Pre dve godine firma me je poslala na kongres u Dizeldorf. Došlo je do nekih propusta prilikom rezervacija soba i ja sam završio u totalno drugom krilu hotela u jednokrevetnoj sobi. Bio sam prilično ljut obzirom da sam navikao da su Nemci vrlo precizni i tačni. Negde oko pola 12 uveče učinilo mi se da čujem tiho jecanje. Ubrzo zatim jecanje se pretvorilo u zapomaganje i stenjanje. Prilično je dugo drajalo, uz kraće pauze blizu tri i po sata. Moram priznati da je bilo veoma inspirativno. Sledećeg popodneva vraćajući se u sobu spazio sam S. Đorđević koja je na recepciji zamolila da joj omoguće da se vrati u sobu jer je tamo zaboravila nešto (tog dana se već bila odjavila). Ušli smo zajedno u lift recepcionar, ona i je. Pogodite u kojoj je sobi bila smeštena.  Tipa sa kojim je bila prethodno veče nisam video. Verovatno je bio neki mlađi obzirom kako ju je drao.

Bas imas bujnu mastu