U Nemačkoj policija može na licu mesta da naplati kaznu za većinu prekršaja. U slučaju da nemate dovoljno keša pri ruci, moguće je da vam zaplene auto (što je dodatni trošak, naravno).

Ako se nađete u situaciji da morate da platite kaznu, i to vam je mnogo jeftinije nego da ponudite policajcu novac ispod ruke. Nemački policajci su veoma profesionalni, a korupcija skoro da ne postoji.

Vodite računa o kamerama koje su postavljene svuda i koje beleže prekršaje. Nemačka je možda najveći korisnik takvih kamera (pored Britanije). Najviše ih je na raskrsnicama gde hvataju one koji prekorače brzinu, prođu na crveno svetlo ili prilaze suviše blizu vozilu ispred. Ponekad neki neobičan znak može da bude upozorenje da se negde nalazi kamera, ali dok vi shvatite da je to to, obično bude kasno.

U slučaju da vozite tuđi auto, a u pitanju je neka "slabija" kazna, ona će biti poslata na kućnu adresu vlasniku automobila. Iako se u slučaju lakših kazni često odustane od uterivanja duga kada su u pitanju državljani van granica Evropske unije, ne treba se uvek osloniti na tu praksu. Jer ako se plaća sa zakašnjenjem, kazna bude mnogo veća.

Ponekad policija u neobeleženom vozilu krstari putevima i prati određenog vozača, čekajući da napravi prekršaj. Na prednjem i zadnjem delu policijskog auta se nalaze kamere koje beleže prekršaje koji se prihvataju kao dokaz u skoro 100 odsto slučajeva. Ova praksa se polako uvodi i u Srbiju i poznata je kao "presretači".

Kada ustanovi da ste napravili prekršaj, policija će kroz prozor proturiti palicu kojom će dati znak da zaustavite auto ili će se na zadnjem staklu pojaviti poruka koja govori da nastavite da vozite za policijom do adekvatnog mesta za zaustavljanje - "Polizei-bitte folgen".

Nemačko sudstvo je ustanovilo praksu da je vozač uvek kriv ukoliko dođe do nesreće u ovakvim situacijama, jer je bio u mogućnosti da kontroliše situaciju bez obzira na postupke drugih:

- kada je vidljivost zbog magle smanjena na 50 metara maksimalna brzina je 50 km/h
- kada se autobus zaustavi u stanici i upali sva četri svetla (što je pravilo pri zaustavljanju autobusa) automobili koji prolaze ulicom u oba pravca ne smeju ići brže od 7 km/h!
- Kada god se dete, starija ili hendikepirana osoba nađu u blizini pešačkog prelaza ili puta, vozač je dužan da skloni nogu sa gasa i bude u pripravnosti da se zaustavi



Mada je većina saobraćajnih znakova univerzalna i međunarodno razumljiva, svaka evropska zemlja ima svoje specifične znakove nastale zbog jedinstvene potrebe regulisanja saobraćaja u određenim oblastima.

Poseban znak u Nemačkoj signalizira da ste ušli u zonu gde je ograničenje 30 km/h i to važi za ceo kvart, bez obzira što prolazite kroz različite ulice. Na izlasku iz zone ograničenja stajaće znak za završetak ograničenja. Tek posle toga možete voziti 50 km/h koliko je zakonski predviđeno ograničenje u naseljenom mestu.

Kazne za vožnju pod dejstvom alkohola su veoma oštre. Dozvoljena količina alkohola u krvi iznosi 0,3 promila. Bez obzira što vam je to prvi prekršaj, ako pređete ovu granicu može se desiti da vam se na licu mesta oduzme dozvola.



Nemačka ima svoje pravilo i kada je parkiranje u pitanju. Prema zakonu o saobraćaju smatra se da ste parkirani ako zaustavite vozilo na više od 3 minuta, osim u slučaju da utovarate/istovarate neku robu ili čekate da uđu/izađu putnici u/iz vozila.

Osim na mestima koja su pobrojana i gde postoji znak za zabranjeno parkiranje, ostavljanje automobila na ulici je uglavnom dozvoljeno. Kada ostavljate kola na ulici, mora postojati razmak od najmanje tri metra između automobila i bele linije. Na mnogim mestima možete delimično ili potpuno ostaviti auto na trotoaru kako biste ispunili prethodni zahtev, tj. napravili tri metra razmaka. Kada to radite, vodite samo računa da ostavite mesta i za pešake.

Kada ostavljate kola na ulici tokom noći morate ostaviti svetla za parkiranje upaljena, osim ako ste parkirani u ulici koja celu noć ima osvetljenje. A u Nemačkoj se na nekim mestima ulično osvetljenje gasi u jednom momentu tokom noći, i takve ulične svetiljke su obeležene znakom, obmotanim oko bandere.

Kazne za nepropisno parkiranje iznose od pet do 25 evra, a ako pri tom i svojim autom ometate saobraćaj sasvim je izvesno da će vam ga policija zapleniti, što u mnogome uvećava početnu cenu kazne.

Zabranjeno je parkirati:

- na ulici 5 metara na bil kojoj strani kolovoza od raskrsnice
- na ulazu ili izlazu iz ulice ili suprotno od trake u kojoj se krećete
- u razmaku od 15 metara od početka i kraja autobuske stanice ili mesta za zaustavljanje automobila koje je označeno
- na ulici pored već parkiranog automobila (duplo parkiranje)
- u uskim ulicama i crnim tačkama
- na krivinama
- na pet metara od pešačkog prelaza



U Nemačkoj postoje i zone u kojima je saobraćaj ograničen (Verkehrsberuhigtezone), i to su uglavnom male ulice u naseljenim područjima.

Početak i kraj takve zone je obeležen znakom. Tu važe sledeća pravila:

- saobraćaj se odvija najnižom mogućom brzinom od 7 km/h
- stanovnici mogu da koriste celu ulicu, deca da se igraju na kolovozu
- vozači automobila ne smeju da prekidaju stanovnike u njihovim aktivnostima ili da ih dovedu u opasnost, u slučaju da se nešto dešava na ulici vozači moraju da sačekaju
- parkiranje je dozvoljeno samo na obeleženim mestima, osim ako je u pitanju istovar/utovar robe ili putnika

Još jedna od specifičnosti nemačkih saobraćajnih propisa je da ako se ustanovi da je nivo zagađenja i izduvnih gasova u nekoj ulici, kraju ili čitavom gradu dostigao svoj maksimum, policija postavlja znak/barikadu na svim većim ulazima u to područje.



Od 2007. godine nemačka vlada je ustanovila takozvane "zelene zone"obeležen znakom "Umwelt Zone" je zabrana za vozila crvene, žute ili zelene nalepnice koju svako vozilo mora imati, a boja zabranjenog emitera gasova se nalazi ispod glavnog znaka. Ove zone mogu biti stalne ili privremene dok se ne spusti dostignuti nivo zagađenja.

Vozačima je zabranjeno nepotrebno turiranje motora ili jako lupanje vratima. Takođe je zabranjeno bespotrebno voziti napred-nazad po gradovima.

Od 2008. godine nemački gradovi Berlin, Hanover i Keln proglašeni su ekološkim zonama. U centralnim gradskim sredinama zabranjen je saobraćaj svim vozilima koja nemaju nalepnicu koja označava da vozilo pripada kategoriji sa niskim nivoom emitovanja otrovnih čestica iz izduvnih gasova.

Ovaj propis primenjuje se i na vozila inostranih registracija koja putuju u te gradove, a neophodne nalepnice mogu da se dobiju u nadležnim službama za registraciju vozila i u organizacijama koje utvrđuju količinu emitovanih izduvnih gasova, u agencijama za tehnički pregled (Dekra, GTU, KUS, TUV) kao i na više od 30.000 prodajnih mesta u Nemačkoj, uključujući i ADAC-ove centre za tehnički pregled.

Vlasnici vozila registrovanih u inostranstvu mogu da nabave nalepnicu slanjem e-mail-a službi za registraciju vozila u Berlinu putem adrese kfz-zulassung@labo.verwalt-berlin.de uz priloženu kopiju saobraćajne dozvole sa naznačenim nivoom izduvnih gasova koje to vozilo emituje, ili sertifikat proizvodjača - najbolje u pdf formatu.

Posle verifikacije dokumenata, nadležna služba dostavlja zahtev za plaćanje sa svim detaljima za transakciju preko banke. Troškovi izdavanja nalepnice su promenjivi, a ona se šalje podnosiocu zahteva redovnom poštom. Pošto procedura može trajati dve ili tri nedelje, nalepnice treba naručiti blagovremeno.

Vlasnici vozila inostranih registracija mogu nabaviti ove nalepnice i u odeljenju za registraciju vozila u Kelnu slanjem zahteva i kopije dokumenata za vozila uz naknadu od 5 evra po nalepnici na Kfz-Zulassungsstelle, Max-Glomsda-Strasse 4, D-51105 Koln, a bliže informacije mogu da se dobiju na sajtu: www.stadt-koeln.de/3/umwelt/umweltzone/die-koelner-umweltzone/.

Ukoliko se na put kreće u kratkom roku, vlasnici inostranih vozila mogu da kupe nalepnicu po prelasku nemačke granice u najbližoj agencije za tehnički pregled (TUV, Dekra itd.) kako bi izbegli plaćanje kazne od 40 evra u slučaju da ne poseduju nalepnicu.



Zabrana vožnje u ekološkim zonama se postepeno primenjuje na vozila koja imaju crvenu ili žutu nalepnicu. Hanover i Keln su uveli zabranu kretanja vozila sa crvenim nalepnicama u užim gradskim sredinama počev od 2009, odnosno 2010. godine, dok će se u Berlinu zabrana kretanja vozilima koja imaju crvenu ili žutu nalepnicu primenjivati od 2010. godine.

Izuzeci: Zahvaljujući energičnoj intervenciji ADAC-a, istorijska vozila i dalje imaju neograničeni pristup ekološkim zonama, pod uslovom da poseduju odogovarajuće registarske tablice "H" ili "07".

Oni koji prekrše odredbu u vezi sa obaveznim posedovanjem ekološke nalepnice na svom vozilu moraće da plate novčanu kaznu u iznosu od 40 evra, koja se primenjuje širom Nemačke, a takođe će dobiti i jedan kazneni poen u svom dosijeu počinjenih saobraćajnih prekršaja.

Zabrana kretanja i obavezno posedovanje nalepnice takođe se primenjuje na vozila registrovana u inostranstvu. Ipak, izdavaoci nalepnica još uvek su neodlučni u pogledu načina na koji će se obrađivati dokumenta stranih vozila.

U slučaju vozila koja su registrovana u inostranstvu, a čija dokumenta ne pružaju podatke o nivou emisije, moraju da se dostave ostali relevantni dokazi (na primer, sertifikat proizvođača). Ukoliko ni to nije moguće, klasifikacija stranih vozila vrši se prema godini prve registracije.

Boja nalepnica:

Crvena nalepnica - Vozila iz grupe "2. nivoa emisije" (sa dizel motorom Euro 2 ili Euro 1 sa DPF-om*)
Žuta nelepnica - Vozila iz grupe "3. nivoa emisije" (sa dizel motorom Euro 3 i Euro 2 sa DPF-om)
Zelena nalepnica - Vozila klasifikovana kao "4. nivo emisije" (Euro 4, Euro 3 sa DPF-om, skoro sva vozila sa benzinskim motorima koja imaju kontrolni katalizator sa trostrukom funkcijom)

Vozila "1. nivoa emisije" obuhvataju sva vozila koja nisu napred navedena, zbog njihovog visokog nivoa izduvnih gasova (na primer, vozila sa dizel motorom Euro 1 ili starija vozila, vozila sa benzinskim motorima koja nemaju ugrađeni katalizator sa trostrukom funkcijom)

Izvor: AutoBrief

Kazna za parkiranje jeftinija u Nemachkoj nego kod nas. Ogranichenja itd, slichna kao kod nas, samo shto su nama ulice 'minska polja' i kaldrme najobichnije za rezliku od njihovih...

Na svakih 40 sekundi italijanski vozač dobije kaznu za saobraćajni prekršaj. U minuti se izda oko 90 kazni, što je oko 1.253 dnevno. Svaki vozač prosečno godišnje da 140 evra na kazne, zbog čega se u gradski budžet Firence slije oko 52 miliona evra, a Rima 81 milion. Na osnovu toga možete shvatiti koliko oprezni treba da budete u Italiji.

Većina italijanskih gradova nije prilagođena za saobraćaj velikog intnziteta i svakakva rešenja su smišljana kako bi se to regulisalo. U Firenci i Pizi (ali i mnogim drugim gradovima) postoje zone u kojima se nalaze istorijske znamenitosti i hoteli, i u te distrikte mogu da uđu jedino automobili sa specijalnom dozvolom.

"Zona ograničenog saobraćaja" (ZTL - Zona a Traffico Limitato - Limited Traffic Zone) postoji u mnogim italijanskim gradovima. Najkritičnije je u Firenci, gde ih ima mnogo, a veoma je teško uočiti saobraćajne znake koji upozoravaju na njih. Kazna za ulazak u zabranjenu zonu iznosi 82 evra svaki put kada u nju kročite.

Turisti zagledani u grad često uopšte ne primete da su nešto skrivili dok im poštom ne stigne kazna ili im se suma ne skine sa računa kojim su plaćali rent-a-kar.

Stoga, pri rezervaciji smeštaja proverite da li hotel može da vam obezbedi ulazak u ove zone, a ako ne, moraćete da budite pažljivi jer su kazne za ulazak u njih veoma visoke.

Posebno su na udaru turisti, kojima se kazne dupliraju i često bivaju selektivno ili nefer kažnjeni. Što se ovoga tiče, Italijani su kao i Švajcarci, kazna će vam biti poslata kući ako treba i nekako će pronaći način da je platite.

Ukoliko se desi da vas policajac zaustavi jer prolazite kroz zabranjenu zonu, pokušajte da mu objasnite da ste samo na putu ka svom hotelu (mada će to biti verovatno moguće jedino ako znate italijanski, jer Italijani veoma slabo govore strane jezike). U situaciji da vam ipak napiše kaznu, prijavite to hotelu i tražite da broj registarskih tablica pošalju nadležnom organu, kao i uverenje da ste gost hotela i da na osnovu toga traže da se kazna ukine. Može da upali.

Druga situacija je da vas kamera uslika kako prolazite kroz zabranjenu zonu i mesec dana kasnije primite račun na kućnu adresu. Kontaktirajte hotel u kojem ste bili, objasnite im situaciju i zatražite da ponove proceduru gore navedenu.

Dozvoljeno je da kroz zonu prolazite kako biste došli do hotela ili garaže, ali prethodno Piza broj vaših registarskih tablica mora da se unese u policijsku bazu podataka za vremenski period kada odsedate. Međutim, celu proceduru morate sami da inicirate, jer Vas ni garaža ni hotel neće sami prijavljivati. Ali, morate kasnije i proveriti da li su to i uradili. Za svaki slučaj, bilo bi dobro da čuvate račune iz garaže ili sa parkinga hotela u slučaju da su zaboravili da vas stave na listu.



Na nekoliko sati u toku dana automobili ne mogu da uđu u određene delove grada, osim ako automobil nema specijalnu dozvolu. Znaci u pojedinim ulicama (VARCO) označavaju da se tu nalaze kamere, a ako su aktivne na znaku će pisati (VARCO ACTIVO). Može se desiti da vam je onemogućen pristup hotelu kolima zbog zabranjene zone, i trebalo bi da pozovete hotel kako bi vas obavestili o najbližem mestu na kojem možete da ostavite kola i istovarite prtljag. U određeno vreme, tokom praznika ili pri određenim uslovima, ZTL nije aktivna. Takve informacije možete naći samo na Internetu tog dana



Piza je priča za sebe i veoma je nezgodna za vožnju. Preporučljivo je uopšte ne ulaziti kolima u centar



Centralni deo Milana površine 8,2 km2, što je inače 4,5 odsto ukupne teritorije opštine Milano, na svom obodu ima 43 kontrolna punkta gde se može dobiti dozvola za pristup ekološki zaštićenoj zoni. Posebne dozvole za ulaz u zaštićenu zonu kupuju se u kioscima, prodavnicama novina i u milanskom javnom prevozu



Vožnja automobila u Firenci nije ni lak ni zanimljiv zadatak, ali ako znate neka lokalna pravila možete da izbegnete neprijatna iznenađenja. Najbolje je da imate GPS navigator uz sebe da se bolje snađete.

U gradu postoje 24 kontrolne "kapije" koje najavljuju ulazak u zonu, i 28 za izlazak. Za njih su fiksirane kamere koje zabeleže momenat kada ste ušli i fotografišu broj tablica.

Kada niste u zabranjenoj zoni, parkiranje je moguće na površinama koje su obeležene plavim tačkama. Međutim ako su mesta za parking rezervisana za stanare ili one sa posebnim dozvolama, nikako ne parkirajte na tom mestu. U većini zemalja bele linije označavaju mesta za parkiranje ali ne i u Italiji. Vodite računa o tome.



Najbolji način da se izbegnu kazne u Firenci je da automobil ostavite na aerodromskom parkingu i odatle koristite taksi ili javni prevoz. Iako u prvom momentu izgleda skupo, mnogo je jeftinije nego novčane kazne (od 80 do 100 evra po prekršaju). Blizu železničke stanice je veoma riskantno parkirati jer je tu za strance pravi haos što se tiče saobraćajnih propisa.

Sajt na kome se mogu naći informacije o tome kako i gde se parkirati u Firenci -  OVDE

Spisak radara i kamera koje hvataju prekršaje po italijanskim putevima mozete naci OVDE

Ivor: Vesti online via AutoBrief

Auto-moto savez Srbije (AMSS) je upozorio da su se u Sloveniji i susednim zemljama na crnom tržištu pojavile falsifikovane godišnje vinjete za prolazak slovenačkim drumovima.

Vozači treba da kupuju vinjete - nalepnice koje služe kao dokaz plaćanja vremenski ograničenog prava na upotrebu druma - isključivo na službenim prodajnim mestima, a to su benzinske stanice, trafike i poslovnice Auto moto saveza Slovenije, saopšteno je iz AMSS.

Na tim mestima, kako je navedeno, vozači mogu da dobiju račun i izbegnu oštre sankcije i neprijatnosti u slučaju upotrebe lažnih vinjeta.

Falsifikovane vinjete se, kako se objašnjava u saopštenju, od pravih razlikuju po tome što su na dodir "papirnate", a ne "celulozno glatke", a osim toga nemaju vertikalne crne zaštitne crte s natpisom "odstranite zaštitnu foliju".

Lažne vinjete imaju još nekoliko drugih manjih grešaka, koje mogu da prepoznaju samo inspektori ili policija.

Informacije o prodajnim mestima za kupovinu vinjeta van Slovenije mogu se naći na Internet sajtu Agencija za auto-puteve Slovenije (DARS).

Vozači kod kojih bude utvrđeno korišćenje falsifikovane vinjete moraće za to da plate kaznu, kao i dodatnu kaznu za vožnju bez vinjete u visini od 300 do 800 evra. Nova validna vinjeta staje 95 evra.

Po slovenačkom zakonu, za upotrebu lažnih vinjeta može se dobiti i kazna zatvora do tri godine, upozorava se u saopštenju.

Autor : Tanjug.rs via AutoBlog.rs

Nedavno su se u regionu pojavile slovenačke falsifikovane vinjete za autoputeve, pa AMSS upozorava sve građane koji planiraju putovanje izvan granica Srbije da budu obazrivi i da nalepnice kupuju samo na proverenim mestima.

Ove specifične potvrde o plaćenoj putarini treba kupovati na prodajnim mestima poput benzinskih stanica, trafika, poslovnica Auto-moto saveza Slovenije, gde će vozači za njih dobiti fiskalni račun.

Prema rečima Zorice Bilibajkić iz "Auto-moto saveza Srbije", ukoliko vozača uhvate sa falsifikovanom vinjetom, on će uz ovu kaznu morati da plati još 95 evra (toliko košta godišnja vinjeta).



"Vozači kod kojih eventualno bude utvrđeno da su koristili falsifikovane vinjete platiće kaznu za korišćenje lažne vinjete, dodatnu kaznu za vožnju bez vinjete u visini od 300 do 800 evra, a biće i u obavezi da kupe novu", kaže za "Blic nedelje" Zorica Bilibajkić iz AMSS.

Inače, svi oni koji planiraju put van Srbije treba da se raspitaju koliko se plaćaju vinjete ili putarine. Tako na primer, vinjeta za četiri dana boravka u Mađarskoj košta 6,40 evra, dok je za sedam dana boravka u ovoj zemlji njena cena 10,70 evra. Za mesec dana boravka u Mađarskoj za vinjetu treba izdvojiti 17,50 evra. Za 10 dana u Austriji vozači za vinjetu treba da izdvoje 7, 60 evra, a za dva meseca 21,80 evra.

Vinjete su u Bugarskoj nešto jeftinije, pa za nedelju dana treba izdvojiti četiri, za 10 dana 10 evra, a godišnja nalepnica košta 59 evra.



U Nemačkoj se putarina ne plaća, što će obradovati mnoge naše građane koji planiraju uskoro da posete ovu zemlju.

Ukoliko je vaša destinacija Švajcarska, treba znati da je tamo jedinstvena cena, odnosno koliko god da ostajete ili ste samo u prolazu, platićete 40 švajcarskih franaka.

U Hrvatskoj i Makedoniji putarina se plaća na naplatnim rampama i cena zavisi od mesta iz kog ste se uključili na autoput.

"Vozači posebno treba da obrate pažnju kad izlaze iz jedne i ulaze u drugu zemlju EU. Naime, često se dešava da vozači ne primete kad su iz Mađarske ušli u Austriju, ne kupe vinjetu na vreme, pa zbog toga plate kaznu", kaže Zorica Bilibajkić.

Napomena: Podaci Auto-moto saveza Srbije
*Cene su u evrima i važe za sve zemlje sem Češke

Izvor: Blic via AutoBrief

U blizini italijanskog grada Treviza postavljen je saobraćajni znak sa siluetom žene sa torbicom u ruci, na kome piše “Upozorenje prostitutke”, prenosi “Dejli telegraf”.

Na znaku u obliku trougla sa crvenim ivicama prikazana je žena u kratkoj suknji i cipelama sa visokom štiklom, koja predstavlja prostitutku.

Prolaznici i vozači motocikala su se žalili da je upozorenje prilično konfuzno, jer ne znaju da li im ono skreće pažnju na prostitutke koje prelaze ulicu, ili na to da one rade tu u blizini.

“Vozio sam motor kada sam ugledao znak, morao sam da usporim da bi bolje pogledao. Nisam mogao da verujem – na znaku je bila žena sa velikim grudima u mini suknji i štiklama. Nisam mogao da shvatim o čemu se tu radi. Da li je to značilo da treba da pazim na prostitutke koje prelaze put, ili to da su one dostupne u blizini”, izjavio je motociklista Dino Vecino iz Treviza.

Izvor : Blic.rs via AutoBlog.rs

Sezona godišnjih odmora je pred nama, a posle ukidanja viza sve više građana Srbije se odlučuje da svojim automobilom krene u jednu od država Evropske unije. Novi Zakon o bezbednosti saobraćaja nas je u velikoj meri pripremio za stroge propise s kojima ćemo se sresti kada pređemo granicu, ali nije na odmet da sve još jednom pređete od A do Š. Takođe, na putu do recimo Grčke ili Italije proći ćete kroz države koje nisu članice EU, ali koje imaju podjednako stroge propise.



Na početku najvažnije je proveriti da li posedujete sva potrebna dokumenta, odnosno da nisu istekla. Pored važećeg biometrijskog pasoša, neophodno je da imate zeleni karton koji je dokaz da u Srbiji imate plaćeno osnovno osiguranje.

Bez zelenog kartona ne možete da uđete u EU. Bitan dokument je i međunarodna vozačka dozvola, koja nije obavezna u svim državama, ali vozači koji često putuju van zemlje znaju da u praksi baš i nije tako. Zato se građanima Srbije savetuje da uvek uz sebe imaju i međunarodnu vozačku dozvolu.

Važan dokument na koji nikako ne smete da zaboravite ako vozilo nije vaše je međunarodno ovlašćenje za upravljanje motornim vozilom. Sva tri dokumenta mogu da se nabave u AMS Srbije i ukupno će vas koštati 4.500 dinara.

Potrebna dokumenta

Međunarodna dozvola:

- Zahtev
- Nacionalna vozačka dozvola na uvid
- Fotokopija nacionalne vozačke dozvole (obe strane)
- dve fotografije 3,5 x 4,5 cm
- Lična karta ili pasoš na uvid
- Cena 2.000 dinara

Međunarodno ovlašćenje:

- Obavezno prisustvo korisnika sa pasošem
- Saobraćajna dozvola
- Fotokopija saobraćajne dozvole
- U slučaju da je vlasnik vozila pravno lice, potrebno je ovlašćenje na memorandumu firme za korisnika, overeno pečatom, kao i potpisom ovlašćenog lica
- Cena 1.500 dinara

Zeleni karton:

- Polisu obaveznog osiguranja na uvid
- Saobraćajna dozvola
- Cena 1.000 dinara



Proverite i da li ste spakovali potrebnu opremu (prva pomoć, rezervne sijalice, sajla i fluorescentni prsluk), jer ćete u slučaju da ih nemate platiti kaznu do 40 evra. U Bugarskoj, Rumuniji, Makedoniji i Grčkoj je potrebno da u svom vozilu imate i protivpožarni aparat. Deca do 12 godina ne smeju da sede na prednjem sedištu, već moraju da sede u dečjim sedištima koja ispunjavaju EU standarde.

Naravno, svi putnici moraju da budu vezani, a najstrože se kažnjava upotreba mobilnog telefona u vožnji, bez blututa ili hends fri uređaja. Vozači koji sumnjaju u ispravnost najbolje je da pre polaska na put prekontrolišu svoje vozilo. Policija u državama EU ima pravo da automobil u čiju ispravnost sumnja pošalje na vanredni tehnički pregled.

Ako se dokaže da je vozilo neispravno, nećete moći da nastavite put pre nego što popravite sve kvarove. Takođe, vozači automobila na tečni naftni gas moraju da poseduju atest servisa u kojem je uređaj ugrađen.
 


Države EU su najavile da će najkasnije do 2015. godine uvesti jedinstvenu, elektronsku naplatu putarina. Do tada najbolje je da uz sebe imate sitan novac jer se, recimo u Hrvatskoj, Italiji i Grčkoj putarina naplaćuje na rampama. U Austriji, Mađarskoj i Sloveniji za plaćanje putarine se koriste vinjete, koje možete da kupite odmah po prelasku granice.

Cena vinjeta i putarina najbolje je da proverite na sajtovima nacionalnih auto-moto saveza, kako ne biste upali u zamku prodavaca koji retko gde govore engleski jezik. U većim evropskim gradovima, kao i u Beogradu i Novom Sadu, postoje zone za parkiranje, zbog čega pazite koliko ćete se zadržati. Zato se savetuje korišćenje javnih garaža.

Kazne za nepropisno parkiranje ili prekoračenje vremena su skuplje nego u Srbiji. Sve dok ne platite kaznu, neće vam biti dozvoljeno da napustite državu.





Na kraju, obavezno poštujte ograničenja brzine, pogotovo u naseljenom mestu. Većina puteva je pokrivena kamerama i lako se može dogoditi da vas na graničnom prelazu sačeka kazna od nekoliko stotina evra, pa sve do 1.000 evra zbog prekoračenja brzine.

Takođe, autoputevima krstare i takozvani presretači, odnosno policijski automobili bez oznaka, koji će vas pustiti da brzinu prekoračite za 10-15 kilometara na sat, ali za više od 30 km/h sledi kazna. U slučaju da vas policija zaustavi nemojte da izlazite iz automobila jer to može da se protumači kao napad na službeno lice. Sačekajte da vam policajac priđe i kroz prozor mu pokažite dokumenta.

Aleksandar Pijevac - blic.rs

Kad krenete automobilom na putovanje u inostranstvo nije na odmet znati šta je od opreme potrebno imati u vozilu. U većini okolnih zemalja obavezna su uključena svetla i tokom dana, fluorescentni prsluk, a protivpožarni aparat nije obavezan, ali ga je poželjno imati.

Kako za „Blic nedelje“ kažu u AMSS, obavezno uključena svetla u vožnji tokom dana vozači moraju imati u BiH, Crnoj Gori, Bugarskoj, Mađarskoj, Makedoniji, Italiji i Sloveniji. Protivpožarni aparat obavezan je u Bugarskoj, Grčkoj i Rumuniji, dok se za ostale zemlje preporučuje. Za neposedovanje fluorescentnog prsluka kazne u zemljama Evrope su od 14 do 40 evra, u zavisnosti u kojoj zemlji vas zateknu bez njega. U Sloveniji i Hrvatskoj su na primer, obavezne i rezervne sijalice.

Što se tiče pribora za prvu pomoć, on je obavezan ukoliko uđete u Sloveniju, Mađarsku, Crnu Goru i Nemačku. U Italiji nije obavezno da vozač u automobilu ima ovaj pribor. Posedovanje trougla obavezno je u svim okolnim zemljama, pa i u Italiji.

Kada su u pitanju propisi, u okolnim i zemljama članicama EU koje naši sugrađani tokom leta posećuju su striktni, a kazne za prekršaje visoke.

- U Austriji je, na primer, obavezno vezivanje i na prednjim i na zadnjem sedištu. Kako je obavezno u ovoj zemlji da svaki vozač ima fluorescentni prsluk, a kazna je 14 evra – kažu u AMSS.

Ni za prekoračenje brzine u okolnim zemljama saobraćajna policija neće biti blaga. Tako će vozač koji u Mađarskoj prekorači dozvoljenu brzinu na putu platiti kaznu od 107 do 1.075 evra. U Austriji će vozač, ukoliko ga policija zaustavi zbog prekoračenja brzine platiti kaznu od 20 do 2.180 evra. Ni u Hrvatskoj kazne nisu ništa manje, pa za nedozvoljenu brzinu vozač može da plati i do 2.075 evra.

Valja ovde dodati i koja su sve dokumenta potrebna za vožnju van granica Srbije. Tako je za Crnu Goru potreban zeleni karton, međunarodna dozvola, ali i dozvola za upravljanje tuđim automobilom u inostranstvu. Neophodno je platiti i ekološku taksu od 10 evra.

Međunarodna vozačka neophodna je i pri ulasku u Austriju, Bugarsku, Grčku, Makedoniju, Nemačku, Italiju i Tursku. Ova dozvola nije potrebna za Mađarsku, BiH i Sloveniju.

- Građani Srbije koji putuju ili prolaze kroz Makedoniju moraju da poseduju zdravstveno osiguranje koje se može nabaviti i na našim graničnim prelazima. Ovo osiguranje za period od 3 dana košta 332 dinara, za 7 dana 775, za 10 dana 1.107. Za 15 dana 1.661 i za 30 dana 3.210 dinara – dodaju u AMSS.
 
B. Gigović - blic.rs

Italija : kazna za ljubljenje u autu



Turisti u Italiji mogli bi ovog leta da dožive neugodna iznenađenja, jer su mnogi italijanski gradovi uveli niz kazni za razna "anti-društvena" ponašanja kao što su ljubljenje u kolima, hranjenje uličnih mačaka i pravljenje kula od peska na plaži.

Naime, više od 150 zabrana koje se tiču "bezbednosti javnog prostora" uvedeno je nakon što je vlada Silvija Berluskonija uredbom dala gradovima široka ovlašćenja u pogledu uređenja svojih područja.

Romantični parovi koji budu uhvaćeni da se ljube u kolima u Eboliju, južno od Napulja, moraće da plate globu od 500 evra.

Nagli rast broja zabrana, praćen sve većim novčanim kaznama, nailazi na oštre kritike u italijanskoj štampi koja ovaj fenomen poredi sa Musolinijevim dobom kada je birokratija kontrolisala svaki vid društvene aktivnosti.

Izvor: AutoBlog.rs

Ako ste pre nekoliko godina prolazili kroz Italiju, vaša iskustva s tamošnjih autoputeva i gradskih saobraćajnica sigurno su bila izuzetno negativna. Haos u gradu i ludnica na autoputevima, gde su vozači priznavali isključivo zakon jačeg i bržeg, predstavljali su veliki problem nadležnim organima.



Kada je Evropska unija dala svojim zemljama članicama smerice prema kojima se smrtnost na saobraćajnicama mora do 2010. prepoloviti u odnosu na 2000, italijanska vlada krenula je u akciju. Pošto oko 300 presretača nije osiguralo tražene rezultate, italijanski stručnjaci postavili su na autoputeve sistem koji je za samo godinu dana doslovce prepolovio broj nastradalih u saobraćajnim nesrećama. Širom Apeninskog poluostrva postavljeno je 310 radara. Oni pod budnim okom drže oko tri miliona vozila koja dnevno cirkulišu na italijanskim autoputevima.



U praksi, sistem funkcioniše veoma jednostavno. Kada uđete na autoput, sistem registruje vaše vozilo, a posle nekoliko desetina pređenih kilometara u kojima radari beleže vašu prosečnu brzinu, ako ne poštujete ograničenja, na kućnu adresu stiže vam "čestitka" od minimalnih 155 evra.

U obzir se uzima prosečna brzina između dva radara, tako da se teoretski na nekoliko stotina kilometara može sakupiti i dvocifren broj kazni. Primer iz Italije u kom je vozač u jednom danu sakupio 19, a na autoputu između Rima i Frosinonea čak 197 prijava dovoljno govori o striktnom pridržavanju pravila.



Prostora za eskiviranje radara ili plaćanja kazni nema, tako da je jedina alternativa prekršajnoj prijavi poštovanje postavljenih ograničenja. U brojkama, italijanska policija je novim sistemom smanjila broj poginulih na autoputevima u odnosu na 2008. za neverovatnih 51 odsto. Pokriveno je 2.500 kilometara autoputeva sa 310 radara, što znači da se kontrola brzine sprovodi u proseku na svakih osam kilometara.

U prošloj godini kazne je dobilo oko 800.000 vozača, a italijanski račun je za samo 365 dana postao bogatiji za 124 miliona evra. Prema italijanskom primeru, jasno je da vozače najviše boli udarac po džepu, a kada su kazne rigorozne i zakonski veoma efikasne, poštovanje ograničenja brzine postaje normalna pojava u društvu.

Izvor: Krstarica.com