Čudesno Žitije kneginje Milice


Predmet našeg razgovora je „Igra anđela“, roman proglašen za najčitaniji u bibliotekama Srbije posle samo sedam meseci od izlaska iz štampe, roman ovenčan i književnim nagradama „Pečat“, i „Kočićevo pero“. Tiraž od 42.000 odštampanih primeraka ga svrstava među hitove ne samo nove izdavačke kuće „Globosino Aleksandrija“ koju vodi sam autor - Ljiljana Habjanović - Đurović. A tema, život knjeginje Milice, lako napisana, koja se guta za jednu noć.

O kneginji Milici se znalo da je bila Jug Bogdanova kćer, Lazareva žena i majka despota Stefana. Iako je njena uloga u srpskoj istoriji prevazišla tri pomenute, ona je ostala u senci oca, muža i sina.

Kako ste došli do podataka koji je oslikavaju kao svestranu ličnost, budući da, pišete, „istorija nadugačko priča o pobedama i porazima u okrutnoj igri za vlast. O čoveku ništa“?
- Dosta sam istraživala. Literaturu, tzv. istorijsku građu iz perioda pre Kosovskog boja, iz tog vremena i posle njega. Čitala sam i knjige turskih istoričara, na primer, „Memoare jednog janičara“, i shvatila da se svi autori slažu ne samo u sledu događaja nego i u njihovom tumačenju. Na primer, po pitanju da li je Vuk Branković izdao kneza Lazara. Direktno nije, jer nije prišao Turcima, budući da je pledirao na Lazareve zemlje, pa i ženu, ali indirektno jeste, jer je, povukavši svoju vojsku, Turcima omogućio pobedu. Vaš roman potkrepljuje angeologija (nauka o anđelima) o kojoj se takođe malo zna.

Kako ste do tih spisa došli?
- Pored pravoslavne dogmatike oca Justina, imala sam u rukama i „Nebesku hijerarhiju“ vrhunskog angeo z manastira „Sveta Petka Izvorska“. Ličnost kneginje Milice takođe je netipična, ne samo za današnje vreme, nego i za ono. Ona strasno voli svoga muža, prema visokim etičkim načelima vaspitava svoga sina, poštuje svoj narod, žrtvuje mu svoju kćer i radi njega se pokloni pred sultanom Bajazitom Munjevitim zamolivši ga da „o Stefanu ne sudi po kletvama, već po onome u šta se sam uveri kad se sretnu“, da joj dopusti da mošti Svete Petke prenese u Kruševac, i vidi Oliveru, Bajazitovu robinju, za koju joj je pre njenog rođenja, rečeno: „dete koje nosiš, spasiće kneževinu“.

- Njenom životu me je privuklo to što je bila najbolji vladar koji je srpski narod do sad imao. Možda, veći nego što je i njen sin bio. Stefan je nasledio temelje srpske države od majke. Milica je Srbiju izvukla iz potpunog kraha i od sina stvorila budućeg vladara. U trenutku njene smrti, Srbija je bila mnogo veća država od one koju joj je muž ostavio. Mislim da se veličina vladara meri po dobru koji je učinio svom narodu. Priželjkujem da se danas pojavi neko ko je kadar da nas izvuče iz ovog bezdana. Imala je i Milica političke protivnike, čak i u porodici. Svaku vlast prati borba za nju, kao i interesi drugih sila. Danas kao i u srednjem veku. Moguće je da nam se pojavi neko ko će znati šta nam treba. Ja sam optimista.

Koji uslov bi takav vladar trebalo da ispunjava?
- Istražujući Miličin put potvrdilo mi se da je u životu najvažnija hrabost. I da ta hrabrost, da bi mogla da traje ceo život i ne iscuri u najvažnijem trenutku, mora da bude oslonjena na veru i ljubav uopšte.
Milena Marjanović

Nas mentalitet,tipicno balkanski tipicno srpski.