Сатанизам :: Religija ~ Filozofija ~ Sociologija

Satanizam je težak za lečenje

Novo doba je ponudilo nešto što je kancer za ceo svet. Nisu to više sekte organizovane po principu kuće, spuštene roletne, rituali... Novo doba deluje na svim nivoima

Kada dečak od 11 godina, kao član satanističke sekte, prisustvuje ritualu ubijanja praseta sa prigušivačem, u samom centru jednog grada u Srbiji, šta se sve može očekivati u psihičkom razvoju takvog deteta? - pita na početku razgovora za NIN Vlajko Panović, klinički psiholog na VMA, jedan od retkih psihologa u našoj zemlji koji se bavi problemom sekti skoro dve decenije, a poslednjih 10 godina pomaže žrtvama sekti u svojoj ordinaciji na prvom spratu Vojnomedicinske akademije.
“Tužno je da njegovi roditelji, biznismeni, nisu primetili da dečak nije išao u školu s vremena na vreme, vraćao se kasno kući... Tek kada su iz škole javili da on dva dana nije dolazio na nastavu, problem je otkriven”, kaže Panović. A u sektu je dečaka uvukao jedan “čikica”. Kao u priči: “Ne uzimaj bombonu od nepoznatog.” Pričao je sa njim i privukao ga sebi. Onda su mu dali mobilni telefon, tovar heroina, stavili ga na autobus, pa za Beograd. I tako dva puta. Posle su roditelji potražili Panovićevu pomoć: “Sada je dečak, hvala bogu, dobro, ima 14 godina, položio je malu maturu, normalno živi, vratio se porodici, a roditelji su uspostavili bolju komunikaciju sa dečakom.”
Stavlja na sto psiholog Vlajko Panović “eksponate” koje je poslednjih godina sakupio baveći se problemom žrtava sekti kod nas. Majice sa likovima mrtvačkih glava, krvavim sečivima, naopakim krstovima, slike petnaestogodišnjaka na satanističkim ritualima u okolini Beograda, prstenje mladih satanista u obliku pentagrama, crne ruže, prelomljenih krstića, krvavih mačeva... kasete sa satanističkom muzikom, školske sveske išarane pozivima na smrt, ubijanje, sjedinjenje s đavolom... Talentovani crtač piše i pesme. A pre nego što su ga roditelji doveli kod Panovića, planirao je samoubistvo sa devojkom na moru.
“Satanizam je težak za lečenje. Deca se često sama obučavaju u satanizmu. Čitaju knjige Alistera Kroulija, koji je rodonačelnik satanizma. Imao sam prilike da razgovaram sa porodicom čiji se sin ubio, u 23. godini života. Postao je sam svoj majstor-satanista, listao satanističku literaturu i satanističke sajtove na Internetu, primenjivao različite rituale... Bavio se sobom na način koji ga je u početku zadovoljavao. Posle je pao u depresiju, a roditelji je nisu prepoznali. Skočio je sa 13. sprata.”
Ipak, prvo ukućani uočavaju problem da je neko u sekti. Roditelji, deca ili bračni partner. Žrtve sekti, kao i žrtve bolesti zavisnosti imaju problem motivacije lečenja. Zavisnika od sekte, baš kao alkoholičara ili narkomana treba ubediti da to što čini ne valja ni za njega, ni za porodicu.
“Kako da ubedite nekog da treba da se menja, ako on u svojoj glavi živi sa iluzijom da je doživeo prosvetljenje? On, dakle, često nije svestan tih psihičkih promena koje je pretrpeo, ili koje trpi. To uočavaju oni bliski. Roditelji, na primer, izvrše pritisak i dovedu decu. Postoji mnogo psihoterapijskih tehnika, kako nekoga motivisati, opustiti ga, pridobiti, uspostaviti zdrav transferni odnos u kojem on treba da poveruje da si ti neko ko može da mu pomogne, a pre toga da shvati da mu treba pomoć. Zanimljivo je da ti ljudi, koji su prošli određene magijske tehnike, učenja i pseudoverske programe i promenili pogled na svet, kasnije imaju problem sa apstraktnim mišljenjem, osiromašuje im leksički fond. Iako su pre toga bili briljantnog uma, veoma inteligentni.”
Treba razlikovati zdrav i normalan adolescentski bunt koji detetu pomaže da nađe sebe, da krene u potragu za sobom, od iznenadnog agresivnog bunta mladih ljudi najčešće prema roditeljima, upozorava Panović. “Nekad je taj bunt manifestan, nekada latentan. Roditelji bi trebalo da se zabrinu i nešto preduzmu: ukoliko njihova deca u vezi s bilo kojim pitanjem naglo menjaju način života, bez objašnjenja u porodici, ukoliko imaju nove prijatelje i odbijaju da ih porodica upozna, ako kriju neke nove knjige, ako uvek u isto vreme odlaze od kuće, bez objašnjenja gde će i kad će se vratiti, ako kritikuju postojeći sistem vrednosti i autoritete, menjaju način ishrane i naglo slabe, usvajaju novu ikonografiju, psihički se isključuju iz događaja u porodici... A roditeljima vole da kažu: ‘Vi ste svoju biološku dužnost obavili, ja imam pravo da biram svoj put.’ To je stav koji usađuju skoro sve sekte.”
Ipak, potreba za magijskim rešavanjem životnih problema, nije samo dečija. Razni kvaziterapijski centri svoju delatnost reklamiraju kao prosvetljenje, samorazvoj, instant pomoć. Često su baš to predvorja sekti: “razotkrivanje tajne postojanja”, “naučite tehniku smislene komunikacije sa sobom i okolinom”, “oslobodite se besa, bola, zavisti - dođite na kurs”, “isceliteljske moći”, “uvećajte inteligenciju za 20 do 40 odsto”, “osvestite svoje zlo”, “skidam crnu magiju”...
“Visoki procenat pacijenata koji dolaze kod mene već su imali iskustvo sa vračarama, prorocima, bioenergetičarima. Čovek ima pravo kad je u muci, da svuda traži pomoć. Ima pravo on, ali nemaju drugi pravo da mu nude iluziju. A psihološki mehanizmi koji ga tamo vode obično su u tome što je lakše sebi priznati da ste neuspešan roditelj ili bračni partner zato što vam je neko bacio crnu magiju, zato što ste uvračani, nego da ste zaista krivi zbog svog karaktera, ljudskih mana... I obično se lakše daju pare za nekakvu vodicu, magiju, hodžin zapis koji će rešiti njihove životne nedaće. A kad dođu na psihoterapiju, iluzije nema, već ih psihoterapeuti, psiholozi, uče da prepoznaju svoj problem, da se njime bave, a to podrazumeva i priznavanje grešaka, osećanje krivice.”
U svetu se trenutno odigrava smena svih paradigmi ljudskog življenja, sve je dovedeno u sumnju, sve je relativizovano i za sve je ponuđena alternativa. To je Nenj Age, Novo doba, kaže Panović. “U svetskim relacijama postoji kompletna, globalna promena pogleda na svet, od religioznog pa preko političkog, kulturnog, moralnog, do odnosa prema zdravlju. Iz Nenj Age-a se inspirišu sekte. Čitava psihologija i filozofija i ideološka podloga ima svoj osnov u filozofiji Nenj Age-a. Cilj Nenj Age-a i svih sekti jeste lični preobražaj. To je instaliranje nove paradigme koja je u potpunoj suprotnosti sa postojećim... Taj je pokret vrlo suptilan, ide se do manipulacije putem simbola. Rastače se arhetipsko, nesvesno, koje u svakoj kulturi čini odrednicu, mrežu, duhovnu matricu na kojoj se kasnije kroz vaspitanje, prihvatanje kulturoloških obrazaca čovek usmerava u određenom pravcu i ima osećaj pripadanja, ali i osećaj (ne)zadovoljstva tome čemu pripada.”
S druge strane, Panović kaže da nam je ponuđen potpuno suprotan, drugačiji pogled na svet, u kome se do neslućenih razmera veliča pojedinac. Čovek se suprotstavlja bogu. Čoveku se usađuje iluzija svemoći. Čovek zapadne hemisfere odrastao je sa svešću o različitosti u odnosu na boga i teži da svojim ponašanjem i uzdizanjem dostigne božanski lik, ali sa stalnom svešću o tome da je mali.
“U okviru Nenj Age-a čovek se stavlja u centar sveta. Antropocentrizam. Postoji čitava plejada pisaca koji dolaze preko Atlantika u Evropu i Srbiju, čije su knjige jeftinije nego knjige domaćih pisaca. To su knjige koje govore o mogućnosti transformacije ljudske duše, duha i svesti, o mogućnosti čovekovog uzdizanja. U osnovi je to veličanje ljudskog ega, i mogućnosti ljudskog preobražaja.”
To je filozofija Nenj Age-a. Taj čovek zapadne hemisfere stavljen je u centar sveta. Čovek kojem je dan kratak a život stresan, razočaran je u zvaničnu medicinu jer mu ona uzima mnogo novca a ne nudi uvek prava rešenja... “Cilj je da se posumnja u autoritet zapadne civilizacije. Usađena demokratija i potreba za samousavršavanjem je učinila da se te knjige najlakše i najbrže prodaju, najpopularnije su. Paolo Koeljo je, recimo, jeftiniji od domaćih autora. I Hari Poter Roulingove je deo tog Nenj Age-a. Veštičarenje je u Americi zvanična religija”, kaže Panović. “Suština cele priče je da se ljudski duh umrtvi, deci se veliča magijsko rešavanje problema. A tako se sprema nova klijentela koja će da za desetak, petnaest godina da posećuje ne doktore, neuropsihijatre i psihologe nego bioenergetičare, gurue, proroke, veštice, one koji im nude brza rešenja, a u osnovi nude iluziju. ‘Novo doba’ je ponudilo nešto što je kancer za ceo svet. Nisu to više sekte organizovane po principu kuće, spuštene roletne, rituali... ‘Novo doba’ deluje na svim nivoima. Ponudio je sinkretizam, uzima se od svega pomalo, uzima se i ono domaće, pa čovek nema osećaj krivice da je napustio svoju tradiciju, svoju veru.”
Pokazuje psiholog Panović molitvu Sai Babine sekte, prilagođenu za srpsku upotrebu. Red veličanja Sai Babe, pa red molitve Isusu Hristu, pa malo Svetoga Save, pa malo narodnih pesama domaćih, i čovek nema grižu savesti. “Naprotiv, ima iluziju da je bolji od onih drugih koji se ne mole tako. To je podvala kojoj ljudi ne mogu da odole”, zaključuje Panović.
S druge strane postoji autonomno sektaštvo. Na ulici čovek kupuje knjige “Kako da...”, pa onda “popravite svoju koncentraciju, pamćenje, seksualnost, brak, komunikaciju sa unutrašnjim bićem, sa nesvesnim”, do toga kako da dospete do svojih “neslućenih dubina” regresivnim terapijama... Čovek je vođen svojom iskonskom radoznalošću i kupuje svu tu literaturu, i počinje da eksperimentiše sa sobom.