Čeda je imao dosta tesko detinjstvo ispunjeno opojnim drogama i sexom sa muskarcima. Zato danas on zna da ceni slobodu i zakone Mafije.
Jedini covek koji je u stanju da potpuno razume toga potencijalnog stanovnika Padinske Skele jeste: Dr Bogi!
Al on je, na zalos, trenutno u ilegali. (Dr Bogi je isto tako presao tezak put, radeci kao naucni radnik u mnogobrojnim Laboratorijama Kosova).
Zato on je Srbiji podario mobilne telefone, a cuju se price da je on licno izmislio i Internet u Srbiji! (o tome je pisao list "Kurir" u nekoliko nastavaka!)

duvanac ti se baš trudiš oko svojih postova!
pored toga što nemaju ni trunke smisla, da se primetiti u njima i tvoja opsednutost karićem!

da preciziram, mnogo brate lupaš gluposti! iskuliraj malo!

što se tiče čede, mislim da će kao političar trajati sve dok napadi na njega budu ovako intezivno prizemni!
znate ono - kad vidim ko ga sve i kako napada, moram da glasam za njega (čedu)!

Ццц...

au kakvih postova ima ovde,na nivou predskolske logike...strasno...

u nedostatku mozga, glasajte za - čedu!

SRBIJA DO TOKIJA
ČEDA, SMEŠNIJI OD SRBIJE

Dragoljub Petrović

Liberalno demokratski disident Mile Korićanac, biznismen iz Kraljeva, opasno je udario na temelje ''treće Srbije'' kad je obznanio da je Čeda Jovanović - liberalno demokratski diktator. Kaže Mile da u stranci ne može niko reč da izgovori slobodnom voljom preko malih ekrana, zbog čega partija i postoji. Nego za svako pojavljivanje na televiziji rukovodećim organima ugrađuju organ u Čedinom vlasništvu. Mozak. Potpuno razumljivo, jer se dosad više puta desilo da članovi liberalno demokratske frakcije, koja sve više prerasta u liberalno demokratsku atrakciju, idu u medije bez da im Čeda pozajmi organ i napiše na puškice šta moraju da pričaju.

Pa je jedan od članova atrakcije, nebitno da li je gutač vatre, žongler ili žena bez mozga, izjavio da je Koštunicu trebalo strpati u gepek petog oktobra, a drugi da će Srbija postojati i kad u njoj ne bude Srba. To jest onih koji nisu članovi te mamutske partije. Mamuti su, inače, odavno izumrli. Mileta da su odvezali i pustili u etar, verovatno bi saznali da je i Dejana Mihajlova trebalo baciti lavovima, ali nisu mu dali. Iako bi ta ideja uvećala popularnost čedista do neslućenih razmera, posebno među lavovima, ipak oni pretenduju da budu stranka u kojoj se protivnici ne bacaju divljim zverima i trpaju u gepek. Bar dok ne dođu na vlast. U šta veruje samo Čeda. A ostali misle da su već na vlasti. Što se zove šizofrenija.

Najpoželjniji mladoženja Miloševićeve Srbije mogao je da strpa u krevet svaku studentkinju s bedžom ''Ćedo, oženi me'', da bi u postmiloševićevskoj Srbiji prešao na babe. Za ime sveta?! Bedž ''Ćedo, oženi me'' sada nose samo Biljana Kovačević-Vučo i Sonja Biserko. I umesto da trpa u krevet, trpa u gepek. Čudan izbor. On je i pored te mogućnosti dobrovoljno prihvatio da promeni pol i postane udovica. Nepriznata, ali ucveljena. Đinđić mu je testamentom ostavio Bebu. Muškog pola. Topalovići bi se zbog toga međusobno poubijali. Njih dvojica - jok! Imaju roditeljski odnos. Beba je tata, a Čeda je beba. Kad je neko ubeđen da je reinkarnacija Đinđića, a nije budista, verovatno je lud. Luđi su samo ovi koji ga ubeđuju u to. To su oni što veruju da su mamuti.

Njegov glavni sponzor bavio se proizvodnjom jaja. Izgleda da je prodao i Čedina. Ta jaja A klase su najskuplja. Tijanić ga je kao novinara početnika učio da su najvažnija jaja, a od Đinđića je kasnije naučio da je najvažniji mozak. Kasno je spoznao da ova dva sastojka idu u paketu. A Đinđić nije stigao da mu kaže. Te je Čeda prodao jaja. A mozak rentira. Da je sačuvao jaja, bar bi ličio na Tijanića. Sad liči na B. K. Vučo. Ona, razumljivo, nema jaja. Sem o Uskrsu. Mozak voli juneći, i obavezno - pohovan. On misli da liči na Đinđića, a deluje kao uštrojeni Tijanić. Pa sva četiri potpredsednika Demokratske stranke misle da su pametniji od njega. Neverovatno! On misli da je pametniji od Tadića. Koga nikad ne bi strpao u gepek. Pozajmio bi mu Nenada Prokića na deset dana. Ubija bolje od gepeka.

Prvo su ga slali po burek, mastan, a onda, kad su videli da se ne gadi nijednog odgovornog zadatka, slali su ga u Šilerovu. Od bureka su mu bile prljave ruke do lakata, a od Šilerove ne može da se opere ni onim deterdžentom za sudove koji koriste u Viljaribi i Viljabahu. Istina, možda u Šilerovu nije išao nikad. Niti u Centralni zatvor. Ali je to tako vešto demantovao da sad svi veruju da je obilazio i Bin Ladena. Da i Brankica Stanković u onom čuvenom ispovednom "Insajderu" nije nosila bedž "Ćedo, oženi me", možda bismo nešto više saznali. Tek, ostao je na granici javnih tajni i ličnih frustracija. Te sad svi nose bedževe: Čedo, odjebi me!

Hapsili su ga prošle nedelje jer se nije odazvao sudu po tužbi Zorana Šamija, koga je prozvao da je lumpovao po Šilerovoj. Jasno, oklevetao ga je. Pošto Šami u pojedinim stadijumima ne može da pronađe ni sopstvenu kuću, a kamoli Šilerovu. Ili se Šami ne seća, ili je Čeda video nekog sličnog kako ronja po bazenu sa Šiptarevim šlaufom i Šiptarevim ''džonijem vokerom''. Kupaće gaće su bile Vojine.

Zaboravniji od Šamija, radikalniji od radikala, bogatiji od Bakija, jednom rečju - smešniji od Srbije, Čeda je pomislio da se Srbiji žuri. Kad njega ugleda, Srbiji se ž(m)uri. Studente je kao lider protesta pozdravljao sa pomoz bog i recitovao stihove Gavrila Principa, atentatora. Sad pozdravlja sa pomoz ja, a recituje ''stihove'' ubijenog u atentatu. Zato jedni misle da je skloniji atentatorima, a drugi pokojnicima. Treći misle da je bog. Da ne kažemo ''ja''. Četvrti misle da je mamut. To nije sigurno. Oni su izumrli...


Један од бољих текстова о лику и делу највећег српског фашисте!

Zaso svi ovoliko zavide Ćedi?

ДЕМОКРАТИЈА JE КАО БИЦИКЛ
Теза о незрелости народа и искварености институција даје могућност ЛДП да доведе у питање исход сваког демократског поступка





Зашто је ЛДП проблем за српску демократију? И како може странка са десет посланика и пет одсто гласова да буде проблем?
ЛДП јесте мала странка у становништву. Али, она је велика странка у елити. Да се влада бира у редакцијама утицајних медија, Чедомир Јовановић би био вицепремијер. Да владу бирају НВО, Јовановић би био премијер. А да владу бирају западни амбасадори, Јовановић би био и премијер и председник.

Јовановић и ЛДП су важни по томе што говоре оно што припадници елите из „круга двојке” мисле: да овај народ још није зрео за демократију. Народу, по њима, треба дати демократију тек кад се Србија модернизује. А модернизацију треба да изврши просвећена елита. Модернизација, наравно, није само усвајање техничких вештина, већ и „европских вредности”. Пошто су они већ сада носиоци „европских вредности”, јасно је ко треба да влада Србијом. Први знак да су Срби прихватили европске вредности биће то што ће престати да гласају за СРС, и почети да гласају за ЛДП. Тада им се може дати демократија.

Ово размишљање почива на тачним увидима, али погрешним закључцима. Заиста, народ у Србији далеко је од савршеног. Али, из тога не произилази да је политички малолетан, и да му треба старатељ. Када човек напуни 16 или 18 година стиче пословно право, без обзира на то колико рационалан или нерационалан био. У тим годинама само лудаци имају старатеља. ЛДП и остали из НВО сектора хоће од Србије да направе умну болесницу, како би јој постали старатељи.

То је морално ниско, а политички погрешно. Демократија није уска хаљина коју смеју да носе само дугоноге лепотице (па зато Србија мора да гладује док је не заслужи). Демократија је као бицикл – не можеш да научиш да га возиш док не седнеш на њега. Можда Србија није најбоља бициклисткиња на свету. Али, то није разлог да јој било ко каже: „Дај овамо тај бицикл, од сада ћу ја да те возим!”

Уз тезу о незрелом народу, ЛДП има још један антидемократски аргумент. То је тврдња да је у Србији постојала демократија само до 12. марта 2003. „Је л′ хоћемо да поштујемо демократска правила игре – па, где је демократија, где је демократија? На плочнику испред владе, тамо је убијена 12. марта 2003. године” (Чедомир Јовановић, „Полиграф”, 9. мај 2007). „Ђинђићева Србија наликује слици Вајмарске републике. Кратко је трајала, патила у порођајним мукама, али је одмах након свога убиства постала легенда” (Никола Самарџић, „Демократија пуштена с ланца”, 2006).

Теза о незрелости народа и искварености институција даје могућност ЛДП да доведе у питање исход сваког демократског поступка. По ЛДП, српску демократију треба поштовати само ако даје пожељан резултат: „модернизаторе” на власти. Ако, пак, на власт доводи „конзервативце”, онда нема демократије. Ако скупштинска већина изабере Оливера Дулића за председника скупштине, онда је то демократски. Ако пак исти сазив за председника изабере Томислава Николића, онда је то недемократски. „Тачно је, за Николића је гласала већина, али та већина није демократска, та већина није онаква каква мора бити да бисмо ми поштовали вољу те већине” (Јовановић, исто).

Такође, ако се образује скупштинска већина од „реформаторских” странака, онда председник мора представнику те већине дати мандат. Али, ако се формира скупштинска већина од „конзервативних” странака, онда председник не сме њеном представнику да повери мандат. „Председник Тадић није обавезан да ултимативно да мандат некоме. […]Поред тога што га неко уверава да постоји парламентарна већина, питање је карактера те парламентарне већине. Ако та парламентарна већина угрожава оно што у Србији председник Републике, њен демократски лидер, треба да чува, онда они не смеју добити тај мандат” (Јовановић,

Одбијање да се безусловно поштује исход демократског процеса води у опасност да се сукоби решавају насиљем. Заоштрена реторика ЛДП-а „пријатељ – непријатељ” јесте већ вербални грађански рат. Ако још релативизујете поштовање демократског исхода, ето нас на прагу правог грађанског рата. ЛДП се тога уопште не боји, напротив. „Србија није имала свој грађански рат, као срећније нације, који би допринео појашњењу основних недоумица. У Шпанији су оштре поделе у грађанском рату и срећан географски положај омогућили да временом, захваљујући повременим притисцима, у целини своје политике припадне европским и атлантским интеграцијама” (Н. Самарџић, „Данас”, 29. мај 2007).

У овом тренутку ЛДП заиста не може да угрози демократију у Србији. Али, то не значи да сутра не би могао. Генералну пробу тога имали смо у оних три дана Николићевог председниковања. Аљендеу је глава одлетела само зато што је довео у питање пар страних компанија. Шта се тек може очекивати у земљи која проблематизује далеко више од тога? Погледајте још једном чиниоце из другог пасуса. Ако они буду постављали владу, ЛДП ће коначно рећи да се Србија „модернизовала”. Али, стање демократије биће као у Чилеу. Само, не као у Чилеу Салвадора Аљендеа.
Политички аналитичар
Слободан Антонић
[објављено: 30.08.2007.]

Cim su poceli sa ovakvim glupim "argumentima" i da pljuju na njega na sva vrata, gori im pod nogama. Polako dolazi vreme modernizacije Srbije i to je neminovno, jednostavno, ne moze boljitak zaobici Srbiju, samo je pitanje vremena, a to zavisi od ljudi i njihovog stava prema sebi i svetu uopste.

Ceda je buduci predsednik Srbije, ne sad, na sledecim izborima, ali kroz koju godinu sigurno, jer to je neminovnost, buducnost. LDP predstavlja progresivnu i naprednu populaciju Srbije.

maleckaa tako je
iko dobro pomislim bice on jos neko, samo ne smemo zaboraviti da sa takvim pitanjima smo, ste duzni da autenticno koji je strategija za srbiju da modernise. to je jedan da dobro je liberaliznam, a ko su samomrznjajuci i za njih treba nesto i drugo kao sto je komformizam. iz tog oblasti ne vidim tu nikakvu vrednost pokazeno, al trebace. a vrednost to je nesto cudo i jos u filozofiju