, 3. jun 2006 16:30)
   
• Odgovor mojoj imenjakinji iz Atine u vezi sa uvijanjem beba u cebence kao veknice. Nama su u bolnici (u USA) objasnili da su bebe u stomaku tesno "upakovane" u materici i zato kad se rode imaju pomalo strah od sirokog prostora i slobode pokreta. Sta vise, dok spavaju cesto se trzaju i zbog toga se uplase i probude. Zato se preporucuje dok su jos sasvim male, da se umotaju u cebence tako da su im ruke skupljene uz telo. To je i jedan od dosta efikasnih nacina da se smiri uplakana beba: uviti je tako u cebence, ljuljati u narucju i "sustati" joj na uvo - tako se imitiraju uslovi u kojim je beba bila 9 meseci.
(Milica_usa, 4. jun 2006 20:28)
   
• Hvala mojoj imenjakinji preko okeana na odgovoru. Da, objasnjenje je vrlo logicno, i meni je to palo na pamet i drago mi je da se slazemo. U principu sam protivnik onih negativnih kritika svakog dosadasnjeg nacina negovanja deteta, jer verujem da u svemu lezi neki razlog. Najzad, moja baka je uspesno odgajila petoro, a prabaka desetoro dece! I to ne samo bez Pampersa, vec i bez ves-masine, ultrazvuka, pedijatra... Naravno, nisam ni protiv svih olaksica danasnjim majkama, a daleko od toga da bih i najmanju prehladu svog deteta lecila bez doktorovog uputstva.
Sto se tice Aninog komentara, mislim da su prejake reci "razapinjanje" i "mucenje", pre bih rekla da je u pitanju simulacija majcinog zagrljaja, koji se takodje polako izbacuje iz upotrebe ("nikako ne treba dete navikavati na ruke"). Po meni - to je mnogo vece mucenje deteta. Ako mu majka ne da sigurnost zagrljaja dok je beba, covek je celog zivota bojazljiv i nesiguran u sebe.
Da zakljucim - Pampers je spas sto se tice svakodnevnog pranja i peglanja pelena, ali preko njega mislim da treba povezati novorodjence onako po starinski, sve dok ne pocnu prvi pokusaji sedenja, dakle do petog meseca.
Pozdrav,
(Milica, Atina, 5. jun 2006 11:21)
   
• Jedan profesor psihijatrije na medicinskom fakultetu je rekao. Mazite svoju decu, narocito zensku, da ne bi otisle sa prvim majmunom na koga nalete...
(Biljana, ns, 5. jun 2006 12:09)
   
• Bolje je do pregleda u trecem mesecu raditi siroko povijanje. Njime se zapravo potpomaze da glava femura produbi acetabulum, "rupu" na karlici koja je hrskavicava i plitka. svedske zapravo pomazu da svi pritisci na acetabulum koji se desavaju kad se beba pokrece budu malo intenzivniji. Ako pregled sa puna tri meseca pokaze da je sve ok.nema potrebe nastavljati sa svedskom.
(Sofija, 13. jun 2006 23:39)
   
• Nacitala sam se i naslusala svakakvih budalastina dok sam podizala prvo dete, a onda mi je , dok sam cekala drugo, dospela u ruke knjiga "The Baby Book". Naucila me da verujem svojim instinktima i nikad ne prestanem da se preispitujem te bas time sticem samopouzdanje.
[link]/
(antidogmata, 19. jun 2006 09:49)
   
• Odusevljena sam rubrikom roditeljstvo i tekstovima autorke Jasmine ali moram da primetim da je poslednji tekst odavno postavljen i zanima me zasto nema novog teksta?
(ana, 5. jul 2006 16:56)
   
• Svom detetu nisam stavljala siroki povoj. Prvo rodila se u junu po velikim vrucinama, a kako im je inace toplije nego nama bilo mi je zao da je mucim jos dodatnim pelenama, extra sto u Frontu deci nisu stavljali siroki povoj nisti su mi ga spomenuli a bila sma u bolnici 5 dana. Znaci koristila sam samo Pampers. Posto mi je patronazna sestra skrenula paznju da pupak nije dobro podvezan, otisli smo u Dom zdravlja i iskoristila sma priliku i pitala pedijatra sta misli o sirokom povoju i da li je neophodan. Zena mi je rekla da je to jedna velika glupost, mada su oni u obavezi da pricaju da tako treba sa sve gore navedenim razlozima u komentarima i onda nam je pokazala jedno pet sest vezbi za kukove koje smo radili svaki dan posle vecernjeg kupanja, za koej je tvrdila da su efektivnije nego siroki povoj. Na oba snimanja je bilo sve u redu. Mislim sve ja to postujem navode pedijatara koji zastupaju siroki povoj ali moje misljenje je da nam se nacin ishrane daleko promenio od proslih vremena kad su generacije 19. i prve polovine 20, veka odrasle na krompiru i pasulju. Kao drugo, dete mi je prohodalo oko prvog rodjendana kad su opet bile vrucine i nisam htela da joj obuvam cipelice u kojoj ce joj se kuvati noge. Sada ima prva noge i stopala joj nisu ravna i nikakvih problem au kretanju nema. Iskreno mislim da ako je sa detetom sve u redu da je krajnje vreme da pedijatri usvoje i kod nas ono sto se radi u ostatku sveta.
(Kaja, 12. jul 2006 02:24)

Hodanjem do zdravije trudnoće

Ako ste zdrava trudnica i nema prepreka fizičkoj aktivnosti, prije nego krenete u svakodnevne brze šetnje pročitajte nekoliko savjeta.

Vrlo važno je izabrati prikladnu odjeću, udobnu obuću, te dobar grudnjak (npr. sportski grudnjak). Hodajte u svježije doba dana, u rano jutro ili večer. Odaberite park, prirodu ili manje prometne ulice (da ne biste udisali ispušne plinove automobila). Izbjegavajte staze i opasne terene koji mogu otežati sâmo hodanje, a povećati rizik od gubitka ravnoteže ili pada. Osigurajte stalan unos vode. Preporučuje se imati uza se mobitel ili hodati s prijateljicom (partnerom, suprugom) u slučaju potrebe za pomoći. Ljeti svakako nanesite kremu sa zaštitnim faktorom i nosite šešir ili kapu. Zimi pazite da imate obuću u kojoj se ne možete poskliznuti.

Hodanjem se cijelo tijelo dovodi u dobro stanje jer uključuje svaki mišić u tijelu. Više od svega smatra se dobrom aerobnom vježbom.
Hodate li brže, pazite na disanje da krv ne bi naglo skrenula iz djetetovog tijela i posteljice u mišiće. Sama trudnoća povećava volumen krvi za 40-45%. Vaše crvene krvne stanice koje prenose kisik također se brojno povećavaju, a krvne žile se omekšavaju i šire kako bi se prilagodile povećanoj količini krvi. Vježba povećava vaše zalihe krvi za daljnjih 10%.

Činjenica je da tijekom hodanja veća količina hemoglobina cirkulira u krvi, stoga vaša beba povlači veće količine krvi kroz posteljicu nego obično, i više krvi se provodi kroz majčino srce sa svakim otkucajem. Dijete dobiva pravu injekciju kisika! Hodanje potiče cirkulaciju, što je dobro, jer uz sav višak krvi u tijelu, sprječava začepljenje (a s tim i oticanje) u nogama.

Prije nego krenete, lagano se istegnite. Počnite polagano s petominutnom šetnjom, postupno povećavajući minutažu svaki tjedan. Možete se iznenaditi kako se osjećate snažnom. To je zbog toga jer vam se volumen krvi udvostručio i imate višak kisika, no ne smijete se dovoditi do stanja izmorenosti i gubljenja daha.
Cilj je na početku hodati najmanje 3 puta tjedno po 20-25 minuta, a na kraju 6 puta tjedno, ako ste, naravno, u mogućnosti. Ne hodajte duže od 45 do krajnjih 60 minuta, ako niste u pravoj formi ili iskusni šetač. Hodajte umjereno brzo i budite svjesni svog držanja tijela. Vaše tijelo se kreće drugačije zbog težine, oblika i pomicanja centra gravitacije, a tako ćete se i osjećati, mijenjajući način hoda. Pomičite ruke pod kutem od 90°, savijte ih u laktovima i približite tijelu.

U početku se može činiti teškim, ali bolji trening se postiže uspravnijim hodanjem, s prsima uzignutim i raširenim, s bradom uzdignutom i zabačenom. Neka vam ramena budu izbačena prema nazad, a trbušni mišići i mišići stražnjice stisnuti. Uzdignite glavu i gledajte nekoliko koraka ispred sebe u pod, ne izravno (sprječava istegnuće vrata i ramena).

Da ne biste dobili bolove u zglobovima, hodajte kratkim koracima. Dugi koraci mogu oštetiti kukove i zdjelično područje jer ligamenti postaju opušteni i mekani pod utjecajem hormona trudnoće. Hodajući, mišići nogu i stražnjice se skraćuju, a mišići ruku i ramena napinju. Nakon hodanja se istegnite jer istezanje sprječava ukrućivanje. Istegnite bočne mišiće pregibače, kvadricepse, stražnjicu, listove, mišiće potkoljenice, bicepse i ramena.

Kako trudnoća napreduje, a vi dobivate na težini, možda ćete otkriti da morate usporiti korak. Neka vrijeme treninga ostane isto, ali smanjite brzinu i dužinu treninga. Kako se bliži porođaj, usporite još više i trenirajte hodanje svaki drugi dan. Hodajte tek onoliko koliko vam je potrebno da ne ostanete bez daha ili se premorite.

Izvor

Dečiji ekcem

Dečiji ekcem je najčešća kožna bolest dečjeg uzrasta. Predstavlja hroničnu recidivirajuću dermatozu kod osoba sa naslednom sklonošću alergijskim reakcijama. Najčešće se javlja od drugog ili trećeg meseca života i to uglavnom kod dece svetle puti, svetlih očiju i svetle ili riđe kose. Deca sa dečijim ekcemom su izrazito lepa, natprosečne inteligencije, emocionalno nesugurna i razdražljiva.

Simptomi dečijeg ekcema su:

    * suvoća kože
    * svrab
    * eritem (crvenilo)
    * papule (bubuljice)
    * vezikule (mali plikovi)



Tu su i promene na koži koje nastaju kao posledica češanja:

    * ekskorijacije (ogrebotine)
    * lihenifikacija (zadebljanje kože praćeno ljuštenjem)



Promene koje nastaju na koži najčešće su lokalizovane na obrazima, čelu i bradi, a mogu se javiti i na trupu, kapilicijumu (koži glave), pregibima, a u najtežim slučajevima mogu se proširiti i na celo telo. Kožne manifestacije su praćene periodima poboljšanja i pogoršanja i obično su udružene sa provocirajućim faktorima kao što su:

    * sapun
    * vuna
    * dim cigareta
    * emocionalni stres
    * infekcija
    * klimatske promene (bolest se pogoršava tokom zime zbog vlage  i hladnoće)
    * alergeni – polen
    * nutritivni alergeni (začini, suhomesnati proizvodi, jaja, orasi, čokolada itd.)

Pored izbegavanja provocirajućih faktora, najvažniji pristup lečenju je i adekvatna nega kože. Roditelji najčešće greše u odabiru sredstava za negu vodeći se samo njihovim prijatnim mirisima, zanemarujući činjenicu da ta sredstva zbog svog sastava (nekvalitetne sirovine, paraben, konzervans i druga ‘hemija’) provociraju alergijske reakcije, dodatno isušuju kožu pogoršavajući bolest. Ovo se posebno odnosi na sredstva za pranje, ali i na kreme, šampone i sl.

Izvor: B92

Od kud tikovi?

Uzrok malih tikova i drugih poremećaja ponašanja mogle bi biti streptokokne infekcije grla. Strptokoki mogu potaknuti imunološki odgovor organizma koji djeluje na određene moždane stanice.
Mali tikovi i na sličan način narušeni oblici ponašanja, koji se mogu vidjeti u neke djece, mogli bi imati iznenađujući uzrok - streptokokne infekcije grla, objavio je američki zdravstveni web portal Ivanhoe, a prenosi Pliva zdravlje.

Nakon što su pratili gotovo 700 školske djece, znanstvenici s floridskog Sveučilišta u Gainsvilleu povezali su tikove i druge poremećaje ponašanja sa streptokoknim infekcijama.

Njihova je studija otkrila kako je oko četvrtine djece s dvije ili više streptokoknih infekcija tijekom osmomjesečnog razdoblja bilo zahvaćeno tikovima ili drugim nevoljnim pokretima. Isti je slučaj za samo 17 posto djece sa samo jednom streptokoknom infekcijom ili bez ijedne tijekom istog razdoblja.

Autorica studije dr. Tanya Murphy tvrdi kako streptokoki mogu potaknuti imunološki odgovor organizma koji djeluje na moždane stanice odgovorne za kontrolu takvih pokreta.

Buduće će studije pokazati jesu li streptokokne infekcije odgovorne za neuropsihijatrijske probleme poput opsesivno-kompulzivnog poremećaja i Touretteovog sindroma, napominje Ivanhoe.

Izvor: Net.hr

Budi pristojan, molim te

Naučiti dete pristojnosti i učtivosti, a pri tom ga ne napraviti starmalim, dugotrajan je proces. Kako raste, dete sve više shvata šta se od njega traži. Na vama je, naravno, da pružite primer. Dobar dan, hvala, izvinite... reči su koje ponekad teško ulaze u njegovu glavicu. Budite strpljivi. Ko čeka, taj dočeka!

Pre četiri-pet godina: strpljivo ponavljajte
Sa šest meseci dete je tako slatko dok ga držite u naručju i pokazujete mu kako da maše baki ili joj pošalje poljubac. To je pokret koji će ono rado ponavljati, osim možda u periodu oko osmog meseca kada se plaši svakog nepoznatog ili malo poznatog lica do te mere da vam se baca oko vrata. Zatim se stvari komplikuju: dolazi period protivljenja, između 18 meseci i tri godine, kada deca neće da kažu "dobar dan" jer ne razumeju smisao. Okrenuti su sebi i nemaju baš želju da učine ono što od njih traže roditelji.

Međutim, kad napune dve godine i počnu da usvajaju sve više reči, možete ih podstaći da se učtivo izražavaju u određenim situacijama: dobar dan, do viđenja, molim vas, hvala, izvinite... Pokažite im na svom primeru. Dakle, ako odlazite iz vrtića i dete ne kaže ništa, ne smete zaboraviti da vi pozdravite osobu koja se brinula o njemu objašnjavajući pri tom detetu da je to veoma važno jer je to istovremeno izraz poštovanja. Psiholozi podsećaju da je u svakom slučaju na roditelju da podseti dete na određeno pravilo.

Primeri su isto tako važni i kod kuće. Kada sedite za stolom i tražite so, ne zaboravite da zahvalite onome ko vam je dodao. Zašto ujutru umesto "Obuj cipele" ne biste rekli: "Da li bi, molim te, mogao da obuješ cipele".

Pripremajte dete od treće godine, kada protivljenje počne da slabi. Pre nego što odete na ručak kod bake i deke, objasnite mu: "Znaš, ručaćemo kod bake i deke i volela bih da ih lepo pozdraviš kad dođemo jer će se i oni tome veoma obradovati". S druge strane, nema svrhe da ga terate da poljubi nekoga ako ono to ne želi: mnoga deca se pomalo plaše starijih i nepoznatih osoba.

Budite izuzetno strpljivi. Pravila lepog ponašanja nisu urođena, ona se stiču postepeno i to najviše zahvaljujući ponavljanju, a ponekad i uz određenu dozu humora. Tako će mnogi roditelji reći: "Nisam čuo onu čarobnu reč" (hvala ili molim te), kako bi dete razumelo da su te reči zaista važne. Izbegavajte maltretiranje, batine ili pretnje da biste izvukli jedno nesrećno "Dobar dan".

Ako se, uprkos pripremi, ne odigra sve kako ste zamislili, nemojte se nervirati. I pokušajte da objasnite drugoj osobi da će se dete pozdraviti na neki drugi način (crtežom, pokazivanjem novih čarapica...) i da mu namera sigurno nije bila da ga uvredi.

Između pet i 12 godina je lako
Ako ste detetu u mlađem uzrastu neprestano ponavljali pravila, sve će biti u redu. Dete zna da ih primeni i ne buni se. Razume čak da može i da ima koristi. Tako dete zapravo daje smisao učtivim frazama koje su mu, do sada, možda izgledale izveštačeno. Ono razume da je učtivost povezana sa izrazom poštovanja.

Međutim, kao u slučaju svakog principa obrazovanja, sticanje navika je dugo i još nesavršeno. Odrasli su ponekad prosto iznenađeni koliko neko dete može biti neučtivo. Stručnjaci pružaju dva moguća objašnjenja za to. Naime, možda dete ume da kaže dobar dan, hvala i molim te, ali im pridaje malo značaja. U tom slučaju treba se okrenuti roditeljima koji, možda, takođe imaju problem sa poštovanjem istih pravila. Tim pre što učtivost nije pitanje reči već stava. Kako da dete shvati da u autobusu treba da ustupi mesto starijoj osobi, trudnici, invalidu... kad ni veliki broj odraslih to ne čini?

Drugo objašnjenje bi bilo da se radi o nepažnji jer dete verovatno nije ni svesno, iz nekog razloga, šta se dešava oko njega. Ako je moguće, pitajte ga zašto je bilo neučtivo. Na primer: "Šta misliš, kako se baka sada oseća pošto nisi hteo da je pozdraviš već si odmah otišao da se igraš". Razmatrajte zajedno moguća rešenja za sledeći put (izvinjenje, pozdrav...).

Postoji još nekoliko saveta za decu koja ne razmišljaju previše o učtivosti: kada dobiju poklon, mogu, kao izraz zahvalnosti, da nacrtaju crtež. Tako će im zahvaljivanje pričinjavati zadovoljstvo. Pre nego što krenete u posetu, možete se dogovoriti o nekoj tajnoj reči koju ćete vi u određenom trenutku izgovoriti u slučaju da dete zaboravi šta treba da uradi.

Period adolescencije: do viđenja, ljubaznosti...
U periodu kada se deca bune protiv svega, nedostatak ljubaznosti i učtivosti je uobičajen. Ipak, i tada, uprkos slobodi koju im morate dati, potrebno je podsetiti ih na određena pravila. Moraju da znaju da je minimum poštovanja neophodan, bez obzira na godine ili profesiju. Radi se o osnovnom pravilu života u kolektivu, a život u kući je takođe život u zajednici. Nema svrhe da se nervirate misleći da je vaše dete to trebalo da nauči još pre nekoliko godina. Razgovarajte sa njim kao sa odraslom osobom, jer će tako pre razumeti važnost onoga što mu pričate.

Adolescencija je takođe period kada se neučtivost opasno približava uvredi. Kada se ovakvo ponašanje ustali, može biti znak nepristojnosti. Naime, mladi tako pokušavaju da skrenu pažnju odraslih na sebe. Nemojte odmah pribegavati kažnjavanju jer će to samo pojačati negativnu sliku koju dete ima o sebi. Naprotiv, odvojite dovoljno vremena za razgovor tako da ono može da vam pokaže šta nije u redu.

Izvor: SvetZdravlja

Disciplina i organizacija korisni su za mališane, ali neće im naškoditi ni ako ponekad ne učine ono što roditelji traže od njih

7 pravila koja svako dete treba da prekrši

Svaki roditelj mora da uvede određena pravila u život svoje dece: da odredi vreme za odlazak na spavanje, da forsira zdravu ishranu i da ih uči da se lepo ponašaju i da budu ljubazna. Ipak, u želji da podignu savršeno dete, roditelji (a naročito mame) često preteruju obraćajujći se detetu isključivo rečenicama koje počinju rečima "nemoj", "pazi" i sličnim. Vremenom se sve mame pretvaraju u daveže koji se ponašaju poput "nadzornog organa" a ne kao roditelji. U tima trenucima veoma je važno znati ponekad "oladiti", "spustite loptu" i malo uživati u dečijoj anarhiji. Pustite dete da prekrši ovih deset zabrana, pa ćete videti da se ništa ružno neće dogoditi...

1. NEMOJ DA PRAVIŠ NERED!
Istina je samo jedna: deca i nered idu zajedno. Bez obzira na to da li je mališan zauzet vađenjem stvari iz ormana, mazanjem lica i nameštaja vašim omiljenim ružem ili pravljenjem pita od blata, ovakvo ponašanje obično je prava noćna mora svake majke. Ono što vi vidite kao predivan bež trosed, vaš klinac doživljava kao prazno platno koje treba "ukrasiti" flomasterom, čokoladom ili kremom od jagoda.
Zato vam toplo savetujemo da ne kupujete nov nameštaj niti da presvlačite stari dok vam deca ne porastu do uzrasta u kojem tačno znaju šta se sme, a šta ne sme. U međuvremenu, nemojte se truditi da štetu izbegnete, već pokušajte da je svedete na najmanju moguću meru. Prekrijte kaučeve i fotelje nekim jeftinijim materijalom (da se lakše odlučite da ga promenite), sklonite vredne dekorativne predmete i, ako je to moguće, ograničite igru samo na jednu prostoriju u stanu (ukoliko imate kuću, onda neka bašta bude mesto za igru!). Ipak, nemojte da budete isuviše restriktivni. Igre u pesku, blatu ili vodi jesu brljave, ali su i kreativne, edukativne i zabavne.

2. SKIDAJ TO SA SEBE!
Dok su deca mala, mama ih oblači onako kako misli da treba. Nevolja nastaje kada mališani dovoljno stasaju da počnu sami da biraju šta će obući. Naravno, niko ne kaže da treba da pustite dete usred zime da izađe na ulicu obučeno u pidžamu i gumene čizmice. Ali, treba mu obezbedite određeni stepen slobode u odlučivanju, ono će se osećati sigurnijim i nezavisnijim, a vi ćete se slatko nasmejati (mislimo, kada vidite njegovu kreaciju!). Dobro rešenje je i da detetu ponudite dve-tri odevne kombinacije, pa neka samo izabere onu koja mu se najviše dopada.

3. NE SKAČI PO NAMEŠTAJU!
A zašto da ne? Mekana sofa ili bračni krevet mogu da posluže kao idealan rekvizit za igru - možda kao trambulina ili merdevine - naročito tokom kišnih dana kada ne možete da izađete u park ili na igralište. Očito, ako je pedantno nameštena bračna postelja vaša životna misija, onda sigurno nećete biti oduševljeni ovom idejom. I, nijedan roditelj na ovom svetu ne želi da njegovo dete juri po sobi kao pomahnitalo, dok imaju goste u kući. Međutim, malo akrobatike u spavaćoj sobi (pod vašim nadzorom) može da bude odličan način za izbacivanje viška energije i odličan uvod u dobar san.

4. NEMOJ DA JEDEŠ GRICKALICE!
U poslednje vreme sve više se govori o porastu broja gojazne dece, kao i o štetnim posledicama velikih količina soli, šećera i masnoća u brzoj hrani.
U idealnom slučaju, mališani treba da dobijaju tri glavna obroka spremljena kod kuće, i to bogata svežim voćem i povrćem. Ipak, u stvarnom svetu, to je apsolutno "nemoguća misija", a mnoge majke svesno greše kada povremeno detetu daju keks, čips ili čokoladice. Ipak, ako je osnovna ishrana vašeg deteta kvalitetna, zdrava i uvek sveža, a ono je dovoljno aktivno, onda poneko parče pice ili štangla čokolade neće naneti nikakvu štetu.

5. PRAVO U KREVET!
Tačno utvrđeno vreme za spavanje koje se dosledno poštuje pravi je spas za mnoge mame - deca se ne zamaraju preterano i, što je podjednako važno, one dobijaju u večernjim satima dovoljno vremena da se posvete sebi. Međutim, povremeno, a naročito za vikend ili praznik, dopustite detetu da ostane budno sat vremena duže. Provedite to vreme sa njim gledajući neki dečiji film ili emisiju o životinjama. Ušuškajte dete pored sebe i pričajte mu radnju filma ili emisije. Videćete, zaspaće nakon pola sata, ali će sutradan pričati o tome kao da je doživelo najuzbudljiviju avanturu.

6. RADI KAKO TI KAŽEM!
Nijedan roditelj ne može da očekuje da se dete ponaša onako kako mu se kaže, a da pri tom u roditelju ima loš uzor. Mnogi roditelji psuju pred detetom, jedu grickalice, piju direktno iz tetrapaka ili flaše, ne stavljaju ruku na usta dok zevaju... a sve to zahtevaju od dece da ne rade. Zapamtite: možete detetu milion puta reći da ne čini nešto što smatrate da nije primereno ili pristojno, ono će to učiniti ako samo jednom to bude videlo od vas!
Stoga, vodite računa da svoje "bubice" isterujete onda kada dete ne može da vas vidi. U protivnom, ne očekujte da će vas poslušati.

7. NE IGRAJ SE HRANOM!
Ovo je jedno od pravila koje sve mame nameću deci (milom ili silom!). Proveli ste sate i sate u pripremi ukusnog obroka, još više u njegovom dekorisanju, a onda je vaše "remek-delo" završilo na podu ili na zidu. Sasvim dovoljno da i najsmirenija mama pobesni.
Treba da znate da hrana za dvogodišnjke ne predstavlja samo čin unosa namirnica, već i zabavu. Osim toga, tokom ručka svašta može i da se nauči. Uranjanje svih deset prstića u tanjir sa makaronima predstavlja važnu lekciju upoznavanja sa njihovim oblicima, teksturom, bojama, temperaturom i ukusu. Ako dopustite detetu da samostalno jede, ono će tako razvijati samopouzdanje, koordinaciju pokreta očiju i ruku i eskperimentisaće ukusima. U protivnom, ako od kuhinjskog stola napravite bojno polje, ništa nećete postići. Bitno je da dete pojede svoj obrok i da se pri tom zabavi - lako ćete kasnije počistiti nered.

5 pravila koje majke ne mogu da prekrse

* Biću dosledna
Svako dete mora da zna šta se sme, a šta ne sme. Vi ste njegov najvažniji vaspitač koji postavlja granice i vodi računa o tome da se određena pravila ponašanja poštuju. Bitno je da budete dosledni i da se uvek držite pravila.

* Vodiću računa od bezbednosti deteta
Deca nemaju dovoljno razvijen osećaj za opasnosti, zbog čega morate dobro da obezbedite dom i tako sprečite povređivanje deteta. Osim toga, ne smete nikada (ali NIKADA) da ostavite dete bez nadzora u blizini vode, čak ni za sekund!

* Uvek ću biti tu
Deca vole da su u centru pažnje i, ukoliko im teško polazi za rukom da to postignu, praviće nestašluke samo da bi privukla pažnju na sebe. Stoga, nikada ne zapostavljajte dete i uvek ga saslušajte kada vam se obrati.

* Usadiću mu higijenske navike!
Iako su dosadne i naporne, dobre navike - poput pranja zuba i ruku - moraju da budu naprosto usađene u vašeg klinca, da postanu njegovo drugo "ja".

* Kritikovaću ponašanje, a ne dete!
Vaše dete treba da zna da ga volite bezuslovno. Zato ga nemojte karakterisati kao "nevaljalca" ili "sebičnjaka". Njegova dela su možda loša, ali on nije.

Samo 5 % novorođenčadi rađa se tačno u planiranom terminu. Evo šta sve treba da znate o terminu porođaja, kao i o prenesenoj trudnoći

40 nedelja i još koji dan

Od trenutka kada ste saznali da ste u drugom stanju, važan vam je samo jedan datum - termin za porođaj. Ali, da li ste znali da samo 5 posto beba stiže na svet nakon isteka 40. nedelje trudnoće? Oko 10 % rađa se nedelju dana ranije ili kasnije od utvrđenog termina, dok sve ostale bebe "premaše" čak i ovaj period.
Kada se beba rodi u periodu između 37. i 42. nedelje trudnoće, smatra se da je rođena na vreme, i to zbog toga što nijedna trudnoća ne traje jednako dugo. Četrdeset nedelja predstavlja samo njeno prosečno trajanje.

ŠTA SVE UTIČE NA TERMIN?
Kada prvi put dođete kod lekara, on će izračunati približan termina vašeg porođaja po sledećoj formuli: datum poslednje menstruacije minus nedelju dana, plus 10 lunarnih meseci. Pošto lunarni mesec traje 28 dana, trudnoća zapravo traje 10 meseci.
Ukoliko niste sigurni kada ste imali poslednju menstruaciju, lekar će starost trudnoće utvrditi pomoću ultrazvuka.
Inače, takozvano prenošenje trudnoće sasvim je normalna pojava, naročito za prvorotkinje. Ako ste preneli u prvoj trudnoći, a sada čekate drugo dete, sasvim je moguće da će i druga trudnoća biti produžena.

BOLJE JE ODREDITII NEDELJU NEGO DATUM
OK, ako je termin za porođaj toliko neprecizan, zbog čega se trudnoća još uvek ograničava na četrdeset nedelja? U pojedinim zemljama, lekari određuju "nedelju za porođaj", mada se ni ta odrednica nije pokazala naročito preciznom, a većina budućih majki ipak više voli da im se kaže datum porođaja nego nedelja.
Određeni dan ili određena nedelja utvrđena za termin obično je ispunjena nervozom, često i stresom. U tom periodu, prijatelji i rođaci neminovno će početi da zivkaju telefonom i pitaju "da li se nešto desilo". Ovi pozivi će pogotovo postati učestali i još više će vas nervirati nakon što prođe "markirani" datum.

ŠTA AKO BEBA PORANI?
Većina beba prekorači termin određen za njeno rođenje, ali čak sedam posto bebaca na svet stigne pre vremena. Obično za to ne postoji nikakav razlog, kao ni upozorenje, mada neke od potencijalnih komplikacija, kao što su slab grlić materice (koji se ranije otvara) ili materica abnormalnog oblika, mogu da se otkriju još tokom trudnoće. Iako je teško sprečiti prerani porođaj, postoji nekoliko mera predostrožnosti koje možete da preduzmete. Pothranjenost (telesna masa ispod proseka) povećava rizik od preranog porođaja, zbog čega treba da povedete računa o kvalitetnoj i kalorijski optimalnoj ishrani. Pušenje, korišćenje lekova, težak fizički rad i stres takođe mogu da dovedu do prevremenog porođaja. Zato se potrudite da, koliko god možete, izbegavate ove rizike. U slučaju da beba stigne na svet pre utvrđenog roka, velike su šanse da će joj biti potrebna posebna nega. Međutim, u današnje vreme prevremeno rođene bebe imaju mnogo više šansi da prežive. Čak pedeset posto beba rođenih u 25. nedelji trudnoće preživljava, a 80 % novorođenčadi, koja su bila teška samo jedan kilogram na rođenju, uz adekvatnu medicinsku pomoć i negu brzo nadoknađuju težinu i stižu svoje vršnjake.

ŠTA AKO BEBA OKASNI?
Ukoliko prođe utvrđeni termin, lekar će izvršiti pregled u 41. nedelji, tokom kojeg će proveriti da li je grlić dovoljno "zreo" za porođaj. Moguće je da će, tokom istog pregleda, sestra uraditi ručnu stimulaciju grlića (razdvajanje membrane od zida materice) kao svojevrsni oblik indukcije porođaja.
Ako se ni nakon toga ništa ne desi, najčešće se pribegava indukciji. Ova mera se primenjuje zbog toga što posteljica postaje neefikasna, pa beba ne dobija dovoljno hrane i kiseonika. Svaka peta trudnica porodi se nakon primene indukcije, što znači da primena ovog metoda nije retka.
Međutim, pre nego što pristanete na indukciju, razgovarajte sa akušerom o svim pozitivnim i negativnim stranama ovog postupka. Postoje i druga rešenja, kao što su praćenje trudnoće svaka dva ili tri dana, tokom kojeg se sluša rad bebinog srca.

ŠTA JE TO INDUKCIJA?
Postoje brojni načini da se podstakne početak porođaja, a vama će možda biti potrebno i više od jednog pokušaja da stvari krenu svojim tokom.

Plastični ulošci - na koje se stavljaju prostaglandini, hormoni koji omekšavaju i šire grlić materice - postavljaju se u vaginu. Otkucaji bebinog srca prate se da bi se utvrdilo da li je njeno stanje stabilno tokom porođaja. Moguće je da će vam biti potrebna više od jedne doze.

Probijanje vodenjaka - ukoliko je grlić materice donekle otvoren, babica može, specijalnim instrumentom ili prstima, da probuši vodenjak. Nakon ovoga, porođaj će najverovatnije početi.

Infuzija sintocina - reč je o sintetičkom obliku hormona oksitocina, kojim se izazivaju kontrakcije materice. Primenjuje se intravenozno, a doza se postepeno povećava zbog podražavanja prirodnog efekta uvećanja količine oksitocina u telu, u slučaju kada porođaj počinje spontano.

DA LI POSLE INDUKCIJE SLEDI INTERVENCIJA?
Indukcija može da bude uvod u pravu intervenciju, kao što su primena forcepsa, vakuuma ili carskog reza. Porođaji koji započinju nakon 42. nedelje trudnoće obično su problematičniji, uz povećan rizik od stresa za bebu i potrebu za izvođenjem carskog reza (ukoliko je plod krupan). Ipak, vaginalni porođaj sasvim je moguć i nakon izvođenja indukcije, naročito ako ostanete aktivni i sarađujete sa lekarom.

Nikada nije prerano da sa svojim detetom razgovarate o seksu
Priče prilagođene uzrastu dece

Bez obzira što na svakom kiosku, u knjižari, bioskopu mogu da se obaveste o seksualnim aktivnostima, ipak ne dozvolite da se vaše dete samo edukuje ili eksperimentiše sa svojim vršnjacima

Ako se pitate kada je vreme da sa vašom decom započnete razgovor o spoznaji njihovog tela i seksualnosti, mnogi psiholozi i lekari će vam reći da nikada nije prerano, ali će vas, istovremeno, i upozoriti da takve dijaloge treba prilagoditi njihovom uzrastu. I kada vam je neprijatno da o "tim" stvarima pričate sa svojim detetom, ne odlažite takav trenutak već se maksimalno potrudite da stvorite dobar temelj i pozitivnu atmosferu za kvalitetan razgovor u pravom trenutku. Činjenica da je sve više trudnoća i polno prenosivih bolesti među maloletnicima, verovatno plaši mnoge majke i očeve, ali njihova uloga ima presudni značaj za odgoj njihovih potomaka. Upravo zbog toga deca i adolescenti treba neke stvari da čuju prvenstveno od roditelja, a koje će im omogućiti da donesu ispravne odluke kasnije u svom seksualnom životu. Bez obzira što informacije o seksualnim aktivnostima mogu da nađu na svakom koraku, po kioscima, knjižarama, bioskopima, na kasetama..., ipak ne dozvolite da se vaše dete samo edukuje ili sluša pričice i eksperimentiše sa svojim vršnjacima. Poželjno je da zadovoljite znatiželju svojih mališana, ali da ste uvek svesni toga da vi postavljate temelje koji će oblikovati detetov stav prema seksu i polovima. Takvi razgovori ponekad mogu biti prilično neprijatni i za dete i za vas, zbog čega stručnjaci preporučuju da vas pitanja sina ili ćerke oslobode napetosti i olakšaju temu diskusije. Nivo radoznalosti zavisi isključivo od deteta, jer svako od njih, bez obzira na godine, ima formiranu ličnost i karakter, pa mu pružite odgovore i objašnjenja na način koji će ona ili on to shvatiti. Ukoliko niste sigurni da ćete to uraditi na pravi način, nije sramota da se obratite psihologu ili lekaru za savet, ili se poslužite stručnom literaturom. Kako dete bude raslo, porašće i njegov interes za seks. Tako može da se desi da vaš petogodišnji sinčić postavi pitanje: A kako to beba nastaje iz tatinog semena, koje raste u maminom stomaku ili kako je tata pomogao da se seme spoji sa jajašcetom?

Odavno mališani znaju da decu ne donose rode, pa će jednog dana i osmogodišnji dečak zapitati: Odakle dolazi tatino seme (sperma)? Vi ćete tada, na dobar stari i mudri način, svom sinu reći da sperma potiče iz penisa, da se spaja sa maminim jajašcetom u materici, gde se zatim beba razvija i raste devet meseci dok ne bude dovoljno spremna da dođe na svet. Za devojčicu koja je napunila 11 godina, to verovatno neće biti dovoljno, s obzirom na to da one sazrevaju mnogo ranije od dečaka, pa ćete joj ispričati priču kako se muškarac i žena zavole i posle nekog vremena se upuštaju u intimne odnose. Potrebno je paralelno razgovarati o odgovornostima i mogućim posledicama koje sa sobom donosi aktivan seksualni odnos. Trudnoća, seksualno prenosive bolesti i osećaj koji se javlja u intimiziranju sa partnerom, važne su teme koje treba obraditi, ali da tog trenutka vaši mališani ne stvore osećaj preplašenosti i nemoći. Vi ste ključna ličnost i karika koja će detetu pomoći da u pravo vreme donese odluku o tome šta je najbolje za njega, da ne podlegne pritiscima sa strane i napravi nešto za šta još nije dovoljno zrelo i spremno. Adolescenti će temu sigurno povezati sa romantičnom ljubavnom vezom, ali će im sigurno biti potrebno suočavanje sa jačinom njihovih seksualnih emocija, konfuzije oko seksualnog indentiteta i ponašanja u vezi sa partnerom. Ono što je odavno uobičajeno to su problemi oko menstruacije, masturbacije, kontracepcije i veneričnih bolesti. Može se desiti da pojedini tinejdžeri imaju problem da se suoče sa konfliktima oko religijske i kulturne vrednosti, ali otvorena komunikacija i precizna informacija od oca i majke pomoći će im da shvate situaciju i uklone svoje nedoumice. Kada dođe pravi trenutak da sa sinom ili ćerkom razgovarate o seksu bez ustručavanja, podstičite ih da postavljaju pitanja o toj temi. Održite smirenu i nekritičku atmosferu za diskusiju i komentare. Pričajte razumljivo. Saznajte koji je stepen znanja vašeg deteta o seksu. Obavezno zadržite smisao za humor. Seks povežite sa ljubavlju, intimnošću, brižnošću i poštovanju prema partneru. I ne zaboravite da danas deca više znaju o seksu nego što vi i možete da pretpostavite.
D. Rodić

Izvor: Glas Javnosti
   

Trudnoća nakon 35. godine

Žene sve više odlučuju prvi put postati majkom u kasnijoj dobi, tj. u 30. ili 40. godinama. Broj žena u svijetu koje dobiju svoje prvo dijete između 30. i 39. godine, udvostručio se u posljednih 15 godina, a broj žena koje rađaju s 40 godina i više, porastao je za 50 posto.

Razlozi kasnijeg majčinstva su uglavnom u tome što se žene prvo posvete poslu i karijeri, a zatim obitelji. Neke žene i nesvjesno izabiru kasnije majčinstvo -  naime, mnogo njih prije 35. godine niti ne upozna partnere s kojima bi željele obitelj.

Dob i plodnost

Plodnost počinje lagano opadati od 25. do 30. godine, a ubrzano opada nakon 35. godine ženina života. Uvriježeno je mišljenje da nakon 40. godine vjerojatnost začeća iznosi svega 20 posto, jer je u većine žena ovulacija sve rjeđa kako se žena približava menopauzi. Osim toga, neredovitim ovulacijama može istovremeno doći do otpuštanja više od jednog jajašca, što ženama iznad 35 godina povećava mogućnost blizanačke trudnoće.
Ipak, zabilježena je i neobična pojava, tj. „posljednji zalet“ („last fling“): oko 39. godine života neobjašnjiv je iznenadni rast plodnosti u žena, te su zabilježene mnoge neplanirane trudnoće u toj dobi.

Trudnoća u kasnijoj dobi

Godine ne bi smjele biti presudan faktor za rizičnost trudnoće. Liječnici stalno upozoravaju da 40-godišnjakinja dobrog zdravlja i kondicije može imati manje rizičnu trudnoću od žene koja je mlađa dvadeset godina i ne skrbi o svom tijelu i duhu.

Problematičan je dijabetes, te visoki krvni tlak, no on sve više pogađa i mlađe žene, kao i one prekomjerne tjelesne težine, neovisno o dobi. Zanimljivo, ali strije, proširene vene i bolna leđa više pogađaju mlađe trudnice!

Ženama nakon 35. savjetuje se zdravija prehrana i lagana tjelovježba barem tri mjeseca prije začeća, te detaljan ginekološki pregled. To se jednako odnosi na sve trudnice, jer ne postoji neki poseban režim koji bi se odnosio na 'starije' trudnice.

Zdravija prehrana je vitalna za plodnost – pokazala je to britanska nutricionistkinja Marilyn Glenville. Prema njenim nalazima, cink, magnezij i  vitamin A od iznimne su važnosti za razvoj spolnih hormona. Osim njih, korisnima su se pokazale i esencijalne masne kiseline, vitamin E te biljke poput 'Agnus castus' (Monchpfeffer) i sikavice. Ispostavilo se i da žene koje uzimaju multivitamine, imaju manju vjerojatnost da će roditi dijete s nekom urođenom greškom.

Dobar zdravstveni režim uključuje i zdravu prehranu (namirnice iz ekološkog uzgoja), neizlaganje zagađenom zraku, prestanak pušenja, uzimanja alkohola, kofeina, lijekova i slično. Potrebno je lagano vježbati, odmarati se i osigurati si miran san. Poželjno je i ispitati ima li trudnica antitijela na rubeolu, te ako ih nema, imunizacija je nužnost jer rubeola u ranoj fazi trudnoće može uzrokovati oštećenja fetusa. Od velike koristi može biti i genetičko savjetovanje, obiteljska i vaša osobna povijest bolesti, prenatalna dijagnostika. Ginekolog pomoću toga može predvidjeti moguće probleme obzirom na starost roditelja i zdravstvenu povijest.

Postoje i neki rizici za dijete i majku koja zatrudni s 35 godina ili kasnije.
Za majku, povećava se rizik od trudničkog dijabetesa, preeklampsije i vaginalnog krvarenja.
Za dijete, veće su šanse da se pojavi placenta praevia (placenta djelomično ili potpuno zatvara cerviks), abruptio placentae (dio placente se odvojio od stijenke maternice), niska porođajna težina, prijevremeni porod i pobačaj.
Većina spontanih pobačaja događa se u prvom tromjesječju trudnoće bez obzira na dob žene. Ipak, rizik od spontanog pobačaja u ženinim dvadesetima iznosi od 12 do 15 posto, dok kod žena s 40 godina i više taj rizik iznosi 25 posto.

Povećana pojava kromosomskih anomalija pridonosi riziku od spontanog pobačaja u starijoj dobi. Jedna od najčešćih kromosomskih anomalija koja se pojavljuje zbog starije dobi majke je Downov sindrom. Rizik kod žena od 25 godina da rode dijete s tim sindromom iznosi 1:1,250; za 35 godina staru ženu 1:378; a za 45 godina staru ženu 1:30.

Prednosti '' kasnijeg '' roditeljstva

    * više životnog iskustva, samopouzdanja i vještina koje su od velike koristi pri prihvaćanju izazova roditeljstva
    * vjerojatno ste i senzibilnija majka – dijete će imati itekakve dobrobiti ako ste emotivno stabilni i svjesni tuđih osjećaja i potreba
    * stigli ste uspostaviti solidnu karijeru
    * imali ste više vremena za štednju i investicije te ste vjerojatno financijski sigurni
    * jedna studija pokazuje kako su žene starije od 35 godina zadovoljnije kvalitetom seksa u trudnoći od 20-godišnjakinja

    * bebe rodilja starijih od 35 godina duže su dojene nego djeca majki u dvadesetim godinama
    * djeca starijih majki pokazuju bolje rezultate na ispitivanjima znanja i ponašanja, jer njihove majke s njima više komuniciraju i više ih slušaju od mlađih majki; ta djeca imaju i veću vjerojatnost da će biti dosljednija i jačeg samopouzdanja 

Mane '' kasnijeg'' roditeljstva

    * veći rizik od problema s plodnošću

    * malo viši rizik od problema u trudnoći poput pobačaja, visokog krvnog tlaka, dijabetesa i prijevremenog poroda.

Mislite "zeleno"!

Zagađivači u kućanstvu često su opasniji od onih u vanjskom prostoru. Otrovne kemikalije, uključujući olovo, pesticide i druge otrovne tvari nalazimo u kućnoj prašini. Čišćenje vraća kemikalije stvarajući „oblak“ izlaganja koji je još veći od normalne vanjske koncentracije u zraku.

Ako koristite kućne sprejeve (npr. lak za kosu, deodoran ili sredstvo za čišćenje na bazi aerosola), stvarate oko sebe oblak sintetičkih kemikalija i opasnih razrjeđivača. Opasnost nije samo u prisutnosti već i u koncentraciji i trajanju izlaganja.

Da biste smanjili rizik od udisanja štetnih isparavanja i zagađenja, pročitajte sljedeće naputke:

    * Povećajte ventilaciju kroz vaš stambeni prostor ako je to moguće.

    * Kada usisavate, čistite prašinu ili slažete odjeću, držite vrata i prozore otvorenima.
    * Koristite sredstva za čišćenje u skladu s uputstvima proizvođača i nikad ne miješajte proizvode ukoliko nije drugačije napisano na deklaraciji.
    * Kada koristite sredstva za čišćenje u spreju, držite mlaznicu blizu područja nanošenja, raspršite u kratkim mlazovima i izbjegavajte dodir ljudi ili ljubimaca s tim područjem dok ga ne operete sapunom i vodom.
    * Kada ulazite u svoj dom, skinite cipele na ulazu i tamo ih i ostavite jer je na njima ostalo štetnih kemikalija izvana.
    * Obratite pozornost na obavijesti o kvaliteti zraka osobito ako živite u velikom gradu i izbjegavajte vježbanje vani ako kvaliteta zraka nije dobra.
    * Ograničite vrijeme provedeno u automobilu (isti zagađivač može imati veću koncentraciju u automobilu nego izvan njega) i područjima gustog prometa, potražite puteve s manjom gužvom.
    * Zadržite dah ili okrenite glavu kad vidite ispuh iz automobila ili kad ulijevate benzin u rezervoar.

Stalna želja za čišćim i mirisnijim prostorom može dovesti do nevolje. Istraživanje o svakodnevnoj uporabi osvježivača zraka (uključujući mirisne osvježivače prostora, aerosol i sprejeve) provedeno u Velikoj Britaniji  na više od 10 000 majki i njihove djece dovelo je do rezutata da proljev ima 32% više dojenčadi koja žive u prostorima gdje se koriste osvježivači, od onih gdje se koriste jednom tjedno ili manje, a majke u takvim kućanstvima su imale 10% više glavobolja.



Osvježavanje soba mirisnim svijećama napravljenim od parafinskog voska također mogu biti štetne. Svijeće s mirisnim uljima proizvode čađ i mogu ispuštati kancerogene tvari kao što su benzen i toluen. Koristite sigurniju vrstu svijeća koje sagorijevaju bez emitiranja otrovnih kemikalija.

Jedan od najopasnijih zagađivača za vas i vašu bebu je dim cigarete, bez obzira jeste li vi ta osoba koja puši ili ne. U jednoj studiji o ženama nepušačima novorođenačka doza kotinina (tvar koja se stvara u tijelu koje je izloženo nikotinu) bila je viša nego u majki. Izlaganje pasivnom pušenju tijekom trudnoće povezuje se s manjom porođajnom težinom i povećava rizik od raka kako kod majke tako i kod bebe. Nemojte pušiti (kao trudnica i kao majka) i izbjegavajte zadimljene prostore. Nemojte nikome dozvoliti pušenje u vašoj kući ili automobilu.



U mnogo slučajeva, zagađivači na radnom mjestu slični su onima u kućanstvu, ukoliko ne radite u industrijskom okruženju, blizu gradilišta ili na mjestima gdje su često u uporabi opasne kemikalije.

Pokušajte izbjeći vanjske zagađivače, osobito ispušne plinove i smog. U jednoj studiji istraživači su uzeli uzorke krvi 265 majki i uzorke krvi iz pupkovine novorođenčadi. Kod fetusa, zbog zaštite posteljice, u krvi je nađena 10 puta manja koncentracija policikličnih aromatskih ugljikovodika (ispušni plinovi), ali oštećenja DNA su bila otprilike istih vrijednosti. To dovodi do zaključka da je fetus osjetljiviji od majke s obzirom na oštećenje DNA. U drugoj studiji istraživači su proučavali 60 novorođenčadi čije su majke u zadnjem tromjesečju nosile prenosive monitore za očitovanje zagađenosti zraka i otkrili da bebin DNA  također može biti oštećen zbog zagađenog zraka koji majka udiše u trudnoći.



Mnogi budući roditelji žele da im kuća bude čista prije dolaska bebe, ali mogu li ti isti proizvodi koji nam pomažu u čišćenju isto tako i naštetiti?

Ne postoji testiranje o utjecaju dugotrajne uporabe kućanskih sredstava za čišćenje, te tako ne znamo koja je njihova štetnost za zdravlje trudnice i fetusa. Ali, nedavna studija sveučilišta iz Velike Britanije došla je do zaključka da će djeca majki koje su u trudnoći češće koristile sredstva za čišćenje na bazi kemikalija imati dvostruko više problema s disanjem.

Dok ne znamo nešto više o proizvodima, većina ih je najvjerojatnije i sigurna, ako se koriste prema uputama i u ograničenim količinama te samo kad su potrebni. Veće brige nam zadaju višestruka izlaganja. Ne znamo uvijek gdje je opasnost i moguće je da se njima izlažemo kroz dan češće nego što mislimo. Sapun, topla voda i trud su potcijenjeni. Ne morate ubiti bakterije, dovoljno ih je samo ukloniti s površine ribajući i koristeći samo toplu vodu.

'Zeleni' kućanski čistači su dostupni, ali nisu svi i sigurni. Kako proizvođači ne moraju napisati svaki sastojak, ne možete biti sigurni što je ustvari točno u njima. Za više informacija nazovite besplatni telefon otisnut na ambalaži ili posjetite web stranicu proizvođača.

Kada morate koristiti jake kemikalije, koristite ih štedljivo i u dobro prozračenim prostorijama te slijedite upute proizvođača. Još bolje, neka netko drugi obavi taj posao.

Izbjegavati u potpunosti

Da se ne biste brinuli oko svakog izlaganja i može li to štetiti vašem djetetu, najbolje je izbjegavajti provjerene opasnosti:

·        Dim cigarete i ostale ispušne plinove

·        Pesticide

·        Pare od boja

·        Otapala

Izvor