Šandor Takač rekonstrukcijom lica rešava zločine

Preko lobanje do identiteta

Kada "zakažu" obducenti, veštaci i DNK analize, jedinstvena metoda otkrivanja lika preko skeleta daje tražene odgovore

BEOGRAD - Sudski obducenti, veštaci i DNK analize su desna ruka istražitelja u rešavanju zločina, ali kada se identitet osobe ne može utvrditi pomoću navedenih metoda, tada u sklapanju mozaika značajnu ulogu igra metoda rekonstrukcije lica po kostima lobanje. Pionir u toj oblasti na Balkanu je dr Šandor Takač, obducent u Institutu za sudsku medicinu u Novom Sadu. Od 1990. godine dr Takač, na osnovu lobanje, skoro nepogrešivo otkriva identitet osoba.

- Rekonstrukcijom lica pomogao sam u otkrivanju zločina koji se pre nekoliko godina dogodio u Vojvodini. Muž je otkrio neverstvo supruge, odveo je na njivu, stavio maramicu u usta, polio benzinom i zapalio. Lokalni lovci su posle nekoliko dana našli telo, ali je bilo nemoguće utvrditi o kome je reč. Na osnovu skeleta obducenti su mogli da utvrde pol i starost, ali ne i identitet - priča dr Takač.
      
BIOGRAFIJA

Dr Šandor Takač je član brojnih udruženja, među kojima su Mađarska akademija nauka i Evropska antropološka asocijacija. Rođen je u Somboru, a o kakvom je talentu za sudsku medicinu reč govori i podatak da je Medicinski fakultet u Novom Sadu završio za pet godina, bez ijednog ponovljenog ispita. Od 1983. godine radi na Institutu za sudsku medicinu u Novom Sadu.      
   
   



Tada je u rešavanju zločina veliku ulogu imao upravo dr Takač. Na osnovu lobanje spaljene žene napravio je njen lik koji je skoro do savršenstva odgovarao opisu.

- Tek kada je policija uradila svoj deo posla i stavila njenog muža ubicu iza rešetaka, dobio sam fotografiju te žene i video da sam vrlo uspešno napravio njenu glavu. Bio sam ponosan na taj rad, najviše zbog toga što sam pomogao da se vinovnik zločina dovede pred lice pravde - priseća se sagovornik Glasa.

Rekonstruisali i Mengelea
Metod rekonstrukcije lica, po kostima lobanje, u svetu se primenjuje od sedamdesetih godina prošlog veka, a poznat je slučaj kada su 1985. godine u Brazilu otkriveni skeletni ostaci nacističkog ratnog zločinca, lekara Jozefa Mengelea. On je umro 1979. godine navodno od srčanog udara, a sahranjen je pod lažnim imenom kao Volfgang Gerhard. Brazilski sudsko-medicinski tim je svojim radom ukazao da posmrtni ostaci sigurno pripadaju Mengeleu.

Rekonstrukcijom lica, kao jednom od metoda identifikacije osoba, došlo se do saznanja o tome kako je izgledao pračovek ili ljudi u starom veku čije su kosti i lobanje nalazili arheolozi. Izrada lika traje u proseku oko mesec dana.
- U ovoj metodi postoje brojne zakonomernosti pomoću kojih znam položaj očiju, nosa, brade... Ništa ne radim napamet. Kao što DNK profil odgovara isključivo jednoj osobi, tako ne postoje dve iste lobanje . Svaki čovek ima sebi svojstvene konture lica, mada treba reći da se na osnovu lobanje ne može znati koju je boju očiju osoba imala, boju kose ili izgled ušne školjke - objašnjava dr Takač. Šta se, međutim, dešava kada istražitelji na mestu zločina nađu skelet, sa potpuno razbijenom lobanjom?

- Takav slučaj dogodio se pre dve godine. Ubistvo se dogodilo na salašu u Vojvodini, kada je ubica ušao u kuću čoveka i tukao ga toliko da mu je razbio lobanju na najsitnije delove. Prvo sam čistio lobanju jer pre izrade lica kosti moraju da se kuvaju 24 sata, a posle sam sastavljao parče po parče. To je dugo trajalo, ali se trud isplatio jer sam dobio lik koji je potpuno odgovarao vlasniku kuće u kojoj je nađen leš - ispričao je dr Takač.

Tajna u palcu
Metod rekonstrukcije lica po kostima lobanje nije savršen, ali stručnjaci su našli način pomoću koga se može utvrditi oblik ušne školjke.
- Tajna je u takozvanom pravilu palca. Naime, dužina palca, od zgloba do vrha, odgovara dužini nosa i dužini uha, a polovina te dužine je širina ušne školjke. Ako ne verujete, probajte i sami - šaljivo objašnjava naš sagovornik.


Izvor: Glas Javnosti \ Ana Dimitrovska