Savet veterinara
 
Mačja kuga

Parvoviroza ili mačja kuga (kako je u narodu zovu) je relativno novo virusno oboljenje pasa. "Stradaju" uglavnom mlađi psi, ali ni stariji nisu pošteđeni. Virus se vezuje i razara ćelije zida tankih creva i dovodi do dijareje, često krvave, vrlo neprijatnog mirisa, što je ujedno i najkarakterističniji znak bolesti.

Kako dolazi do infekcije

Izvor infekcije su inficirani psi i njihove izlučevine na prvom mestu feces. Posle unošenja u organizam osetljive jedinke, virus ide u digestivni trakt gde napada zid creva i dovodi do oštećenja i zapaljenja. Virus je dosta otporan u spoljašnjoj sredini i za razliku od većine virusa otporan je i na toplotu, uobičajene dezificijense i alkohol. Na sobnoj temperaturi u psećem fecesu može opstati mesecima. Direktan kontakt među životinjama nije neophodan jer se virus lako prenosi kontaminiranim predmetima, preko obuće i odeće...To je važno znati jer nije neophodno da pas napusti dvorište. Mnogi vlasnici kućnih ljubimaca misle da je njihov ljubimac apsolutno zaštićen ako ne izlazi napolje i iz tog razloga ga ne vakcinišu.
Prve kliničke simptome pas pokazuje posle nekih nedelju dana od infekcije.

Klinička slika

Simptomi mogu biti različiti, ali na prvom mestu su to povraćanje i profuzan proliv koji može (ali ne mora) da sadrži krv. Pored toga prisutni su i povišena temperatura, životinja kunja, nema apetit. Kako vreme prolazi pas je u sve gorem stanju i u velikom broju slučajeva ugine.

Smrt nastaje na prvom mestu usled dehidratacije i opšte slabosti organizma koji je sada idealna podloga za razvoj sekundarnih (uglavnom bakterijskih) infekcija. Virus nekada napada ćelije srca i može izazvati iznenadnu smrt.

Virus napada pse svih uzrasta, ali na prvom mestu one mlađe od godinu dana. Što je pas mlađi infekcija je po pravilu jača, a šanse za izlečenje manje.

Kako se postavlja dijagnoza

Samo na osnovu kliničke slike teško je postaviti tačnu dijagnozu. Do definitivne dijagnoze dolazimo ako ustanovimo virus u izmetu i antitela na virus u krvnom serumu. Pored toga može biti prisutna i leukopenija (smanjenje broja belih krvnih zrnaca), ali ovo nije od presudnog značaja.
U sledećem delu terapija i preventiva bolesti

Izvor: Glas Javnosti

Mačja kuga pasa (2)

Terapija
Virus ne dovodi direktno do smrti, već je uzrok veliko oštećenje digestivnog trakta (creva) i kao posledica dehidratacija, poremećaj elektrolita, septikemija. Bakterije koje se normalno nalaze u digestivnom traktu su usled oštećenja zida creva sada u mogućnosti da uđu u krvotok i izazovu septikemiju.

Psi oboleli od parvoviroze zahtevaju momentalnu intervenciju. Naša praksa je da se ti psi hospitalizuju što znači da ostaju kod nas u ambulanti do izlečenja.

Ne postoji lek protiv virusa
Terapija je simptomatska i uključuje rehidrataciju i korekciju disbalansa elektrolita davanjem intravenske infuzije (kao nadoknada tečnosti i elektrolita koje je pas izgubio povraćanjem i profuznim prolivima), dodatak vitamina, hemostatskih lekova, antibiotika i antiinflamotornih lekova (imaju zadatak da spreče sekundarne bakterijske infekcije kojima je organizam sada vrlo podložan) tu su dalje lekovi koji saniraju povraćanje i "smiruju" želudac. Na prvom mestu je ipak aplikacija seruma koji poseduju antitela na parvo virus.

Za vreme hospitalizacije prati se opšte stanje pacijenta, nivo crvenih i belih krvnih zrnaca kao i parametri krvi koji govore o funkciji drugih organa. Terapija se koriguje u skladu sa stanjem pacijenta i njegovim odgovorom na istu. Tu na prvom mestu mislim na primenu različitih intravenskih infuzija koje koristimo u terapiji.

Kada prođe više od 24 časa bez povraćanja, a stolica je formirana, vaš ljubimac ide kući, a njegovo zdravstveno stanje se kontroliše i u narednom periodu. Za očekivati je da je stolica ređa još neko vreme. Što se tiče ishrane, ona je lagana, i sastoji se od više malih obroka dnevno. Isto važi i za vodu (češće po malo).

Vaš ljubimac je još neko vreme potencijalno kontagiozan, pa bi trebalo da izbegavate kontakt sa drugim psima u tom periodu. Da je bolest definitivno prestala potvrđujemo još jednim kontrolnim brisom i još jednom analizom krvi.

Kada vaš ljubimac "pregura" najgore relativno se brzo oporavlja, ali ne treba zaboraviti da je ovo vrlo kontagiozno i smrtonosno oboljenje (naročito mlađih jedinki i zapuštenih slučajeva) i da lako može doći do reinfekcije. To znači da se pas kome je naizgled bolje ponovo zarazi istim uzročnikom. Zato nisu retke oscilacije i za vreme samog lečenja. Prognoza- ako se interveniše na vreme veće su šanse za izlečenje.

Prevencija
Kao i kod drugih infektivnih bolesti najbolje je sprečiti ili svesti na najmanju moguću meru kontakt sa virusom. To je uglavnom vrlo teško (takoreći nemoguće) s obzirom da se virus u velikim količinama nalazi u izmetu zaraženih pasa i kada znamo da kroz park dnevno prođe veliki broj pasa čije zdravstveno stanje ne znamo. Treba takođe imati na umu i to da je virus veoma otporan u spoljašnjoj sredini .

Važno je sprovoditi i redovnu higijenu u okruženju temeljnim čišćenjem prostorija u kojima borave psi kao i predmeta sa kojima su u kontaktu. Dezinfekciju treba vršiti preparatima na bazi hlora ("domestos" na primer). Adekvatna i redovna vakcinacija je najefikasnija mera zaštite protiv ove opake bolesti. Prvu vakcinu vaš ljubimac prima sa šest do osam nedelja starosti. Revakcina je za mesec dana (10 - 12 nedelja života) i još jedna revakcina za mesec dana (16-ta nedelja). Treba kontrolisano izvoditi štene, bar dok ne dobije drugu vakcinu, i ne bude adekvatno očišćeno od crevnih parazita. Za to vreme i ono će ojačati. Vakcinaciju treba redovno sprovoditi i kasnije (na svakih godinu dana).

Pod adekvatnom vakcinacijom se podrazumeva vakcina aplikovana na vreme i od strane stručnog lica. Važno je gde je ta vakcina kupljena i pod kojim uslovima je držana do aplikacije. Bilo je slučajeva da nam se javljaju vlasnici čiji su psi vakcinisani, a ipak oboleli od ove bolesti. Tu se treba zapitati ko je i kako vakcinisao te pse. Puno zdravlja kućnim ljubimcima, a srećnu i uspešnu 2006. godinu njihovim vlasnicima želi veterinarska ambulanta VetGate.



Izvor: Glas Javnosti